Hidrocefalus (vodena glava): uzroci, simptomi, lečenje, posledice

vodena glava kod dece

Hidrocefalus (vodena glava) je stanje kada se u šupljinama u mozgu nakupi suviše likvora. Ovo nakupljanje najčešće nastaje zbog neke opstrukcije koja sprečava pravilnu drenažu tečnosti. Nakupljena tečnost izaziva pritisak unutar lobanje, što pritiska okolno moždano tkivo i tako nastaju posledice progresivno uvećanje glave, konvulzije (grčeve) i oštećenje mozga. Hidrocefalus može biti fatalan ako se lečenje ne počne na vreme.

Oštećenje mozga zbog hidrocefalusa izaziva glavobolje, povraćanje, probleme sa vidom, kognitivne probleme i poteškoće u hodanju.

Termin „vodena u glava“  voda u glavi nije tačan, jer se u mozgu nakuplja cerebrospinalna tečnost – likvor, a ne voda. Likvor ima tri vitalne funkcije:

  • Štiti nervni sistem (mozak i kičmenu moždinu) od oštećenja
  • Uklanja suvišne supstance iz mozga
  • Dovodi hormone u mozak

Ljudski mozak svakog dana proizvede oko pola litre likvora. Stari likvor se apsorbuje u krvnim sudovima. Ako se poremeti proces obnavljanja likvora, likvor počinje da se nakuplja u mozgu i tako nastaje hidrocefalus.

hidrocefalus kod dece

Postoje tri tipa hidrocefalusa:

  1. Urođeni hidrocefalus

Kao što ime govori, ovaj hidrocefalus je urođen. Jedna do dve novorođene bebe na 1000 ima urođeni hidrocefalus. On se može javiti zbog infekcije majke tokom trudnoće (npr. rubeola ili zauške), ili zbog nekog urođenog defekta. Ovo je jedna od najčešćih urođenih bolesti, a češća je i od Daunovog sindroma i gluvoće.

  1. Stečeni hidrocefalus

Stečeni hidrocefalus se dobija kasnije, obično kod odraslih – nakon šloga, zbog tumora na mozgu ili kao rezultat teže povrede glave.

  1. Simptomatski hidrocefalus

Ovaj hidrocefalus se javlja kod odraslih ljudi starijih od 50 godina. Obično se javlja nakon šloga ili neke povrede glave. U najvećem broju slučajeva, lekari ne mogu da utvrde uzrok.

Postoji više od 180 potencijalnih uzroka zbog kojih se može razviti hidrocefalus. Jedan od najčešćih je krvarenje u mozgu zbog prevremenog porođaja.

Ultrazvučnim pregledom trudnice se obično može registrovati da li se kod bebe razvija hidrocefalus.

Prognoza za pacijenta sa hidrocefalusom obično zavisi od toga kada je bolest dijagnostikovana, kada je tretman počeo i da li osoba ima drugih oboljenja.

Lečenje hidrocefalusa obično podrazumeva šant – tanku cev koja se ubacuje u mozak kako bi se drenirao suvišni likvor.

Simptomi hidrocefalusa

Simptom je nešto što pacijent oseća i opisuje, a znaci su nešto što drugi ljudi primećuju. Na primer, pospanost je simptom, a znak su raširene zenice.

Simptomi urođenog hidrocefalusa:

  • Poteškoće sa disanjem
  • Mišići u rukama i nogama su ukočeni i često se grče
  • Neke faze razvoja „kasne“, npr. mogućnost da beba sedne ili puzi
  • Teme i lobanja kod bebe počinju značajno da rastu
  • Beba je često iziritirana i pospana
  • Beba ne može da savije ili mrda vrat ili glavu
  • Beba odbija hranu
  • Glava izgleda veće nego što je normalno
  • Koža glave je tanka i sjajna. Na koži glave su uočljive vene
  • Zenice u očima su neprestano „na dole“
  • Beba plače i vrišti
  • Javljaju se napadi
  • Beba često povraća

Simptomi stečenog hidrocefalusa:

  • Inkontinencija creva (retko)
  • Zbunjenost i dezorijentacija
  • Pospanost
  • Glavobolja
  • Iritabilnost, koja se pogoršava
  • Manjak apetita
  • Letargija
  • Mučnina
  • Promene raspoloženja
  • Problemi sa vidom – zamagljen ili dupli vid
  • Napadi
  • Inkontinencija bešike
  • Povraćanje
  • Poteškoće sa hodanjem (čest problem kod odraslih)

