Epilepsija simptomi napada u snu i u budnom stanju – lekovi, ishrana, posledice

epilepsija simptomi

Šta je epilepsija ?

Epilepsija ili padavica je hronični poremećaj koji izaziva bezrazložne, periodične napade. Napad je iznenadna navala električne aktivnosti u mozgu.

Ćelije u vašem mozgu komuniciraju sa vašim mišićima, nervima i drugim područjima mozga putem električnih signala. Ponekad, ovi signali budu van kontrole, slanjem previše ili premalo poruka. Kada se to dogodi, rezultat je epi napad. Ako imate dva ili više napada u roku od najmanje 24 sata, ​​a oni nisu uzrokovani zdravstvenim stanjem, možda imate epilepsiju.

Postoje dva osnovna tipa napada. Generalizovani napadi utiču na ceo mozak. Parcijalni napadi utiču samo na jedan deo mozga.

Blagi epileptični napad može biti teško prepoznati. On može trajati nekoliko sekundi tokom kojih se gubi svest.

Jači napadi mogu uzrokovati grčeve i nekontrolisane mišićne trzaje, a mogu da traju nekoliko sekundi do nekoliko minuta. Tokom jačeg napada, neki ljudi postaju zbunjeni ili izgube svest. Posle toga možete da izgubite memoriju o tome šta se desilo.

epilepsija simptomi

Postoji nekoliko razloga zbog kojih se javlja epi napad, a oni uključuju:

  • visoka temperatura
  • povreda glave
  • veoma nizak nivo šećera u krvi
  • povlačaenje sa alkohola.

Epilepsija ili padavica je prilično čest neurološki poremećaj koji pogađa 65 miliona ljudi širom sveta.

Svako može razviti epilepsiju, ali je češća kod male dece i starijih osoba. Javlja se malo više kod muškaraca nego kod žena.

Nema leka za epilepsiju, ali se ovim poremećajem može upravljati sa lekovima i drugim strategijama.

Kako se dobija epilepsija ?       

Za 6 od 10 osoba sa epilepsijom, ne može da se utvrdi uzrok. Različite stvari mogu dovesti do epi napada.

Mogući uzroci epilepsije su:

  • traumatska povreda mozga
  • ožiljci na mozgu nakon povrede mozga (post-traumatska epilepsija)
  • ozbiljna bolest ili vrlo visoke temperature
  • moždani udar je vodeći uzrok epilepsije kod osoba starijih od 35 godina
  • ostale vaskularne bolesti
  • nedostatak kiseonika u mozgu
  • tumor ili cista na mozgu
  • demencija ili Alchajmerova bolest
  • upotreba droga od strane majke u trudnoći, prenatalne povrede, moždane malformacije ili nedostatak kiseonika na rođenju
  • infektivne bolesti kao što su AIDS i meningitis
  • genetski ili razvojni poremećaji ili neurološke bolesti.

Neki ljudi su u stanju da identifikuju stvari ili situacije koje mogu da izazovu epileptične napade.

Nekoliko najčešće prijavljenih pokretača epi napada su:

  • nedostatak sna
  • bolest ili groznica
  • stres
  • veoma jako (šljašteće) svetlo
  • kofein, alkohol, lekovi ili droga
  • preskakanje obroka, prejedanje ili specifični sastojci hrane

Identifikovanje pokretača epi napada nije uvek lako. Često je prisutna kombinacija faktora koji izazivaju epi napad.

loading...

Da li je epilepsija nasledna ?

Može biti čak 500 gena koji se odnose na epilepsiju. Genetika takođe može da pruži prirodni “prag epi napada”. Ako nasledite nizak prag epi napada, vi ste više podložni okidačima za epi napad. Veći prag znači da je manje verovatno da ćete imati epi napade.

Epilepsija se ponekad javlja u porodicama. Ipak, rizik od nasleđivanja ovog stanja je prilično nizak. Većina roditelja sa epilepsijom nemaju decu sa epilepsijom.

U principu, rizik od razvoja epilepsije do 20 godina starosti je oko 1%, ili 1 na svakih 100 ljudi. Ako imate roditelja sa epilepsijom zbog genetskog uzroka, rizik raste negde između 2 do 5%.

Ako vaš roditelj ima epilepsiju zbog jednog uzroka, kao što su moždani udar ili povrede mozga, to ne utiče na vaše šanse za razvoj epilepsije.

Određeni retki uslovi, kao što su tuberozna skleroza i neurofibromatoza, mogu izazvati napade. To su uslovi koji mogu da se jave u porodici.

