Valerijana čaj

Čaj od korena valerijane pomaže u lečenju bolesti živaca i pokazao se kao izuzetno delotvoran kod padavice, histerije, hipohondrije, nervoznih grčeva u dušniku, grudima, oko srca, u želucu i crevima. Preporučuje se i u lečenju glavobolje, koju prati vrtoglavica i povraćanje, i nesanice prouzrokovane nervozom, živčanim i srčanim tegobama, lupanjem srca i osećanjem straha…

Valerijana čaj je korišćen u tradicionalnoj medicini, a moderna istraživanja su otkrila značajne korisne efekte čaja valerijane. Kao i sa svim prirodnim lekovima, potrebno je konsultovati kvalifikovanog zdravstvenog radnika o odgovarajućoj terapiji pre upotrebe čaja od valerijane.

Valerijana je klasična biljka koja se može naći u kućnim baštama zbog svojih lepih cvetova roze i bele boje kao i atraktivnog lišća. Iako neprijatnog mirisa (od nje mačke beže kao od ljutog psa), valerijana (Valeriana officinalis) je izuzetno lekovita. Biljka trajnog korena iz kojeg na sve strane izbija žuto-smeđe ko renje sa izdancima dužim od 10 santimetara u narodu je poznata kao odoljen, majcina trava i mačja trava. Nekada se nije mogla zamisiti dama koja uza se nema valerijan kapi za smirenje, a i danas je, s obzirom na stres i sve manje dostupne lekove, u širokoj upotrebi.Izraste od 20-120 santimetara i ima raznovrsne listove koji najduže peteljke imaju pri dnu. Na vrhu biljke listovi liče na bodlje, a cvetovi su bele i ružičaste boje. Raste i po močvarnim livadama, vlažnim šumama, duž jaraka… Korenje, koje je lekoviti daeo biljke, sakuplja se u proleće, pre cvetanja i dok su stabljike još male, ali može da se vadi i ujesen.

Anksioznost
Istraživanja su potvrdila da antianksiozni efekat valerijane potiče iz njegove interakcije sa GABA, neurotransmiterom u mozgu, prema studiji “Fitomedicine” iz 2012. godine. Ovakav način dejstva čini valerijanu sličnom drogama poznatim kao benzodijazepini. U studiji, u kojoj su korišćeni pacovi ubrizgano je 3ml/kg telesne težine ekstrakta valerijane jednoj grupi pacova a drugoj grupi je ubrizgana valerenska kiselina koja je aktivni sastojak korena valerijane, a potom su pacovi stavljeni u lavirint. Uočeno je značajno manje anksiozno ponašanje kod pacova kojima je dat ekstrakt valerijane i valerenske kiseline nego kod pacova iz kontrolne grupe. Istraživači su zaključili da koren valerijane može biti alternativa za tradicionalne lekove za anti-anksioznost za neke osobe.

Neurozaštita
Istraživanje o antioksidantnom dejstvu ekstrakta valerijane pokazalo je da on sprečava oksidaciju lipida u mozgu. Godine 2009. “Neurohemijsko istraživanje” sprovodi ispitivanje na mozgovima pacova i otkrivaju da ekstrakt valerijane sprečava štetno dejstvo tiobarbiturinske kiseline. Istraživači su zaključili da ekstrakt valerijane može biti odgovoran za smanjenje loših efekata koje ima nesanica na moždano tkivo.
Drugo istraživanjeiz 2004. koje je sproveo “Žurnal prirodnih proizvoda” otkrilo je da ekstrakt lignina iz valerijane ima moćno antioksidantno dejstvo. Lignini su komponente iz ćelijskog zida biljke i rastvorljivi su u vodi. Isto istraživanje je pokazalo da ovi ekstrakti valerijane imaju relaksirajuća svojstva na mišiće koji obuhvataju krvne sudove.

Epilepsija
Vodeni ekstrakt korena valerijane ima značajno anti-epileptičko dejstvo na pacove prema istraživanju iz 2010 u “Žurnalu etnofarmakologije”. Pacovima je ekstrakt valerijane dat na tri dozna nivoa: 200,500 i 800mg/kg, a onda je merena konvulzivna aktivnost pomoću elektroda koje su postavljene u amigdalu – to je struktura duboko u temporalnom režnju mozga. Petrolejski etar ekstrakta valerijane, sa druge strane, izaziva napade kod pacova u eksperimentu. Istraživači su primetili da je antikonvulzivni efekat valerijane umanjen kada se pre valerijane ubrizgaju supstance koje blokiraju receptore za molekul adenosina, dovodeći istraživače do zaključka da je adenosin važna komponenta u dejstvu korena valerijane na nervni sistem.

Valerijana je prava biljka za noći bez sna, naročito ako su praćene bolom. Duboko zaspim i više se odmorim. Valerijanin opor i korenast ukus se može promeniti dodavanjem biljaka sa dobrim ukusom kao što su rogač ili zaslađivanjem sa medom.

Valerijana čaj priprema

Sastojci:
Valerijana
Dodatci: zasladiti medom ili steviom

Uputstvo za recept: napraviti šoljicu čaja od valerijane tako što treba ubaciti jednu kašiku osušene valerijane u šoljicu vrele vode. Ne treba prokuvavati. Šoljicu prekriti kako bi se sprečilo isparavanje esencijalnih ulja.

Valerijana čaj za živce

I varijanta
1-2 kašičice sitno izrezanog korena (ili osušenih listova) stavite u 1 šolju hladne vode, ostavite najmanje 8 sati, procedite i, pre spavanja ugrejano do topline, prijatne za piće, popije rije se polako u gutljajima.
Dobri poznavaoci tvrde da se ovakvom pripremom čaja postižu bolji efekti.

II varijanta
po 30 g valerijane i lišća metvice (Mentha piperita), 40 g lišća gorke deteline (Menyantb.es trifolita)
Kašiku mešavine prelijte (poparite) sa 2,5 dl vruće vode, ostavite poklopljeno pola sata, procedite i pijte toplo 3 x dnevno po 1 šolju posle jela.

Tinktura od valerijane

20 g usitnjenog korena valerijane prelijte sa 1 dl 70 % alkohola, dobro zatvorite i ostavite 14 dana (uz češće mućkanje), pa procedite i uzimajte pre spavanja 20-40 kapi na kocki šećera i zalijte čašom vode
Tinkturu čuvajte dalje od vatre i, na hladnom i tamnom mestu, zatvorenu.

Reguliše krvni pritisak
po 15 g valerijane, cveta gloga (Crataegus oxyacantha), cveta lavande (Lavandula vera), cveta srčanika (Leonorus cardiaca), semena poljskog kima (Carum carvi), korena komorača (Foeniculum vulgare) i 10 g matičnjaka (Melissa officinalis)
Tri kašike mešavine poparite sa 1,5 lvruće vode, ostavite poklopljeno 2 sata, procedite i pijte zaslađeno sa medom uz obroke.

Za srčane tegobe
jednake količine korena odoljena, cvetova lavande (Lavandula officinalis chabc ex vili.), kamilice (Matricaria chamomilla) i komorača (Foeniculum vulgare) pomešajte, pa 2 kašičice prelijte sa 2 dl vrele vode i pijte 2- 3 šolje čaja dnevno laganim gutljajima

Ne duže od 3 nedelje

Valerijana (kao čaj, ili tinktura) ne sme da se upotrebljava duže od 3 nedelje, jer snižava pritisak i uspavljuje. Obavezno je da se napravi pauza od 5 nedelja između 2 terapije.

 

loading...
-------
loading...
Loading...

Be the first to comment

Leave a Reply