Bol u vratu i ramenima mogući uzroci i lečenje

Zašto se javlja bol u ramenu i vratu?

Vrat i ramena sastoje se od mišića, kostiju, nerava, arterija i vena, kao i od brojnih ligamenata i drugih potpornih struktura. Brojna su oboljenja koja mogu da izazovu bol u regiji vrata i ramena. Neka od njih su opasna po život (infarkt i jaka trauma), a druga nisu toliko opasna (istegnuće ili kontuzija).

Šta izaziva bol u vratu i ramenu?

Najčešći uzrok bola u ramenu i bola u vratu je povreda mekog tkiva, uključujući i mišiće, tetive i ligamente u ovim strukturama. On se javlja nakon trzajne ili neke druge povrede u ovim regijama. Degenerativni artritis vratne kičme (cervikalne kičme) može da dovede do uklještenja nerava, koje izaziva bol i u vratu i u ramenu. Degenerativna bolest diska u vratu (cervikalna spondiloza) može da prouzrokuje lokalizovani bol u vratu ili usled diskus hernije (smicanja diskusa) bol koji se širi jer je došlo do uklještenja nerava (cervikalna radikulopatija). Abnormalna stanja kičmene moždine, srca, pluća i nekih organa u trbušnoj duplji, takođe mogu da izazovu bol u vratu i ramenu. Ispod su neki primeri.

bolovi u ramenima i vratu

  • Slomljena ključna kost – Pad na ispruženu ruku može da dovede do preloma ključne kosti. Ovo se često dešava prilikom biciklističkih padova.
  • Burzitis – Burza (sluzna kesica) je zatvorena vlaknasta formacija smeštena iznad zgloba i ispunjena sinovijalnom tečnošću, a služi kao zaštitni jastučić za zglobove i mišiće. Nakon povrede, burza može da otekne, ukruti se i postane bolna. Drugim rečima, može da dođe do upale burze, ili burzitisa.
  • Infarkt – Premda je problem srce, infarkt može da izazove bol u ramenu i vratu, poznat kao „refleksni“ bol.
  • Prelom lopatice (skapule) – Povreda lopatice je obično povezana sa prilično silovitom traumom.
  • Povreda rotatorne manžetne – Rotatorna manžetna je skup tetiva koje podupiru rame. Do povrede ovih tetiva može da dođe prilikom podizanja tereta, u toku sportskih aktivnosti koje podrazumevaju dosta bacanja ili nakon stalne upotrebe u dužem vremenskom periodu. Ovakve povrede mogu da izazivaju bol prilikom pokretanja ramena usled sindroma subakromijalnog sudara (poznatog i kao plivačko rame ili bacačko rame), a naposletku i do hroničnog smanjenja opsega kretnji ramena (smrznuto rame).
  • Iščašenje (luksacija) akromioklavikularnog zgloba (AC zgloba) – Rameni pojas je sačinjen od ukupno 4 kosti: lopatice (skapule), ključne kosti (klavikule), grudne kosti (sternuma) i nadlaktične kosti (humerusa). Ove kosti su međusobno povezane zglobovima, a jedan od njih je akromioklavikularni zglob, ili AC zglob, koji povezuje lopaticu i ključnu kost. Vrh lopatice se zove akromion i on se u AC zglobu vezuje sa ključnom kosti. Otuda i ime ovog zgloba – akromioklavikulrni zglob. Ključna kost i akromion lopatice povezani su ligamentima. Kod luksacije, odnosno iščašenja AC zgloba dolazi do odvajanja lopatice i ključne kosti, usled čeg ključna kost strči pod kožom iznad ramena. Kod luksacije AC zgloba može da dođe do istezanja ili pucanja ligamenata. Najčešći uzroci ovakvih povreda ramena su pad na vrh ramena dok je ruka položena uz telo, udarac u vrh ramena (što je često u kontaktnim sportovima) i saobraćajni udes.
  • Trzajna povreda – Povrede ligamentnih i mišićnih struktura vrata i ramena mogu da nastanu usled naglog ubrzanja ili usporavanja, što je čest slučaj u saobraćajnim udesima. Trzajne povrede mogu da izazovu i mišićne spazme (grčeve) u regijama vrata i ramena.
  • Tendinitis – Tetive povezuju mišiće i kosti. Kod istegnuća, tetive mogu da oteknu i da izazivaju bol. Ovo stanje se naziva i tendinitis, odnosno upala tetiva.
  • Bolesti žučne kese – Oboljenja žučne kese mogu da izazovu refleksni bol koji se javlja u desnom ramenu. Osim toga, svaki uzrok upale u regiji ispod dijafragme, takođe može da izazove refleksni bol u ramenu.

