Gravesova (Bazedovljeva) bolest – simptomi, uzroci i lečenje

Gravesova (Bazedovljeva) bolest štitne žlezde – simptomi, uzroci i lečenje

Koriste se termini Gravesova, Grejvsova, Bazedovljeva ili Graves-Bazedovljeva bolest ali je reč o potpuno istom stanju.

Osobe koje kod kojih se razvije Grejvsova bolest imaju prekomerno aktivnu štitnu žlezdu, usled čega dolazi do prevelike proizvodnje tiroidnih hormona (hipertireoza).Lečenje Bazedovljeve bolesti je relativno lako, međutim, ukoliko se ostavi nelečena, Graves-Bazedovljeva bolest može da ima ozbiljne posledice.

Gravesova bolest je autoimuno oboljenje, što znači da imuni sistem organizma greškom zdrave ćelije prepoznaje kao strane napadače i kreće u napad na njih.

Hipertireoza se javlja zbog brojnih oboljenja, međutim, Gravesova bolest je najčešći uzrok koji pogađa 1 od 200 osoba.Bazedovljeva bolest glavnom pogađa žene mlađe od 40 godina, mada može da se sretne i kod muškaraca. (Prema dostupnim podacima, Bazedovljeva bolest kod žena se javlja od 4 do 7 puta češće nego kod muškaraca, a u pojedinim zemlja i do 20 puta.)

bazedovljeva bolest simptomi

Gravesova bolest osnovne činjenice

Ovo su neke najbitnije činjenice o Gravesovoj bolesti. U nastavku članka ćete naći više detalja i važnih informacija.

  • Gravesova bolest je najčešći uzrok hipotireoze.
  • To je najčešći oblik autoimunih bolesti u SAD.
  • Od Gravesove bolesti pati oko 2 – 3% svetske populacije.

Šta je Gravesova bolest ?

Gravesova bolest je najpre bila poznata kao „egzoftalmus (izbočenje očne jabučice)“, a sada je poznata pod imenom koje je dobila po dr Robertu Grejvsu, irskom hirurgu koji je 1835. godine prvi opisao bolest pod nazivom gušavost.

U zemljama engleskog govornog područja je ova bolest poznata kao Gravesova bolest, dok je u Evropi rasprostranjeniji naziv Bazedovljeva bolest (po nemačkom lekaru Karlu Bazedovu koji ju je opisao 1840. godine).

Povezano>>> Bolesti štitne žlezde simptomi

Bazedovljeva bolest zahvata štitnu žlezdu, organ u obliku leptira koji se nalazi u sa prednje strane osnove vrata, odmah ispod Adamove jabučice. To je veoma važan deo endokrinog (hormonskog) sistema i reguliše metabolizam oslobađanjem hormona u krvotok.

Gravesova bolest je najčešće autoimuno oboljenje u SAD.

Hormoni koje oslobađa štitna žlezda održavaju pravilnu metaboličku stopu organizma. Što više hormona oslobodi, to će metabolizam biti brži. U normalnim okolnostima hemikalija koja se zove tireostimulišući hormon (TSH) i koja se proizvodi u delu mozga koji se zove hipofiza (tačnije, u prednjem režnju hipofize), govori štitnoj žlezdi koliko će hormona da proizvede.

Kad se razvije Gravesova bolest štitnjače imuni sistem stvara antitela koja aktiviraju receptore THS i zavaravaju štitnu žlezdu, navodeći je da stvara previše hormona. Usled toga se metabolizam ubrzava i javljaju se simptomi Gravesove bolesti koje ćemo navesti u nastavku članka.

