Kamilica i zdravlje – upotreba – uzgoj kamilice

Kamilica često predstavlja prvu biljku sa kojom se ljudi sretnu kada odluče da se upuste u avanturu herbalizma, a obično je tako zato što imaju problem sa spavanjem. Vrednost biljke kao blagog sredstva za opuštanje ju je načinila popularnim izborom među artiklima koji se mogu naći na policama odeljka sa čajevima, u gotovo svim samouslugama. Ali korisna svojstva koja kamilica ima po zdravlje se tu ne završavaju – ovaj cvetni dragulj je u stanju da pruži još čitav niz zdravstvenih dobrobiti. Štaviše, gajenje kamilice u kućnim uslovima predstavlja vrlo lak zadatak.

Postoji nekoliko vrsta kamilice, i sve su deo familije Asteraceae. Ipak, najpopularnija u biljnim vrtovima i komercijalno pravljenim čajevima je svakako nemačka kamilica (Matricariarecutita), ponekad nazivana i mađarskom kamilicom, divljom kamilicom ili mirisnim prstenkom.

Ova biljka je jednogodišnja (izumire na kraju sezone), i raste u vidu malih grmova visine 50-75 centimetara. Odlikuju je glatka stabljika sa dugim uskim listićima i malim belim cvetovima koji se koriste u herbalnim preparatima. Ovi cvetići liče na male bele rade, sa žutim centrom i jakim, prijatnim mirisom.

Korisna svojstva kamilice: Upotreba kamilice za lečenje

Možda najpoznatija upotreba kamilice je u vidu blagog relaksansa ili sedativa. U tu svrhu je korišćena vekovima unazad i može se naći na policama samousluga pod imenima kao što su „Čaj za miran san“, iz upravo ovog razloga. Uzeta 30-45 minuta pre odlaska u krevet, kamilica vam može pomoći da se opustite i pripremite za okrepljujući počinak.

Međutim, i pored njene popularnosti kao umirujućeg sredstva za opuštanje, pozitivna svojstva kamilice se tu ne završavaju.

Veliki deo moći kamilice da lekovito deluje ova biljka duguje fenolima u svome sastavu. Fenoli predstavljaju veliku familiju supstanci koja obuhvata flavonoide, kvinone, fenolne kiseline i druge antioksidantne komponente; one pružaju širok spektar lekovitih dejstava, uključujući tu i zaštitu od stresa i regeneraciju ćelija. Ali za šta još je dobra kamilica?

Istraživači organizacije AmericanChemicalSocietysu zaključili da fenoli iz kamilice poseduju antibakterijsko dejstvo, ukazujući na to da bi ova biljka mogla biti korisna kao stimulator imunog sistema i borac protiv bolesti poput obične prehlade. Dodatno, kod ispitanika u studiji koji su redovno pili čaj od kamilice zabeležen je porast nivoa glicina, proteina koji je poznat po tome što opušta mišićne grčeve, čime se i može objasniti relaksantni kvalitet kamilice.

Kamilica je takođe ispoljila i anti-mikrobno, anti-oksidantno, protiv-zgrušavajuće, protiv-upalno, anti-spazmičko i anti-mutageno delovanje, prema tvrđenju naučnika ustanove USDA HumanNutritionResearchCenter.

I dok nauka u laboratoriji lagano otključava sve skrivene terapijske osobine kamilice, nema sumnje u to da su mnogi kroz istoriju osetili blagodeti pozitivnih dejstava ove biljke, čak i bez naučne potvrde o tome.

Kroz tradiciju i narodnu medicinu tokom minulih vekova, kamilica je takođe korišćena i za lečenje sledećih stanja:

Anksioznosti
Nesanice
Digestivnih problema poput mučnine i nadimanja
Menstrualnih grčeva
Migrene
Opekotina i ogrebotina
Osipa poput ekcema
Rana u usnoj duplji i bolesti desni

Još i bolje vesti! Lako možete uzgajati sopstvenu kamilicu kako bi iskoristili sva njena pozitivna svojstva.

loading...

Uzgajanje i žetva kamilice

Baš kao i kod origana ili peršuna, uzgajanje kamilice je relativno lak posao uz nekoliko osnovnih saveta. Obzirom da postoji nekoliko varijeteta ove biljke, ovi saveti se specijalno odnose na vrstu nemačka kamilica.

Biljku je najbolje uzgajati od semena, a ne od već delimično proizvedene biljke (sadnice). Seme se može zasejati unutra, a zatim izneti napolje jednom kada prođe opasnost od zadnjeg mraza u sezoni. Alternativno, možete zasejati biljku i direktno u zemljište u kasno proleće.

Semenkama kamilice je potrebna sunčeva svetlost kako bi klijale. To znači da ih ne treba zasaditi na velikoj dubini, niti na lokalitetu koji je u zasenku. Umesto toga, semenje raštrkajte i blago pomešajte sa površinskim slojem zemljišta. Što se vode tiče, biljku ne treba natapati, ali ne bi trebalo dozvoliti zemljištu ni da se potpuno osuši između dva zalivanja.

Kada cvetovi vaše kamilice počnu da se otvaraju, požanjite ih. Što ih više žanjete, to će više rasti. To bi trebalo činiti na svakih nekoliko dana. Stabljiku presecite tik iznad vodećeg čvora, ili na mestu gde se list spaja sa stabljikom, a zatim odstranite cvet i odložite ga u korpu ili na stalak za sušenje.

Cvetove s’ vremena na vreme promešajte, kako bi osigurali da se svi ravnomerno i u potpunosti osuše. Jednom kada se temeljno osuše, cvetove možete uskladištiti u staklenoj tegli ili ormariću. Trajaće vam nekoliko meseci, pod uslovom da se drže na suvom i van domašaja sunčeve svetlosti.

Korišćenje medicinske kamilice

Postoje brojni načini primene sušene kamilice, uključujući tu i oblik tinkture i esencijalnog ulja, ali je najlakši i najčešći način upotrebe u obliku infuza ili čaja. Kod stomačnih problema, mišićnih spazama i kao pomoć kod uspavljivanja, upotrebite 1 supenu kašiku sušene biljke na šolju vode. Proključalu vodu pospite preko biljke i ostavite to da se natapa oko 5 minuta. Procedite i uživajte.

Ako želite, možete da koristite kamilicu površinski – za osipe, posekotine i druge poremećaje na koži, na primer – moguće je napraviti oblogu kuvanjem malo koncentrovanijeg „čaja“. Kada se čaj ohladi, umočite u njega tkaninu, iscedite je i stavite na obolelo mesto. Na sličan način možete koristiti ovaj čaj kao sredstvo za ispiranje lica ili kose.

Od vaše kože do vašeg stomaka ili čak uma izloženog stresu, kamilica predstavlja vrhunsko sredstvo za smirenje, i biljku koju sa lakoćom možete uvrstiti u svoj lekoviti vrt. Iskusite blagotvorno dejstvo kamilice još danas i podelite svoje iskustvo sa drugima!

Loading...
loading...
loading...

Be the first to comment

Leave a Reply