Šta izaziva bol u vratu i koji su faktori rizika?

Bol lokalizovan u vratu je čest zdravstveni problem. Bol u vratu može da se javi usled brojnih poremećaja i bolesti, a može da zahvati bilo koje tkivo u regiji vrata. U primere oboljenja koja su čest uzrok bola u vratu, spadaju:

  • degenerativna bolest diska
  • istegnuće vrata
  • povreda vrata, poput trzajne povrede
  • diskus hernija
  • uklještenje nerva

Bol u vratu može da se javi usled obične infekcije, kao što su virusne infekcije grla, koja izaziva oticanje limfnih čvorova i bol u regiji vrata.

Šta spada u faktore rizika za pojavu bola u ramenu i vratu?

U faktore rizika koji mogu da dovedu do bola u ramenu i vratu spadaju:

  • sportske aktivnosti
  • podizanje teškog tereta
  • bacanje (izbačaj, zabačaj)
  • pomeranje prtljaga ili teških predmeta
  • starenje

Koji su znakovi i simptomi bola u ramenu i vratu?

  • Bol – Obično se pri pomenu bola misli na oštar bol, mada on može da bude i tup, žareći, u obliku grčeva, nepodnošljiv ili probadajući. Bol može da dovede do ukočenosti vrata ili ramena i smanjene pokretljivosti. Posledica može da bude i glavobolja. Vašem lekaru su veoma važne karakteristike svakog simptoma, pošto neka osobenost može da bude ključna za utvrđivanje uzroka bola.
  • Slabost – Slabost može da se javi usled jakog bola prilikom pokretanja mišića ili kostiju. Nervi koji inerviraju mišiće, takođe mogu da budu povređeni. Veoma je važno da razlikujete stvarnu slabost (oštećenje mišića ili nerva) od nemogućnosti ili ustezanja od kretanja zbog bola ili upale.
  • Utrnulost – Ukoliko je došlo do uklještenja, nagnječenja ili presecanja nervnog stabla, moguće je da nećete imati normalne osećaje. Sve navedeno može da izazove osećaj žarenja ili mravinjanja, gubitak osećaja ili izmenjeni osećaj, koji može da se opiše kao „obamrla ruka“.
  • Hladnoća – Hladna ruka ili šaka ukazuju da su arterije, vene, ili i jedne i druge, povređene ili blokirane. To može da znači da u ruku ne dotiče dovoljno krvi.
  • Promena boje – Plava ili bela nijansa kože ruke ili ramena je još jedan znak da su arterije ili vene povređene. Crvenilo ukazuje na upalu. Moguće je da se jave i osipi. Podlivi mogu da budu uočljivi.
  • Otok – Otok može da zahvati čitavu ruku, a može da bude lokalizovan iznad zahvaćenih struktura (mesto preloma ili burza pod upalom, na primer). Mišićni grčevi ili zategnutost mišića mogu da simuliraju pravi otok. Dislokacija ili deformitet mogu da dovedu do toga da zahvaćena regija deluje kao da je otečena ili, što je paradoksalno, kao da je utonula.
  • Deformitet – Deformitet može da nastane usled preloma ili dislokacije. Pucanje nekih ligamenata može da dovede do abnormalnog pozicioniranja koštanih struktura.

Kada bi trebalo da se javite lekaru zbog bola u ramenu ili vratu?

Ukoliko bol ili drugi simptomi počnu da se pojačavaju, odmah pozovite lekara ili idite u hitnu pomoć.

