Hrizantema cvet simbol bezbrižnog života

Verovatno ne postoji cvet koji je tokom ljudske istorije bio toliko voljen: najviše odlikovanje u Japanu se zove orden hrizanteme, u Kini je čitav jedan grad dobio ime po njoj, u celom svetu organizuju se svetkovine u čast hrizanteme… U čemu je tajna njene privlačnosti?

“Ako želite da budete srećni celog života, uzgajajte hrizantemu”, stara je kineska izreka. Po feng šuiju, drevnoj veštini uređenja prostora, lepi cvet hrizantema simbol je bezbrižnog života i unosi u dom radost i veselje. Prvi put se pominje u egipatskim spisima koji datiraju iz 15. veka pre naše ere, mada naučnici veruju da je, sudeći po crtežima na grnčariji pronađenoj u arheološkim nalazištima u istočnoj Kini, hrizantema kultivisana mnogo ranije i da se od stotinak divljih vrsta već tada razvilo preko 20.000 različitih sorti. Osim kao ukras u bašti i domu, Kinezi su “ču”, kako hrizantemu nazivaju u tom delu sveta, uzgajali i zbog lekovitih svojstava: kuvanim korenom hrizanteme lečili su glavobolju, od mladih izdanaka i peteljki pravili su salatu, dok su od listova pripremali napitak koji se služio o proslavama. U čast ovog nežnog cveta jedan grad u Kini zove se Ču-Hsien (Hrizantemin grad). No, bio je to tek početak uspona ovog cveta koji je u Japanu, gde je iz Kine dospeo u 8. veku, vrlo brzo proglašen za blagoslovenu biljku i našao se na pečatu i grbu carske porodice. Orden hrizanteme najviši je red viteštva u Zemlji izlazećeg sunca, gde se slavi i Nacionalni dan hrizantema.

Anemona
Anemona

Kako je hrizantema osvojila svet?

U zapadnom svetu hrizantema se pojavila tek u 17. veku, a 100 godina kasnije dobila je i ime: švedski botaničar Karl Line, otac taksonomije – klasifikacije i identifikacije bilja, dao joj je ime hrizantema koristeći grčke reči chrisos (zlatni) i anthemon (cvet).

Pompon
Pompon

Danas se ova biljka hrizantema gaji širom sveta i svuda nosi određenu simboliku. U Australiji se hrizantema poklanja ženama za Dan majki, kada ih muškarci u čast tog praznika nose na reveru. U SAD, gde se uzgaja još od kolonijalnog doba, hrizantema se smatra cvetom radosti. Na severu Evrope predstavlja iskrenost, dok se u nekim zemljama Starog kontinenta povezuje sa smrću i koristi se kao dekoracija na sahranama i grobljima. Ipak, novi varijeteti (koje drevni uzgajivači ne bi povezali s hrizantemom) raznobojnih latica i oblika cvetnih glavica sve češće se sade u baštama jer su izuzetno dekorativni i vrlo jednostavni za uzgajanje.

Proizvodnja hrizantema veoma je unosan biznis (ali i pasija), pa su u mnogim zemljama osnovana nacionalna udruženja odgajivača ovog cveća.

Refleks
Refleks

Jesenje šarenilo

U zavisnosti od vrste, hizantema je jednogodišnja ili višegodišnja biljka, a raste kao žbun, dostiže visinu od 40 do 100 cm i širinu od oko 50 cm. Cveta od poznog leta do kraja jeseni i zahvaljujući neverovatnom dijapazonu boja, oblika i veličina cvetne glavice, izgleda efektno bilo da je zasađena pojedinačno, ili u grupi. Njeni cvetovi naročito dolaze do izražaja u kombinaciji sa zimzelenim drvećem i žbunjem, pogotovo u kasnu jesen, kada vrt sa ogolelim listopadnim stablima deluje prilično sumorno.

hrizantema spajder
Spajder

Upoznajte zimske ruže

Porodica hrizantema obuhvata ogroman broj biljaka, među kojima su suncokret, dalija, čak i neven. No, uzgajivači su uspeli da se izbore za novo ime koje tačno određuje ovu vrstu, pa su pre petnaestak godina baštenske hrizanteme dobile naziv – dendrateme. Ove lepe biljke klasifikuju se na razne načine: prema boji, na osnovu rasporeda latica, veličine cveta i vremena cvetanja rane, srednjekasne i kasne), pa nije bilo lako svrstati ih u grupe – no, uzgajivačima je to ipak pošlo za rukom…
 

Poludupla bela rada
Latice su u jednom ili više redova grupisane oko centralnog diska. Stabljika je srednje visine.

Anemona
Cvetovi su krupni, a centralni disk podignut im je u obliku jastuka. Stabljika je srednje visine.

Pompon
Loptasti cvet koji dostiže pun oblik kada se potpuno razvije. Može biti sasvim mali, poput dugmeta, ali i vrlo krupan, prečnika preko 10 centimetara, i vrlo visok.

 Pravilno savijena
Loptasti cvet podjednake je visine i širine. Ima kraću stabljiku.

Nepravilno savijena
Ovaj džinovski cvet ima latice koje su savijene prema gore i potpuno zaklanjaju centralni deo cvetne krune, dok nekoliko njih pri dnu deluje kao da im “nije tu mesto”.

loading...

Refleks
Latice se savijaju prema dole i preklapaju poput ptičjeg perja. Na vrhu su guste, ali cvet deluje pomalo spljošten. Srednje je veličine.

Kratke latice
Uprkos malim laticama, disk nije vidljiv. Stabljika je takođe kratka.

