Zeleni čaj zdraviji od crnog

Čaj (Camellia sinensis) je otporno, zimzeleno drvo ili grm koji naraste 3-5 m, a redje 10 metara visoko. Poreklom je iz Asama, Burme i sa ostrva Hajnana. Već nekoliko hiljada godina se gaji u brdovitim i vlažnim predelima Kine. Od 19. veka gajenje čaja se proširilo po mnogim tropskim predelima: Indiji, Cejlonu, Javi, Sumatri i Rusiji.
Sredinom 20. veka počeo se gajiti i u Africi, Australiji, Srednjoj Americi i čak u krajevima oko Sredozemnog mora. Postoji veći broj gajenih varijeteta ove biljke. Indija i Cejlon danas podmiruju dve trećine svetske potrošnje.
Listovi čaja su kožasti, eliptični, naspramno raspoređeni. Vršni mladi listovi su dlakavi i testerasto nazubljeni. U pazuhu listova se nalaze nekoliko mirisnih belih cvetova. Plod je čaura sa tri semenke.
Drogu predstavljaju osušeni, još nerazvijeni vršni listovi (lisni pupoljci=Orange Pekoe) ili mladi vršni izdanci (Flowery Orange Pekoe) biljke. Pupoljci i mladi listovi su maljavi i kada se potope u vodu vidi se fina, testerasta nazubljenost.

List čaja sadrži 2-4% kofeina i manju količinu drugih purinskih derivata.Nefermentisan list sadrži 20% proteina, 5% šećera, vitamin C i vitamine B kompleksa.

Čaj je osetljiv na duge suše. Hladnoću lakše podnosi. Na Himalajima se kulture čaja nalaze i na visini do 2000 m, gde temperarure padaju ispod 0°C. Planinski čaj je bolji od nizijskog a kvalitet čaja raste sa visinom, kao i kafa. Čaj zahteva obilnije padavine i veću vlažnost vazduha. Od zemljišta mu pogoduje lako peskovito, izrazito kiselo zemljište, zaštićeno od jakih vetrova. Biljke se gaje na međurednom razmaku od 2 metra.
Prilikom gajenja čaja potrebno je pažljivo orezivanje da bi se dobio što veći broj mladih izdanaka i više mladog lišća, a istovremeno da ne dođe do većeg rasta biljke. Na plantažama se čaj obično orezuje na visinu 1-1,5 m.

Ukoliko je lišće mlade, utoliko se čaj više ceni. Čajevo lišće se bere 6-8 nedelja posle orezivanja. U Kini i Japanu bere se tri do četri puta godišnje. Obično se bere pupoljak i 3-4 lista ispod njega. Istovremeno se oberu svi cvetovi i plodovi da ne bi smetali novim izbojcima. Od 100 kg sirovog, dobija se oko 22 kg suvog lista.
Berba se mora obaviti blagovremeno. Ako se zakasni, listovi ostare, izduže se i roba ima mnogo otpadaka. Specifičnost proizvodnje čaja je da ima dva puta više posla oko njegovog gajenja nego oko kafe. To je jedan od razloga zašto je čaj skup i zašto se plantaže pod čajem ne povećavaju. Miris i ukus su važniji od procenta kofeina, jer je čaj prvenstveno sredstvo za uživanje.

Nakon branja ručno se odvajaju neoštećeni, vršni pupoljci od razvijenih grubljih listova. Prema načinu sušenja, razlikujemo crni i zeleni čaj.
Crni čaj (Black tea) dobija se tako što se ubrano lišće ostavi 18 časova da provene u tankom sloju na 25-35eC. Zatim se pušta struja toplog vazduha, stavlja 20-30 minuta u mašinu za uvijanje a potom se uvijeno lišće prenosi u komoru za fermentaciju zagrejanu na 35-40 u sloju debelom 4-15 cm. Posle jednog časa, a ponekad i 2-3, prekine se vrenje. Za vreme fermentacije razvija se lepljiva masa prijatne arome. Potom se ova masa suši i ponovo izlaže fermentaciji. Nakon toga razvrstava se, ispituje kvalitet a zatim pakuje. Boja se formira oksidacijom polifenola. Tokom fermentacije deluju različiti enzimi i dolazi do promene ukusa, mirisa i drugih sastojaka. Prilikom ovog procesa dolazi do gubitka mnogih korisnih i vrednih sastojaka, kao što su vitamini, hlorogil i katheini.

Zeleni čaj (Green tea) se dobija slično crnom, ali se ne dopušta fermentacija i ne dolazi do razaranja hlorofila, već se pupoljci brzo suše i mašinski zavijaju. Ovako se dobija nefermentisani zeleni čaj koji zadržava vredne sastojke. Zadržava i prirodnu zelenu boju, oporog je ukusa i bez mirisa. Najviše se koristi u Aziji a u Evropi u poslednje vreme sve više.

Lekovitost zelenog čaja je u podsticanju krvotoka i u olakšanju primanja kiseonika u organima (stimulans), što je važno za dobro funkcionisanje organizma.Jača imuni sistem svojim antibakterijskim dejstvom. Sadrži antioksidanse i deluje preventivno protiv kancera. U kozmetičkim preparatima smanjuje perutanje kože i pomaže njenoj regeneraciji.

Upotrebljava se kao infuz kada se pije posle obroka radi sprečavanja kvarenja zuba i u viduobloga na mesru uboda insekata i svraba. Piti najviše 4 šolje dnevno. Veće količine previše razbuđuju i podstiču nervozu.

Crni čaj je bogat taninima, pa se, nezaslađen, upotrebljava protiv dijareje i prilikom trovanja hranom.Napitak za uživanje se najčešće koristi u kombinaciji sa mlekom ili šećerom.

Zeleni čaj
Podstiče krvotok, jača imuni sistem, deluje preventivno protiv kancera. S druge strane, izaziva nervozu ako se pije više od 4 šolje dnevno.

Crni čaj
Fermentacijom menja ukus i miris i gubi mnoge vitamine ali odlično deluje u slučaju dijareje.

“Bolje gladovati tri dana nego propustiti čaj jedan dan” (Stara kineska poslovica)

loading...
loading...
Loading...
loading...

Be the first to comment

Leave a Reply