artroza kuka

Kuk je jedan od najvećih i najfleksibilnijih zglobova u ljudskom telu. Način života i svakodnevna rutina mogu biti ozbiljno poremećeni simptomima bolesti kukova – javlja se ograničen opseg pokreta, oticanje i bolovi u kukovima, preponama, leđima i nogama. Ovi simptomi se mogu javljati i nestajati, ali se mogu i postepeno pogoršavati.

Najčešći tip artritisa koji pogađa kukova je osteoartritis ili artroza kuka (koksartroza). Upalni oblici artritisa – reumatski artritis, autoimune bolesti i giht – imaju slične simptome. U ovom članku ćemo pisati o artrozi kukova, šta je koksartroza, koji su simptomi, faktorima rizika, postavljaju dijagnoze i načinima za lečenje.

Osteoartritis je degenerativna bolest, koja podrazumeva mehanička oštećenja zgloba. Konkretno, hrskavica se, praktično, raspada, a na kostima i zglobovima se javljaju tzv. osteofite, male koštane izrasline.

Pošto kukovi nose mnogo opterećenja i veliku težinu, skloni su oštećenjima. Nakon šake i kolena, kukovi su zglob koji najčešće pogađa artroza. Stručnjaci još uvek nemaju tačan odgovor na pitanje zašto se javlja koksartroza, ali su identifikovali neke faktore rizika koji povećavaju verovatnoću od pojave artroze kukova.

Ne postoji ni lek za koksartrozu. Pošto sve više ljudi ima ovaj problem, u toku je mnogo ispitivanja vezanih za prevenciju, dijagnozu i lečenje artroze kuka.

koksartroza

Anatomija kuka

Kuk je ono mesto na telu gde gornji deo butne kosti „ulazi“ u okruglasti „džep“ u karlici – acetabulum. Ovaj kuglasti zglob nam daje mogućnost da ispravljamo nogu i okrećemo je u svim pravcima.

I acetabulum i glava butne kosti su obložene zglobnom hrskavicom. Reč je o veoma sluzavom, jakom i fleksibilnom tkivu koje deluje kao „amortizer“.

Zašto artroza kuka izaziva bolove ?

Kada se javi koksartroza, hrskavica postaje tanka i oštećena. U slučajevima kada dođe do oštećenja hrskavice, dolazi do sledećih posledica:

  • Stvara se nova hrskavica, ali ove ćelije rastu u nepravilnom obrascu i javljaju se čvorići i površina hrkavice nije ravna. Zato dolazi do trenja između karlične i butne kosti što izaziva bol u kuku.
  • Na kostima se javljaju male izrasline, osteofite, kako bi se nadomestila izgubljena hrskavica. Međutim, osteofite izazivaju još jače trenje i bol u kuku postaje jači.
  • Tetive i ligamenti se takođe istežu.
  • Oticanje koje izaziva koksartroza stvara dodatni pritisak na femoralnu arteriju i išijadični nerv, koji prolaze kroz kuk.

Interesantna je činjenica da se kosartroza naziva degenerativnom, a zapravo dolazi do rasta novog tkiva u vidu osteofita i nepravilne hrskavice. Ta nova tkiva nisu problem sam po sebi: u hrskavici nema nervnih završataka koji bi slali signale u mozak, a osteofite se smatraju normalnim znakom starenja. Međutim, ta nova tkiva ne sprečavaju trenje između kostiju. Trenje između kostiju može izazvati bolove u kuku i druge abnormalnosti u kukovima.

Artroza kuka: uzroci i faktori rizika

Tačan uzrok artroze kukova nije poznat, ali je poznato da se kod većine ljudi javlja bar jedan od ovih faktora rizika:

Godine: kako godine prolaze, u kukovima se javlja sve više oštećenja tkiva i hrskavica se tanji i postaje manje fleksibilna. Simptomi artroze kuka se mogu javiti u bilo kom životnom dobu, ali najčešće se prvi put jave nakon četrdeset pete godine. Osteoartritis kukova se najčešće javlja u sedmoj i osmoj deceniji života.

Genetika i urođeni defekti i bolesti: stručnjaci smatraju da je u 50% slučajeva artroze kukova nasledni faktor jedan od glavnih uzroka. Doduše, nije u svakom od tih slučajeva nasledna konkretno artroza kukova – tu su i bolesti koje mogu dovesti do osteoartritisa. Primeri zbog kojih može nastati koksartroza su reumatski artritis, urođena dislokacija kuka, metabolički poremećaji poput gihta i slično.

Povreda kuka: povrede kukova, poput preloma ili operacije, mogu dovesti do simptoma artroze kukova čak i decenijama kasnije. Sportisti koji se bave tzv. kontaktnim sportovima (recimo fudbalom ili hokejom) isto imaju veći rizik od artroze kuka u poznim godinama.

Pol: artroza kukova češće pogađa žene.

Prekomerna težina: na svaki suvišni kilogram, na kukove se stvara dodatno opterećenje od čak 12 kilograma. Dakle, samo pet kilograma viška stvara ogroman pritisak na kukove, što dovodi do bržeg oštećenja tkiva.

