Šta su neutrofilni granulociti (neutrofili)?

neutrofili

Šta su neutrofilni granulociti ?

Neutrofilni granulociti su bela krvna zrnca čije se jedro sadrži od više režnjeva (obično 3, nešto ređe 2, 4 ili 5). Mada se zreli neutrofili nalaze u krvotoku, njihov razvitak se odvija u koštanoj srži.

Neutrofilni granulociti su primarna grupa belih krvnih zrnaca, odnosno glavnih komponenti imunog sistema organizma. Najčešće se nazivaju neutrofilima. Obično se nalaze u krvotoku. Neutrofili su dobili ime zbog svog ponašanja u krvnom razmazu sa bojama hematoksilinom (koji ćelijska jedra boji u plavu boju) i eozinom (koji citoplazmu boji u ružičasto). U histološkim i citološkim pripremama, neutrofili imaju neutralno ružičastu boju, dok bazofili i eozinofili imaju tamno plavu, odnosno jarko crvenu boju.

Ćelija neutrofila ima šest razvojnih stadijuma – mijeloblastni, promijelocitni, mijelocitni, metamijelocitni, štapićasti i segmentirani neutrofil. Prva četiri stadijuma su nefunkcionalna, dok poslednja dva (štapićasti i segmentirani) reaguju na upalu. Štapićasti neutrofil je nezrela ćelija neutrofila sa redukovanim jedrom, dok je segmentirani neutrofil (ili samo neutrofil) zrela ćelija i ima jedro sa više režnjeva. Životni vek neaktiviranog neutrofila je kratak, sa poluživotom od 1 – 10 sati.

neutrofilni granulociti

Karakteristike neutrofila

Prečnik neutrofila iznosi od oko 12 – 15 mikrometara (µm). Neutrofilni granulocit ima jedro koje se sastoji od 3 – 5 režnjeva koji su povezani hromatinskim vlaknima. Citoplazma neutrofilnih granulocita se sastoji od veoma sitnih granula. Zbog jedra koje ima više režnjeva, neutrofili, kao i eozinofili i bazofili, spadaju u porodicu polimorfonuklearnih ćelija.

Apsolutni broj neutrofila

Neutrofili su najbrojnija vrsta belih krvnih zrnaca u ljudskom organizmu. Zapravo, oko 70% svih belih krvnih zrnaca su neutrofili. Apsolutni broj neutrofila (ABN) je mera koja izražava broj neutrofilnih granulocita u uzorku krvi. Brojanje se zasniva na ukupnom broju leukocita i postotku štapićastih i segmentiranih neutrofila. Jedinica mere za apsolutni broj neutrofila (ABN) je ćelija po mikrolitru (µl) ili kubnom milimetru (mm3) krvi.

ABN se koristi da bi se utvrdilo da li je neko izložen previsokom riziku od infekcije. Normalna vrednost ABN je iznad 1.500 ćelija/µl, dok se vrednost ispod 500 ćelija /µl smatra niskom i poznata je kao neutropenija. Neutropenija može da bude genetski poremećaj ili stečena (neželjeno dejstvo medikamenata poput hemoterapije). Imuni sistem osobe sa neutropenijom je ugrožen pa je ona podložnija infekcijama. Preporučuje se pravilno lečenje jer neutropenija koja se ne leči može da prouzrokuje neutropenijsku sepsu (po život opasno stanje). U simptome spadaju povišena temperatura koja se stalno javlja uz znakove infekcije.

Uloga upale

Neutrofilni granulociti imaju ulogu da štite organizam od infekcije. Oni deluju kao odgovor na bilo koju vrstu upalne reakcije na faktore kao što su fizički (toplota, hladnoća, napor), hemijski ( lekovi) i biološki (organizmi koju uzrokuju bolesti). Uz monocite, koji su druga vrsta belih krvnih zrnaca, i granulociti spadaju u fagocite. Oni imaju sposobnost da „gutaju“ mikroorganizme i neke određene materije. Bakteriju ubijaju u procesu fagocitoze. Zapravo, neutrofili su prvi fagociti na koje patogeni nailaze kada uđu u ljudski organizam.

Da biste bolje shvatili proces fagocitoze, objasnićemo ga kroz primer bakterijske infekcije. U početnom stadijumu upale, neutrofili iz krvotoka kreću ka mestu upale u procesu koji je poznat kao hemotaksa (povređene ćelije ili mikrobi šalju hemijske signale koji usmeravaju kretanje neutrofila). Ovi neutrofili su veoma pokretljivi i stižu do mesta upale u roku od 1 sata. Ovo ubrzano povećanje broja neutrofilnih granulocita je stanje koje je poznato kao neutrofilija. Usled toga dolazi do povećanja broja belih krvnih zrnaca i leukocitoze, što ukazuje da negde postoji infekcija.

Pre nego što progutaju bakteriju, oni ispuštaju vlakna koja se zovu vanćelijske neutrofilne mreže. Njihova glavna svrha je da zarobe i ubiju bakteriju izvan ćelije. Tokom gutanja, one proizvode proteinske granule koje pomažu uništavanju bakterija. Osim toga, neutrofili luče superoksid koji se konvertuje u hipohlorastu kiselinu koja takođe ubija bakterije. To je način na koji neutrofilni granulociti reaguju na infekciju.

Premda su neutrofilni granulociti kratkog veka i izumiru čim progutaju patogene, njihovo prisustvo u ogromnom broju čini ih glavnim delo imunog sistema organizma.

Loading...
loading...
loading...

Be the first to comment

Leave a Reply