Bozikovina uzgoj, sadnja i razmnožavanje

Božikovina biljka

Božikovina biljka (Ilex aquifolium) je zimzeleni grm ili niže stablo iz porodice Aquifoliaceae. Smatra se da ime ”Ilex” potiče od rimskog imena za hrast – Quercus ilex, dok je aquifolium od latinske reči ”Aquila” – orao (bodlje na listovima podsećaju na kljun ove ptice) i reči folium – list. Ova biljka može da raste do 5 m visoko. Raste sporo, ali može doživeti starost i do 300 godina.

Mlada kora božikovine je tanka i tamno-zelene boje, dok u starosti postaje tamnosiva i raspucana. Listovi božikovine su kožasti, jajastog oblika, sa gornje strane su sjajni i tamnozeleni, dok su sa donje strane svetliji i bez sjaja, i nalaze se na kratkoj dršci. Mladi listovi su bodljikavo nazubljeni, dok su stariji i u gornjem delu glatkog ruba. Muški i ženski cvetovi se ne nalaze na istoj biljci. Cvetovi božikovine su mali, žuti i skupljeni u paštitaste cvasti, nalaze se u pazušcima listova. Cvetaju u maju i junu. Nakon uspešnog oprašivanja se razvijaju plodovi, male crvene koštunice nalik na bobice, veličine graška, koje sazrevaju krajem jeseni i ostaju na biljci sve do proleća ili dok ih ne pojedu ptice. Svaka ova bobica sadrži 4-5 semenki.

bozikovina uzgoj

Stanište: područja Evrope, jugozapadne Azije i severozapadne Afrike. U prirodi, božikovina raste u vlažnim brdskim i planinskim šumama, između stabala jele i bukve, na nadmorskoj visini od 1200-1500 m (može se naći i na većoj nadmorskoj visini).

Grančica božikovine se u doba starih Rimljana koristila kao simbol zaštite od munje, uroka i čarolije. Ova čudesna moć grančice božikovine je prenešena i u hrišćanstvo. Svetli cvet božikovine je postao simbol rođenja Isusa, crveni plodovi su simbol njegove krvi, a bodljikavi listovi simbolizuju krunu od trnja.

U narodu vlada mišljenje da biljke koje daju plod zimi imaju jaku moć da zaštite čoveka, jer i one samo prkose prirodi. Zimi, kada sve miruje, one se rađaju.

bozikovina razmnozavanje

Božikovina je takođe jedna od biljaka koje tradicionalno obeležavaju Božić. Poznato vam je da se motivi grančica tamnozelenih listova sa crvenim bobicama nalaze kao božićni simbol na ukrasnim papirima, stolnjacima, svećnjacima itd. Zbog svog predivnog izgleda, ova biljka se često koristi u novogodišnjim dekoracijama. Iz navedenih razloga je božikovina zaštićena vrsta u mnogim zemljama.

Napomena:

Plodovi božikovine su otrovni, izazivaju povraćanje i proliv.

bozikovina kao ograda

Uzgoj          

Božikovina biljka dobro podnosi gradske uslove za gajenje, isto kao i orezivanje. Biljka raste i uspeva na sunčanim, polusenovitim i senovitim staništima, ali preko zime je morate zaštititi od hladnih vetrova.

Božikovina pripada grupi biljaka koje imaju sposobnost da više ili manje štite od buke, i to zahvaljujući listovima koji zasađeni kao živa ograda, mogu da ublažavaju zvukove.

Zbog  svojih ukrasnih osobina, ova biljka je veoma cenjena u hortikulturi i cvećarstu. Često se  sadi u parkovima i vrtovima, a koristi se i za žive ograde. Osim u vrtovima, božikovinu možete posaditi i gajiti u žardinjeri, a tako može ukrašavati vašu terasu ili balkon.

Božikovina raste veoma sporo i živi vrlo dugo. Grančice koje ste uzeli kao reznice tokom leta posadite u teglice i bez problema se zakorenjuju.

