Makrobiotička dijeta (ishrana) kao stil života

makrobioticka ishrana

Zovite je potragom za hipi pokretom. Makrobiotika, sa braon pirinčem, sojom, morskim povrćem i azijskom jin-jang filozofijom nalaženja balansa u životu između zdravlja i vitalnosti, je bila originalna kontra kulturna dijeta, u 60-im godinama. Zapravo makrobiotička dijeta je prisutna mnogo duže od toga.

Makrobiotička ishrana ne tiče se samo brige o telesnoj težini – nego i pronalaska balansa u životu. Ona obećava zdraviji, holističniji, dugoročni život za muškarce, žene i decu, koja obuhvata pogled na svet i pažljiv odabir hrane. Makrobiotičari jedu redovno, jako dobro žvaću hranu, osluškuju svoj organizam, aktivni su i imaju prkosan, ali pozitivan pogled na svet.

Integralne žitarice, povrće i mahunarke čine osnovu makrobiotičke dijete, za koju mnogi smatraju da sprečava ili leči rak. Iako Udruženje za borbu protiv raka ne preporučuje makrobiotičku dijetu zbog toga što nema naučnih dokaza koji bi potkrepili ovu teoriju, ipak, naučnici kažu da ishrana koja se zasniva na biljkama, malo masti i puno vlakana, snižava rizik od srčanih bolesti i nekih vrsta raka.

makrobioticka dijeta

Šta možete, a šta ne možete jesti

Ako volite žitarice, povrće i supu, imate sreće.

Za osobe čiji je izbor makrobiotička dijeta oko 40-60% svakodnevne ishrane trebalo bi da čine organske integralne žitarice kao što su braon pirinač, proso, ovas i kukuruz. Lokalno uzgajano povrće treba da čini 20-30% dnevne ishrane. 5-10% je rezervisano za soju i proizvode od soje poput tofua, misoa i slično, i morsko povrće poput algi.

Možete jesti i svežu ribu i morske plodove, lokalno uzgajano voće, kisele krastavce i orašaste plodove, nekoliko puta nedeljno. Sirup od pirinča je jedan od zaslađivača koji povremeno možete uzimati.

Ne bi trebalo da jedete mlečne proizvode, jaja, živinu, obrađenu hranu, rafinisani šećer, meso, tropsko voće, voćne sokove i tikvice.

Makrobiotička dijeta se razlikuje od mnogih drugih koje preporučuju onos više od 2 l tečnosti dnevno.Trebalo bi da pijete samo kada ste žedni. Ljuta hrana se ne preporučuje, zajedno sa alkoholom, zaslađenim pićima, kafom i ostalim prerađenim namirnicama sa hemijskim konzervansima.

Koliko morate da se potrudite: mnogo

Poštovanje makrobiotičke ishrane zahteva konstantan trud, ali je ona malo fleksibilnija nego što deluje. U zavisnosti od izbora, možete početi polako, i vremenom, preći sa jednog nivoa intenziteta na sledeći.

Pošto je makrobiotika u podjednakoj meri ishrana i životna filozofija, vaš trud u mnogome zavisi od toga koliko ćete se udubiti u celu priču, kao i folozofiju ili duhovni sistem iza nje.

Standardna praksa u makrobiotici je žvakanje- svaki zalogaj mora biti sažvakan barem 50 puta. Kao i izražavanje zahvalnosti pre svakog obroka.Makrobiotička dijeta je plan ishrane koji preporučuje da jedete dva-tri puta dnevno, i prestanete kada se osećate siti.

Kuvanje i nabavka: hrana se obično peče, kuva ili priprema na pari. Neki izbegavaju kuvanje na struju i koriste sudove koji se prave od prirodnih minerala, kao što je staklo. Ali ukoliko niste spremni da brojite koliko puta žvaćete svaki zalogaj, zahvaljujete se pre svakog obroka i kuvate u loncu od gline, ostatak makrobiotike svodi se na lokalno uzgajanu hranu. I naravno, izdvajanje vremena za pripremu.

Unapred spremni obroci, podgrevanje i mikrotalasna: nisu opcija.

Vežbanje: podstiče se redovno vežbanje.

Da li makrobiotika ima neka ograničenja?

Vegetarijanci i vegani: klasična makrobiotska ishrana je pesketarijanska (što znači da se dozvoljava riba),sa malo masti i soli, ali je lako možete pretvoriti u vegetarijansku ili vegansku. Uverite se da ispunjavate sve nutricionističke potrebe, uključujući vitamin B12, gvožđe, cink, vitamin D i omega-3 masne kiseline.

Bez glutena: makrobiotička ishrana ne izbacuje gluten, ali je možete prilagoditi da bude bez glutena. I dalje ćete morati da obraćate pažnju na sastav namirnica koje uzimate i proveravate da li sadrže gluten.

Šta još morate znati

Troškovi: osim kupovine namirnica, nema posebnih troškova.

Podrška: ukoliko želite da razumete makrobiotiku na većem nivou, potražite literaturu na internetu.

Da li deluje?

Ako želite da se hranite zdravo, makrobiotička dijeta je dobar izbor. Bogata je hranljivim materijama, koje imaju malo kalorija.

Iako ne postoje naučni dokazi, medicinska istraživanja ukazuju na to da ishrana koja se sastoji uglavnom od povrća, voća i integralnih žitarica može smanjiti rizik od nekoliko bolesti, uključujući bolesti srca i rak. U svakom slučaju, imaćete puno dobrobiti od ove dijete.

Ako želite da smršate, makrobiotička dijeta će verovatno upaliti, ako ne upadnete u zamku sa ugljenim hidratima. Mnogo ljudi zamenjuje meso ugljenim hidratima. Skrobni ugljeni hidrati, poput krompira, pirinča i paste će vas lako naterati da se prejedete, i nose puno kalorija sa sobom. Umesto njih, uzmite povrće, kako bi zamenili meso.

Da li je bezbedna za određena oboljenja?

Ishrana bogata povrćem i ribom je odlična opcija ukoliko imate dijabetes, visok krvni pritisak, visok holesterol ili neku srčanu bolest. Makrobiotička dijeta će sniziti holesterol, i bilo koja ishrana uz koju ćete smanjiti kilažu je dobra za sva ova oboljenja sa spiska.

Pošto je u makrobiotici ograničen unos šećera i masne hrane, dobra je i za dijabetičare.

Zaključak

Bilo koja ishrana koja ima više povrća, a manje šećera i masti, i uključuje posne proteine kao što je riba, je dobra za organizam, na mnogo načina. Ali je ljudima obično potrebno dosta vremena, da se naviknu na novu filozofiju i način ishrane.

Ukoliko možete da je se pridržavate i uz to, jedete mnogo hranljivih namirnica, bićete na dobrom putu da budete zdravi.

Obavezno uključite namirnice ojačane kalcijumom i vitaminom D, kao što su soja i bademovo mleko, pošto u ovoj dijeti nema mlečnih proizvoda.

I ne zaboravite, vežbanje je deo makrobiotičkog životnog stila.

 

Loading...

loading...