Gravesova bolest simptomi

Ovo su simptomi Gravesove bolesti

Prekomerna proizvodnja tiroidnih hormona deluje na organizam na više različitih načina. A simptomi su:

  • pojačano znojenje
  • gubitak telesne težine (bez promene načina ishrane)
  • nervoza
  • drhtanje šaka
  • promene menstrualnog ciklusa
  • erektilna disfunkcija i smanjeni libido
  • anksioznost i razdražljivost
  • neujednačeni ili ubrzani ritam srca
  • Gravesova (infiltrativna) dermopatija – debela crvena koža na cevanicama (retko)
  • uvećanje štitne žlezde (guša/struma)
  • zatajenje srca

Saznajte više>>> Štitna žlezda simptomi poremećaja i lečenje prirodnim putem

Gravesova oftalmopatija

Kada su u pitanju simptomi Gravesove bolesti, karakteristika koja je razlikuje od drugih oblika hipertireoze, je njen uticaj na oči. Gravesova bolest je jedini oblik hipertireoze koji je povezan sa oticanjem i upalom očnog tkiva.

Gravesova bolest oka, poznata i kao oftalmopatija i egzoftalmus, odnosno izbočenje očne jabučice, pogađa oko 50% obolelih. Oči postaju:

  • upaljene
  • crvene
  • ispupčene
  • slabe
  • suve
  • uvučene
  • osetljive

Usled prevelikog pritiska na očne nerve, ukoliko se ne počne lečenje Bazedovljeve bolesti, potencijalno može da dovede do udvojenog vida pa i delimičnog slepila.

I dalje nije jasno zašto Bazedovljeva bolest na ovaj način utuče na oči. Težina oboljenja nije u korelaciji sa težinom simptoma koji su povezani sa očima; mogu da se jave pre početka bolesti ili čak i kada Gravesove bolesti nema.

Šta izaziva Grejvsovu bolest?

Loading...

Nažalost, naučnici ne znaju tačan uzrok Gravesove bolesti. Znamo da je, iz nekog razloga, imuni sistem organizma izazvan da aktivira receptore na štitnoj žlezdi, izazivajući hipertireozu.

Istraživanja upućuju na to da uzrok Gravesove bolesti može da bude kombinacija faktora genetike i životne sredine.

  • Genetika – Porodična istorija Gravesove bolesti povećava šanse za pojavu ovog oboljenja, premda je šablon nasleđivanja nepoznat.
  • Životna sredina – Ako ste pušač, imate mnogi veće šanse da se kod vas javi Graves – Bazedovljeva bolest.

U ostale osobe koje su izložene većem riziku spadaju:

  • pojedinci sa drugim autoimunim bolestima
  • žene koje su se nedavno porodile ili su trudne
  • pojedinci izloženi emocionalnom ili fizičkom stresu

Dijagnostikovanje Gravesove bolesti

U prvi mah, Graves – Bazedovljeva bolest se teško dijagnostikuje. Osim oftalmopatije,ostali simptomi Bazedovljeve bolesti se javljaju i kod drugih oboljenja.

Tireostimulišući hormon (TSH) stimuliše štitnu žlezdu da oslobađa tiroksin (T4) i trijodotironin (T3); lekar može da uzme uzorak krvi da bi izmerio nivoe ovih hormona.

Abnormalno visoki nivoi T3 i T4, a veoma nizak nivo TSH, dobri su pokazatelji Graves-Bazedovljeve bolesti.

Još jedan test koji se koristi za dijagnostikovanje Gravesove bolesti je merenje vezivanja radioaktivnog joda u štitnoj žlezdi, odnosno tireoidni scintigram. Pacijentu se daje mala količina radioaktivnog joda u obliku tečnosti ili kapsule. Nakon gutanja, jod se skuplja u štitnoj žlezdi.

Nakon toga će lekar obaviti nekoliko skeniranja koristeći radioaktivni trejser (tragač); prvo skeniranje se obično obavlja 4 – 6 sati nakon uzimanja joda. Nakon ovoga, sledeće skeniranje se obično obavlja 24 sata kasnije.

Graves – Bazedovljeva bolest lečenje

Postoje brojni načini za lečenje Gravesove bolesti. Većina je usmerena na sprečavanje prekomerne proizvodnje tiroidnih hormona i cilja na štitnu žlezdu; drugi imaju za cilj da se ublaže simptomi.