Od većeg broja sorti, u uzgoju se mogu naći:

– “Angustifolia” (listovi su mali, lancetasti, oštro nazubljeni)

– “Laurifolia” (listovi su celovitih rubova i liče na listove lovora, veoma plodonosna biljka)

– “Bacciflava” (plodovi su narandžasto-žuti)

Održavaje i nega:

Kada je sadnja božikovine u pitanju, biljku treba saditi pojedinačno, ali isto tako i u grupama i od njih se može formirati veoma lepa, ukrasna živa ograda. Kao što smo rekli, ima sposobnost da štiti od buke, odnosno ublažava zvukove. Pored vrtova i parkova, ovo je biljka koja će uspeti i u žardinjerama ili većim saksijama. Dobro podnosi orezivanje i oblikovanje. Odgovara joj bilo koja vrsta staništa (sunčano, polusenovito i senovito) – nije izbirljiva što se toga tiče, ali će najbolje uspevati na sunčanom mestu, jer će joj lišće biti gušće, pa će samim tim i biljka izgledati kompaktnije.

Božikovina zahteva dobro drenirano i blago kiselo zemljište. Idealno bi je trebalo saditi u kasnu jesen ili rano proleće. Prilikom presađivanja zna da ”boluje” neko vreme, pa izgubi deo lišća, ali nema panike, jer će se brzo obnoviti.

Kao što smo napomenuli, božikovina dobro podnosi gradske uslove, tj. gradska zagađenja. Dakle, to je jedna veoma otporna i zahvalna biljka za gajenje i održavanje.

Sadnja i razmnožavanje

Pogodno vreme za sadnju božikovine je kasna jesen i rano proleće, pre ponovnog početka vegetacije. Lakše i bolje će se primiti kontejnirane sadnice od onih baliranih, jer božikovina ne podnosi dobro presađivanje. Ukoliko zemljište nije dovoljno kisele reakcije, za sadnju je potrebno pripremiti zemljište dodatkom kiselog treseta (poput pripreme zemljišta za sadnju rododendrona), a redovno sezonsko đubrenje se obavlja u rano proleće ili kasnu jesen đubrivom pripremljenim za biljke koje vole kiselkasta zemljišta.

bozikovina sadnja

Ova biljka je dvodoma (muški i ženski cvetovi se ne nalaze na istoj biljci), pa ako želimo atraktivne crvene plodove na jesen – potrebno je posaditi i ženske i muške biljke, na maksimalnu udaljenost do 30 metara, kako bi se osiguralo uspešno oprašivanje.

Napomena: odabiranje muških i ženskih primeraka nije uvek jednostavan, posebno ukoliko se biljke u rasadniku nabavljaju u doba kada nemaju plodove, jer muške i ženske biljke nisu posebno označene. To će dovesti do toga da nam možda u prvoj godini sve biljke budu bez plodova. Međutim, to se može ispraviti naknadnom sadnjom ili zamenom bilo muške biljke ili ženske biljke koja daje plodove.

Za živu ogradu koju želimo pravilno oblikovati, kontejnirane sadnice božikovine se sade jednoredno na razmak 50-60 cm, dok slobodnorastuće žive ograde (koje će rasti brže, ali neće biti tako guste kao one koje se redovno orezuju) možemo saditi u nepravilnom krivudavom nizu na razmak 80-100 cm.

Kako božikovina odlično podnosi orezivanje, mogu se oblikovati razne forme.

bozikovina drvo

Razmnožavanje:

Božikovina se rasprostranjuje plodovima, koje inače raznose ptice, ali se može razmnožavati i vegetativno. Razmnožava se semenom ili poluzrelim reznicama.

Reznice je najbolje uzeti krajem jula. Uzimaju se vršne reznice sa izdanaka iz ove sezone – proleća. Reznice sađene na otvorenom (“pod flašom”, u senci) u oktobru imaju već korenčiće, a presađuju se sledeće godine, u proleće. Za oživljavanje im treba oko 8 nedelja, direktno u zemlji (napolje), prekriti ih staklenim teglama ili flašama i ostaviti da stoje do kraja septembra, obavezno u hladu.

[Total: 1    Average: 1/5]
 

loading...

Loading...