Varikozne vene – uzroci, lečenje, dijagnostikovanje i prevencija

varikozne vene lecenje

Varikozne vene – uzroci, lečenje, dijagnostikovanje i prevencija

Varikozne vene su proširene, otečene i izvijugane vene, često plave ili tamnoljubičaste boje. Do njihovog nastanka dolazi usled oštećenja venskih zalistaka koji omogućavaju da krv teče u pogrešnom smeru ili da se nakuplja.

Bolesti vena spadaju u grupu najmasovnijih oboljenja čovečanstva. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, od ovih oboljenja pati 10-30% ukupne svetske populacije; venska oboljenja su prisutna kod 25-75% (prosečno 50-55%) odrasle populacije.

U SAD približno 1 na 4 odrasla stanovnika ima varikozne vene, a u evropskoj populaciji preko 50% odraslog stanovništva.

varikozne vene na nogama

Blagi oblici varikoziteta su prisutni kod jedne četvrtine populacije, a kod jedne petine se radi o većim tegobama. Takođe, kod evropske populacije slabost vena sa kožnim promenama je prisutna kod 6%, dok se venski ulkusi beleže kod 1 – 2%.

Saznajte>>>  Lekovito bilje za proširene vene

U našoj zemlji, prema nepotpunim podacima, od bolesti vena pati 15 – 20% ukupnog stanovništva, a na godišnjem nivou se od ovih oboljenja leči preko 5000 bolesnika. Broj ambulantnih pregleda i intervencija je gotovo nemerljiv, mada se, prema nekim podacima, taj broj kreće oko 300.000.

Značajan broj bolesnika u našoj zemlji ne javlja se lekaru blagovremeno. Prema nekim procenama, na lečenje se pre krajnjeg stadijuma javi tek polovina osoba koje imaju varikozne vene. Oboljenja vena se najčešće razvijaju u uzrastu posle 15. godine života, a snažno ispoljavanje bolesti počinje u uzrastu od 30 – 60 godina.

Međutim, premda nisu prijatne, varikozne vene je retko potrebno lečiti invazivnim metodama zbog zdravstvenih razloga.

Ipak, ako se kod pacijenta ispoljava oticanje, dugotrajan tup ili jak bol u nogama uz priličnu nelagodu, lečenje je varikoznih vena neophodno. Srećom, dostupne su brojne vrste tretmana, uključujući i metode kućne nege kao i prirodni lekovi.

Povezano>>> Proširene vene na nogama uzrok, simptomi, lečenje

Povremeno, u veoma teškim slučajevima, varikozne vene mogu da puknu ili da prerastu u venske ulkuse na koži. I u ovim slučajevima je neophodno lečenje.

Osnovne činjenice o varikoznim venama

  • Varikozne vene u trudnoći su veoma česta pojava.
  • U simptome mogu da spadaju bolne noge, otečeni gležnjevi i paukolike vene.
  • Osobe sa prekomernom telesnom težinom (predgojazne osobe) izložene su većem riziku od pojave varikoznih vena.

Varikozne vene uzroci

Vene imaju jednosmerne zaliske (koji deluju poput ventila) tako da krv može da se kreće smo u jednom smeru. Ukoliko se zidovi vena istegnu i izgube fleksibilnost (elastičnost), zalisci mogu da oslabe. Oslabljeni zalistak može da omogući krvi da curi unatrag i na kraju da teče u suprotnom smeru. Kada dođe do ovoga, krv može da se nakuplja u veni/venama, nakon čega dolazi do širenja i otoka.

Saznajte više>>>  Nema više proširenih vena zahvaljujući ovom listu

Vene koje se nalaze najdalje od srca, poput onih u nogama, najčešće su zahvaćene.Zbog toga se najčešće mogu videti varikozne vene na nogama. Do ovoga dolazi zato što gravitacija (sila zemljine teže) otežava vraćanje krvi u srce. Svako stanje usled koga se javlja pritisak u trbuhu, ima potencijal da dovede do pojave varikoznih vena; na primer, trudnoća, zatvor stolice i, u retkim slučajevima, tumori.

loading...