  • Kod blažih slučajeva su dovoljne osnovne mere kućne nege dok vas ne pregleda lekar.
  • U brojnim slučajevima obične povrede, kao što su istegnuća i podlivi, prolaze same pa nema potrebe da idete u ambulantu.
  • Kod upornog bola u ramenu ili vratu potrebno je da vas pregleda lekar.
  • Ako osećate jak bol (ili se on pojačava), slabost, utrnulost, hladnoću i ako se jave deformitet i promena boje kože, trebalo bi odmah da se javite službi za hitnu medicinsku pomoć.
  • Ukoliko dobijete visoku temperaturu (preko 39 stepeni C), imate jaku glavobolju, bol u grudima, kratak dah, vrtoglavicu, mučninu i pojačano znojenje, ili ako se jave iznenadna utrnulost ili slabost, naročito samo na jednoj strani tela, pozovite odmah hitnu pomoć.

Koji specijalisti medicine leče bol u ramenu i vratu?

Bol u ramenu i vratu leče lekari primarne zdravstvene zaštite, uključujući i lekare opšte prakse i interniste, kao i ortopedi, neurohirurzi, reumatolozi, neurolozi i fizijatri. U stručnjake koji leče bol u ramenu i vratu, spadaju i fizioterapeuti i kiropraktičari.

 Kako se dijagnostikuje bol u ramenu i vratu?

Detaljna anamneza i fizikalni pregled su obično sasvim dovoljni za postavljanje dijagnoze kod većine povreda. Međutim, lekar može da vas uputi i na niz ispitivanja, u zavisnosti od uzroka vaše povrede, lokalizacije bola ili drugih simptoma. Spisak je dug i uključuje rendgen, elektrokardiografiju (EKG), analize krvi i CT skeniranje.

  • Rendgen – Rendgensko snimanje se obavlja kada postoji osetljivost na dodir duž koštanih površina kičme ili ramena, istorija ozbiljnih trauma, deformitet regije ili kada lekar sumnja na oboljenje srca ili pluća.
  • Elektrokardiografija (EKG) – Elektrokardiografski pregled se obavlja kada pacijent oseća i bol u grudima, ima kratak dah i faktore rizika za nastanak infarkta (poput povišenog krvnog pritiska, dijabetesa, povišenog nivoa holesterola ili ako je pacijent pušač).
  • Analize krvi – I krv se ispituje u slučaju da pacijent ima bol u grudima, kratak dah i faktore rizika za nastanak infarkta (poput povišenog krvnog pritiska, dijabetesa, povišenog nivoa holesterola ili ako je pacijent pušač) ili kada lekar sumnja da je uzrok bola neko osnovno oboljenje.
  • CT skeniranje – Ovaj pregled se obavlja kada je rendgenski snimak nečitljiv ili ukazuje na prelom, kada je potrebno više detalja ili kada postoji sumnja da su druge strukture uzrok bola (na primer, velika arterija, poznata i kao aorta, koja polazi od pluća ili srca).
  • Magnetna rezonanca – Magnetna rezonanca obično nije potrebna tokom početnih ispitivanja, ali može da bude korisna kod ispitivanja bola koji traje i kada pacijent ne reaguje na osnovne mere lečenja.

Prirodni lekovi za lečenje bola u ramenu ili vratu

Manje povrede, koje izazivaju blag bol, mogu da se leče kod kuće. Ako izvor i uzrok bola nisu poznati, ili simptomi ukazuju na ozbiljnije stanje, trebalo bi da se javite lekaru dok primenjujete osnovne mere nege.

  •  Mirovanje – Povređenu regiju upotrebljavajte što je moguće manje u toku prva dva-tri dana, a potom polako počnite sa vežbama za povređenu regiju. Ovo ubrzava oporavak.
  • Led – Led stavite u plastičnu kesu, kesu umotajte u peškir i tek tada stavite na povređenu regiju i držite 15-20 minuta, na svakih sat vremena. Direktno stavljanje leda na kožu, može da dovede do njenog oštećenja.
  • Elevacija – Elevacija nije ništa drugo do podizanje povređene regije iznad nivoa srca, što će doprineti bržem povlačenju otoka. Na taj način ćete ublažiti i bol. Poduprite se pomoću jastuka.
  • Kontrola bola – Acetaminofen i ibuprofen mogu da ublaže otok i bol.
  • Toplota – U toku prve nedelje nakon povrede nemojte koristiti tople obloge (niti bilo kakvo zagrevanje povređene regije), pošto to može da poveća otok i pojača bol.

