Spelta zdravstvene prednosti i mane

Spelta (pir, krupnik, dinkel) jedna je od najstarijih žitarica, koja se pominje i u Starom zavetu. Potiče iz južne Azije, na Bliski istok doneta je pre 9.000 godina, odakle se kasnije proširila po celoj teritoriji Evrope. Korišćena je stolećima sve do 19. veka, kada postepeno izlazi iz upotrebe, da bi poslednjih godina doživela veliki povratak na trpeze širom sveta. Danas speltu mnogi smatraju superhranom dajući joj prednost nad drugim vrstama žitarica, nadasve pšenicom, zbog činjenice da sadrži manje glutena od nje.

Hranljive materije

Spelta obiluje ugljenim hidratima i odličan je izvor dijetetskih vlakana. Odlikuje se relativno niskim glikemijsldm indeksom i sadrži sve vitamine B-grupe, sem vitamina B12, kao i vitamin E. Takođe je bogata proteinima te mineralima kalcijumom, selenom, magnezijumom i fosforom, koji su u njoj vezani organskim ugljenikom, pa se mogu kompletno apsorbovati u organizma. Nutritivno je veoma slična pšenici, ali sadrži manje glutena odnosno nešto više cinka i belančevina. Oko 80 odsto ukupnih proteina u sastavu spelte čini gluten koji je rastvorljiv u vodi i razlaže se prilikom zagrevanja, stoga je lakše svarljiv od pšeničnog.

spelta

Zdravstvene prednosti

Kao i većina žitarica celovitog zrna, spelta se smatra veoma zdravom jer predstavlja pravu riznicu ugljenih hidrata, belančevina i esencijalnih nutrijenata. Zahvaljujući umerenom glikemij-skom indeksu i znatnoj količini rastvorljivih vlakana koja pospešuju apsorpciju hranljivih materija, redovnim konzumiranjem te žitarice može se regulisati nivo šećera u krvi i sprečiti nastanak dijabetesa tipa 2. Pored toga, rezultati brojnih studija pokazuju da su osobe koje svakodnevno jedu speltu i proizvode od njenog brašna izložene manjem riziku od moždanog udara, infarkta i karcinoma, te da lakše održavaju normalnu telesnu težinu i imaju bolje varenje.

Antinutrijenti u spelti

U sastav spelte takođe ulaze i određeni antinutrijenti fitinska kiselina i lektina, toksične supstance koje ometaju varenje i apsorpciju hranljivih materija. Zbog toga joj pojedini stručnjaci, pre svega poklonici LCHF i paleo ishrane koji propagiraju izbegavanje žitarica, osporavaju zdravstvene benefite. Naime, fitinska kiselina u žitaricama i brojnim namirnicama biljnog porekla smanjuje apsorpciju minerala kao što su gvožđe i cink, što može predstavljati problem vegetarijancima i veganima, koji većinu tih nutrijenata unose putem biljne hrane, dok se velike doze lektinskih proteina povezuju s oštećenjima crevne sluzokože, digestivnim smetnjama i autoimunim bolestima. Međutim, većina pomenutih antinutrijenata znatno se redukuje termičkom obradom žitarica i postupcima pripreme koji podrazumevaju potapanje, klijanje odnosno fermentaciju, pa je tako malo verovatno da mogu naneti štetu organizmu.

Kome se ne preporučuje

Uprkos navedenim zdravstvenim prednostima, spelta može biti štetna za osobe osetljive na gluten, pre svega obolele od celijakije kao i one koji pate od sindroma iritabilnog kolona (nervoznih creva). U slučaju celijakije, konzumiranje određenih žitarica može pokrenuti autoimunu reakciju koja izaziva upalu u tankom crevu, a to ozbiljno stanje moguće je držati pod kontrolom isključivo celoživotnim izbegavanjem glutena. Ukoliko se ne leči, celijakija uzrokuje deficit gvožđa, kalcijuma, vitamina B12 i folne kiseline te se takođe povezuje s povećanim rizikom od raka debelog creva, šizofrenije i epilepsije. Osobe s necelijakijskom osetljivošću na gluten takođe mogu osetiti neželjene efekte glutena u vidu digestivnih smetnji, a na speltu ponekada mogu loše reagovati i osobe alergične na pšenicu. Stoga se svima njima preporučuje da striktno izbegavaju kako speltu, tako i pšenicu, ovas, ječam i raž.

loading...
 

Loading...
loading...

Be the first to comment

Leave a Reply