Sok i čaj od koprive lekovitost

Kopriva (Urtica dioica) ili žara raste obilato i bujno na svakom terenu. Bogata je mineralima i vitaminima, a sadrži i različite soli neophodne za čovečiji organizam. Koristi se kao hrana, ali i kao lek i to svaki njen deo sveža kao i osušena.

Koprivom se leče oboljenja i upale mokraćnih kanala, a služi i kao diuretik (za bolje izlučivanje mokraće). Osim toga, sprečava stvaranje peska u bubrezima i bešici. Blagotvorno deluje u slučajevima akutnog ili hroničnog zapaljenja debelog i tankog creva, protiv proliva i lošeg varenja. Kod svih ovih oboljenja preporučuje se sok iz sveže biljke u dozi od 1-1,5 dl dnevno ili čaj od mladih prolećnih izdanaka. Čaj bd lista koprive može se primeniti i kod adenoma prostate.

Višenedeljna terapija čajem od koprive preporučuje se kod katara želuca, želudačnih grčeva, čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, kao i kod oboljenja jetre, žuči i slezine. Pozitivno deluje i na gušteraču (pankreas), tako da se čajem može smanjiti i nivo šećera u krvi. Kod šećerne bolesti praćene prolivom kopriva se može uzimati u mešavini sa borovnicom (list ubran pre nego što plod sazri), listom breze i suvim mahunama pasulja.

Sok iz lista sveže koprive
zaustavlja krvarenje iz pluća, nosa i bubrega. Po dr Gostuškom, koji ovom soku pridaje veliki značaj, s uspehom se može primeniti i kod krvarenja iz materice, bez obzira na uzrok. I ovde je najbolje uzimati ga u dozi od 1-1,5 dl dnevno. Umesto soka može da posluži sirup od koprive, kao i čaj. Koristiti celu biljku (koren, stablo, lišće i seme) i piti dva puta dnevno po jednu solju bez zaslađivanja. Ukus može da se popravi dodavanjem kamilice ili nane.

Kopriva pročišćava krv i doprinosi porastu broja crvenih krvnih zrnaca. Obiluje gvožđem i oduvek se upotrebljava kao sredstvo za jačanje – protiv bledila, zamora i iscrpljenosti.

Čaj od koprive uspešno leci bolesti izazvane virusima i bakterijama. Istovremeno smanjuje sklonost ka prehladama. Pomaže i kod vodene bolesti: piti 4-5 šolja umereno toplog čaja dnevno.
Nekada su koprivom, s puno uspeha, lečene rane koje teško zarašćuju. I sada vredi pokušati s oblogama od kuvanog lišća ili sa sokom od sveže, dobro oprane koprive.

Kopriva ulazi u sastav mnogih sredstava za podsticanje rasta kose, kao i protiv njenog opadanja i peruti. Za čaj koristiti koren, stablo i list sveže ili osušene biljke. Čaj od lista ne treba kuvati, već punu kašiku usitnjene biljke preliti šoljom ključale vode, pokriti i posle 10 minuta procediti i piti, po želji zaslađeno medom. Za veću količinu upotrebiti 50 gr biljke na litar vrele vode. Ako se koristi samo koren, kuvati 3-5 minuta i ostaviti da odstoji malo duže. (Pre kuvanja isitniti).

Kod opadanja kose preporučuje se losion za koji je potrebno 200 gr žilica koprive, litar vode i pola litra sirćeta. Kuvati pola sata, ohladiti i procediti. Svako veče utrljavati u koren kose i pustiti da se prirodno osuši. Da kosa ne bi bila kruta, jednom nedeljno treba je pa-kovati ricinusovim uljem.

Sirup od koprive

U litar i po ključale vode staviti 250 gr svežeg lista i ostaviti da miruje 12 sati. Procediti, dodati dva puta veću količinu žutog šećera od težine proceđene tečnosti i ukuvati do gustine sirupa. Dnevnu dozu od 2 dl podeliti na jednake delove i uzimati u više navrata.

Kopriva kao hrana

Prolećno, sasvim mlado lišće koprive može da zameni zelje ili spanać od kojih je ova biljka čak zdravija. Kad kopriva sazri, osušiti vrhove sa semenom i listom i koristiti kao začin, mada nema poseban miris ni ukus. Tako osušenu koprivu možete sačuvati (u tegli) i za zimu.
Napomena: Koprivu i druge biljke koje služe kap povrće ili začin treba brati izvan naselja i daleko od prašnjavih puteva.

loading...
--
Loading...
loading...
---
--

Be the first to comment

Leave a Reply