Bosiljak kao lek

U riznici lekovitog bilja bosiljak se posebno ističe po svojoj lekovitosti jer leči bubrege, astmu, živce, nesanicu, grčeve, kašalj i koristi kao prirodni antibiotik…

Od kada je čovek uočio njihovo lekovito svojstvo, bilje je postalo i ostalo neiscrpna riznica zdravlja. U toj čudesnoj bašti po mnogo čemu se izdvaja bosiljak, neobični biser narodne medicine koji je u srpskom narodu pronašao posebno plodno tlo.

Mada ne spada u istinski domaću biljku, jer su je u ove krajeve po svemu sudeći tokom XII veka doneli monasi sa svojih hodočasničkih putovanja, bosiljak nam se gotovo uvukao pod kožu i postao naš verni pratilac tokom celog života. Tako u svom kultnom delu „Botanika” Josif Pančić još 1863. godine piše: „Ova je biljka našem narodu, pored mnogih drugih koje su rasta videnijeg, cveta i mirisa lepšeg, najmilija čemu je uzrok taj što bosiljak prati Srbina kroz sve ozbiljnije prilike u životu, od rođenja gde se mladencu bosiljak u osvećenoj vodi do uzglavlja meće, do smrti, gde mu sestrina ili boleće koje srodnice ruka bosiljak na grob posadi”!

I naučno je dokazan lekoviti učinak više njegovih supstanci: eterična ulja, cineol metil-kalvikol, tinol lineol, kamfor, jedan glikozid i kiseli saponin, kao i niz drugih sastojaka. U narodnoj medicini ima veoma široku primenu za umirenje živaca, protiv nesanice, grčeva i upala u želudcu i crevima, za poboljšanje apetita, izlučivanje mokraće i lečenje bubrega i mokraćnog mehura, kod astme, kašlja i početnih stanja tuberkuloze.

Među najbolje poznavaoce ove biljke svakako spada Slavica Jelačić, docent na Katedri za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, koja je svoj doktorski rad posvetila lekovitim svojstvima bosiljka.

Bosiljak (Ocimum basilicum) je član porodice kojoj pripadaju i nana, matičnjak i timijan. Pripada rodu označenom grčkom rečju „ozein” jako mirisati, koji obuhvata oko 150 vrsta biljaka koje vode poreklo iz tropskih krajeva Azije, Afrike i Amerike. Ali se pojedine vrste veoma razlikuju po načinu nastanka, sadržaju i hemijskom sastavu etarskog ulja.

Bosiljak se sadi kao letnje cveće u vrtovima i na okućnicama. Posebno su cenjeni obojeni varijeteti niskog rasta, žbunastog izgleda, skraćenih cvasti. Koristi se i kao suvo cveće za izradu buketa i različitih aranžmana.

Deo biljke u cvetu (Basilici herba) i etarsko ulje (Basilici aetheroleum) koriste se u lekovite svrhe, kao začin, konzervans i sirovina u prehrambenoj, farmaceutskoj industriji. Bosiljak se koristi kao aroma i pri spravljanju alkoholnih i bezalkoholnih*pića. Etarsko ulje različitih vrsta bosiljaka deluje kao prirodni antibiotik na neke patogene bakterije i gljivice koje se javljaju kao izazivači bolesti kod ljudi, biljaka i životinja.

Razlikujemo nekoliko tipova etarskih ulja bosiljka koji se dele po hemijskom sastavu, kompoziciji i mirisu. Etarska ulja su deklarisana prema geografskom poreklu ili dominantnoj komponenti.

Osim drugih lekovitih komponenti list bosiljka sadrži vitamine C i B1 . Herba se koristi u tradicionalnoj i homeopatskoj medicini za lečenje većeg broja bolesti. Upotrebljava se kao prirodni sedativ i laksativ (za smanjenje napetosti i bolova u mišićima), kao i za poboljšanje apetita. Suva herba je sastavni deo različitih čajnih mešavina za smirenje kašlja.

Zbog izvanrednih antiseptičkih svojstava bosiljak ima široku primenu u kozmetologiji. U parfimerijskoj industriji etarsko ulje bosiljka i neke njegove komponente koriste se za izradu parfema i drugih kozmetičkih proizvoda. Masno ulje dobijeno iz zrelog semena bosiljka po kvalitetu se približava masnom ulju lana.

Lekovitost bosiljka zasniva se na sadržaju (0,3 do 0,8%) eteričnog ulja s glavnim sastojcima: metilkavikolom, linalolom, cineolom i drugim aromatičnim materijama. Ima i nešto tanina, glikozida i saponina.

loading...

Skuplja se tokom suvog i tihog perioda, pre cvetanja, dok se za spravljanje eteričnog ulja bere i posle cvatnja, ali se tada upotrebljava cela biljka. Bosiljak sušenjem gubi aromatičnost, pa se zato koristi uglavnom svež. Za zimu se listovi čuvaju zamrznuti ili potopljeni u maslinovom ulju i sirćetu.

ČAJ OD BOSILJKA

Koristi se kod upale desni, disajnih organa, kašlja, prehlade ili gripa.Može da se pije redovno, ali posle svakih 8 dana treba napraviti pauzu od dve nedelje.
Čaj od bosiljka priprema se tako da se listovi osušenog bosiljka preliju vrelom vodom i ostave desetak minuta u poklopljenoj posudi.

VINO ZA VARENJE

U nekim krajevima pravi se i vino od bosiljka. Dve-tri vezice lišća bosiljka potopi se u 1 litar belog vina, dobro zatvori i ostavi sedam dana uz povremeno mućkanje. Na kraju se procedi i uzima za bolje varenje po dve kašike do pet puta na dan.

LEKOVITA AROMA

Eterično ulje ublažava glavobolju, otklanja umor i pojačava koncentraciju. Dok samo nekoliko kapi na mara-ici koja se pričvrsti na otvor za ventilaciju u auomobilu, osvežava vazduh i poboljšava koncenaciju tokom vožnje.

KUPKE

Kupke od bosiljka i lavande umiruju živce, oslobađaju od stresa, bude energiju, snižavaju temperaturu i pospešuju čišćenje organizma.

TRAGOVI

Bosiljak su još pre više od 5000 godina poznavali i cenili stari Egipćani. Tako su ostaci ove biljke pronađeni u grobnicama faraona. Dok se u staroj Grčkog verovalo da je posle Hristovog uskrsnuća oko groba rastao bosiljak, pa se ova biljka počela upotrebljavati u crkvenim obredima.

OSETLJIV NA HLADNOĆU

Bosiljak (bosiok, bosilje, fasliđan, masliđan) je jednogodišnja, zeljasta biljka snažnog, karakterističnog i veoma prijatnog mirisa i arome. Izraste do 40 centimetara, ima razgranatu stabljiku i male višebjne cvetove koji se razvijaju u velikom broju na gornjem delu biljke. Listovi rastu na dugim peteljkam, jajolikog su oblika a na krajevima šiljasti. Biljka je naročito osetljiva na niske temperature, a ne podnosi ni zalevanje hladnom vodom.

loading...
loading...
Loading...

Be the first to comment

Leave a Reply