Toplotni udar nije isto što i sunčanica - ovo su simptomi opasni po život

Toplotni udar je urgentno stanje, koje se javlja kada telo ne može više da hladi samo sebe. Kada se javi dehidratacija, telo ne može više da oslobađa unutrašnju toplotu, što dovodi do telesne temperature više od 40°C.

Najgora stvar u svemu je to što ljudi uglavnom nisu svesni da su u opasnosti od toplotnog udara dok nije kasno. A tada već dolazi do zbunjenosti i delirijuma, koji se javljaju kao rezultat oštećenja nerava. Toplotni udar nije isto što i sunčanica, on je opasan po život.Da bi se smanjio rizik od toplotnog udara, prvi korak je da se informišete o toplotnom udaru, koji su simptomi toplotnog udara i znaci upozorenja.Brza dijagnoza je od vitalne važnosti da bi se izbegli otkazivanje organa, kognitivni problemi i smrt.

Šta je toplotni udar?

Toplotni udar nastaje kada prirodni procesi regulacije temperature organizma postanu poremećeni zbog visoke spoljne temperature. Naše telo samo reguliše svoju temperaturu kako bi se održala temperatura od 36-37°C, čak i u najtoplijim i najhladnijim klimatskim uslovima. Da bi to bilo moguće, termoregulatorni sistem u organizmu koristi različite mehanizme kako bi izbalansirao telesnu temperaturu i temperaturu u okruženju. Kada ti mehanizmi omanu, javljaju se simptomi toplotnog udara.Sunčanica i toplotni udar nisu ista stvar.

Da li ste znali da u koži imamo receptore za temperaturu? Kada spoljna temperatura postane previsoka, ovi receptori šalju poruku hipotalamusu, koji se nalazi u mozgu. Kada telo postane previše zagrejano, oslobađa toplotu, hladi se znojenjem i aktivira mišiće u koži. Krvni sudovi počinju da se šire, što dovodi do toga da koža izgleda crveno. Topla krv ide do površine kože, tako da se temperatura oslobađa preko kože.

Mišići u koži poboljšavaju gubitak toplote tako što dovode do toga da se dlačice slegnu (nasuprot tome kada se naježimo). Znojne žlezde luče znoj na površini kože kako bi se isparavanjem poboljšalo gubljenje toplote. Telo nastaje da se znoji i oslobađa toplotu dok se temperatura ne vrati u normalu.

Problem nastaje kada zbog prejakog lučenja znoja dođe do dehidratacije. Kada organizmu nestane tečnosti koju bi mogao da iskoristi za znoj, a vi ne pijete dovoljno vode, telesna temperatura počinje da skače. Tada se obično primete simptomi toplotnog udara. Kada telesna temperatura skoči, a proces regulacije telesne temperature ne može da se odvija normalno, nastaje ozbiljan problem.

Simptomi toplotnog udara

Pre nego što se jave simptomi toplotnog udara, jave se neki znakovi upozorenja. Svi poremećaji i bolesti vezani za temperaturu i toplotu se javljaju u tri faze: početak se svodi na grčenje mišića, zatim dolazi do iscrpljenosti i na kraju nastaje toplotni udar. Evo kako te faze i znaci toplotnog udara izgledaju detaljno:

Nesvestica: nesvestica se javi kada telo pokuša da se rashladi, što dovodi do toga da se krvni sudovi toliko rašire da u mozak počne da dolazi manje krvi nego obično. To se obično dešava kada pacijent mora da radi na suncu ili je fizički aktivan u toplim uslovima. Osim klasične nesvestice, javlja se i vrtoglavica, uznemirenost i mučnina.

Grčevi: grčevi su prvi znakovi toplotnog udara. Pacijent se obično oseća kao da su mu mišići istegnuti i upaljeni, iako nije radio ništa teško. Bolovi i grčevi u mišićima su najvažniji znak upozorenja da je došlo do dehidratacije i da je potrebno da se pod hitno rashladite i pijete vodu pre nego što se simptomi toplotnog udara pogoršaju.

Iscrpljenost: javlja se kada zbog vrućine počnete da se osećate loše. U ovoj fazi dolazi do jakog znojenja, slabosti, glavobolja, promena u pulsu, bledila, mučnine, povraćanja i nesvestice. Ako ovi simptomi ignorišu, može doći do toplotnog udara.

