Pirokanta vatreni grm

Na pirokanti, kako se još naziva ova zimzelena biljka krajem leta formiraju se gusti buketići bobica crvene, narandžaste, ređe žute boje, koji ostaju na granama do proleća i daju ovom atraktivnom žbunu gotovo nestvaran izgled.

Pirokanta, biljka iz familije ruža, potiče iz Jugoistočne Azije, ali se savršeno prilagodila našem podneblju, toliko da se može naći kao samonikla u šumama i na ne obrađenim poljima.Lako se uzgaja ali da bi se bolje razvila potrebni su joj osunčana ili veoma osvetljena pozicija i neutralan tip zemljišta, koje bi u proleće i jesen trebalo obogatiti đubrivom.Pirokanta neobično dugo ostaje sveža u vazi, pa je idealna za zimsku dekoraciju doma.

Reč „pirokanta” potiče iz grčkog jezika i jasno oslikava osnovne karakteristike ove biljke („pir” – vatra, „akantos” – trn), koja je kod nas poznata kao vatreni grm. To je veoma rasprostranjen zimzeleni žbun, a krajem leta i vrlo upadljiv: njegovi mali, ovalni listovi gotovo se ne vide od ogromne količine bobica raspoređenih u kompaktne buketiće, crvene, jarkonarandžaste, ređe žute boje, koji dugo ostaju na granama. Zahvaljujući jarkim bojama plodova, izgleda poput velike obojene mrlje i idealan je za dekorisanje ulica, travnjaka ili vrtova. Može da se oblikuje kao široka ili mala živa ograda (tada se koriste patuljaste sorte), dobro formirana i kockasta. To je veoma izdržljiva biljka koja, nakon što se primi, ne zahteva nikakvu negu – ostaje samo njena prirodna sklonost da se razvija.

vatreni grm

Pirokanta kao ukras pored zida

Vatreni grm se može koristiti i za pokrivanje zidova ili ograda; no, pošto se ne radi o puzavici, mora se pratiti njegov razvoj (veoma brzo raste): dugačke, savitljive grane biljke moraju se konopcima vezivati za zidove. Efekat koji se time postiže, bilo u proleće tokom cvetanja ili kasnije, krajem leta i u mesecima kada se formiraju bobice, vatreni grm pirokantu čini najboljom zamenom za tradicionalne puzavice.

Sitni cvetovi pirokante imaju pet latica i grupisani su u buketiće. Pojavljuju se u proleće, kada zbog njihove brojnosti i gustog rasporeda biljka pirokanta deluje spektakularno. Ali, dok cvetovi mogu da prođu neopaženo u periodu kada se priroda budi i sve cveta, bobice koje ima ovaj vatreni grm su, naprotiv, glavne zvezde u vreme kada je okruženje nešto siromašnije bojama.

pirokanta vatreni grm

Osvežite prostor jarkim bojama pirokante

Iskoristite nekoliko grana pirokante za dekorisanje prostora. Za to su vam potrebne oštre makaze za sečenje cveća i rukavice (ne zaboravite da biljka ima trnje i zato morate biti pažljivi). Biće dovoljne dve ili tri grane bogate bobicama da biste dom osvežili lepim „oblačićem” jarke boje. Stavite u vazu malo vode koju ćete često menjati i svakodnevno prskajte grančice da bi dugo ostale sveže. Možete koristiti i pojedinačne buketiće bobica kao dekoraciju za venčanja ili kao obod na posudici s vodom po kojoj plutaju svece.

vatreni grm biljka

Vatreni grm idealan čuvar kuće

Zahvaljujući obilju grana i oštrim bodljama, pirokanta se od davnina koristi kao živa ograda kojom se posed štiti od radoznalih pogleda i nepoželjnih posetilaca (bilo da je reč ljudima ili životinjama). Vatrenim grmom možete prekriti ogradu od gvozdene žice ili od njega napraviti zaštitu za kapiju. Zaista je nemoguće da se kroz ovaj oštri žbun prođe bez povreda.

Jedini problem: orezivanje

Biljka pirokanta ili vatreni grm se zaliva samo prve dve godine, a nakon što se dobro primi, snabdevanje vodom postaje mnogo jednostavnije jer će se pirokanta zadovoljiti onim što dobije iz padavina. Prava poteškoća nastaje kada žbun poraste, jer nije lako urediti njegove „razbarušene” grane koje izbijaju bez reda. Pritom, zbog vrlo oštrog trnja, postoji realna opasnost od povreda. Naoružajte se čvrstim, neprobojnim rukavicama, zaštitite ruke od ogrebotina i dobro skratite grane svojoj pirokanti koja će ubrzo nadoknaditi sve što ste joj oduzeli.

Plodovi pirokante poput jabučica

Plodovi pirokante nazivaju se bobicama mada su to, u stvari, male slatke jabuke sa semenom u sredim koji se kada je гес o određenim vrstama ove biljke, mogu čak i jesti. No, pošto ih prepoznaju samo dobri poznavaoci, bilo bi bolje ne eksperimentisati, tim pre sto su listovi vatrenog trna, zbog visokog sadržaja atropina, prilično otrovni. Inače, bobice pirokante omiljena su hrana pticama, koje zahvaljujući ovoj biljci lakše opstaju preko zime.

Pirokanta kao slatki mali bonsai

Ljubitelji patuljastog drveća obožavaju pirokantu koja u obliku bonsaija, isto kao i njen veliki varijetet, cveta u proleće i dobija bobice krajem leta. Ova biljka savršen je izbor za početnike u gajenju bonsaija jer će svojom bujnošću nadomestiti greške u oblikovanju. Drvce se u proleće stavlja na direktno sunce, leti se drži u poluhladu, da bi se u jesen ponovo vratilo na svetlost. Dobro podnosi hladnoću i može se ostaviti napolju čak i zimi, pod uslovom da se saksija zaštiti polistirenom.

bonsai

Velika ekspanzija hibrida

Vrtlari širom sveta prosto se utrkuju ko će napraviti lepši i raskošniji hibrid pirokante. U tome najviše uspeha imaju Kinezi i Italijani, kao i Amerikanci (jedan uzgajivač iz Minesote napravio je brojne patuljaste hibride kojima je dao nazive indijanskih plemena.) U rasadnicima se tako, između ostalih, mogu naći Navaho, Mohave i Apači pirokanta, visoke do 80 cm i pogodne za oblikovanje malih žbunova.

Da bi se napravio ukrasni žbun od redovnih sorti pirokante, neophodno je staviti biljke na razdaljinu od 60 do 80 cm kako bi im se obezbedio nesmetan rast. Potrebno ih je orezivati dvaput godišnje u visinu i širinu jer se vrlo brzo razvijaju. Period idealan, za to jeste jun ili oktobar.

1. Oštrim nožićem ogulite 3 cm donjeg dela stabljike

2. Pripremite saksijicu prečnika desetak cm sa supstratom napravljenim od jednakih delova zemlje i peska, koji ćete pre nego što zabodete reznicu dobro pokvasiti.

3. Prekrijte saksiju providnom kesom i stavite je na svetlost, ali ne na direktno sunce.

 

loading...

Loading...
[Total: 0    Average: 0/5]