Oleander gajenje u bašti i saksiji, nega, bolesti, rezanje…

Biljka oleander (Nerium oleander) je zimzeleno šiblje ili malo drvo iz porodice Apocynaceae, otrovno u svim svojim delovima. To je jedina vrsta trenutno svrstana u rod Nerium. Biljka je najčešće poznata kao oleander (lijander), zbog svoje površne sličnosti sa maslinom. Oleander se tako široko uzgaja, da nije identifikovan precizan region porekla, mada je predložena jugozapadna Azija. Oleandar je jedna od najotrovnijih često gajenih vrtnih biljaka.

Oleander biljka obično raste oko suvih rečišta, međutim, ovo je veoma popularna gajena ukrasna biljka, zbog svojih prelepih cvetova. Raste od 2-6 metara u visinu i ima široku krošnju. Listovi rastu u paru ili u troje, debeli su i kožasti, tamno-zelene boje, duguljasti i šiljati. Cvetovi oleandera rastu na krajevima grana, a mogu biti beli, ružičasti, crveni ili žuti. Plod je duguljast, kada sazri, on se rasprsne i rasprši sitno seme.

Beli oleander cveće

Za beli oleander ćete uvek čuti sledeću izreku ‘’lep ali otrovan’’! Ovo atraktivno zimzeleno šiblje, toplih klimatskih krajeva, proizvodi veoma mirisne, živopisne cvetove celo leto i jesen.

Beli oleander cveće je veoma popularno baštensko ili saksijsko cveće. Najčešće zimzeleni žbun ili zimzeleno drvo visoko i preko 6 m, beli oleander raste u povoljnim uslovima na prirodnom staništu u zemljama Sredozemlja. Kod nas se obično gaji u velikim saksijama, i to od proleća do kasne jeseni. Beli oleander se obično gaji u dvorištu ili kući, ali se zimi mora uneti u kuću!

Zanimljivo je napomenuti da cvetovi oleandera mirišu tek uveče, kada svojim parakruničnim listićima po obodu namamljuju insekte da isisavaju nektar. Poznate su forme sa delimično punim duplim cvetovima raznih boja i zašiljenim listovima kao pero. Zimi se oleander mora zaštititi od niskih temperatura.

Oleander cveta od juna do oktobra.

lijander

Oleander je otrovan

Oleander je otrovan – da li ste to znali? Istorijski se smatra vrlo otrovnom biljkom, jer neki od njegovih jedinjenja mogu da pokazuju toksičnost, posebno prema životinjama, kada se konzumiraju u velikim količinama. Među ovim jedinjenjima su oleandrin i oleandrigenin, zvani kardiotonični glikozidi, koji su poznati po tome da imaju uzak terapeutski indeks i mogu biti toksični kada se progutaju.

Eksperimenti vezani za toksičnost na životinjama, gde se primenjuju ekstrakti oleandera, doveli su do zaključka da su glodari i ptice relativno neosetljivi na kardiotonične glikozide iz oleandera. Sisari, međutim, kao što su psi i ljudi, su relativno osetljivi na efekte kardiotoničnih glikozida i klinički se manifestuju kao “intoksikacija glikozidima”.

lijander cvece

Efekti trovanja

Unošenje ove biljke može uticati na gastrointestinalni sistem, srce i centralni nervni sistem. Gastrointestinalni efekti se mogu sastojati od mučnine i povraćanja, viška salivacije, abdominalnog bola, proliva koji može da sadrži krv, kolike. Srčane reakcije se sastoje od nepravilnog pulsa, ponekad se karakteriše kao trkačko srce isprva, pa onda uspori ispod normale dalje, u reakciji. Ekstremiteti mogu postati bledi i hladni zbog loše ili nepravilne cirkulacije. Uticaj na centralni nervni sistem može da se pokaže u simptomima kao što su pospanost, potres ili trešenje mišića, napadi, kolaps, pa čak i koma koja može dovesti do smrti.

Oleander sok može izazvati iritaciju kože, teške upale i iritacije i alergijske reakcije, što karakteriše dermatitis.

Trovanje oleanderom zahteva hitnu medicinsku pomoć!

