Božur kao lekovita biljka

Prema grčkoj legendi, da bi spasao Paeona, “ličnog doktora” bogova s Olimpa, od ljubomore i zavisti njegovog učitelja Asklepija, Zevs je pretvorio mladog iscelitelja u predivan cvet – božur. Otuda potiče i botanički naziv ove biljke (Paeonia officinalis) koja je slavu, zapravo, stekla u drevnoj Kini, gde su je nazivali carskim cvetom jer se sadila isključivo u raskošnim vrtovima vladara i plemića. Božur je postao tradicionalni cvetni simbol Kine: motiv predivne biljke čest je detalj na porcelanu i svilenim tkaninama, a predstavlja čast, plodnost, bogatstvo, ljubav, dug i srećan brak. Prema feng šuiju, drevnoj kineskoj filozofiji i veštini uređenja prostora, unošenjem božura u dom ili poslovni prostor pospešuje se protok pozitivne energije i otvaraju se vrata uspehu i napretku. Milenijumima obožavan u Kini, božur je u Evropu dospeo tek pre nekoliko vekova, ali na Starom kontinentu, uprkos neobičnoj lepoti, nikada nije doživeo toliku popularnost kao u svojoj postojbini. No, ova prelepa biljka stiče sve više ljubitelja širom sveta pa bi se moglo reći da njeno vreme tek dolazi, a dokaz za to je sve veći broj hibrida, čija lepota prosto oduzima dah. Treba, takođe, znati da osim sorti koje se uzgajaju u vrtovima postoje i divlji božuri, koji se najčešće mogu naći po planinskim uvalama i spadaju u zakonom zaštićene botaničke vrste.

Božur je višegodišnja žbunasta biljka, a može biti zeljast ili drvenast. U prvom slučaju, krajem jeseni vene kompletna biljka, koja na proleće ponovo izrasta, dok drvenasti božur, poput drugih listopadnih žbunova, pred zimu gubi listove a grane ostaju ogoljene do prvih toplijih dana. Drvenasti božur ima krupnije cvetove od zeljastog i može da naraste do dva metra, dvostruko više od svog zelenog rođaka. U zavisnosti od sorte, ova biljka cveta od maja do juna,’mada ima i vrsta koje formiraju krunice čak i u julu. Očaravajući miris imaju isključivo bele latice.

Božur Paeonia ofHcinalis L. Ranunculaceae ima uspravnu, 40-70 cm visoku stabljiku sa perastim, nejednako nazu-bljenim lišćem. Cveta velikim belim, ružičastim, ili, purpurno crvenim cvetovima na vrhu stabljike. Raste kao divlji po močvarnim i planinskim uvalama, ali i kao baštenska biljka. Cvet sadrži tanin, antocijanske boje peonidina, cela biljka obiluje alkaloidima i oksalatima, a ima i kalcijuma, tanina, saharoze, sluzi, škroba, eteričnih ulja i masti.

Cveta u maju i junu. Lekovitim se smatra cvet i koren, a ponekad i seme, koje se sakuplja u septembru.
NAPOMENA: Biljka je otrovna i, ako se koristi u prekomernim dozama, može da dode do trovanja, čak isa fatalnim ishodom.

U narodnoj medicini koristi se za regulisanje neredovne menstruacije, seme i cvet protiv epilepsije,a samo cvet protiv teškog kašlja, i kao deo čajne mešavine za inhalaciju astmatičara. Božur se koristi i ako dode do stezanja oko srca i astme, pomaže kod slabosti, nesvestice, vrtoglavice, nervne rastrojenosti, promuklosti i gnojnih rana.

UPOTREBA

ORALNO KORISCENJE

Protiv nesvestice i vrtoglavice

– Pomešajte po 25 g praška istucanog suvog korena božura i divljeg pelina (Arthemisia vulgaris), pa količinu “na vrh noža” pomešajte u čaši vode ili vina i pijte 3 puta dnevno.

Leči čireve

– U litru vode kuvajte 2 minuta 3 kašike osušenog korena i kad se ohladi ispirajte gnojne rane i čireve.

Za jače nerve

– Plod dobro istucajte u avanu, količinu “na vrh noža” pomešajte u čaši vode i pijte 2-3 puta dnevno.

Smiruje grčeve

– 4-5 kašika korena božura kuvajte 3-4 minuta u 1 litru vina, ostavite 10 dana, procedite i pijte 6-12 kapi sa čašom vode.

Smiruje stezanje oko srca

– 5 g korena istucajte u avanu, prokuvajte u 1/4 litra vina pomešanog sa kašikom meda, pa pijte svakog sata po kašiku.

[Total: 0    Average: 0/5]
 

loading...

Loading...