Epilepsija ne utiče na vašu sposobnost da imate decu. Ali neki lekovi za epilepsiju mogu uticati na nerođenu bebu. Nemojte da prestanete da uzimate lekove, ali razgovarajte sa svojim lekarom pre trudnoće ili čim ste saznali da ste trudni.

Ako imate epilepsiju i zabrinuti ste zbog osnivanja porodice, razmislite o konsultaciji sa genetskim savetnikom.

Epi napad simptomi

Epileptični napad je glavn simptom epilepsije. Simptomi se razlikuju od osobe do osobe i prema vrsti napada. Epi napadi mogu biti blagi i jači. Blagi epi napadi se često veoma teško prepoznaju i traju svega nekoliko sekundi, a mogu da dovedu do gubitka svesti.

Fokalni (parcijalni) epi napadi

Jednostavan parcijalni epileptični napad ne uključuje gubitak svesti. Simptomi uključuju:

  • menjanje čula ukusa, mirisa, vida, sluha ili dodira
  • vrtoglavica
  • peckanje i grčenje udova

Složeni parcijalni epi napadi uključuju gubitak svesti. Drugi simptomi uključuju:

  • osoba ”bulji” u prazno
  • ne odgovara
  • izvodi ponavljajuće pokrete

Generalizovani epi napadi

Generalizovani napadi uključuju ceo mozak. Postoji šest tipova:

  1. Absens napadi koji izazivaju prazan pogled. Ova vrsta napada može izazvati ponavljajuće pokrete kao što su: osoba cmokće ustima ili ubrzano trepće. Tu je obično kratak gubitak svesti.
  2. Tonični napadi izazivaju mišićnu ukočenost.
  3. Atonični napadi dovode do gubitka kontrole mišića i mogu da izazovu iznenadne padove.
  4. Klonični napadi se odlikuju ponavljajućim, nepravilnim mišićnim pokretima na licu, vratu i rukama.
  5. Mioklonični napadi mogu izazvati spontano brzo trzanje na rukama i nogama.
  6. Tonično-klonični napadi uključuju sledeće simptome:

– ukrućivanje tela

– trešenje

– gubitak kontrole bešike ili creva

– griženje za jezik

– gubitak svesti.

Nakon epi napada, osoba ne može da ga se seti ili može da se oseća pomalo bolesno narednih nekoliko sati.

Epilepsija u snu            

Epi napadi u snu su mogući sa bilo kojim oblikom epilepsije. Ali sa određenim vrstama epilepsije, napadi se javljaju samo tokom spavanja.

Ako se više od 90% epi napada jvalja dok spavate, vi verovatno imate noćne epi napade. Oko 7,5% do 45% ljudi koji imaju epilepsiju imaju neku vrstu epi napada u snu.

Smatra se da je epilepsija u snu izazvana promenama u električnoj aktivnosti mozga tokom određenih faza spavanja i buđenja. Većina noćnih epi napada se javljaju u fazi 1 i fazi 2, što su trenuci samog početka sna. Noćni epi napadi se takođe mogu javiti i nakon buđenja. Najčešće, noćni napadi su parcijalni epi napadi.

Može biti teško dijagnostikovati noćne epi napade, jer se dešavaju tokom sna, a osoba ne može biti svesna da se događaju. Isto tako, epi napadi u snu mogu biti pogrešno protumačeni kao neki poremećaj spavanja.

Bez prave dijagnoze, osoba može da pati od mnogo pospanosti tokom dana. Ovo može uticati na koncentraciju, pažnju i učenje, kao i na ponašanje i emocije, što rezultira smanjenim kvalitetom života.

Kada je u pitanju epilepsija u snu simptomi su različiti, a osobe obično prijavljuju da su osetile kako su se ugrizle za jezik i imaju otečene unutrašnje obraze. Takođe, trzanje u snu i epilepsija mogu biti povezani. Osoba može da se probudi sva u znoju i može da se trese, oseća se loše.

Dijagnoza            

Ako sumnjate da ste imali epi napad, obratite se svom lekaru što je pre moguće. Napad može biti simptom ozbiljnog medicinskog problema.

Vaša medicinska istorija i simptomi će pomoći vašem lekaru da odluči koji će testovi biti od pomoći. Verovatno ćete imati neurološki pregled da testirate svoje motoričke sposobnosti i mentalno funkcionisanje.

Za dijagnozu epilepsije, treba da se eliminišu ostali uslovi koji izazivaju napade. Vaš lekar će verovatno reći da uradite kompletnu krvnu sliku i biohemiju krvi.

