Biljka mrazovac, šafranika, kaćun, kaćunika (Colchicum autumnale)

mrazovac

Mrazovac biljka          

Mrazovac biljka, poznata i kao šafranika, kaćun, kaćunika (Colchicum autumnale) – jeste član porodice mrazovaca (Colchicaceae), i ne treba ga mešati sa šafranom na koga liči, koji je član porodice Iridaceae.

Poreklom iz Evrope, Severne Afrike i Azije, mrazovac je jedna vrsta od oko 70 u rodu Colchicum. Colchicum ima prilično neobičan životni ciklus – pojavljuju se šareni cvetovi u ranu jesen.

Mrazovac je trajna zeljasta biljka za koju je karakteristično da početkom proleća naraste samo kratka stabljika visine do 20 cm i nekoliko prizemnih listova. Lukovica mrazovca je obavijena braon ljuskama, gomoljastog je oblika i nalazi se duboko u zemlji.

Listovi su suženi pri vrhu, uspravni, prizemni, lancetasti. Po tri lista obično rastu u rano proleće i brzo se se sasuše, tako da nedostaju u fazi cvetanja biljke. Cvetovi mrazovca se javljaju od avgusta do septembra. Pojedinačni su, dvopolni, ružičaste do bledo-ljubičaste boje i imaju šest narandžastih prašnika.

mrazovac biljka

Mrazovac biljka je rasprostranjena na području srednje i južne Europe, kao i severne Afrike. Stanište: vlažne livade i travnjaci, raste u velikim skupinama, od nizijskog do planinskog pojasa. Može se uzgajati i kao ukrasna biljka.

Mrazovac je otrovan. Svi delovi ove biljke su toksični i rezultiraju simptomima koji su slični onima od trovanja arsenom.

Ovi simptomi trovanja mrazovcem se javljaju u roku od 2-5 h, zbog alkaloida kolhicina sadržanog u jesenjim lukovicama mrazovca.

Nakon gutanja, početni gastrointestinalni simptomi tokom prvih 24 sata su praćeni težim posledicama, uključujući konvulzije, kardiovaskularni kolaps, oštećenje većeg broja organa i formiranje krvnih ugrušaka na mnogim mestima širom tela.

Novi simptomi se mogu pojaviti nakon nekoliko dana. Mišićna slabost i uzlazna paraliza izazivaju zastoj u disanju. Efekti su opisani kao veoma sličani koleri, koja dovodi do spore, smrti u agoniji, ali svest ostaje do kraja. Ukoliko se mrazovac pomeša sa sremušem (divljim belim lukom) – to uzrokuje smrt.

Mrazovac ima dugu istoriju kao otrov. Grčki robovi su jeli ovu biljku da bi bili bolesni, pa čak i da izvrše samoubistvo. Pored upotrebe kao otrov, lukovice mrazovca se dugo koriste u medicinske svrhe. Danas toksični alkaloid, kolhicin, se koristi za lečenje akutnog gihta, bolnog zapaljenja zglobova.

Sremuš i mrazovac razlika

Često se desi da se iz neznanja pomešaju sremuš (medveđi luk) i mrazovac, jer ove biljke izgledaju veoma slično. Za razliku od otrovnog mrazovca, koji uglavnom raste na vlažnim livadama i pašnjacima, sremuš možete pronaći u senovitim i vlažnim listopadnim šumama, uz rubove šume i među žbunjem gde raste u većim skupinama.

mrazovac otrov

sremus

Ipak, jasno vam je da samo stanište nije najpouzdanije za utvrđivanje razlika između ove dve biljke. Ponekad se može desiti da se i u stanište sremuša mogu „uvući“ primerci mrazovca, pa postoji šansa da ukoliko želite da uberete sremuš – uberete i pokoji list mrazovca, naročito jer su im listovi veoma slični.

Sremuš i mrazovac – razlika u cvetovima je velika: cvet sremuša ćete naći u njegovo vreme cvetanja od aprila do juna, odlikuje se karakterističnim belim zvezdastim cvetićima – dok mrazovac ima cvet koji je sličan šafranovom, ljubičaste je boje i cveta tek u jesen.

Lukovice im se takođe veoma razlikuju.

Sremuš ćete prepoznati po mirisu koji je karakterističan za beli luk (otuda naziv divlji beli luk) i upravo je njuh ono na što se pouzdano možete osloniti prilikom branja ove biljke.

Uberite biljku za koju mislite da je sremuš zajedno sa lukovicom, protrljajte lukovicu malo među prstima i pomirišite – ukoliko ne miriše jako na beli luk, operite ruke u toploj vodi sa sapunom nekoliko puta i nikako nemojte konzumirati biljku koju ste ubrali, a za koju ste mislili da je sremuš – jer ste pogrešili.

 

Loading...

loading...
[Total: 0    Average: 0/5]