Otežano gutanje hrane – disfagija – uzrok, simptomi, terapija

Značenje

Disfagija se odnosi na poteškoće sa gutanjem – potrebno je više napora da hrana stigne od usta du želuca. Ovaj problem obično nastaje zbog problemima sa nervima i mišićima i najčešće se javlja kod starijih ljudi.

Mada se medicinski termin „disfagija“ koristi za opisivanje simptoma ili znakova, ponekad se koristi i za opisivanje samog oboljenja.

Ovde ćemo pisati o tipovima disfagije, uzrocima, simptomima, dijagnozi i terapiji.

Otežano gutanje hrane osnovne činjenice

• Disfagija je otežano gutanje i ponekad se javlja nakon šloga.
• Gutanje je složen proces, tako da može biti poremećen na više načina.
• Simptomi uključuju pojačano lučenje pljuvačke, promuklost i neobjašnjiv gubitak kilograma.

Šta je disfagija?

Disfagija označava poteškoće sa gutanjem i može biti izazvana brojnim faktorima.

Gutanje uključuje aktivaciju nekoliko mišića i nerava. Reč je o složenom procesu.

• Gledanje, mirisanje: kada vidimo, pomirišemo ili probamo hranu ili piće, lučimo pljuvačku koja nam služi da lakše sažvaćemo hranu.
• Hranu žvaćemo dok ne postane meka masa, dovoljno meka i tečna da možemo da je progutamo. Tada je jezik „baca“ u jednjak. Od tog momenta, gutanje postaje refleksna radnja.
• Dušnik se zatvara kako se hrana i piće ne bi dospeli u pluća. Mišići potiskuju hranu u jednjak, odakle stiže u stomak.

Otežano gutanje može da se javi zbog nekog problema u ovom procesu. Postoje dva opšta tipa otežanog gutanja:

• Orofaringealna disfagija: problem se javlja u ustima i/ili grlu i ponekad je uzrokovan slabošću jezika nakon šloga ili zbog poteškoća u lučenju pljuvačke.
• Problemi sa grlom se najčešće javljaju kao posledica nekog neurološkog problema koji direktno utiče na nerve (npr. šlog, Parkinsonova boles ili amiotrofična lateralna skleroza).
• Ezofagealna disfagija: problem se javlja u jednjaku. Razlog je obično blokada ili iritacija i potrebna je operacija kako bi se problem otklonio.
• Moguće je i otežano gutanje na nervnoj bazi
  

Treba znati i da je bol koji se javlja prilikom gutanja (odinofagija) različit nego kod disfagije, a moguće je da se oba problema jave istovremeno. Tu je i tzv. globus, osećaj da se nešto zaglavilo u grlu, a da nema otežanog gutanja.

Otežano gutanje: simptomi

Neki pacijenti imaju disfagiju, a za to ni ne znaju – u takvim slučajevima, kada se ne postavi dijagnoza i disfagija se ne leči, povećava se rizik od infekcije pluća zbog slučajnog udisanja pljuvačke i ostataka hrane. Nedijagnostikovana disfagija može izazvati i dehidrataciju i pothranjenost.

Simptomi otežanog gutanja uključuju:

• Gušenje tokom jela
• Kašalje prilikom gutanja
• Curenje pljuvačke
• Kiselina iz želuca se vraća u jednjak
• Česta gorušica
• Promuklost
• Osećaj da se hrana zaglavila u grlu ili grudima ili delu iza grudne kosti
• Neobjašnjiv gubitak kilograma
• Poteškoće da se hrana u ustima kontroliše
• Poteškoće sa gutanjem hrane
• Hronična pneumonija
• Nemogućnost da se kontroliše pljuvačka

Dosta pacijenata ima osećaj „da se hrana zaglavila“.

Otežano gutanje: uzroci

Mogući uzroci otežanog gutanja su:

