Pravilno merenje pulsa – šta je zapravo puls srca

sta je puls srca

Šta je puls srca i kako ga pravilno izmeriti

Puls srca je jedan od najpoznatijih medicinskih termina. Opšte je poznat kao mera srčanog ritma, odnosno otkucaja srca.

Puls je ključna mera srčane frekvencije. Izuzetno usporen puls u kombinaciji sa vrtoglavicom, može da ukazuje na šok i da pomogne kod identifikovanja unutrašnjeg krvarenja.

Suviše ubrzan puls, s druge strane, ukazuje na povišeni krvni pritisak i kardiovaskularne probleme.

Uz malo vežbe, lako možemo pravilno izmeriti puls sebi ili drugima.

Međutim, šta je puls, zašto je toliko značajan i koji je najbolji način da ga opipamo i izmerimo? U ovom članku ćete naći direktna uputstva.

merenje pulsa

Najvažniji podaci o pulsu

Ovo su neke ključne informacije kad je u pitanju merenje pulsa. Više detalja i podataka možete da pronađete u nastavku članka.

  • Dok srce pumpa, arterije se šire i skupljaju. To je puls.
  • Puls se najlakše opipava na ručnom zglobu ili vratu.
  • Zdrav puls je između 60 i 100 otkucaja u minutu.

Šta je puls?

Puls je širenje arterija. Do širenja dolazi usled povećanog pritiska krvi na elastične zidove arterija, svaki put kada srce kuca. Ova širenja rastu i opadaju u određenom vremenu, prateći srce koje prvo pumpa krv (potiskuje krv kroz aortu), a potom odmara dok se ponovo puni. Pulsiranje se oseća na određenim tačkama tela gde se velike arterije nalaze bliže koži.

Saznajte>>>  Zašto se javlja ubrzan puls

Kako se opipava puls?

Arterije prolaze blizu kože ručnog zgloba i vrata, usled čega je na ovim tačkama posebno lako opipati ga i izmeriti .

Za merenje pulsa prvo pronađite tačku.Da biste pronašli puls na ručnom zglobu potrebno je da preduzmete ove jednostavne korake. Ovaj puls je poznat kao radijalni puls jer se opipava na radijalnoj arteriji:

  1. Okrenite šaku tako da je dlan okrenut nagore.
  2. Drugom rukom postavite dva prsta, nežno, na usek podlaktice, ispod prevoja ručnog zgloba i oko 2,5cm od osnove palca.
  3. Kada je položaj dobar, trebalo bi da osetite pulsiranje svog srca.

Na sličan način, pomoću dva prsta, puls može da se opipa i na vratu. Nežno pritisnite meki urez na bilo kojoj strani dušnika.

Ovo je puls koji se oseća u jednoj od karotidnih arterija. To su glavne arterije koje se protežu od srca do glave.

loading...

U nešto teža mesta za merenje pulsa spadaju:

  • regija iza kolena
  • unutrašnja strana lakta kada je ruka ispružena
  • regija prepona
  • slepoočnice
  • gornji deo unutrašnje strane stopala

Kako se beleži puls srca?

Kada pronađete puls sledeći navedene korake, budite mirni i preduzmite sledeće:

  1. Drugom rukom držite hronometar ili ručni sat ili gledajte u časovnik.
  2. Tokom 1 minuta ili 30 sekundi, brojte otkucaje koje osećate.
  3. Broj otkucaja u minutu je standardna mera za srčani ritam. Isto možete da postignete i ako broj otkucaja u 30 sekundi pomnožite sa 2.
  4. Puls bi trebalo da bude između 60 i 100 otkucaja u minutu.

Normalan i abnormalan puls srca

Srce bi trebalo da kuca stabilno, sa pravilnim razmakom između svake kontrakcije, zato bi i puls trebalo da bude stabilan.

Po pravilu, odrasle osobe u stanju mirovanja bi trebalo da imaju srčani ritam od 60 – 100 otkucaja u minutu. Obično osobe sa boljom fizičkom kondicijom imaju sporiji srčani ritam od osoba koje manje vežbaju. Sportisti, na primer, u stanju mirovanja mogu da imaju srčani ritam od samo 40 – 60 otkucaja u minutu.

Međutim, normalno je da se srčani ritam menja kao odgovor na kretanje, aktivnosti, vežbe, anksioznost, uzbuđenje i strah.

Ako osećate da vam srce kuca neritmično ili nezdravom brzinom od 40 ili preko 120 otkucaja u minutu, a to možete da osetite kada vršite merenje pulsa, obratite se lekaru.

Moguće je i da osetite da vam srce propušta ili „preskače“ otkucaje, kao i da se javlja otkucaj više. Prekobrojni otkucaj zove se ektopični otkucaj. Ektopični otkucaji se veoma česti, obično su bezopasni i ne zahtevaju lečenje.

Ukoliko ste zabrinuti zbog palpitacija (ubrzanog lupanja srca) ili ektopičnih otkucaja, posetite lekara.

Monitori za praćenje srčanog ritma

Bolnice koriste monitore za praćenje srčanog ritma i pulsa pacijenata. Postoje srčani monitori koji mogu da se koriste i kod kuće.

Ukoliko koristite kućni monitor, trebalo bi da:

  • proverite kod lekara da li je atestiran
  • merite krvni pritisak svakog dana u isto vreme
  • izmerite puls nekoliko puta i zapišete očitavanja

Zahvaljujući kliničkom napretku, poslednjih godina na tržištu mogu da se nađu brojni proizvodi koji služe za praćenje ličnog zdravlja.

Brojni aparati mogu da se povežu sa softverskim aplikacijama za mobilne telefone, a postoje i brojni aparati za praćenje zdravlja koji kombinuju hardver i softver u jednoj napravi. Neki od ovih uređaja obezbeđuju očitavanja koja su ekvivalent EKG-u.

Američka Uprava za hranu i lekove na svom veb-sajtu ima spisak brojnih aplikacija za kontrolu zdravlja koje su odobrene u skladu sa zakonskim regulativama.

Merenje pulsa je lako i može da bude koristan pokazatelj zdravstvenog stanja.

Ukoliko ste zabrinuti zbog zbog toga što je vaš puls srca previše brz ili previše spor, obratite se lekaru.

Loading...
loading...
loading...

Be the first to comment

Leave a Reply