Kušingov sindrom (bolest) simptomi, uzrok, dijagnoza, lečenje

kusingova bolest

Cushingov sindrom opis bolesti

Kušingov sindrom nastaje kada je organizam duže vreme izložen visokom nivou hormona kortizola. Kušingov sindrom se ponekad naziva i hiperkortizolizam, a do njega može da dođe usled upotrebe oralnih kortikosteroida. Kušingova bolest nastaje i kada sam organizam proizvodi previše kortizola.

Previše kortizola u organizmu dovodi do pojave nekih prepoznatljivih znakova Kušingovog sindroma

Prepoznatljivi znakovi i simptomi Kušingovog sindroma su: centralna gojaznost, izražene masne naslage iznad ključnih kostiju i između ramena, uglavnom tanki ekstremiteti i prsti, pletorično (punokrvno) i zaobljeno lice i ružičaste ili ljubičaste pruge po koži. Kušingov sindrom za posledicu može da ima i povišen krvni pritisak, gubitak koštane mase i, u nekim slučajevima, dijabetes tipa 2.

Lečenje Kušingovog sindroma može nivo lučenja kortizolada vrati na normalan nivo, a simptomi mogu znatno da se ublaže. Što pre počne lečenje ove bolesti, to su bolje šanse za oporavak.

Cushingov sindrom

Simptomi

Znakovi i simptomi Kušingovog sindroma se razlikuju u zavisnosti od nivoa viška kortizola.

Najčešći znakovi i simptomi su progresivno debljanje i promene na koži poput:

  • dobijanje na težini i formiranje masnih naslaga, naročito oko srednjeg dela tela i gornjeg dela leđa, na licu (mesečasto lice/facies lunata) i između ramena (bizonova grba)
  • ružičaste ili ljubičaste pruge (strije) na koži stomaka, butina, grudi i ruku
  • tanka i atrofična koža na kojoj lako izbijaju modrice
  • sporo zarastanje rana i zalečenje ujeda insekata i infekcija
  • akne

Kod žena sa Kušingovim sindromom mogu da se jave simptomi:

  • jače i vidljivije malje na telu i licu (hirzutizam)
  • neredovni menstrualni ciklusi ili njihov izostanak

Kod muškaraca sa Kušingovim sindromom mogu da se jave simptomi:

Druge znakovi i simptome  Cushingovog sindroma su:

  • jak umor
  • mišićna slabost
  • depresija, anksioznost i razdražljivost
  • gubitak kontrole nad emocijama
  • kognitivne teškoće
  • pojava ili pogoršanje visokog krvnog pritiska
  • glavobolja
  • gubitak koštane mase, što vremenom dovodi do preloma
  • prestanak rasta kod dece

Kada bi trebalo da se javite lekaru

Javite se lekaru ako imate simptome koji ukazuju na Kušingov sindrom, naročito ako uzimate kortikosteroide za lečenje oboljenja poput astme, artritisa ili zapaljenske bolesti creva.

loading...

Uzroci

Endokrini sistem

Povišen nivo hormona kortizolaizaziva Kušingov sindrom. Kortizol, koji proizvode nadbubrežne žlezde, ima brojne uloge u organizmu. Na primer, kortizol reguliše krvni pritisak i održava normalan rad kardiovaskularnog sistema.

Kortizol pomaže organizmu i da reaguje na stres i reguliše način na koji se proteini, ugljeni hidrati i masti, koje unosite ishranom, pretvaraju (metabolišu) u korisnu energiju. Međutim, kada je nivo kortizola u organizmu previsok, može da se javi Kušingov sindrom.

Uloga kortikosteroida

Kušingov sindrom mogu da pokrenu i uzroci koji se nalaze van vašeg organizma (egzogeni Kušingov sindrom). Jedan od primera je uzimanje oralnih kortikosteroida u visokim dozama i u dužem vremenskom periodu. Ovi lekovi, kao što je prednizon, imaju isto dejstvo na organizam kao i kortizol koji proizvodi sam organizam.