• Amiotrofična lateralna skleroza: reč je o neizlečivoj formi progresivne degeneracije nerava – s vremenom nervi u kičmi i mozgu gube funkciju.
• Šlog: ćelije u mozgu odumiru zbog manjka kiseonika jer je krvotok poremećen. Ako su pogođene ćelije koje kontrolišu gutanje, dolazi do otežanog gutanja.
• Eozinofilni ezofagitis: reč je o povišenim vrednostima eozinofila – vrste belih krvnih zrnaca – u jednjaku. Eozinofili se nekontrolisano razmnožavaju i napadaju probavni trakt, što dovodi do povraćanja i poteškoća sa gutanjem hrane.
• Multipla skleroza: imuni sistem napada centralni nervni sistem i uništava mijelin, koji štiti nerve.
• Miastenija gravitis (Erb-Goldflamova bolest): mišići nad kojima imamo kontrolu se lako zamore i posju slabi, jer postoji problem u procesu nervne stimulacije kontrakcije mišića. Reč je o autoimunoj bolesti.
• Parkinsonova bolest: reč je o progresivnoj, degenerativnoj neurološkoj bolesti, koja remeti motorne sposobnosti pacijetna.
• Zračenje: neki pacijenti koji su podvrgavani radioterapiji (terapiji zračenjem) u predelu vrata i glave mogu imati poteškoće sa gutanjem.
• Rascep usne i nepca: reč je o abnormalnostima u razvoju lica još tokom trudnoće – ne dolazi do potpunog spajanja kostiju, što rezultira pukotinama u predelu nepca i usana.
• Skleroderma: reč je o grupi veoma retkih autoimunih oboljenja, kod kojih se javlja zadebljanje i jačanje vezivnih tkiva i kože.
• Rak jednjaka: ovaj tip karcinoma se najčešće javlja kao rezultat prekomerne upotrebe duvana i alkohola, ali i kao posledica gastroezofagealne refluksne bolesti.
• Suženje jednjaka: suženje jednjaka izaziva poteškoće prilikom prolaženja hrane kroz jednjak. Obično je posledica GERB-a.
• Suva usta: pošto se ne luči dovoljno pljuvačke da smekša hranu, javljaju se teškoće sa gutanjem.

 Otežano gutanje: komplikacije

Pneumonija i infekcije gornjeg dela respiratornog trakta: pogotovo aspiracijska pneumonija, kada pacijent proguta hranu koja ode „u pogrešan kanal“, odnosno kroz dušnik uđe u pluća.

Pothranjenost: ovo je posebno izraženo kod ljudi koji ni ne znaju da imaju disfagiju, pa je ni ne leče. Ovi ljudi uglavnom ne unose dovoljno neophodnih vitamina i minerala.

Dehidratacija: kada osoba ne može da pije dovoljno vode jer ima poteškoća sa gutanjem, obično dolazi do dehidratacije, tj. manjka vode u organizmu.

Otežano gutanje: postavljanje dijagnoze

Lekar će pokušati da odredi u čemu je problem, odnosno koji deo procesa gutanja stvara poteškoće sa gutanjem. Pacijent će izložiti svoje simptome i koliko su dugo prisutni i reći će da li ima problem sa gutanjem tečne ili čvrste hrane ili i jednog i drugog.

Osim toga, pacijet se meri i kaže da li je imao nekih problema sa telesnom težinom.

Gutanje: postoje testovi koje sprovodi lekar specijalista. Lekar ovom prilikom testira koja sve hrana (odnosno, koliko čvrsta) izaziva probleme sa gutanjem.

Rentgen: pacijent pije barijum. Barijum pomaže da se na rentgenskom snimku bolje vidi jednjak, a posebno mišićna aktivnost.

Endoskopija: kamerom se pregleda jednjak. U nekim slučajevima, radi se i biopsija jednjaka kako bi se utvrdilo postojanje karcinoma.

Manometrija: ovaj test meri promene pritiska koje se javljaju zbog mišićnih kontrakcija u jednjaku. Ovaj test se obično radi kada biopsija pokaže da nema karcinoma.

Otežano gutanje: lečenje i terapija

Lečenje disfagije zavisi od tipa bolesti.

Lečenje orofaringealne disfagije

Pošto je orofaringealna disfagija često neurološki problem, relativno je teško naći efikasan tretman. Kod pacijenata koji imaju Parkinsonovu bolest i dobro reaguju na terapiju za tu bolest simptomi otežanog gutanja se povuku nakon upotrebe lekova.

Gutanje: terapija gutanjem se radi uz pomoć terapeuta za govor. Pacijent uči kako da pravilno guta. Rade se vežbe kako bi se poboljšao rad mišića u jednjaku.

Ishrana: ova terapija zahteva pomoć nutricioniste. Neke namirnice su lakše za gutanje. Kombinovanjem ovih namirnica se pacijentu propisuje optimalna ishrana.

Hranjenje na cevčicu: ako se kod pacijenata javi rizik od pneumonije, pothranjenosti ili dehidratacije, javlja se i potreba za hranjenjem na cevčicu. Ove cevčice se obično implantiraju direktno u želudac.

Lečenje ezofagealne disfagije

Lečenje ezofagealne disfagije obično zahteva operaciju.

Širenje: ako je neophodno proširiti jednjak, u njega se ubacuje mali balon koji se naduva i uklanja.

Botoks: obično se koristi ako su mišići u jednjaku zgrčeni. Botoks (botulinski toksin) je jak toksin koji može da parališe ukočene mišiće i smanji kontrakcije.

Ako se otežano gutanje javilo zbog karcinoma, pacijent se šalje kod onkologa, kako bi ga on lečio. Obično se tumor uklanja hirurškim putem.