Mononukleoza – bolest poljupca, simptomi, lečenje, ishrana

Mononukleoza može izazvati niz komplikacija ukoliko se ne leči pravovremeno. Infektivna mononukleoza je akutno, infektivno oboljenje izazvano Epštajn-Barovim virusom (EBV), koji pripada grupi herpes virusa. Oboljenje se karakteriše povišenom temperaturom, upalom grla, uvećanom jetrom i slezinom i brojnim uvećanim limfnim žlezdama. Ukoliko lečenje ne počne pravovremeno, može doći do oštećenja mnogih organa. Infektivnu mononukleozu uglavnom nije teško dijagnostikovati, iako  se često dešava da se u početku razvoja bolesti ovo oboljenje meša s bakterijskom infekcijom ili gnojnom anginom.

Dijagnoza mononukleoze

Poznato je da se infektivna mononukleoza još naziva i „bolest zaljubljenih i verenika”, kao i „bolest poljupca”, budući da se smatra da od ovog oboljenja uglavnom obolevaju mlade osobe između 15 i 25 godina. Do tog zaključka su, kaže naša sagovornica, došli anglosaksonski naučnici, koji smatraju da se bolest najčešće prenosi poljupcem. Otuda oni izvode zaključak da je virus neotporan, te da je direktan (oralan) način neophodan za širenje ove kapljične infekcije. Međutim, danas se zna da je ovo oboljenje često i kod dece, te da uglavnom protiče kao inaparentna, to jest atipična infekcija. Međutim, bolest se prenosi i putem sekreta iz grla ili nosa kašljanjem i kijanjem ili indirektno – s predmeta poput neoprane čaše ili pribora za jelo. Period inkubacije – od infekcije do ispoljavanja simptoma prilično je dug – traje četiri do šest nedelja.

mononukleoza

Mononukleoza kod dece

Postoji kliničko pravilo za mononukleozu, što je dete manje, slabije su izraženi simptomi i znaci bolesti. U prvim godinama života infektivna mononukleoza manifestuje se kao obična infekcija gornjih respiratornih puteva: nos curi, grlo je crveno, ponekad s beličastim naslagama, uz uvećane vratne limfne čvorove. Često bolest traje nekoliko dana i prođe a da roditelji i ne znaju da je dete preležalo infektivnu mononukleozu. Stoje dete starije, to je klinička slika bolesti teža. Klinička slika može biti različita, ali je u 70-80 odsto slučajeva javlja faringealni oblik bolesti, koji karakterišu upala grla, temperatura i uvećanje limfnih žlezda. Pored ovog oblika, pominju se i septički oblik, koji se odlikuje slikom teške sepse; žlezdani – karakteriše ga rano povećanje vratnih limfnih žlezda, koje postaju umereno osetljive i bolne na pritisak; tifozni  – kao febrilno stanje bez upadljivog drugog kliničkog nalaza, a ponekad i hiperpiretički nervni oblik”

Simptomi

Mononukleoza najčešće počinje nekarakterističnim simptomima kao što su slabost, glavobolja, mučnina, a posle nekoliko dana javlja se visoka telesna temperatura, bol u grlu, uvećanje krajnika. Karakteristični su i simptomi na vratu gde se najčešće uočavaju uvećani limfni čvorovi, koji su često bolni. Zatim se pojavljuje bol u trbuhu izazvan uvećanom slezinom, a nekad i uvećanom jetrom. Simptomi u prvoj nedelji su umor i slabost koji sprečavaju pacijenta da ustane iz kreveta. S vremenom umor popušta, dok se otekle limfne žlezde vraćaju u normalu u četvrtoj nedelji bolesti, kad otprilike i bolovi u grlu popuštaju. Izvor bolesti je bolesnikova pljuvačka. Virusi ulaze u organizam preko nazofarinksa (ždrela), a razmnožavaju se u njegovom epitelu B-limfocitima, za koje imaju poseban afinitet. Odatle ulaze u krvotok nošeni limfocitima i dospevaju do svih limfnih žlezda i slezine, te tako nastaje generalizovana infekcija i oboljenje.

