Atrofija mozga (cerebralna atrofija) simptomi, uzrok, lečenje

Atrofija mozga se odnosi na gubitak moždanih ćelija. Ovde opisujemo koji su uzroci, simptomi i metode za lečenje ovog zdravstvenog problema.

Mozak je glavni organ u ljudskom telu i on kontroliše sve telesne funkcije. Mozgak je veoma složen organ i on je centar nervnog sistema. Mozak je, kao i svi drugi organi, podložan mnogim bolestima, a jedna od tih bolesti je i atrofija mozga ili cerebralna atrofija. Atrofija mozga je zdravstveni problem, koji se javlja kada neuroni počnu da odumiru i kada je veza između njih poremećena. Cerebralna atrofija se može javiti u jednoj ili obe moždane hemisfere. Kod ovog poremećaja mozga, kao i kod drugih vrsta atrofija, odumiru veći delovi tkiva u organima. To odumiranje velikog broja neurona znatno utiče na funkcionisanje mozga. Odumiranje neurona u mozgu je veoma težak problem, jer rezultira mnogim kognitivnim i neurološkim problemima.

Postoje dve vrste atrofije mozga: fokalna i totalna atrofija. Kod fokalne cerebralne atrofije, oštećenje moždanih ćelija se javlja samo u jednom delu mozga.

Kod totalne atrofije, oštećenje nastaje u celom mozgu i izaziva mnogobrojne probleme. Kod totalne atrofije mozga, mozak počinje da se bukvalno smanjuje. Da vidimo zašto se javljaju ovakve degenerativne promene na mozgu, koji su simptomi i kako se ovaj problem leči.

Atrofija mozga – uzroci

Odumiranje moždanih ćelija je sastavni deo procesa starenja. Međutim, u nekim slučajevima se odumiranje neurona javlja kao posledica neke bolesti, koja izaziva prerano odumiranje i ubrzan proces starenja ćelija. U nastavku navodimo spisak potencijalnih uzroka odumiranja ćelija u ovom važnom organu.

Epilepsija je neurološki poremećaj koji dovodi do napada. U nekim slučajevima se javlja i odumiranje neurona.

Kerns-Sajerov sindrom je bolest koja izaziva slabost mišića zbog mitohondrijske encefalomiopatije. Reč je o promenama koje se odvijaju u mitohondrijama. Ovaj sindrom stvara probleme u pravilnom funkcionisanju neurona.

Povreda mozga može izazvati odumiranje neurona.

Neke infektivne bolesti, na primer AIDS, neurosifilis i encefalitis mogu izazvati oštećenje ćelija u mozgu, što dovodi do smanjivanja mozga jer se uništavaju neuroni.

Multipla skleroza takođe izaziva odumiranje neurona. Kod multiple skleroze dolazi do upale moždanih tkiva i javlja se oštećenje mijelina, zaštitnog sloja na nervnim vlaknima.

Cerebralna paraliza utiče na koordinaciju motornih nerava u oštećenim tkivima.

Krabeova bolest podrazumeva oštećenje mijelina, omotača koji štiti nervne ćelije, pa zato dolazi do njihovog oštećenja i odumiranja.

Neki genetski poremećaji, poput Hantingtonove bolesti, izazivaju povećanje količine toksičnih proteina u neuronima, što dovodi do njihovog uništanja.

Drugi potencijalni uzroci atrofije mozga su Alchajmerova i Prikova bolest.

Atrofija mozga se može javiti i kod beba i kod dece. Postoji nekoliko uzroka cerebralne atrofije kod dece, a najčešći su nasledni faktor (ako neko od roditelja ili bližih srodnika ima ovaj problem), zaim genetska oboljenja i hemioterapija.

Simptomi atrofije mozga

Kod nekih pacijenata se hroničan gubitak moždanih ćelija manifestuje kroz tzv. kaheksiju. Atrofija mozga je veoma česta kod ljudi koji imaju AIDS. Kod pacijenata sa atrofijom mozga obično se javljaju sledeći simptomi:

• Demencija, stanje kada osoba pati od gubitka pamćenja i kognitivnih sposobnosti. Nemogućnost učenja, gubitak pamćenja i dezorijentacija su klasični simptomi demencije.
• Afazija, poremećaj vezan za već naučen jezik, kada pacijent ima poteškoće da razume jezik koji je normalno govorio kao maternji. Postoje dve vrste afazije – ekspresivna i receptivna afazija. Kod ekspresivne afazije, osoba obično ne može da završi rečenicu, bira pogrešne reči ili ih pogrešno izgovara. Receptivna afazija znači da pacijent ima poteškoća da razume ono što čuje.
• Takođe simptomi cerebralne atrofije su napadi, koji podrazumevaju jake grčeve, ponavljanje pokrete udova i gubitak svesti.

Lečenje cerebralne atrofije

Za postavljanje dijagnoze obično je potrebno otići na magnetnu rezonancu, kako bi se utvrdilo da li postoji neki poremećaj u mozgu. Lečenje cerebralne atrofije zavisi od starosti pacijenta, kao i od tipa atrofije. Ako je moždana atrofija nastala zbog alkoholizma ili narkomanije, prvo se radi na lečenju zavisnosti. Obolela osoba može uzimati suplemente vitamina i minerala koji omogućuju pravilno funkcionisanje mozga. Poslednje, ali ne i najmanje važno, jeste zdrav način života, koji je najbolja prevencija kad je u pitanju atrofija mozga kao i kad je reč o bilo kojoj bolesti.

Mada ne postoji lek za degeneraciju moždanih ćelija, obično se primenjuje tzv. simptomatski tretman (lečenje simptoma).