Elektroencefalogram ili EEG nalaz kod epilepsije je najčešći test koji se koristi u dijagnostici ove bolesti. To je neinvazivan, bezbolni test. U nekim slučajevima, test se izvodi tokom sna. Elektrode koje se stavljaju na kožu glave će snimiti električnu aktivnost mozga. Bez obzira da li imate epi napad ili ne, promene u normalnim moždanim talasima su uobičajeni kod epilepsije.

Snimanje mozga može otkriti tumore i druge abnormalnosti koje mogu izazvati napade.

Epilepsija se najčešće dijagnostikuje ako imate napade bez ikakvog ili reverzibilnog razloga.

Šifra G40 – epilepsija je opšta šifra koja se upotrebljava da se označi postojanje ove bolesti, ali bez precizne odrednice o kojoj vrsti epilepsije je reč.

Epilepsija i trudnoća

Epilepsija tokom trudnoće izaziva posebnu zabrinutost. Dok većina žena koje imaju epilepsiju rode zdrave bebe, možda će biti potrebno imati posebnu brigu tokom trudnoće. Evo šta treba da znate.

Da li epilepsija otežava začeće?

Neki lekovi koji se koriste za lečenje epi napada mogu doprineti neplodnosti. Međutim, određeni lekovi protiv napada takođe mogu smanjiti efikasnost hormonskih metoda kontracepcije.

Kako epilepsija utiče na trudnoću?

Epi napadi tokom trudnoće mogu da izazovu:

  • Usporavanje pulsa fetusa
  • Smanjen dotok kiseonika fetusu
  • Fetalne povrede, prerano odvajanje posteljice od materice (abrupcija placente) ili pobačaj zbog traume, kao što je pad, tokom epi napada
  • Prevremeni porođaj

Da li se epilepsija menja tokom trudnoće ?

Ženska tela reaguju različito na trudnoću. Za većinu trudnica koje imaju epilepsiju, epi napadi ostaju isti. Za nekoliko njih, napadi postaju ređi. Za druge, posebno žene koje su lišene sna ili ne uzimaju lekove kako je propisano, u trudnoći se povećava broj napada.

Šta je sa lekovima?

Lekovi koje uzimate tokom trudnoće mogu da utiču na bebu. Urođene mane – uključujući rascep nepca, defekte neuralne cevi, skeletne anomalije i urođene srčane i defekte urinarnog trakta – jesu nekoliko potencijalnih sporednih efekata vezanih za lekove protiv epi napada. Rizik se izgleda povećava sa većim dozama i ako se uzme više od jednog leka protiv napada.

Ako niste imali napad devet meseci pre nego što ste zatrudneli, manje je verovatno da ćete imati epi napad tokom trudnoće. Ako niste imali napad dve do četiri godine, možda ćete moći da prestanete sa uzimanjem lekova pre nego što zatrudnite. Razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što prekinete sa upotrebom lekova.

Za većinu žena, međutim, najbolje je da nastave tretman tokom trudnoće. Da bi se smanjio rizik za vas i vašu bebu, lekar će prepisati najsigurniji lek i dozu koja je efikasna za vaš tip napada i pratiti vas tokom trudnoće.

Šta epilepsija znači za vašu bebu ?

Osim efekata lekova, bebe rođene od majki koje imaju epilepsiju imaju nešto veći rizik od razvoja napada kako su starije.

Kako se leči epilepsija ?          

Kada je u pitanju epilepsija lečenje uglavnom podrazumeva kontrolisanje simptoma, tj. epi napada. Većina ljudi može da upravlja epilepsijom. Vaš plan lečenja će se zasnivati na težini simptoma, vašem zdravlju i koliko dobro reagujete na terapiju.

Neke opcije tretmana za epilepsiju uključuju:

– Antiepileptici (antikonvulzanti) su lekovi za epilepsiju koji mogu da smanje broj napada koji imate. Kod nekih ljudi, oni eliminišu napade. Da bi bili efikasni, antiepileptici se moraju uzeti tačno kako je propisano.

– Stimulator vagus nerva: ovaj uređaj se hirurški stavlja pod kožu u predelu grudi i električno stimuliše nerv koji prolazi kroz vrat. Ovo može sprečiti napade.

– Ketogena dijeta za epilepsiju: više od polovine ljudi koji ne reaguju na lekove ima koristi od ove dijete koja se zasniva na visokom unosu masti, a niskom unosu ugljenih hidrata.

