Menopauza i debljanje: Šta bi svaka žena trebalo da zna o povećanju telesne težine tokom menopauze

[icegram campaigns=”14335″]

Žene koje se približavaju menopauzi osećaju brojne simptome, u koje spada i dobijanje na težini. Ovo je jedan od simptoma menopauze koji izaziva najviše frustracija, a ujedno i najčešći.

Zapravo, skoro 90% žena u menopauzi primetiće da dobijaju na težini u manjoj ili većoj meri. I pored toga što je debljanje prirodan i čest aspekt starenja, postoje načini da se ono smanji. Boljim razumevanjem zašto se javlja u menopauzi, žene mogu da spreče dobijanje na težini tokom nje.

U ovom članku ćemo detaljnije objasniti debljanje u menopauzi, njegove uzroke i moguće tretmane.

Debljanje tokom menopauze

Do debljanja dolazi kada se povećava telesna masa, bilo da je posledica naslaga masti, povećanja mišićnog tkiva ili viška tečnosti. Međutim, kod debljanja koje je povezano sa menopauzom obično dolazi do povećanja količine sala oko trbuha.

U proseku, žena dobije od 5,4 do 6,8kg između 45. i 55.godine, u vreme kada se menopauza obično odvija. Ovaj višak težine se obično ne raspoređuje ravnomerno na ženskom telu, već se akumulira oko trbuha.

U nastavku teksta slede uobičajeni simptomi koji su povezani sa gojenjem u toku menopauze.

Simptomi debljanja u menopauzi

Žene znaju kada su dobile na težini i ne moraju da uče kako da prepoznaju ovaj simptom menopauze. Neki od pokazatelja, međutim, mogu da budu jedinstveni za debljanje koje je povezano sa menopauzom. Ovo su najčešći simptomi debljanja tokom menopauze.

• Povećanje postotka telesnog sala.
• Nakupljanje sala u predelu stomaka.
• Teško održavanje uobičajene težine.
• Uvećane dojke.
• Stalno dobijanje na težini.
• Sporiji metabolizam.
• Promena oblika tela (iz kruškastog u oblik jabuke).

Rizici povezani sa dobijanjem na težini

Debljanje u menopauze podrazumeva više od estetskog problema. Opterećenje organizma viškom kilograma za posledicu može da ima nekoliko oboljenja i zdravstvenih stanja. Evo i nekih od njih:

• bolesti srca, infarkt
• visok krvni pritisak
• osteoartritis
• karcinom dojke
• visok nivo holesterola
• bolesti bubrega
• apneja (prestanak disanja) u snu
• insulinska rezistencija (povećava rizik za nastanak dijabetesa)

U nastavku teksta ćemo se baviti uzrocima koji dovode do povećanja telesne težine tokom menopauze.

Menopauza i debljanje

Sa godinama metabolizam postaje sporiji, a time priprema pogodno fiziološko tlo za debljanje. Premda starenje po sebi može da bude uzrok povećanja telesne težine, žene koje se približavaju menopauzi imaju poseban razlog za brigu. Pošto kod žena pre menopauze nivo hormona počinje da varira, pripremajući tako organizam za nastupajući prestanak menstruacije, one će verovatno iskusiti pojavu viška kilograma.

Hormoni i debljanje

Hormoni imaju složene funkcije u organizmu, a u njih se ubraja i kontrola telesne težine. U nastavku teksta možete da saznate više o različitim hormonima koji utiču na debljanje.

 Estrogen

Kako jajnici počinju da luče manje estrogena, ženski organizam pokušava da ga nadoknadi iz drugih izvora. Ćelije sala mogu da stvaraju estrogen pa se zato organizam žene trudi da pretvori kalorije u salo da bi podigao nivo estrogena. Nažalost, ćelije sala ne sagorevaju kalorije na isti način kao mišićna vlakna pa otuda dolazi do povećanja telesne težine.

Progesteron

Retencija (zadržavanje) vode u organizmu i menopauza se često povezuju jer težina usled vode i nadimanje mogu da budu posledica nižeg nivoa progesterona. Premda ovo za posledicu nema stvarno debljanje, odeća može da bude malo tesna, a žena može da ima osećaj da je teža.

Testosteron

Na početku menopauze nivo ovog hormona raste. Testosteron je odgovoran za preraspodelu težine u srednji deo tela umesto u kukove.

Ostali uzroci koji izazivaju debljanje u menopauzi

Premda su hormoni u velikoj meri odgovorni za debljanje u menopauzi, postoje i drugi faktori koji imaju uticaja. Možemo ih podeliti u dve kategorije: faktori starost i faktori načina života.

Starost i debljanje

Sa navršenih 30 godina života, fizičke sposobnosti počinju da se smanjuju i nastavljaju da slabe sve do približno 60. ili 70. godine. Sposobnosti organizma tada dostižu nivo od koga počinju da slabe sporije. Ova brzina je individualna i u velikoj meri zavisi od stepena fizičke aktivnosti i načina života. Ovo slabljenje fizičkih sposobnosti utiče na težinu jer osoba postaje manje sposobna za učestvovanje u fizičkim aktivnostima, pomoću kojih se održava stabilna telesna težina tako što se sagorevaju kalorije. Svoj doprinos povećanju telesne težine daje i metabolička stopa koja se smanjuje nakon 30. godine, što takođe izaziva gojenje.

Način života i povećanje telesne težine

Premda su fizičke promene neizbežan deo starenja koji vodi ka povećanju telesne težine, način života određene žene je podjednako važna promenljiva koja može da dovede ili do povećanja telesne težine ili do sprečavanja ove pojave. Evo i nekih faktora koji dovode do gojenja:

• stres
• smanjena fizička aktivnost
• promene u načinu ishrane
• lekovi
• preterane količine alkohola

Metodi za sprečavanje povećanja telesne težine tokom menopauze

Kada tražite metode kojima može da se spreči gojenje u toku menopauze, važno je da počnete sa onima koji su najmanje nasilni i sa najmanjim mogućim neželjenim dejstvima, a onda sa njih da pređete na neke druge.

Najbolje je da počnete da menjate način života. Isprobani i delotvorni načini borbe protiv viška kilograma su redovna fizička aktivnost, zdrava, izbalansirana ishrana i umerenost u svemu.

Obično kombinacija promena u načinu života i alternativni lekovi daju najbolje rezultate. Kada tražite alternativne lekove, imajte na umu da su menopauza i debljanje povezani sa hormonskim disbalansom i zato tražite one biljne suplemente koji hormone vraćaju u prirodnu ravnotežu, pošto borba protiv povećanja telesne težine treba da bude usmerena na izvor problema.

Konačno, ukoliko žena i dalje dobija na težini, postoje i različiti lekovi koji se dobijaju na recept kao i hirurške metode koji mogu da se isprobaju, a u koje spadaju tablete za mršavljenje ili barijatrijska hirurgija. Ova poslednja mogućnost ima najveći stepen rizika i neželjenih dejstava pa je treba smatrati poslednjim pribežištem. U svim pomenutim slučajevima trebalo bi da se konsultujete sa lekarom.

Da li znate?

Kod većine žena metabolička stopa opada za 5% svake decenije. Pošto metabolizam usporava dok se žena približava menopauzi, broj dnevno unetih kalorija mora da se smanji za 200 da bi se održavala stabilna telesna težina sredinom i krajem 40-tih godina.