Simptomi simptomatskog hidrocefalusa

Simptomima ovog oboljenja obično treba nekoliko meseci, ili čak i godina, da se razviju:

  • Ataksija (promene u hodu) – pacijenti se osećaju kao da su se „smrzli“ kada počnu da hodaju. Javljaju se veliki problemi sa hodanjem.
  • Normalan proces razmišljanja se usporava – pacijentu je potrebno mnogo više da odgovori na pitanja i odložene su reakcije na većinu situacija. Potrebno je i više vremena da se procesuiraju informacije.
  • Urinarna inkontinencija – ovo se obično javlja nakon ataksije.

Faktori rizika

Faktori rizika su ono što povećava verovatnoću od dobijanja neke bolesti. Na primer, gojaznost značajno povećava rizik od dobijanja dijabetesa tipa dva. Zato je gojaznost faktor rizika za dijabetes. Ovde navodimo faktore rizika za hidrocefaliju:

  • Prevremeni porođaj: bebe rođene pre vremena imaju mnogo veći rizik od intraventikularnog krvarenja (krvarenja u komorama u mozgu), što može dovesti do hidrocefalusa.
  • Problemi tokom trudnoće – infekcija u materici tokom trudnoće povećava rizik od hidrocefalusa kod bebe.
  • Problemi sa razvojem fetusa – npr. nezavršen proces stvaranja kičme. Neki faktori nisu ni uočljivo prilikom porođaja, ali možda i postoji povećan rizik da se hidrocefalus javi kasnije, tokom detinjstva.
  • Lezije i tumori na mozgu i kičmi.
  • Infekcije nervnog sistema.
  • Krvarenje u mozgu.
  • Teža povreda glave.

Kako likvor cirkuliše kroz mozak ?

Mozak je nalik želatinastoj masi koja „pliva“ u likvoru. Likvor ulazi u mozak kroz komore koje se nalaze unutar mozga. Ove komore pune tečnosti štite mozak, poput zaštitnih jastučića. Najveći deo likvora nastaje u horoidnom pleksusu, delu mozga.

loading...

Višak likvora se uklanja iz mozga kroz arahnoidalne kanale, a odatle napušta mozak i odlazi u krvotok.

Stvaranje, cirkulacija i apsorpcija likvora se održava pod normalnim pritiskom u lobanji, koji je vrlo delikatan.

Hidrocefalus se može javiti u sledećim slučajevima:

  • U horoidnom pleksusu se stvara mnogo likvora.
  • Jedna od komora u mozgu je blokirana ili sužena i zato ometa cirkulaciju likvora, što znači da likvor ne može da izađe iz mozga.
  • Likvor ne može da izađe u krvotok.

Dijagnostikovanje hidrocefalusa

Hidrocefalus kod beba i male dece:

  • Rutinskim ultrazvučnim pregledom se može utvrditi postojanje hidrocefalusa kod fetusa.
  • Nakon porođaja, bebina glava se meri. Testovi se rade zbog bilo koje abnormalnosti u veličini glave. Ako se primeti da je bebina glava prevelika ili da raste mnogo brže nego što bi trebalo, lekar može uraditi ultrazvučni pregled glave. Ako se na ultrazvuku primete anomalije, rade se i drugi testovi – magnetna rezonanca ili kompjuterska tomografija, kako bi se stekao bolji uvid u problem.

Stečeni hidrocefalus – u slučaju da se kod deteta ili odrasle osobe jave znakovi i simptomi hidrocefalusa lekar će pregladati celu anamnezu, uraditi fizički i neurološki pregled i poslati pacijenta na kompjutersku tomografiju ili magnetnu rezonancu. Ako se potvrdi da postoji hidrocefalus, lekar šalje pacijenta kod neurohirurga na detaljniji pregled i lečenje.

Kod simptomatskog hidrocefalusa (kod odraslih pacijenata starijih od 50 godina), dijagnoza je veoma teška, jer su simptomi varljivi i ne pojavljuju se iznenada. Takođe, hidrocefalus kod odraslih starijih osoba ima slične simptome kao i neke druge bolesti poput Alchajmerove.