Za razliku od artroze kolena, nije dokazana veza između gojaznosti i artroze kuka. Mnogi stručnjaci smatraju da gojaznost ne izaziva artrozu kukova, već da samo ubrzava njen napredak.

Ovi faktori rizika prosto povećavaju rizik od dobijanja artroze kuka, ali nisu nikakva garancija da će se to i desiti. Sa druge strane, artroza kuka se može javiti i kod ljudi koji ne spadaju u ove rizične grupe.

Artroza kuka: simptomi

Najčešći simptomi artroze kukova su bolovi u kukovima i ograničen opseg pokreta.Bolest koksartroza obično postepeno napreduje i većina pacijenata pokušava da ignoriše bolove sve do onog momenta dok im kretanje ne bude ozbiljno ugroženo.

Ovde navodimo koji su simptomi artroze kuka. Pravovremeno lečenje može usporiti ili potpuno zaustaviti napredak artroze kukova.

Bolovi u kuku, preponama, leđima ili butinama. Bolovi i ukočenost u preponama, zadnjici ili butinama su jedan od prvih znakova artroze kukova. Mnogi ljudi osećaju bol u kukovima ili u zadnjem delu kukova kada je kuk preopterećen. Ovaj bol se obično širi niz butinu i može izazvati i bol u kolenu. Neprijatan osećaj je obično najjači kada ujutru ustajemo iz kreveta, a pogoršava se tokom fizičkih aktivnosti. Bol obično prolazi nakon odmora.

Ograničeni opseg pokreta. Kukovi imaju prilično širok opseg pokreta.Koksartroza dovodi do toga da taj opseg bude ograničen, a obično je najteže ispružiti nogu, raširiti noge i okrenuti prste nogu na dole.

Hronični otoci u kukovima. U kukovima se javljaju otok i iritacija kao posledica trenja između butne i karlične kosti. Oticanje može izazvati bolove i dovesti do slabljenja okolnih mišića koji „drže“ kuk.

Krckanje u kukovima. Kad su u pitanju simptomi koksartroze tu je i krckanje u kuku.Osećaj krckanja u kukovima može biti znak trenja kostiju. Neki pacijenti opisuju ovaj osećaj kao da „imaju kukuruzne pahuljice u kukovima“ kada ustaju ujutru ili kada vežbaju.

Hramanje. Artroza kuka može učiniti hod prilično bolnim. Da bi ublažili bolove, ljudi obično nesvesno počinju da hramaju, kako bi prebacili težinu na zdrav kuk.

Gubljenje funkcije kuka. Svakodnevne aktivnosti koje zahtevaju savijanje (npr. obuvanje) mogu biti jako teške ili čak i nemoguće za ljude koji imaju artrozu kuka.Koksartroza može dovesti do toga da sedanje i ustajanje može biti prilično problematično.

Neaktivnost pogoršava stanje. Kuk može biti ukočen i nakon dužeg spavanja ili odmora. Pacijenti sa osteoartritisom kuka obično tvrde da je bol najjači kada ujutru ustaju iz kreveta, ili kada nakon dužeg sedenja ustaju sa stolice.

Bol koji se pogoršava nakon dužeg sedenja ili ležanja može biti i simptom burzitisa.

Artroza kukova se obično godinama postepeno razvija. Iznenada bol u kukovima je obično rezultat povrede ili nekog drugog zdravstvenog problema, a ne artroze. Ako vam je kuk, tj. koža oko njega, topao i crven, onda je uzrok verovatno infekcija ili reumatski artritis.

Postavljanje dijagnoze

Dijagnoza

Ne postoje laboratorijski testovi koji mogu potvrditi ili isključiti artrozu kukova. Zato lekari počinju razgovorom i fizičkim pregledom. Obično se radi rentgen ili magnetna rezonanca kako bi se potvrdila dijagnoza. Laboratorijski testovi se rade da se isključe drugi mogući uzroci, npr. reumatski artritis.

Dijagnostičke tehnike su iste kao i kod artroze kolena. Nešto je teže postaviti dijagnozu artroze kuka, jer se bol javlja na više mesta, širi se u leđa i nogu i simptomi su slični nekim drugim oboljenjima.

Promene koje izaziva artroza kuka se ne mogu potreti, ali se napredak bolesti može znatno usporiti. Cilj većine tretmana, poput skidanja suvišnih kilograma i ojačavanja mišića, jeste da se smanji opterećenje. Lekovi, injekcije i operacije se primenjuju u srednje teškim i teškim slučajevima artroze kuka.

Dobar plan lečenja podrazumeva promenu nekih životnih navika i vežbanje i dovoljno odmora.Koksartroza može izazvati velike komplikacije zato što pre počnete sa lečenjem, veće su šanse da ćete sačuvati kuk.