Stručnjaci nisu sigurni zbog čega se zidovi vena istežu niti zašto dolazi do oštećenja zalistaka. U brojnim slučajevima do ove pojave dolazi bez jasnog razloga. Međutim, u neke potencijalne faktore rizika spadaju:

  • menopauza
  • trudnoća
  • starost preko 50 godina
  • dugotrajno stajanje
  • porodična istorija varikoznih vena
  • gojaznost

Varikozne vene simptomi

U najvećem broju slučajeva nema bolova, međutim, u znakove i simptome varikoznih vena spadaju:

  • vene koje deluju izuvijano, otečeno i čvornovato (kvrgavo)
  • vene koje su plave ili tamnoljubičaste

Kod nekih pacijenata može da se javi i sledeće:

  • uporan, tup bol u nogama
  • osećaj težine u nogama, naročito nakon vežbanja ili u toku noći
  • duže od normalnog krvarenja kao posledica manje povrede zahvaćene regije
  • lipodermatoskleroza – potkožno masno tkivo na gležnjevima može da otvrdne, usled čega dolazi do skupljanja kože
  • otečeni gležnjevi
  • teleangiektazija u zahvaćenoj nozi (paukolike vene)
  • moguća pojava sjajne kožne diskoloracije u blizini varikozne vene, obično smeđe ili plave boje
  • venski ekcem (stazni dermatitis) – koža u zahvaćenoj regiji je crvena, suva i svrbi
  • pojava grčeva u nogama kod naglog ustajanja (kod nekih pacijenata)
  • sindrom nemirnih nogu koji se javlja kod velikog postotka osoba sa varikoznim venama
  • bela atrofija kože – nepravilne, beličaste fleke koje izgledaju kao ožiljci, a koje se javljaju na gležnjevima

Lečenje varikoznih vena

Ukoliko pacijent nema simptome ili nelagodu i ako mu ne smeta izgled varikoznih vena, lečenje ne mora da bude neophodno. Međutim, ukoliko postoje simptomi, lečenje može da bude potrebno zbog ublažavanja bola ili nelagode, ali i usmereno na komplikacije poput kožnih čireva, diskoloracije kože ili otoka.

Neki pacijenti traže lečenje iz estetskih razloga – žele da uklone varikozne vene koje su ružne.

Samonega i prirodni lekovi

U mere koje možete da primenite kod kuće radi ublažavanje bola i sprečavanje pogoršanja stanja varikoznih vena, spadaju:

  • vežbe
  • smanjenje telesne težine
  • podizanje nogu
  • izbegavanje dužeg stajanja ili sedenja

Postoje i brojni prirodni lekovi za varikozne vene koji se nalaze u slobodnoj prodaji. Oni se obično nalaze u obliku topičnih krema i emolijenata. Oni ublažavaju bol, povećavaju udobnost i poboljšavaju izgled varikoznih vena.

Kompresivne čarape za vene

Kompresivne čarape stežu noge pacijenta i pospešuju cirkulaciju. Evo kako deluju:

  • obično su veoma uske u predelu oko gležnjeva
  • postepeno se šire uz nogu
  • rezultat je da kompresivne čarape pospešuju pravilan protok krvi nagore – suprotno sili gravitacije – nazad ka srcu

Brojnim pacijentima kompresivne čarape pomažu i kod ublažavanja nelagode, bola i otoka koje izazivaju varikozne vene. Nema ispitivanja koja bi potvrdila da li one sprečavaju pogoršanje stanja varikoznih vena, kao  ni da li sprečavaju njihovu pojavu. Rezultati ispitivanja su mešoviti ili oprečni.

Kod nekih pacijenata kompresivne čarape dovode do pojave isušivanja i perutanja kože. Ukoliko dođe do ovoga, neophodno je obavestiti lekara koji je preporučio kompresivne čarape za proširene vene.

Operacija vena

Ukoliko su varikozne vene velike, možda će biti neophodno da se izvrši operacija. Ovo se obično obavlja u opštoj anesteziji. U većini slučajeva pacijent se pušta kući istoga dana – ukoliko je potrebna operacija obe noge, možda će biti neophodno da pacijent prenoći u bolnici.