Uvećan broj leukocita i limfocita

Dijagnostika infektivne mononukleoze zasniva se na iscrpno uzetoj anamnezi od pacijenta, kliničkom nalazu, hematološkim, biohemijskim i virusološkim analizama. Oboljenje izaziva promene u krvnoj slici koje se ogledaju u uvećanju broja belih krvnih zrnaca (leukocitoze) uz pojavu atipičnih limfocita. U serumu obolelog se može dokazati prisustvo antitela na pojedine antigene EBV i heterofilna antitela tipa Pol-Ba-nel-Dejvidson. Broj leukocita u krvnoj slici je povećan, nekad čak i do 30×109/1, uz relativno povećan broj limfocita u krvi (limfocitozu) od preko 50 odsto i pojavu mladih limfocitarnih formi – atipičnih limfocita („virocita”), kojih može biti i do 20 odsto. Broj crvenih krvnih zrnaca -eritrocita normalan je, a njihova se-dimentacija umereno povećana.

Porast titrova antitela

Pored toga, prema njenim recima, u slučaju infektivne mononukleoze vrednosti serumskih transaminaza (unutarćelijskih enzima koji učestvuju u metabolizmu amino-kiselina i ugljenih hidrata) kod odraslih mogu biti transitorno povećane, dok su vrednosti drugih biohemijskih analiza u granicama normale. Prisustvo virusa u sekretima dostupnih sluznica moguće je dokazati serološkom metodom, kao što je imunofluorescentna metoda. U serumu se dokazuje četvorostruki porast titrova antitela, mereno u parnim serumima. To znači da se jedan serum uzima u toku akutnog stadijuma bolesti, a drugi dve nedelje kasnije. Usled prisustva specifičnog izotipa imunoglobulina – IgM antitela u jednom uzorku seruma, uzetom u akutnom stadijumu bolesti, pozitivna serološka reakcija jedini je kriterijum za postavljanje dijagnoze u visokovakcinisanoj sredini.

Lečenje

Prevencija ili kauzalna terapija mononukleoze nisu dovoljno razvijene, ističe doktorka. Prevencija, zapravo, podrazumeva izbegavanje kontakata s obolelima, koji su najzarazniji jer intenzivno luče virus. U suštini, prevencija ne postoji, jer i zdravi seropozitivni pacijenti povremeno nemanifestno luče virus pljuvačkom. S druge strane, simptomatska terapija zahteva mirovanje u toku akutne faze bolesti, a rekonvalescentima se preporučuje pošteda od fizičkih aktivnosti tokom tri meseca.  Rekonvalescenti se brzo zamaraju, usled napora dolazi do malaksalosti, kao i skokova temperature na subfebrilne vrednosti i manjeg otoka limfnih žlezda. Simptomatska terapija obuhvata i uzimanje antipiretika za snižavanje temperature, zatim toaletu usne duplje, kao i lokalna antiseptička sredstva. Penicilin ili eritromicin daju se kad se pojavi eksudat na krajnicima (tonzilama), budući da se često pojavljuju superinfekcije betahemolitičkim streptokokom grupe A, koje treba lečiti prema preporukama streptokoknog tonzilofaringitisa. Davanje kortikosteroida treba početi u slučaju izražene hiperplazije limfnog tkiva, kad su gutanje ili disanje otežani.

Komplikacije

Iako je infektivna mononukleoza benigno oboljenje, ponekad ipak može dovesti do oštećenja mnogih organa ukoliko lečenje ne počne pravovemeno. Ovo oboljenje može izazvati oštećenja jetre, zatim kardiovaskularne, plućne, nervne i očne komplikacije, te trombocitopeničnu purpuru, krupozni sindrom i rupturu slezine. Hospitalno lečenje obavezno je u slučaju izražene malaksalosti, povišene temperature, izražene hiperplazije limfnog tkiva, koja kompromituje gutanje ili disanje, i pojave neuroloških simptoma. Ipak, kako ocenjuje, komplikacije usled infektivne mononukleoze nisu teške kao kod drugih infektivnih bolesti i obično prolaze bez trajnih posledica. Najozbiljnija komplikacija do koje, prema njenim tvrdnjama, može doći jeste prskanje uvećane slezine (ruptura slezine), što zbog iskrvarenja može biti fatalno po pacijenta.