Nehirurške metode lečenja

Fizikalna terapija i vežbanje

Fizioterapeut će vam verovatno preporučiti nešto od sledećeg:

  • Program vežbanja koji ojačava i isteže mišiće oko zglobova i tako omogućuje bolju potporu za kuk.
  • Rad sa jednim fizioterapeutom kako bi se poboljšalo držanje. Možda će vam preporučiti i da koristite štap.
  • Fizikalnu terapiju koja podrazumeva vežbanje kuka, kako bi se povećao opseg pokreta.

Promena aktivnosti

Mada je vežbanje veoma važno za lečenje artroze kuka, neke vrste aktivnosti i vežbi mogu dosta pogoršati stanje. Takve vežbe i aktivnosti treba izbegavati i pronaći alternativu. Npr. ako ste se bavili sportom koji je stvarao veliko opterećenje na kukove, počnite da se bavite nekim drugim sportom (idealni su plivanje i joga) kako biste rasteretili kukove.

Odmor

Zbog ukočenih zglobova, bol je obično najjači kada ujutru ustajete ili kada počinjete da vežbate. Međutim, kada osećate jake bolove prilikom obavljanja neke fizičke aktivnosti, odmah prestanite. Jak bol je signal da je kukovima potreban odmor.

Gubitak suvišnih kilograma

Kukovi „nose“ mnogo težine, a već smo naveli i proporciju. Pet kilograma viška znači da kukovi „nose“ dodatnih 30 kilograma sa svakim korakom, a to je potpuno nepotrebno. Najjednostavniji, a opet najefikasniji način da smanjite opterećenje jeste da skinete višak kilograma.

Lekovi i injekcije za artrozu kuka

Lekovi koje ćemo nabrojati mogu dosta olakšati simptome i usporiti napredak artroze kuka. Kada pričate sa svojim lekarom, razmotrite sve alternative po pitanju lekova, jer većina ima i neželjena dejstva i interakcije sa drugim lekovima.

Analgetici: analgetici su lekovi koji ne ublažavaju otoke, ali ublažavaju bol.

Nesteroidni antiupalni lekovi: pacijenti koji imaju umerene ili teže bolove koje izaziva koksartroza obično piju ove lekove. Tu spadaju Aspirin, Brufen, Naproksen i slično. Oni ublažavaju otoke i upale, koje su pravi uzrok bolova. Mada su veoma korisni, dugoročna upotreba ovih lekova može izazvati gastroenteralno krvarenje i ovi lekovi se moraju koristiti vrlo oprezno.

Analgetici za spoljnu upotrebu: reč je o kremama koje se nanose direktno na kožu. Neke od ovih krema sadrže kontrairitanse (npr. eukaliptus), koji stimulišu nervne završetke i na taj način „odvraćaju pažnju“ mozgu od bolova u samom kuku. Ove kreme se obično mogu dobiti i bez recepta i mogu se kupiti u većini apoteka.Koksartroza se ne leči ovim lekovima oni samo ubalažavaju bolove.

Suplementi za lečenje artroze kukova

Glukozamin sulfat i hondroitin sulfat se prirodno nalaze u hrskavici. Neki pacijenti su primetili boljitak nakon upotrebe ovih suplemenata. Ipak, potrebno je još kliničkih studija da bi se potvrdilo da ovi suplementi zaista poboljšavaju stanje kod ljudi kod kojih se razvila artroza kuka.

Steroidi i hijaluronska kiselina – injekcije

Ovo su dva tipa injekcija koje se koriste za ublažavanje teških bolova koje izaziva artroza kuka. Steroidne injekcije ublažavaju otoke, i tako ublažavaju i ukočenost i bol u kuku. Hijaluronska kiselina deluje kao lubikant, jer imitira sinovijalnu tečnost, koja prirodno „podmazuje“ zglobove.

Ipak, efekat ovih tretmana je samo privremen i traje između šest i dvanaest meseci. Ove injekcije se daju da bi se postiglo trenutno olakšanje i da bi pacijent mogao da počne sa fizikalnom terapijom kako bi mišići ojačali i kako bi se kuk oporavio. Injekcije se obično daju i ljudima koji imaju loše reakcije na lekove.

Ortopedska pomagala

Neka ortopedska pomagala vam mogu pomoći da budete stabilniji ili da se smanji pritisak na kukove.

  • Ulošci za obuću se koriste kako bi se smanjio pritisak na kukove dok hodamo.
  • Štap služi da budemo stabilni.
  • Hodalica se koristi kod težih slučajeva, kada postoji rizik da će pacijent pasti zbog jakih bolova.

Operacija

Ako nijedan od nabrojanih tretmana nema efekta, a bolovi u kukovima ometaju svakodnevnu rutinu, operacija je poslednje rešenje.

Operacijom se mogu ukloniti delovi hrskavice i osteofite; mogu se „složiti“ kosti tako da se smanji trenje, ili se može ukloniti kuk i ugraditi veštački.

Mada je reč o velikoj operaciji, operacija zamene kuka se smatra manje invazivnom i lakšom u smislu oporavka od operacije kolena. Na ovom polju se svakog dana stvara velik napredak, tako da se operacije kuka sve češće rade, čak i kod starijih ljudi.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply