Šizofrenija simptomi, uzrok, lečenje, pojava bolesti kod dece

Šta je šizofrenija ?

Ponekad se kolokvijalno, ali pogrešno naziva poremećaj podeljene ličnosti, šizofrenija je hronična, ozbiljna, onesposobljavajuća mentaln bolest. Utiče na oko 1% populacije. Ostala statistika o šizofreniji uključuje i to da utiče na muškarce oko 1.5 puta češće nego na žene. To je jedan od psihotičnih mentalnih poremećaja i karakteriše se simptomima problema sa razmišljanjem, ponašanjem i socijalnim problemima. Problemi vezani za razmišljanje u vezi sa šizofrenijom su opisani kao psihoze, tj. da je mišljenje te osobe potpuno van dodira sa realnošću. Simptomi šizofrenije su veoma ozbiljni, na primer, pacijent koji boluje od šizofrenije može čuti glasove ili videti ljude koji nisu ni na koji način prisutni ili oseća kao da bube puze po njegovoj koži kada ih nema. Pojedinac sa ovim poremećajem može takođe da ispoljava simptome kao što su neorganizovan govor, neorganizovano ponašanje, fizički je krut ili ima nemarno ponašanje (katatonija), značajno smanjena ponašanja ili osećanja, kao i zablude, što su ideje o sebi ili drugima koje nemaju osnova u realnosti (na primer, pojedinac može da doživi paranoju, u kojoj misli da drugi kuju zaveru protiv njega; lažno uverenje superiornosti itd.)

S obzirom da pojedinac može imati različite dominantne simptome šizofrenije u različitim periodima vremena, kao i u isto vreme, najnoviji Dijagnostički priručnik za mentalne poremećaje je odbacio ono što se nekad opisivalo kao pet vrsta šizofrenije.

sizofrenija simptomi

Uzrok

Tačan uzrok šizofrenije nije poznat, ali se veruje da je kombinacija genetskih, psiholoških, fizičkih i spoljašnjih faktora odgovorna.

Jedno često postavljeno pitanje u vezi sa šizofrenijom je da li je nasledna. Kao i kod većine drugih mentalnih poremećaja, šizofrenija se ne prenosi direktno sa jedne generacije na drugu genetski, a ne postoji nijedan konkretan razlog za ovu bolest. Umesto toga, ona je rezultat složene grupe genetskih i drugih bioloških propusta, kao i psiholoških i spoljašnjih faktora rizika. Biološki, smatra se da su ljudi koji imaju abnormalnosti vezane za dopamin u mozgu pod većim rizikom za razvoj ovog stanja. Druga stanja mozga za koja se misli da mogu predisponirati ljude za razvoj šizofrenije uključuju abnormalnosti u vezama između različitih delova mozga, što se zove podrazumevani režim mrežnog povezivanja. Istraživanja ukazuju na potencijalne abnormalnosti vezane za prenos moždane neurohemikalije glutamata kao faktor rizika za šizofreniju.

Genetički, šizofrenija i bipolarni poremećaj imaju mnogo toga zajedničkog, što su dva poremećaja koja dele niz istih rizičnih gena. Međutim, činjenica je da obe bolesti takođe imaju neke genetske faktore koji su jedinstveni. Postoje genetske sličnosti sa šizofrenijom i epilepsijom, takođe.

Posmatrano u smislu spoljašnjih faktora, rizici od nastanka šizofrenije mogu doći pre rođenja. Na primer, rizik od šizofrenije je povećan kod osoba čiji je otac u starijem dobu ili čija je majka neuhranjena ili je imala jednu od određenih infekcija tokom trudnoće. Teške životne okolnosti tokom detinjstva, kao i rani gubitak roditelja, siromaštvo roditelja, zlostavljanje, ukoliko su bili svedoci nasilja u porodici; kao žrtve emocionalnog, seksualnog ili fizičkog zlostavljanja ili fizičkog ili emocionalnog zanemarivanja – sve je ovo povezano sa povećanim rizikom od razvoja ove bolesti.

Šizofrenija može da se aktivira događajima iz životne sredine, kao što su virusne infekcije ili visoko stresne situacije ili kombinacija oba.

Slično nekim drugim genetski povezanim bolestima, šizofrenija se pojavljuje kada telo prolazi kroz hormonske i fizičke promene, poput onih koje se javljaju tokom puberteta i mladih odraslih godina.

Vrste

Koje su vrste šizofrenije?

Paranoidna šizofrenija – osoba se oseća izuzetno nepoverljivo, proganjano ili grandiozno, ili doživljava kombinaciju ovih emocija.

Hebefreno-dezorganizovana šizofrenija – osoba je često nepovezana u govoru i mislima, ali ne mora imati iluzije.

Katatonična šizofrenija – osoba je povučena, nema, negativna i često postavlja veoma neobične položaje tela.

Rezidualna šizofrenija – pacijent više ne doživljava zablude ili halucinacije, ali nema motivaciju ili interes u životu.

loading...

Šizoafektivni poremećaj – osoba ima simptome kako šizofrenije, tako i velikog poremećaja raspoloženja kao što je depresija.

Šizofrenija simptomi     

Prema Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje, simptomi šizofrenije uključuju sledeće:

Pozitivni, više otvoreni psihotični simptomi

– Zablude su verovanja koja nemaju osnova u stvarnosti. Vrste zablude uključuju erotske, grandiozne (na primer: verske), ljubomora, fizičke, mešovite i nespecifične.

– Halucinacije: vezane za čulo sluha, vida, mirisa, ukusa, dodira (na primer da čuje glasove, da oseća kako mu bube puze na koži) koje nemaju uporište u realnosti.

