Pitomi slez lekovitost čaj tinktura

Pitomi slez (Althaea rosea): trandovilje, trandavilje, ukrasni slez, crveni slez.

Pitomi slez je višegodišnja ukrasna biljka visine i do tri metra, s jakom, uspravnom, četinastom, dlakavom stabljikom i listovima koji su srcoliki, ovalni do jajasti, na ivicama nazubljeni. Lepi i krupni cvetovi mogu biti ružičasti, čokoladni, tamnocrveni, beli, žuti do crvenkasti. Mirišljav je i gorkog ukusa.

Kao samonikla biljka Male Azije i Kine, proširila se i na Apeninsko i Balkansko poluostrvo.

Gaji se u baštama i oko kuća kao ukrasna biljka, a možemo je naći i u prirodi, gde raste samoniklo.

Pitomi slez cveta od jula do avgusta.

Mladi listovi, mladi izdanci i cvetni pupoljci koriste se za jelo sirovi ili kuvani, a cvetne latice i cvetni pupoljci za salatu. Cvetovi se koriste za dobijanje crvene, žute i ružičaste boje, a stabljika za dobijanje papira.

Za lek sušimo tek otvorene cvetove iz cvetnog pupoljka, i to brzo, na toplom mestu, da bi sačuvali svoju prirodnu boju. Čuvamo ih u hermetički zatvorenoj ambalaži. Sadrže eterična ulja, antocijanin, taninske kiseline, sluzi, crvene boje – altein, fenolnu kiselinu i mineralne materije.

Cvet pitomog sleza u narodnoj medicini predstavlja stari, provereni lek za lečenje sluzokože disajnih, mokraćnih i organa za varenje, koristi se za lečenje grudnih tegoba (upala disajnih organa i puteva, za smirenje kašlja, prehlade, bronhitisa, hroničnog bronhitisa, tuberkuloze, katara, bolova u prsima itd.), bolesti grla (angine, za ispiranje i grgljanje usne duplje, naročito za pušače kojima je grlo suvo od preteranog pušenja, upala jednjaka, promuklosti, katara), slabe cirkulacije, tegoba želuca i creva (katara želuca i creva, gastritisa, kod poremećaja pražnjenja creva – zatvora i si.), kod bolesti bubrega (za jače mokrenje, katar bešike), ženskih bolesti (dismenoreja, upala materice), bolesti kože (raznih upalnih i infektivnih stanja na koži – čireva, opekotina, osipa, erupcija, uboda i ujeda otrovnih životinja, otoka i si.), kod raznih krvarenja i bolova u uhu. Mladice belog sleza koristimo za olakšavanje porođajnih muka. Sok korena i cele biljke u cvatu primenjujemo kod gubitka apetita, sam koren za lečenje spoljašnjih čireva (obloga), a za unutrašnju upotrebu kod dizenterije. Seme se koristi za lečenje pojačanog mokrenja, raznih grozničavih stanja sa temperaturom, kožnih tegoba (osipi i razne kožne nečistoće). Lekovito bilje s kojim se pitomi slez meša za čajne mešavine je beli slez, crni slez, divizma, kamilica, nana, plućnjak i hajdučka trava.

Ime je dobio po grčkoj reči “althaia”, što znači lečiti. Karlo Veliki uvodi 812. godine obaveznu sadnju sleza u Francuskoj. U narodu postoji običaj i navika da se sadi ispred kuće u kojoj postoji devojka za udaju.

Čaj od pitomog sleza

Čaj (za navedena oboljenja): jednu kašičicu suvih cvetova preliti sa 2 dl vruće vode, poklopiti da odstoji 15 minuta pa procediti. Piti 2-3 šolje čaja od pitomog sleza na dan.

Tinktura od pitomog sleza
(za navedena oboljenja) 200 grama usitnjenih cvetnih pupoljaka i cvetova držati u jednom litru 70-postotnog alkohola 30 dana, a potom procediti. Uzimamo tri puta dnevno 10-11 kapi s malo vode ili čaja.

Vino (za grudne bolesti): 15 grama cvetova, 1,5 divina, 1,5 dl vode i 1 kašiku meda kuvamo par minuta, poklopimo da odstoji pola sata i procedimo. Pijemo svakih sat vremena po jednu kašiku preparata. Mogu se dnevno popiti i do tri šolje.

 

Loading...

loading...