– Operacija mozga: područje mozga koje izaziva napad se može ukloniti ili izmeniti.

Istraživanje novih tretmana za epilepsiju  je u toku. Jedan tretman koji možd biti dostupan u budućnosti je duboka stimulacija mozga. To je procedura u kojoj su elektrode implantirane u mozak. Zatim se generator ugrađuju u grudima. Generator šalje električne impulse u mozgu za pomoć u smanjenju epi napada.

Drugi pravac istraživanja uključuje uređaj nalik na pejsmejker. On bi proveravao obrazac moždane aktivnosti i slao električni naboj ili lek da se zaustavi napad.

Lekovi za epilepsiju

Tretman prve linije za epilepsiju su antiepileptici. Ovi lekovi pomažu da se smanji učestalost i težina epi napada. Oni ne mogu da zaustave napad koji je već u toku, niti su lek za epilepsiju.

Lek se apsorbuje u želucu. Onda putuje u krvotok u mozgu. To utiče na neurotransmitere na način koji smanjuje električnu aktivnost koja vodi do konvulzija. Ovi lekovi prolaze kroz digestivni trakt i napuštaju telo preko mokraće.

Postoji mnogo antiepileptika na tržištu. Vaš lekar može propisati jedan lek ili kombinaciju lekova, u zavisnosti od vrste napada koju imate.

Uobičajeni lekovi za epilepsiju uključuju:

– levetiracetam (Keppra)

– lamotrigin (Lamictal)

– topiramat (Topamax)

– valproinska kiselina (Depakote)

– karbamazepin (Tegretol)

– etosuksimid (Zarontin)

Ovi lekovi su obično dostupni u obliku tableta, tečnosti ili injekcionih formi, a uzimaju se jednom ili dva puta dnevno. Počinje se sa najmanjom mogućom dozom, koja može biti prilagođena dok ne počne da deluje. Ovi lekovi se moraju uzeti dosledno i na propisan način.

Neki potencijalni neželjeni efekti mogu uključivati:

  • umor
  • vrtoglavica
  • osip po koži
  • loša koordinacija
  • memori problemi

Retki, ali ozbiljne nuspojave uključuju depresiju i upalu jetre ili drugih organa.

Epilepsija je različita za svakoga, ali većina ljudi oseća poboljšanje stanja sa antiepilepticima. Neka deca sa epilepsijom prestanu da imaju napade i mogu prestati sa uzimanjem ovih lekova.

Lečenje epilepsije prirodnim putem        

Lečenje epilepsije prirodnim putem podrazumeva da kontrolišete simptome ove bolesti. Možete kontrolisati i smanjiti broj napada za određenim prirodnim lekovima.

Prirodni lek za epilepsiju:

  1. Kokosovo ulje

Kokosovo ulje je veoma efikasno u lečenju epilepsije. Masne kiseline (trigliceridi srednjeg lanca) u kokosovom ulju imaju terapijske efekte na moždane ćelije. Štaviše, one snabdevaju energijom moždane ćelije, što pomaže da se olakšaju simptomi epilepsije.

Uzmite 1 kašičicu ekstra devičanskog kokosovog ulja 3 puta dnevno. Možete postepeno da povećavate količinu do nekoliko kašika dnevno.

Takođe, koristite kokosovo ulje za kuvanje, za salatu i kao namaz.

  1. Gorka so

Studije pokazuju da gorka so kao prirodni lek za epilepsiju deluje na smanjivanju napada. Magnezijum sulfat u gorkoj soli menja fizio-hemijske ćelijske veze u mozgu, što zauzvrat smanjuje učestalost napada i konvulzije.

Smrvite čistu gorku so u veoma fin prah. Dodajte ½ kašičice ovog praška u čašu soka od narandže ili čašu vode i popijte to svako jutro.

Takođe možete uživati u opuštajućoj i umirujućoj kupki sa gorkom soli 2 ili 3 puta nedeljno.

  1. Limeta

Popularni ajurvedski prirodni lek za epilepsiju je limeta. Limeta poboljšava cirkulaciju krvi u mozgu. Štaviše, pomaže da se normalizuje prekomerna količina kalcijuma, koji može ometati funkcionalnost mozga.

Pomešajte 2 kašike svežeg soka od limete sa ½ kašičice sode bikarbone u čaši vode. Pijte ovo svakodnevno pre odlaska na spavanje.

Takođe možete da primenite sok od limete na glavi i da masirate temeljno nekoliko minuta. Radite ovo svakodnevno pre tuširanja.