Oralni kortikosteroidi mogu da budu neophodni za lečenje zapaljenskih bolesti, kao što su reumatoidni artritis, lupus ili astma, ili za sprečavanje organizma da odbaci transplantirani organ. Pošto su doze koje se koriste u takvim sličajevima često veće od količine kortizola koja je organizmu svakodnevno normalno potrebna, mogu da se jave neželjena dejstva usled viška ovog hormona.

Kušingov sindrom može da se javi i usled injekcija kortikosteroida – na primer, ponavljanje injektiranja zbog bolova u zglobovima, burzitisa ili bolova u leđima. Steroidi koji se udišu (koriste se kod astme) i steroidne kreme za kožu (koriste se kod kožnih oboljenja poput ekcema), verovatno neće izazvati Kušingov sindrom, za razliku od oralnih kortikosteroida. Međutim, kod nekih osoba i ovi lekovi mogu da izazovu Kušingov sindrom, posebno ako se uzimaju u velikim dozama.

Prekomerna proizvodnja kortizola u organizmu

Kušingova bolest može da nastane i usled prekomerne proizvodnje kortizola u samom organizmu (endogeni Kušingov sindrom). Do ovoga dolazi zato što jedna ili obe nadbubrežne žlezde prekomerno proizvode adrenokortikotropni hormon (ACTH) koji, u normalnim okolnostima, reguliše lučenje kortizola. U ovim slučajevima Kušingov sindrom može da bude povezan sa sledećim oboljenjima:

  • Tumor hipofize (adenom hipofize)i – Nekancerogeni (benigni) tumor hipofize, žlezde koja se nalazi u osnovi mozga, luči veću količinu ACTH, što za uzvrat stimuliše nadbubrežne žlezde da proizvode više kortizola. Kada se razvije ovaj oblik sindroma, onda se on naziva Kušingova bolest. Mnogo češće se javlja kod žena i najčešći je oblik endogenog Kušingovog sindroma.
  • Tumor sa ektopičnim lučenjem ACTH – Veoma retko, kada se tumor razvije na organu koji normalno ne proizvodi ACTH, on će početi da luči ovaj hormon u velikim količinama, a posledica toga je Kušingov sindrom. Ovi tumori, koji mogu da budu nekancerogeni (benigni) ili kancerogeni (maligni), najčešće se nalaze na plućima, pankreasu, štitnoj ili grudnoj žlezdi.
  • Primarna bolest nadbubrežnih žlezda – Kod nekih osoba je Kušingov sindrom posledica prekomernog lučenja kortizola koje ne stimuliše ACTH, već je povezano sa poremećajem nadbubrežnih žlezda. Najčešći oblik ovih poremećaja je nekancerogeni tumor adrenalnog korteksa, poznat kao adrenalni adenom.

Kancerogeni tumori adrenalnog korteksa (adrenokortikalni adenom) su retki, međutim, i oni izazivaju Kušingov sindrom. Ponekad, benigno, nodularno uvećanje obe nadbubrežne žlezde može za posledicu da ima Kušingov sindrom.

  • Nasledni Kušingov sindrom – U retkim slučajevima, neke osobe imaju naslednu tendenciju za formiranje tumora na jednoj ili više endokrinih žlezda, što utiče na nivo kortizola i izaziva Kušingov sindrom.

Komplikacije

Bez lečenja Kušingovog sindroma, mogu da nastupe komplikacije u koje spadaju:

  • gubitak koštane mase (osteoporoza), što za posledicu može da ima neobične prelome kostiju, kao što je prelom rebra i prelom kostiju stopala
  • visok krvni pritisak (hipertenzija)
  • dijabetes tipa 2
  • česte ili neobične infekcije
  • gubitak mišićne mase ili jačine

Dijagnoza

Dijagnostikovanje Kušingovog sindroma može da bude prilično teško, posebno endogenog, pošto i druga oboljenja imaju iste znakove i simptome. Dijagnostikovanje Kušingovog sindroma može da bude dug i opsežan proces. Dok ne prođete kroz čitavu seriju pregleda i ispitivanja, nećete imati preciznu sliku vašeg stanja.