Tačna dijagnoza je veoma važna, jer lečenje hidrocefalusa u velikoj meri ublažava simptome, za razliku od Alchajmerove bolesti. Prilikom pregleda, najviše pažnje se obraća na:

  • Sposobnost i način hoda
  • Mentalne sposobnosti
  • Znake urinarne inkontinencije
  • Rezultate snimaka – da li pokazuju povišen nivo likvora u mozgu

Kombinacija ovih simptoma će potvrditi dijagnozu.

Lečenje hidrocefalusa

Lečenje urođenog i stečenog hidrocefalusa

Oba tipa hidrocefalusa zahtevaju hitno lečenje kako bi se olakšao pritisak u mozgu – u suprotnom, postoji velik rizik od oštećenja mozga. Mozak ne upravlja samo voljnim radnjama, već i automatskim poput disanja i rada srca.

Šant je hirurški instrument koji se koristi za drenažu. Reč je o kateteru, tankoj cevi sa nekom vrstom ventila na kraju, koja se ubacuje u mozak kako bi se izvukao suvišan likvor i „poslao“ u neki drugi deo tela (stomak ili srčanu komoru). Jedan deo se ubacuje u moždanu šupljinu, a drugi u drugi deo tela, gde likvor može da se apsorbuje. Obično je ovaj tretman sasvim dovoljan i nije potrebno raditi ništa drugo. Ponekad se radi revizija samo ako dođe do blokade šanta ili infekcije.

Pacijenti kojima je ugrađen šant obično ga imaju do kraja života. Ako do ugrađivanja šanta dođe u detinjstvu, u nekim slučajevima je potrebna i druga operacija, kako bi se ubacio duži šant.

Ventrikulostomija je zahvat kada lekar pravi rupicu na dnu moždane komore kako bi likvor otekao u donji deo mozga, gde se likvor normalno apsorbuje. Ova procedura se obično radi kada je nemoguća razmena tečnosti između moždanih šupljina.

Lečenje simptomatskog hidrocefalusa

I kod ove vrste hidrocefalusa se koriste šantovi, ali oni ipak nisu prikladni za sve pacijente. Hirurg će pažljivo proceniti sve potencijalne rizike i odličiti da li će staviti šant.

Lumbalna punkcija – deo likvora se uklanja iz donjeg dela kičme. Ako to pomogne u mentalnim funkcijama i kretanju, lekar će verovatno ugraditi i šant.

Lumbalni infuzioni test – igla se ubacuje u donji deo leđa, u kičmu. Zatim se meri pritisak likvora. Ako je pritisak likvora iznad normale, obično se ugrađuje šant.

Komplikacije hidrocefalusa

Težina simptoma zavisi od nekoliko faktora, uključujući u kojoj životnoj dobi se hidrocefalus javio i kako napreduje. Ako je bolest napredovala odmah po rođenju, veće su šanse od oštećenja mozga i fizičkih hendikepa. U lakšim slučajevima, ako je trebman bio pravovremen, prognoze su mnogo bolje.

Problemi sa šantom – blokada šanta se tokom prve godine nakon ugradnje dešava u 20% slučajeva. Nakon toga, rizik pada na samo 5%. Mali broj ljudi (između 3 i 12 procenata) ima infekciju. Stručnjaci tvrde da rizik zavisi od godina i opšteg zdravlja pacijenta.

Pacijenti koji imaju problema sa šantom će imati simptome hidrocefalusa i moraju odmah da potraže lekarsku pomoć.

Bebe sa urođenim hidrocefalusom mogu imati trajno oštećenje mozga, koje se odražava na druge stvari:

  • Poremećaji pažnje
  • Autizam
  • Poteškoće sa učenjem
  • Problemi sa koordinacijom
  • Problemi sa pamćenjem
  • Problemi sa govorom
  • Problemi sa vidom

Prevencija

Trudnoća: brižljiva prenatalna nega može u velikoj meri smanjiti rizik od prevremenog porođaja, što automatski smanjuje rizik od hidrocefalusa kod bebe.

Infektivne bolesti: vakcinišite se na vreme i obavezno idite na kontrole koje vam lekar preporuči.

Vakcine protiv meningitisa: meningitis je čest uzrok hidrocefalusa. Pitajte svog lekara da li vam preporučuje vakcinaciju. Vakcinacija se preporučuje osobama koje često putuju u delove sveta gde je meningitis česta pojava; ljudima sa oštećenom slezinom ili onima koji su imali splenektomiju, kao i vojnim licima.

loading...
 

Loading...
loading...

Be the first to comment

Leave a Reply