Srednje savijena
Cvet je sličan onom iz klase 1, ali je manji, pravilniji otvorenijih latica. Srednje je visine.

Spajder
Duge, cevaste latice na krajevima savijene su u vidu kukica. Cvet je krupan, a biljka je srednje visine.

Kašika
Slični su cvetovima iz klase 7, ali su im latice na krajevima savijene. Stabljika je visoka.

Pero
Latice su cevaste i formiraju se prema spolja. Cvet je vrlo krupan, dok je stabljika srednje visine.

Četka
Fine cevaste latice rastu paralelno i podsećaju na slikarsku kičicu. Cvet je sjtan, dok je stabljika srednje visine.

Egzotična
Ne uklapa se ni u jednu klasu pa se često naziva “nesvrstana”. Ima krupne cvetove uvijenih latica i raste na stabljici srednje visine.

Gajenje hrizantema

Hrizantemi odgovaraju svetla ili polusenovita mesta i rastresito humusno zemljište. Biljke u bašti zahtevaju dosta prostora, pa ih treba saditi na rastojanju od oko 40 cm. Tokom cvetanja mora im se obezbediti dosta vode, a pre toga ih prihranjivati svake dve nedelje. Nakon cvetanja potrebno je skratiti stabljike na oko 20 cm, a krajem sezone odseći ih gotovo do zemlje, i polako isušivati dodavanjem sve manje količine vode. Zimi ih treba zaštititi slojem malča ili slame, a na proleće im podrezati vrhove kako bi formirale lep žbun.

Razmnožite svoju hrizantemu

Svakih tri do pet godina, najbolje u proleće, žbun hrizanteme treba razdeliti, da bi se sprečila pretrpanost i podstaklo cvetanje. Pažljivo razdvojite biljku da se ne bi oštetio koren i novi deo odmah posadite u dobro nađubrenu zemlju, gde će iznenađujuće brzo početi da raste. Tako ćete dobiti mnoštvo novih biljaka, ali hrizantema se razmnožava i na klasičan način – semenom i reznicama. Seje se na otvorenom u proleće, ali neće cvetati iste jeseni i zato, ako vam se žuri, možete probati s reznicama koje se dobijaju odsecanjam izbojaka na vrhu, dugačkih oko pet centimetara, na kojima bi trebalo da bude nekoliko listića. Posadite ih u posudu s vlažnim peskom i držite na temperaturi koja nije viša od 20 C a posle tri nedelje presadite u baštu, nađubrite amonijum-sulfatom (kasnije pređite na NPK) i redovno zalivajte.

Moćan insekticid

Varijeteti hrizanteme Piretrum i Tanacetum prirodni su izvori materija koje deluju kao snažni insekticid. Cvetovi ovih biljaka suše se i drobe, a iz njih se potom izdvaja aktivna supstanca piretrin, od koje se pravi preparat u vidu uljanog i vodenog rastvora ili praha. Piretrin napada nervni sistem insekata, a posebno je zanimljivo to što inhibira aktivnost ženki komaraca sprečavajući ih da ujedaju.

Divota na terasi

U toku poznog leta, a naročito kad jesen uzme maha, saksijske hrizanteme na terasi pravi su praznik za oči i dušu. Ove mali, loptasti žbunovi, čija visina ne prelazi 30 cm, kupuju se kada imaju nekoliko otvorenih cvetova i obilje pupoljaka. Odgovara im prohladno, svetio mesto, zaštićeno od jakog podnevnog sunca, a najbolje uspevaju na istočnoj i severnoj strani. Zemlju treba održavati vlažnom, a od proleća do završetka cvetanja saksijske hrizanteme prihranjujte tečnim đubrivom za cvetanje.

Lekovit listovi

Listovi hrizanteme izuzetno su bogati eteričnim uljima – pravom riznicom minerala, naročito magnezijuma, selena i cinka. U narodnoj medicini, trljanje listova hrizanteme među prstima i udisanje njihovog mirisa savetuje se za ublažavanje migrene i tegoba izazvanih Parkinsonovom bolešću.

Carski čaj

Mirisni čaj od hrizanteme (najbolji je od vrste Chrvsanthemum Indicum), jedan od najpopularnijih napitaka u Kini, konzumira se još od vremena kada je ovom zemljom vladala dinastija Song. Osim što je izuzetno prijatnog, osvezavajućeg ukusa, pozitivno utiče i na zdravlje. U tradicionalnoj kineskoj medicini savetuje se kao lek protiv gripa, bolova u vratu, za čišćenje jetre i protiv bolesti očiju, ali i za prevenciju i lečenje vaskulamih oboljenja kao što su proširene vene i ateroskleroza, te za opšte blagostanje duha i tela. Pripremanje čaja od hrizanteme vrlo je jednostavno: ostavite cvetove da se suše nekoliko dana, onda 4-5 komada stavite u šolju vode koju ste zagrejali do ključanja, a potom ohladite na 40°C. Ostavite da odstoji nekoliko minuta i popijte.

Nakon završetka sezone cvetanja, s matične biljke odsecite sve suvišne delove (preporučuje se skraćivanje stabljike za trećinu) i lagano smanjite zalivanje. Krajem decembra presadite ih u novu, svežu zemlju i obezbedite biljci svetio, hladno mesto, temperature do 10°C i povremeno je zalijte. Na proleće hrizantemu treba presaditi i orezati za još trećinu, a ukoliko se ne dodaju hormoni za usporavanje rasta, hrizantema će izgubiti patuljasti izgled i vratiće se svom prirodnom rastu.

loading...
--
--
Loading...
loading...
--

Be the first to comment

Leave a Reply