Lekar će obaviti fizikalni pregled, tražeći znakove Kušingovog sindroma. Lekar može da posumnja na Kušingov sindrom ako imate znakove poput zaobljenog lica (mesečasto lice), jastučiće masnog tkiva između ramena i na vratu (bizonova grba) i tanku kožu sa modricama i strijama.

Ako ste uzimali kortikosteroide u dužem vremenskom periodu, lekar može da posumnja na Kušingov sindrom koji je posledica ovih lekova. Ako niste koristili kortikosteroide, sledeći dijagnostički pregledi i testovi mogu da ukažu na uzrok:

  • Analize urina i krvi – U ovim analizama se meri nivo hormona u mokraći i krvi i utvrđuje se da li vaš organizam proizvodi višak kortizola. Za analizu mokraće ćete možda morati da skupljate 24h uzorak. I mokraća i krv se šalju na laboratorijsku analizu nivoa kortizola.

Lekar može da vas uputi i na druge specijalističke testove kojima se pomoću krvi i mokraće utvrđuje prisustvo Kušingovog sindroma i identifikuje uzročnik prekomerne proizvodnje kortizola. Ovi testovi obično uključuju i merenje nivoa kortizola nakon stimulacije ili supresije pomoću drugih hormonskih medikamenata.

  • Analiza pljuvačke – Nivo kortizola tokom dana raste i opada. Kod osoba koje imaju Kusingov sindrom, nivo kortizola znatno opada uveče. Analizom nivoa kortizola u malom uzorku pljuvačke uzetom kasno noću, lekar može da vidi da li je nivo kortizola previsok, što ukazuje na  Cushingov sindrom.
  • Snimanja – CT skeniranje ili magnetna rezonanca mogu da obezbede snimke hipofize i nadbubrežnih žlezda na kojima mogu da se vide abnormalnosti poput tumora.
  • Uzimanje uzorka petroznih sinusa – Ovaj test pomaže da se utvrdi da li je uzrok endogenog Kušingovog sindroma ukorenjen u hipofizi ili na nekom drugom mestu. Za ovaj test se uzima uzorak krvi iz petroznih sinusa – vena koje su odvodi hipofize.

Tanka cev se uvodi u gornji deo butine ili prepone dok sedite i umeće u petrozne sinuse. Mere se nivoi ACTH iz petroznih sinusa i uzorka krvi uzetog iz podlaktice.

Ako je nivo ACTH viši u uzorku iz petroznih sinusa, problem potiče iz hipofize. Ako su nivo ACTH slični u oba uzorka krvi, problem je izvan hipofize.

Ove analize i testovi ne samo da pomažu lekaru da dijagnostikuje Kušingov sindrom, već mu pomaži i da isključi druga oboljenja sa sličnim znakovima i simptomima. Na primer, sindrom policističnih jajnika – hormonski poremećaj kod žena sa uvećanim jajnicima – ima neke iste simptome i znakove kao i Kušingov sindrom, kao što su prekomerna maljavost i neredovne menstruacije. Depresija, poremećaj ishrane i alkoholizam, takođe donekle oponašaju Kušingov sindrom.

Kušingov sindrom lečenje

Lečenje Kušingovog sindroma je osmišljeno tako da smanji visok nivo kortizola u organizmu. metod lečenja zavisi od uzroka sindroma. U moguće načine lečenja spadaju:

  • Smanjenje upotrebe kortikosteroida – Ako je uzrok Kušingovog sindroma dugotrajna upotreba kortikosteroida, lekar će moći da drži pod kontrolom simptome i znakove sindroma smanjenjem doze leka tokom određenog vremenskog perioda, dok će istovremeno na odgovarajući način lečiti astmu, artritis i druga oboljenja. Za brojna ovakva oboljenja lekar može da prepiše nekortikosteroidne lekove koji će omogućiti smanjenje doze ili potpunu eliminaciju kortikosteroida.

Nemojte smanjivati dozu ili prestati da uzimate kortikosteroidne lekove na svoju ruku. Ovo smete da radite samo pod nadzorom lekara.

Nagli prekid uzimanja ovih lekova može da dovede do nedovoljnog nivoa kortizola. Sporo smanjenje doze kortikosteroida omogućava organizmu da nastavi normalnu proizvodnju kortizola.