Ishrana za obolele od mononukleoze

Pacijentima s infektivnom mononukleozom preporučuje se kašasta ishrana, bez jakih ukusa i uobičajeno izbalansirana. Proteini su neophodni, a treba izbegavati gazirana i, svakako, alkoholna pića. Veoma je važno nakon preležane mononukleoze ojačati imuni sistem tako što će u ishrani biti zastupljeno više svežeg voća i povrća, ili se preporučuje upotreba multivitaminskih preparata. Savetuje se i korišćenje preparata cinka, koji štiti od virusnih infekcija, kao i određenih vrsta probiotika, jer oblažu digestivni sistem i sprečavaju prodor mikroorganizama.

Mononukleoze i rak

Veoma dugo u naučnim krugovima postojala je sumnja da je mononukleoza povezana s Hodžkinovom bolešću, koja je kancerogena. Međutim, uticaj Epštajn-Barovog virusa u razvoju Hodžkinonove bolesti ostao je neobjašnjen. Razlog za sumnju o EBV udelu u postanku i razvoju ovog kancerogenog oboljenja jeste njegovo postojanje u oko dve trećine Hodžkinovih tumora. Osnovano, sumnja o vezi između EBV i karcinoma grla, kao i određenih B-staničnim limfoma, i dalje ostaje.

Nadoknadite tečnost

Lečenje mononukleoze najčešće podrazumeva strogo mirovanje, uz unos dosta vode ili sveže cedjenih voćnih sokova. Naime, pacijenti se znoje dok im je telesna temperatura povišena, pa izgubljenu tečnost treba nadoknaditi. Medicinska terapija za mononukleozu je simptomatska, a ukoliko se lekovi koriste, to su najčešće oni za snižavanje telesne temperature ili antibiotici iz grupe penicilina, da bi se suzbila bakterijska infekcija grla koja u mnogim slučajevima prati mononukleozu. U slučaju vrlo retkih komplikacija poput zakrčenja disajnih puteva ili naprsnuća slezine, koriste se lekovi iz grupe kortikosteroida, mada se njihova upotreba izbegava kad god je to moguće.

Nana i matičnjak za jak imunitet

Budući da ne postoji lek protiv uzročnika bolesti, jak imunološki sistem uvek je najbolja odbrana. Odbrambene bedeme organizma možete učvrstiti na sledeći način: pomešajte po 1 kašiku sitno iseckanog lista i cveta kičice, lista matičnjaka i lista nane. Mešavinu sipajte u 6 dl ključale vode, procedite nakon dva sata, zasladite medom i pijte po jednu solju pre doručka, ručka i večere tokom 10 dana. Na isti način možete pripremiti i dozirati mešavinu od po 1 kašike sitno iseckanog lista i cveta hajdučke trave, lista i cveta podubice i lista ruzmarina.

Živnite uz majčinu dušicu

Mononukleoza izaziva malaksalost a nana i matičnjak su u kombinaciji sa žalfijom odličan lek protiv malaksalosti. Treba pomešati po 1 kašiku tih biljaka i sipati u 600 ml ključale vode. Procedi se nakon 2 sata, a pije po jedna šolja pre doručka, ručka i spavanja. Pored toga, može se koristiti i mešavina od po 1 supene kašike lista i cveta majčine dušice, ploda i lista komorača i lista oraha. Priprema se i dozira na isti način kao prethodni čaj.

Pomažu ehinacea i kokotac

Mononukleoza je praćena otokom limfnih čvorova na vratu.U jačanju imuniteta, ali i ublažavanju otoka limfnih čvorova efikasan je čaj od ehinacee. Pravi se tako što se 30-50 g usitnjenog korena biljke prelije s 1l ključale vode. Procedi se posle 10 minuta, a piju se tri šolje dnevno. Ipak, ehinaceu ni u kom obliku ne bi trebalo da koriste deca, trudnice i dojilje, kao ni oboleli od autoimunih oboljenja. S druge strane, kokotac takođe jača imunološki sistem, ali i podstiče bolju cirkulaciju limfe u limfnim čvorovima. Čaj se pravi tako što se dve kašike suvog lista i cveta stave u termos i preliju s 5 dl ključale vode. Pošto odstoji preko noći, procedi se i pije u gutljajima tokom dana.

 

loading...
 

Loading...
loading...

Be the first to comment

Leave a Reply