Da li je probadanje i bol u srcu simptom infarkta ?

bol srca

Probadanje i bol u srcu i anksioznost – šta bi trebalo da znate

Bol kod srca je čest simptom anksioznosti i napada panike. Brojni pacijenti kažu da je to značajna karakteristika najgorih napada.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, svaka druga osoba u Srbiji umire usled bolesti srca i krvnih sudova. Podaci Kliničkog centra Srbije ukazuju na činjenicu da godišnje između 16.000 i 18.000 ljudi doživi infarkt.

Od 12 – 16% opšte populacije u toku života ima bol u grudima.

Međutim, nije svaki bol u grudima posledica infarkta. Ponekad ovaj neprijatni, bolni i zastrašujući simptom ukazuje na anksioznost.

U stvari, studije ukazuje na podatak da 1 od 4 osobe koje se jave lekaru zbog bola u grudima kod srca, zapravo pati od paničnog poremećaja.

bol u srcu

Kako izgleda bol u srcu usled anksioznosti i stresa ?

Bol u grudima oko srca usled anksioznosti najčešće se opisuje kao oštar, probadajući osećaj, koji nastaje naglo čak i u stanju neaktivnosti. Međutim, osoba može da bude pod stresom ili anksiozna i pre nego što se bol kod srca javi.

Bol srca, koji je posledica anksioznosti ili napada panike, obično traje do 10 minuta, ali drugi simptomi mogu da traju i do jednog sata.

U najčešće simptome anksioznosti i napada panike spadaju:

  • vrtoglavica
  • malaksalost
  • kratak dah
  • drhtanje
  • promena telesne temperature
  • osećaj gubitka kontrole nad situacijom
  • utrnulost i znojenje stopala i šaka
  • bol u grudima
  • srčane palpitacije (ubrzano lupanje srca)

Bol u srcu usled anksioznosti, češći je kod napada panike koji brzo nastupaju. Bol srca je prijavljen kao simptom samo u 1 od 10 slučajeva napada panike koji su nastupili sporo.

Razlika između bola u grudima usled anksioznosti i usled srčanih oboljenja

Mada postoje neke sličnosti kod probadanja i bola u grudima usled anksioznosti i onoga usled srčanih oboljenja, postoje i značajne razlike.

Bol u grudima kod srca, koji je posledica anksioznosti, obično se javlja kada je osoba u stanju mirovanja, dok se bol usled infarkta najčešće javlja kada je osoba aktivna.

Bol usled infarkta se često od grudi širi na druge delove tela, kao što su vilice, ramena i ruke, dok bol u srcu usled anksioznosti ostaje samo u grudima.

Bol i probadanje u srcu usled anksioznosti obično se javlja brzo i nestaje naglo, obično za oko 10 minuta, dok bol usled srčanih oboljenja počinje da se javlja polako i postepeno se pojačava.

Bol u grudima usled anksioznosti može da bude oštriji (probadanje, žiganje u srcu) od bola usled infarkta, koji pacijenti obično opisuju kao stezanje i jak pritisak.

Dok se panični poremećaj češće javlja kod žena, infarkt je češći kod muškaraca.

Šta je uzrok bola u grudima usled anksioznosti ?

Bol u grudima kod srca usled anksioznosti mogu da izazovu mehanizmi koji nisu povezani sa kardiovaskularnim sistemom, mehanizmi koji jesu povezani sa kardiovaskularnim sistemom, kao i kombinacija obe vrste mehanizama.

U mehanizme koji nisu povezani sa kardiovaskularnim sistemom, a izazivaju bol u srcu, spadaju:

  • Hiperventilacija – Ubrzano disanje može da dovede do niskog nivoa ugljen dioksida u krvi, izazove ošamućenost i mravinjanje u ekstremitetima.
  • Ezofagealna dismotilnost – Ovo stanje nastaje usled neredovnih kontrakcija jednjaka i prevelike opuštenosti mišića jednjaka.

Napadi panike, takođe, mogu da izazovu fizičke reakcije u kardiovaskularnom sistemu, koje će za posledicu imati bolove koje pacijenti opisuju kao bol u srcu. U njih spadaju:

  • spazam koronarnih arterija (grč srčanih arterija)
  • povećana potreba srca za kiseonikom
  • povišen krvni pritisak
  • pojačani otpor malih krvnih sudova u srcu
  • ubrzani srčani ritam

Osobe koje pate od anksioznosti, mogu da pate i od bolesti srca ili drugih kardiovaskularnih problema, koji mogu da se pogoršaju tokom napada panike.

Lečenje

Profesionalan pomoć može mnogo da promeni život osoba koje pate od napada panike i anksioznosti. Ako se ne leče, ovi poremećaji mogu da ograniče kvalitet života.

Lekovi i kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT), u brojnim slučajevima dokazano su delotvorni u lečenju paničnog poremećaja.

Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT) uči osobu kako da restrukturira svoje misli, identifikuje i izbegava specifične okidače anksioznosti. Ova vrsta terapije može da pomogne pojedinim osobama da bez upotrebe lekova ublaže i kontrolišu simptome paničnog poremećaja.

Postoje i neki koraci koji mogu da se preduzmu kod kuće, u cilju kontrole i ublažavanja simptoma anksioznosti, uključujući i bol oko srca.

Sledeće se preporučuje osobama kao pomoć u borbi prtiv napada panike:

  • Sigurno sklonište – Trebalo bi da pronađete sigurno i udobno mesto, ako je moguće, a ako vozite, zaustavite automobil.
  • Duboko disanje – Ujednačeno, duboko disanje može da ublaži simptome anksioznosti i spreči njihovo pogoršavanje.
  • Imajte na umu da je stanje privremeno – Dok osećate bol u grudima, usredsredite se na činjenicu da ovi simptomi ne traju duže od nekoliko minuta.
  • Pokušajte da ostanete samouvereni – Usredsređivanje na mirne i prijatne slike može da pomogne kod ublažavanja jačine simptoma tokom napada panike.
  • Brojanje – Brojanje do 10 ili 20, a potom ponavljanje, može da pomogne da tokom napada panike ostanete pribrani.
  • Ocenite napad – Neke osobe su otkrile da im preispitivanje opšteg stanja svesti, tokom napada panike, kao i davanja ocene na skali od 1 do 10 (gde je 10 najjači, a 1 jedva primetan osećaj), pomaže da kontrolišu anksioznost.

Pored toga, neke promene u načinu života mogu da ublaže rizik od pojave simptoma:

  • redovno vežbanje
  • dovoljno sna
  • izbegavanje kofeina, alkohola i pušenja
  • izbegavanje namirnica sa visokim sadržajem rafinisanog šećera

Kada bi trebalo da se javite lekaru

Bol u grudima i srčane palpitacije mogu da budu uznemirujući i potencijalno opasni simptomi. Izazov u borbi sa njima predstavlja otkrivanje da li je ono što se oseća kao bol u srcu posledica anksioznosti ili znak problema sa srcem.

Osobe koje osećaju bol u srcu, trebalo bi da jave lekaru radi ispitivanja. I panični poremećaj i kardiovaskularni problemi su izlečiva stanja, zato pravovremena dijagnoza obezbeđuje i pravovremeno lečenje.

Loading...
loading...
loading...

Be the first to comment

Leave a Reply