Terapija radioaktivnim jodom

Najčešće korišćen metod za lečenje Gravesove bolesti je terapija radioaktivnim jodom; u upotrebi je još od 1940. godine. I dalje je popularna jer je neinvazivna i veoma delotvorna.

Radioaktivni jod se uzima oralno i direktno cilja na štitnu žlezdu. Štitna žlezda koristi jod prilikom proizvodnje tiroidnih hormona. Kada se lek uzme, radioaktivni jod veoma brzo počne da se nakuplja u štitnoj žlezdi i polako uništava sve preaktivne ćelije štitne žlezde.

Ovo za posledicu ima smanjenje veličine štitne žlezde i manju proizvodnju tiroidnih hormona. Premda postoji zabrinutost da bi radijacija mogla da poveća rizik od nastanka kancera štitne žlezde, do sada, nijedna studija nije utvrdila povećanu opasnost. Međutim, postoji veoma mali rizik od nastanka sekundarnih kancera koji mogu da budu posledica ovakvog načina za lečenje Bazedovljeve bolesti.

Antitiroidni lekovi

Dva najčešća leka koji ciljaju na štitnu žlezdu su propiltiouracil i metimazol; ovaj drugi se najčešće koristi u SAD.

Antitiroidni lekovi sprečavaju štitnu žlezdu da proizvodi višak hormona, tako što blokiraju oksidaciju joda u štitnoj žlezdi.

Simptomi Bazedovljeve bolesti se obično ublažavaju u roku od 4 – 6 nedelja od početka uzimanja lekova. Antitiroidni lekovi se često koriste uporedo sa drugim tretmanima poput terapije radioaktivnim jodom ili operacije.

Lečenje Bazedovljeve bolesti ovim medikamentima može da traje 12 – 18 meseci da bi se osiguralo da se bolest neće vratiti.

Beta blokatori

Beta blokatori se tradicionalno prepisuju zbog problema sa srcem i hipertenzijom. Oni funkcionišu tako što blokiraju dejstvo adrenalina i drugih sličnih jedinjenja. Oni mogu da pomognu da se ublaže simptomi Gravesove bolesti.

Pacijenti sa Grejvsovom bolešću mogu da budu osetljiviji na adrenalin, a to za poledicu može da ima simptome poput znojenja, drhtavice, ubrzanog lupanja srca i anksioznosti. Beta blokatori pomažu da se ublaže simptomi Gravesove bolesti, mada samu bolest ne leče.

Beta blokatori se često koriste uz druge lekove, što znači da postoji rizik od pojave neželjenih dejstava usled interakcije različitih medikamenata.

Operacija

Pošto se drugi oblici za lečenje Gravesove bolesti neprestano unapređuju, operacije su nešto ređe. Međutim, koriste se i dalje kada drugi metodi nisu uspešni.

Tiroidektomija je uklanjanje čitave štitne žlezde ili njenog dela – što zavisi od toga koliko su teški simptomi.

Najveća prednost operacije je da je ona neosporno najbrži, najkonzistentniji i najtrajniji način vraćanja tiroidnih hormona na normalan nivo.

Nakon operacije štitne želzde, pacijenti mogu da osećaju bol u vratu ili promuklost i jedva čujan glas, međutim, ovo bi trebalo da bude samo privremeno stanje do koga dolazi usled umetanja cevi za disanje u dušnik tokom operacije.

Nakon operacije štitne žlezde može da ostane ožiljak, a koliki će biti zavisi od toga koliki deo tiroidne žlezde je uklonjen. Ako je odstranjen samo deo štitne žlezde, preostali deo može da preuzme svoje funkcije. Međutim, ako je odstranjena čitava štitna žlezda, organizam neće moći da proizvodi dovoljno tiroidnih hormona, zapravo će doći do stanja koje je poznato kao hipotireoza. Za lečenje ovog stanja lekari prepisuju hormonske pilule koje zamenjuju dejstvo hormona.

Loading...
loading...