Laserski tretman se često koristi za „zatvaranje“ manjih vena, kao i paukolikih vena. Laserska sonda se uvodi u venu; na vrhu sonde se oslobađa jak snop svetlosti čija toplota (fototermički efekat) deluje na zid vene, usled čega se ona skuplja, a krajnji rezultat je zatvaranje protoka krvi kroz tretirani deo vene.

Ligiranje i striping za lečenje varikoznih vena

„Ligiranje i striping“ je stručni naziv za operativni zahvat kojim se tretiraju varikozne vene, a koji se izvodi u opštoj anesteziji. Ligiranje znači podvezivanje vene, a striping uklanjanje vene kroz rez na preponi ili sa zadnje strane kolena. Od stanja vene zavisi da li će biti uklonjena čitava ili samo jedan njen deo. Hirurg izvodi dva reza, jedan u regiji pacijentovih prepona na vrhu ciljane vene, drugi niže niz nogu na gležnju ili kolenu. Vrh vene se podvezuje i zatvara. Tanka, savitljiva žica se provlači do dna vene i potom izvlači zajedno sa venom.

Kod ove procedure obično nije potrebno da pacijent ostaje u bolnici. Ligiranje i striping ponekad za posledicu mogu da imaju podliv, krvarenje i bol. U izuzetno retkim slučajevima, može da dođe do duboke venske tromboze.

Nakon operacije, većini pacijenata je potrebno 1 – 3 nedelje za potpuni oporavak, pre nego što mogu da se vrate na posao i obavljaju druge uobičajene dužnosti. Tokom perioda oporavka nose se kompresivne čarape.

Skleroterapija vena

Sklerozacija ili skleroterapija je procedura uklanjanja varikoznih krvnih sudova ubrizgavanjem različitih vrsta tečnosti ili pene. U varikozne vene koje su male ili srednje veličine, ubrizgava se hemikalija (sklerozantno sredstvo) koja ih zatvara. Nakon nekoliko nedelja, ove vene bi trebalo da nestanu. Moguće je da bude potrebno više ubrizgavanja.

Radiofrekventna ablacija

Radiofrekventni endovenozni tretman varikoznih vena, zasniva se na njihovom zatvaranju iznutra pomoću mikrotalasa.

Kroz mali rez (1 – 2mm) iznad ili ispod kolena, uz nadzor ultrazvučnog skenera, u venu se uvodi uska cev (kateter).

Lekar kroz kateter provlači sondu koja emituje radiofrekventnu energiju. Radiofrekventna energija zagreva venu i izaziva urušavanje njenih zidova, delotvorno je zatvara i u potpunosti zaptiva. Ova procedura se obično obavlja kod pacijenata koji imaju veće varikozne vene. Radiofrekventna ablacija se obično obavlja u lokalnoj anesteziji.

Endovenozni laserski tretman

Endovenozni laserski tretman je laserska operacija vena koja se smatra minimalno invazivnom.

U venu pacijenta se uvodi kateter. Tanka laserska sonda provlači se kroz kateter i postavlja na vrh ciljane vene; sonda emituje kratke energetske snopove koji zagrevaju venu i u potpunosti je zatvaraju.

Uz nadzor ultrazvučnog skenera, lekar pomera lasersku sondu duž čitave vene i postepeno spaljuje i zatvara čitav krvni sud. Ova procedura se obavlja u lokalnoj anesteziji. Može da dođe do povrede nekih nerava, što je obično kratkotrajno.

Flebektomija vena

Postoje dve vrste flebektomije: ambulantna (mini-flebektomija) i nešto novija procedura, flebektomija vena pomoću endoskopskog transiluminatora.

Ambulanta flebektomija spada u minimalno invazivne metode vađenja pobočnih varikoznih vena pomoću posebnih kukica. Procedura se obavlja u lokalnoj anesteziji, obično nakon radiofrekventne ablacije, laserskog tretmana ili stripinga, u slučajevima kada ostane poneka površinska varikozna vena koja predstavlja kozmetičku smetnju. Rezovi su mali (1 – 3mm) pa šav nije potreban jer rana sama zaceljuje.