– Neorganizovan (nepovezan) govor

– Dezorganizovana ponašanja

Negativni simptomi, potencijalno manje otvoreno psihotični

– Inhibicija izraza lica, nedostatak emotivnog odziva

– Katatonična ponašanja: problem sa kretanjem, otpornost na kretanje, hiperaktivnost, ponavljanje ili na drugi način abnormalnost pokreta, i/ili ponavljanje besmislenih reči ili šta drugi govore ili rade

– Samo-zanemarivanje, osoba se ne sređuje i prisutan je nedostatak dobre higijene

– Nedostatak govora

– Apatija / nedostatak motivacije.

Pre razvoja poremećaja u svom punom svetlu, ljudi koji idu ka tome da razviju šizofreniju ispoljavaju suptilnije i/ili manje specifične simptome. Neki takvi simptomi mogu da uključuju sporost u aktivnosti i mislima, manje kognitivnog funkcionisanja, uključujući gubitak pamćenja, dezorijentaciju i mentalne konfuzije; nenormalan govor, uključujući i neodređen ili stereotipan govor. Ljudi sa šizofrenijom u toj početnoj (prodromalnoj) fazi takođe imaju probleme raspoloženja, kao što su opšte nezadovoljstvo, neodgovarajuće emocionalne reakcije, strah, nepoverenje, neprijateljstvo, agresija, uzbuđenost, uznemirenost i nemogućnosti da se oseća zadovoljstvo; socijalna izolacija, sebičnost koja se graniči na narcizmom i drugi problemi druženja.

Koji su simptomi šizofrenije kod dece?

Šizofrenijа kod dece podrаzumevа niz problemа sа rаzmišljаnjem, ponаšаnjem ili emocijama. Simptomi šizofrenije kod dece su u suštini isti kаo kod odrаslih, аli se jаvljаju rаno u životu i imаju veliki uticаj nа ponаšаnje i rаzvoj detetа.

Nаjrаniji pokazatelji šizofrenije kod dece mogu uključivаti smetnje u rаzvoju, kаo što su:

– dete kаsno ili neobično počne da puzi

– dete kasno prohoda

– drugo abnormаlno motorno ponаšаnje – nа primer, klati se ili vijori rukom.

Neki od ovih simptomа su tаkođe česti kod dece sа smetnjаmа u rаzvoju, kаo što su poremećаji аutističnog spektrа. Kаdа šizofrenijа počne tako rаno u životu, simptomi se mogu pojavljivati i pogoršavati postepeno. Rаni znаci i simptomi šizofrenije kod dece mogu biti toliko nejаsni dа ne može dа se prepoznа štа zapravo nije u redu ili pak možete dа ih pripišete rаzvojnoj fаzi deteta.

Kаko prolаzi vreme, simptomi šizofrenije kod dece mogu postаti ozbiljniji i vrlo primetni – te nа krаju dete može dа rаzvije simptome psihoze, uključujući hаlucinаcije, deluzije i teško orgаnizovаnje misli. Usled toga što misli postаju neorgаnizovаne, često je prisutan karakterističan “beg iz stvаrnosti” kod dece.

Lečenje šizofrenije

S obzirom na ozbiljnost i hroničnu prirodu šizofrenije, ako se pitate da li pomažu prirodni lekovi – odgovor je da se oni ne smatraju odgovarajućim tretmanom ovako složene bolesti. Šizofrenija je ozbiljno mentalno oboljenje koje treba da se tretira pod stručnim nadzorom. Stoga se preporučuje da se stanje dijagnostikuje i leči profesionalno.

Prirodni lekovi za šizofreniju služe kao dodatak lečenju da pomognu pacijentu da smiri um i smanji simptome.

Trenutno ne postoji lek za šizofreniju, ali postoji veliki broj korisnih tretmana, od čega lekovi ostaju kamen temeljac lečenja za osobe sa ovim stanjem. Ovi lekovi se često nazivaju antipsihotici jer pomažu da se smanji intenzitet psihotičnih simptoma. Mnogi lekari će propisati jedan od ovih lekova, ponekad u kombinaciji sa jednim ili više drugih psihijatrijskih lekova, kako bi se povećala korist za osobe sa šizofrenijom.

Neželjena dejstva koja se javljaju najčešće uključuju umor, pospanost, vrtoglavicu i povećan apetit. Dobijanje na težini, koje može biti povezano sa višim nivoima šećera u krvi, povišenim nivoima lipida u krvi i ponekad povećanim nivoima hormona prolaktina, takođe se može pojaviti.

Novija istraživanja o svim antipsihoticima izgleda da pokazuju da stariji (prva generacija) antipsihotici jesu jednako efikasni kao i noviji, kako u upravljanju aktuelnim simptomima i sprečavanju budućih simptoma.

Lekovi za stabilizaciju raspoloženja, poput litijuma i mnogih drugih, mogu biti korisni u lečenju raspoloženja koja se ponekad javljaju kod pojedinaca koji imaju dijagnostikovan poremećaj raspoloženja pored psihotičnih simptoma (za primer: šizoafektivni poremećaj, depresija – pored šizofrenije). Kako bi ovi lekovi delovali, moraćete da čekate malo duže u odnosu na antipsihotike.

Antidepresivi su primarni medicinski tretman za depresiju koja često može pratiti šizofreniju.

Uprkos svojoj stigmatizovanoj istoriji, elektrokonvulzivna terapija (ECT) može da bude održivi tretman za ljude čiji je šizofrenija neadekvatno reagovala na nekoliko lekova i psihosocijalnih intervencija.

Loading...
loading...
loading...

Be the first to comment

Leave a Reply