  1. Beli luk

Beli luk je takođe koristan u lečenju epilepsije. Njegove antioksidantne, antispazmodične i anti-inflamatorne osobine pomažu da se unište štetni slobodni radikali u organizmu i podstiče pravilno funkcionisanje nervnog sistema. Ovo zauzvrat sprečava epi napade i druge simptome u vezi sa epilepsijom.

Pomešati po ½ šolje mleka i vode. Zagrejati da provri. Dodati 4 do 5 pasiranih čenova belog luka i kuvajte dok se smesa ne smanji za polovinu. Procediti i piti ovo jednom dnevno.

Alternativno, uzimajte svakodnevno suplemente belog luka. Konsultujte svog lekara za pravilnu dozu.

Epilepsija i ishrana          

Kada je u pitanju epilepsija ishrana takođe dosta može da pomogne. Ketogena dijeta za epilepsiju se često preporučuje kod dece koja boluju od ove bolesti. Ova dijeta je niska unosu ugljenih hidrata i visoka u unosu masti. Dijeta prisiljava telo da koristi masti za energiju umesto glukoze, što je proces koji se zove ketoza.

Dijeta zahteva strogu ravnotežu između masti, ugljenih hidrata i proteina. Zato je najbolje da radite sa nutricionistom. Deca na ovoj dijeti moraju pažljivo da se prate od strane lekara.

Ketogena dijeta za epilepsiju ne koristi svima. Ali, kada je sledite pravilno, često je uspešna u smanjenju učestalosti napada. Ona deluje bolje za neke vrste epilepsije od drugih.

Za adolescente i odrasle sa epilepsijom, može se preporučiti modifikovana Atkinsova dijeta. Ova dijeta je takođe bogata mastima i podrazumeva kontrolisan unos ugljenih hidrata.

Polovina odraslih koji pokušavaju da slede modifikovanu Atkinsovu dijetu iskuse manje epi napada. Rezultati se mogu posmatrati kroz nekoliko meseci.

Kako ove dijete imaju tendenciju da budu niske u vlaknima i mastima, zatvor je česta nuspojava.

Razgovarajte sa svojim lekarom pre početka nove dijete i uverite se da unosite vitalne hranjive materije. U svakom slučaju, nemojte da jedete prerađenu hranu, to svakako može poboljšati vaše zdravlje.

Posledice epilepsije

Imajući epi napad u određenim trenucima može dovesti do okolnosti koje su opasne za vas ili druge.

Posledice epilepsije mogu biti:

  • padovi
  • davljenje (ako imate napad dok ste u vodi)
  •  saobraćajne nezgode (epilepsija koja uzrokuje gubitak svesti ili kontrole može biti opasna ako vozite auto ili radite za mašinama)
  • komplikacije trudnoće (napadi tokom trudnoće predstavljaju opasnost za majku i dete, i određeni lekovi protiv epilepsije povećavaju rizik od urođenih mana. Ako imate epilepsiju i razmišljate o trudnoći, razgovarajte sa svojim lekarom kako da planirate trudnoću.

Većina žena sa epilepsijom može da postane trudna i ima zdravu bebu. Moraćete pažljivo da se pratite tokom trudnoće, i lekovi će možda morati da se prilagođavaju. Veoma je važno da radite sa svojim lekarom da planirate trudnoću).

– emocionalno-zdravstveni problemi (ljudi sa epilepsijom imaju veće šanse da imaju psihološke probleme, posebno depresiju, anksioznost i, u ekstremnim slučajevima, samoubistvo).

Druge posledice epilepsije koje ugrožavaju život su retke, ali se mogu desiti, kao što su:

– Epileptični status (status epilepticus). Ovo stanje se javlja ako ste u stanju kontinuirane aktivnosti napada koji je trajao više od pet minuta, ili ako imate česte ponavljane napade bez ponovne potpune svesti između njih. Ljudi sa epileptičnim statusom imaju povećan rizik od trajnog oštećenja mozga i smrti.

– Iznenadna neobjašnjiva smrt usled epilepsije. Ljudi sa epilepsijom imaju mali rizik od iznenadne neobjašnjive smrti. Uzrok je nepoznat, ali neka istraživanja pokazuju da može doći zbog srčanih ili respiratornih stanja. Ljudi sa čestim tonično-kloničnim napadima ili ljudi čiji napadi nisu pod kontrolom lekova mogu biti izloženi većem riziku od iznenadne smrti. Sve u svemu, oko 1% ljudi sa epilepsijom umre zbog ove pojave.

Loading...
loading...
loading...

Be the first to comment

Leave a Reply