U drugom slučaju, procedura je slična prethodno opisanoj, osim što se koristi endoskopski transiluminator (posebno osvetljenje) koje se potkožno provlači kroz rez, kako bi lekar mogao bolje da vidi koje vene bi trebalo da ukloni. Ciljane vene se isecaju i uklanjaju kroz rez pomoću aparata za sukciju (isisavanje).

Kod ove procedure se koristi opšta ili lokalna anestezija. Nakon operacije je moguća pojava krvarenja ili podliva.

Varikozne vene dijagnoza

Na osnovu fizikalnog pregleda, uglavnom vizuelnog, lekar će utvrditi da li pacijent ima ili nema varikozne vene. Lekar će zatražiti od pacijenta da stoji, kako bi mogao da proveri da li postoje znakovi otoka. Ponekad se pacijent upućuje i na ove dijagnostičke preglede:

  • Dopler skeniranje – ultrazvučni pregled kojim se utvrđuje smer protoka krvi kroz vene. Ovim pregledom se proverava i prisustvo ugrušaka ili začepljenja vena.
  • Kolor dupleks ultrazvučno skeniranje – stvara kolor slike strukture vena, što lekaru pomaže da proveri da li postoje neke abnormalnosti; u toku ovog pregleda se meri i brzina protoka krvi.

Lekar će verovatno pacijentu postavljati pitanja o simptomima. U nekim slučajevima, pacijent može da bude upućen kod specijaliste za vaskularne bolesti.

Faktori rizika, komplikacije i prevencija

Ovo su faktori rizika koji su povezani sa većom verovatnoćom za pojavu varikoznih vena:

  • Pol – žene su sklonije pojavi varikoznih vena na nogama od muškaraca; veruje se da ženski hormoni dovode do opuštanja vena. Stoga, nastanku varikoznih vena mogu da doprinesu i kontraceptivne pilule, kao i terapija zamene hormona.
  • Genetika – varikozne vene su često prisutne u porodici.
  • Gojaznost – predgojazne i gojazne osobe izložene su značajno većem riziku od pojave varikoznih vena.
  • Starost – što više starimo, to su veće šanse da ćemo dobiti varikozne vene, pošto se venski zalisci habaju.
  • Neka zanimanja – poslovi na kojima se mnogo stoji mogu da povećaju stepen verovatnoće za pojavu varikoznih vena.

Proširene vene u trudnoći

Žene imaju mnogo veće šanse da dobiju varikozne vene tokom trudnoće nego bilo kada u životu. Trudnice imaju više krvi u organizmu; usled toga je krvotok izložen mnogo većem pritisku.

Pored toga, promena nivoa hormona može da dovede do opuštanja zidova krvnih sudova. Oba faktora povećavaju rizik od pojave varikoznih vena.

Kako uterus (materica) raste, javlja se sve veći pritisak na vene u karličnoj regiji majke. U većini slučajeva, varikozne vene se povlače nakon trudnoće; ovo nije uvek tako, čak i ako se stanje varikoznih vena poboljša, neke i dalje mogu da budu vidljive.

Proširene vene komplikacije

Svako stanje kod koga je protok krvi ugrožen, nosi rizik od nastanka komplikacija. Međutim, u najvećem broju slučajeva varikozne vene nemaju komplikacije. Ukoliko dođe do komplikacija, u njih obično spadaju:

  • krvarenje
  • tromboflebitis – krvni ugrušci u venama nogu koji izazivaju upalu vena
  • hronična venska insuficijencija – nema dobre razmene kiseonika, hranljivih materija i otpadnih materije između kože i krvi, pošto je protok krvi slab; hronična venska insuficijencija nije posledica varikoznih vena, već su ova dva oboljenja blisko povezana

Osobe sa hroničnom venskom insuficijencijom mogu da dobiju venski ekcem, lipodermatosklerozu (otvrdla i zategnuta koža) i venske ulkuse. Venski ulkusi se obično formiraju oko gležnjeva, a obično im prethode diskolorisane površine kože. Medicinsko ispitivanje je veoma važno u slučaju hronične venske insuficijencije.

Loading...
loading...
loading...

Be the first to comment

Leave a Reply