 Medicinski tretmani za lečenje bolova u ramenima i vratu

Lečenje se planira nakon kompletne anamneze i fizikalnog pregleda (i ispitivanja, ukoliko su rađena). Mogućnosti lečenja se razlikuju kod svakog oboljenja. Da budemo jasniji, istegnuće se leči potpuno drugačije od infarkta.

loading...
  • Ako imate blaže iščašenje ili istegnuće, možete da očekujete kombinaciju sledećih tretmana:
    • Analgetici – Može da potraje nekoliko dana dok bol ne umine pomoću acetaminofena, sa ili bez antiinflamatornog leka, kao što su ibuprofen ili naproksen. Jači lekovi koji sadrže narkotike obično nisu neophodni, mada lekar može da vam ih prepiše u prvih nekoliko dana.
    • Imobilizacija – Imobilizacija može da se postigne udlagama, gipsom ili ortozama za imobilizaciju. Veoma je važno da sledite uputstva lekara kada koristite ova pomagala, posebno kada vam preporuči da prestanete sa upotrebom i počnete da pokrećete povređenu regiju.
    • Uputstva – Najbolje je mirujete i da uzdignete povređenu regiju. Ne znači da ćete da pogoršate povredu ako nastavite da koristite povređenu regiju, međutim, simptomi mogu duže da traju. U većini slučajeva ograničeno korišćenje je prihvatljivo, sve dok je u opsegu normalnih kretnji i dok ne podrazumeva podizanje tereta i naprezanje.
    • Hospitalizacija – Ako ste ozbiljnije povređeni, možda ćete morati da ostanete u bolnici radi daljih ispitivanja ili upućivanja kod ortopeda (specijaliste za kosti i zglobove) radi nege.

Da li su neophodne kontrole nakon lečenja bola u ramenima i vratu?

Povremene kontrole i pridržavanje preporuka lekara, omogućiće vam brži oporavak. Moguće je da ćete, radi bržeg oporavka i sprečavanja daljeg povređivanja, biti upućeni na vežbe sa fizikalnom terapijom.

 Kako mogu da se spreče povrede ramena i vrata?

  • Da biste sprečili povrede, pregledajte dobro svoju kuću da biste uočili i popravili neke moguće opasnosti, kako biste smanjili mogućnost slučajne povrede.
  • Pravilne vežbe za rame i vrat mogu da umanje rizik od povreda.
  • Kada obavljate opasne zadatke, trudite se da pored vas bude neko da biste smanjili verovatnoću za povređivanje. Na primer, kada se penjete na merdevine, neko bi trebalo da ih pridržava da se ne bi nagnule na jednu ili drugu stranu.
  • Budite svesni svojih ograničenja. Ne obavljajte radnje za koje vam je potrebna obuka, veština, alat ili snaga, koje nemate.
  • Vezujte sigurnosni pojas i koristite drugu zaštitnu opremu da biste smanjili mogućnost za povrede.

Kakve su prognoze kod bola u ramenima i vratu ?

Pošto je u većini slučajeva bol u vratu i ramenu posledica iščašenja ili istegnuća, možete da očekujete potpuni oporavak ili da ćete se oporaviti uz minimalno ograničavanje aktivnosti.

Neka oboljenja zahtevaju hospitalizaciju, hirurški zahvat, fizikalnu terapiju ili druge rehabilitacione mere. Stepen oporavka može da bude potpun ili ograničen. Neka oboljenja mogu da se ponavljaju ili da budu uporna; zato bi trebalo da imate plan lečenja da biste znali kako da postupate i da se prilagodite mogućim ograničenjima.

Loading...
loading...
loading...

Be the first to comment

Leave a Reply