Oleander uzgoj

Za uzgoj oleandera, idealno, izaberite mesto sa punim suncem do polusenke i dobro drenirano zemljište. Međutim, oleandar je prilagodljiv i izdržaće u suvim uslovima, kao i močvarna zemljišta.

uzgoj u saksiji

Biljka se sadi u proleće ili jesen. Prostor između biljaka treba da bude 6 do 12 stopa, u zavisnosti od sorte. Iskopajte rupe, dovoljno velike da možete da smestite koren biljke, u koje ćete posaditi biljke. Ako je vaše zemljište u veoma lošem stanju, izmenite zemlju koju ste uklonili iz rupe sa malom količinom komposta. U suprotnom, nemojte je uopšte izmeniti. Pažljivo izvadite biljku iz kontejnera i stavite je u rupu. Popunite rupu do pola punu sa zemljom, a zatim je zalijte dobro da eliminišete vazdušne džepove. Neka voda oteče, popunite ostatak rupe sa zemljom i vodom temeljno. Biljka raste prilično brzo, 25-30 cm godišnje.

Gajenje u saksiji

Gajenje oleandera u saksiji je veoma popularno, a biljka se sadi u velike saksije, dok se velike biljke sade u drvene bačve ili sanduke, kako imaju veoma razgranat korenov sistem.

Oleander naročito lepo izgleda u dekorativnim posudama, tada čini lep ukras pred kućom, na ulaznim stepenicama, na terasama i tamo gde ima dovoljno sunca. Kako biljku treba dobro zalivati, naročito leti, saksija sa biljkom treba da stoji na podmetaču u koji treba češće ulivati vodu. U toku zime, saksija sa oleanderom se unosi u kuću, u svetlu prostoriju u kojoj nije pretoplo i gde temperature ne padaju ispod 0 C. Saksiju sa oleanderom možete staviti na stepenište, u hodnik, ali i u svetao podrum sa dovoljno svežeg vazduha, i gde su temperature od 4 do 8 C. U tom periodu se biljka malo zaliva i ne prihranjuje se.

Oleander nega

Oleander – nega: važno je da gajite biljku tamo gde uvek ima mnogo svetla (npr. na terasi). Leti će uspevati napolju, ali i zimi takođe zahteva svetlo mesto, pa tako, iako je unesete u kuću, vodite računa da je držite na svetlom mestu.

Oleander ne voli previše topline, ne pogoduju mu temperature iznad 16°C, naročito ako prozračivanje nije idealno. Zimi je u redu, sve dok temeratura ne padne ispod 5°C. Ne odgovara im centralno grejanje.

Biljku treba često zalivati, leti maltene svakodnevno, a zimi je dovoljno jednom u 10 dana, najbolje kišnicom. Najvažnije je da voda bude topla, jer se u suprotnom može dogoditi da se cvetovi ne otvore.

Leti dok oleander raste, dodajte vodi tečno hranjivo na svakih 14 dana. Potrebno im je mnogo čistog i svežeg vazduha i provetravanje.

Za presađivanje biljke, pogoduju im velike saksije, ali napominjemo da ne treba da ih presađujete prečesto, najviše jednom u 2-3 godine, i to u martu.

Bolesti oleandera

Bolesti koje napadaju oleandar su slične kao kod drugih mediteranskih vrtnih biljaka.

Bolesti oleandera: suva trulež, štitaste, vunaste i lisne vaši

Protiv štitastih i lisnih vašiju se možete boriti upotrebom insekticida. Prirodni neprijatelji lisnih i štitastih vašiju su mušice šiškarice (Aphydoletes aphidimyza) i osice najeznice (Encarsia formosa), kao i Cryptolaemus montrouzieri. Mamci za kukce (žute lepljive pločice), raspoređeni u velikom broju oko vašeg bilja, takođe mogu pomoći u zaštiti biljaka.

Rezanje

Rezanje oleandera: biljke dobro orežite nakon cvetanja, kako bi zadržale lep grmolik oblik. Izbojke ispod cvetnih pupoljaka treba odstraniti, kako bi pupoljci bolje cvetali. Pri orezivanju biljke, obavezno stavite zaštitne rukavice, jer oleander ispušta sok koji je otrovan!

Razmnožavanje oleandera se vrši reznicama vrhova stabljika koje se uzimaju u proleće, a koje se mogu zakoreniti u zemlji ili toploj vodi. Napominjemo da rastu brže u toplom, a ako se uzmu u rano proleće – cvetaće iste godine! Reznice oleandera se mogu zakoreniti i u julu i avgustu, takođe. Treba ih zakoreniti pri temperaturi od 16 – 18°C. Seme olendera se može posejati u maju pri temperaturama od 18 – 21°C.

 

loading...
-------
loading...
Loading...

Be the first to comment

Leave a Reply