  • Operacije – Ako je uzrok Kušingovog sindroma tumor, lekar može da predloži njegovo potpuno odstranjivanje hirurškim putem. Tumore hipofize obično operiše neurohirurg, a procedura može da se obavi kroz nos. Ako se tumor nalazi na nadbubrežnim žlezdama, plućima ili pankreasu, hirurg će ih otkloniti standardnom operacijom ili, u nekim slučajevima, najmanje invazivnom hirurškom tehnikom sa manjim rezom.

Nakon operacije ćete morati da uzimate lekove za zamenu kortizola koji će organizmu obezbediti pravu količinu ovog hormona. U većini slučajeva, na kraju dolazi do normalne proizvodnje adrenalnog hormona pa lekar može postepeno da smanjuje lekove za zamenu kortizola.

Međutim, ovaj proces može da traje i do godinu dana pa i duže. U nekim slučajevima, kod pojedinih osoba koje imaju Cushingov sindrom, nadbubrežne žlezde se nikada ne vrate u normalno stanje; u takvom slučaju se terapija za zamenu hormona uzima doživotno.

  • Radioterapija – Ako hirurg ne može u potpunosti da ukloni tumor hipofize, verovatno će vas uputiti na radioterapiju koja se koristi zajedno sa operacijom. Osim toga, zračenje se koristi i kod osoba koje nisu pogodni kandidati za operaciju.

Zračenje može da se primenjuje u malim dozama u periodu od 6 nedelja ili tehnikom koja se zove stereotaksijska radiohirurgija (operacija gama nožem). U kasnijoj proceduri, administrirana kao jedini oblik lečenja, velika doza zračenja se upućuje u tumor, a izlaganje okolnog tkiva radijaciji je svedeno na minimum.

  • Lekovi – Medikamenti mogu da se koriste za kontrolu proizvodnje kortizola, u slučaju da operacija i zračenje ne daju rezultate. Lekovi mogu da se koriste i pre operacije kod osoba koje su ozbiljno obolele od Kušingovog sindroma. Lekari mogu da preporuče lekove pre operacije da bi ublažili znakove i simptome i smanjili na najmanju moguću meru rizik od operacije.

Lekovi za kontrolu prevelike proizvodnje kortizola u nadbubrežnim žlezdama su ketokonazol, mitotan i metirapon.

Mifepriston se daje osobama koje imaju Kušingov sindrom i dijabetes tipa 2 ili intoleranciju na glukozu. Mifepriston ne smanjuje proizvodnju kortizola, već sprečava delovanje kortizola na tkiva.

U moguća neželjena dejstva ovih lekova spadaju umor, mučnina, povraćanje, glavobolja, bolovi u mišićima, visok krvni pritisak, nizak nivo kalijuma i oticanje. Neke osobe imaju daleko ozbiljnija neželjena dejstva, kao što su neurološke nuspojave i toksičnost jetre.

Najnoviji lek za Kušingov sindrom je pasireotid koji utiče na smanjenje lučenja ATCH iz tumora hipofize. Ovaj lek se dva puta dnevno daje u obliku injekcije. Preporučuje se u slučaju kada je operacija hipofize neuspešna ili ne može da se obavi.

Neželjena dejstva su prilično uobičajena, a u njih spadaju dijareja, mučnina, visok krvni pritisak, glavobolja, bol u trbuhu i umor,

U nekim slučajevima, tumor ili njegovo lečenje izazivaju nedovoljnu proizvodnju drugih hormona hipofize ili nadbubrežnih žlezda pa će lekar, u takvom slučaju, preporučiti lekove za zamenu hormona.

Ako nijedan od ovih metoda za lečenje Kušingovog sindroma nije odgovarajuća ili je neuspešna, lekar može da predloški uklanjanje nadbubrežnih žlezda hirurškim putem (bilateralna adreanalektomija). Ova procedura će izlečiti prekomernu proizvodnju kortizola ali ćete doživotno morati da uzimate terapiju za zamenu hormona.

----
loading...
---
Loading...
----
loading...
--

Be the first to comment

Leave a Reply