Toplotni udar je najozbiljnija faza. Reč je o urgentnom stanju, jer može dovesti do ozbiljnog oštećenja mozga, otkazivanja organa, pa čak i smrti. Najčešći simptomi toplotnog udara su:

telesna temperatura prelazi 40°C
jak i ubrzan puls
usporeno disanje
topla i crvena koža
jaka glavobolja
zamor
nema znojenja, uprkos jakoj vrućini
povraćanje i mučnina
slabost u mišićima
grčevi u mišićima
urin tamne boje
delirijum
zbunjenost
nesvestica

Toplotni udar je toliko ozbiljan zato što može dovesti do otkazivanja organa, pa čak i smrti. Odmah utiče na kognitivne funkcije i može dovesti do oštećenja mozga. Oko 20% ljudi koji su imali toplotni udar su zadobili i neko trajno oštećenje mozga. Jasno je onda zašto su najčešći simptomi toplotnog udara vrtoglavica i delirijum. Nervne ćelije su posebno osetljive kada telesna temperatura postane previsoka, a mozak je i sačinjen od tih nervnih ćelija. Kada se telo pregreje, krvni sudovi se šire i cirkulacija se ubrzava, što stvara i dodatni pritisak na srce.

Toplotni udar – uzroci i faktori rizika

Spoljna temperatura od 35°C ili više drastično povećava rizik od toplotnog udara. Pošto se telo znoji na visokim temperaturama, telo gubi tečnost i javlja se dehidratacija. Ako ne pijete dovoljno vode da nadomestite izgubljenu tečnost, lako se javljaju simptomi toplotnog udara. Postoje i neki faktori koji smanjuju sposobnost organizma da oslobađa suvišnu toplotu. Osim visokih temperatura, nošenje tamne i debele odeće, boravka na suncu bez zaštite i fizička aktivnost na visokim temperaturama su faktori rizika.

Ljudi stariji od 65 godina i stariji teže osete da im je vruće. To znači da će kasnije reagovati na znake upozorenja. Pošto stariji ljudi obično piju neke lekove, to može ubrzati toplotni udar, jer oni ponekad mogu uticati na stres i hidrataciju.

Bebe i deca obično zavise od odraslih, koji im daju vodu. Takođe, oni su skloniji toplotnom udaru jer imaju drugačiji odnos telesne mase i površine kože. To znači da mnogo lakše „upijaju“ toplotu iz okruženja. Takođe toplotni udar kod dece se može lakše javiti jer deca mnogo manje osećaju žeđ, tako da možda ni ne shvataju da su dehidrirali.

Ljudi koji imaju neku hroničnu bolest: rizik od toplotnog udara je mnogo veći kod ljudi koji imaju neku hroničnu bolest, uključujući gojaznost, kardiovaskularne bolesti, dijabetes i respiratorne bolesti. Te bolesti smanjuju sposobnost organizma da se lako i brzo prilagodi na promene u spoljnom okruženju. I ljudi koji imaju neke duševne bolesti imaju veći rizik od toplotnog udara, jer nekada ni ne shvataju da im je pretoplo i da su dehidrirali.

Ljudi koji ne borave u klimatizovanim prostorima: istraživanja su pokazala da ljudi koji rade ili žive u prostorijama gde imaju klima-uređaje mnogo ređe imaju toplotni udar u odnosu na ljude koji nemaju klime u stanu ili radnom prostoru.

Sportisti: smatra se da su glavni uzroci smrtnosti i zdravstvenih problema kod sportista upravo velike vrućine i zdravstveni problemi povezani sa njom, i to posebno krajem leta i početkom jeseni.

Ljudi koji rade napolju: toplotni udar je veoma čest kod ljudi koji rade napolju kada je toplo vreme (uglavnom vatrogasci, radnici na građevini, poljoprivrednici, vojnici i radnici u industriji koji rade u blizini mašina koje stvaraju veliku toplotu).

Konvencionalno lečenje

Ako nađete načina da se rashladite čim se pojave prvi simptomi toplotnog udara, i telesna temperatura i moždane funkcije se vraćaju u normalu u roku od sat vremena. Lekari postavljaju dijagnozu nakon merenja temperature pacijentu. Tada se određuje da li pacijent ima toplotni udar, sunčanica ili je reč o nekom drugom problemu koji se javio zbog toplote.

Najbolji način za lečenje toplotnog udara su hladne obloge, kako bi se temperatura spustila. Potrebno je spustiti temperaturu kako bi se sprečilo otkazivanje organa i smrt. Pacijent se takođe rehidrira infuzijom. I na kraju, važno je odvesti pacijenta u bolnicu ako već nije tamo. Intravenska hidratacija se nastavlja tokom 24-72 sata. U teškim slučajevima, pacijentu se intravenski daje i magnezijum sulfat kako bi se olakšali grčevi u mišićima.

Sedam prirodnih načina za sprečavanje i lečenje toplotnog udara

Pijte mnogo vode

Najvažnija stvar koju treba uraditi ako želite da izbegnete toplotni udar jeste da pijete više vode nego obično kada primetite da se mnogo znojite. Pijte dve do četiri čaše vode na svakih sat vremena kada ste napolju ili vežbate. Nemojte čekati da osetite žeđ da biste pili vodu. Kada osetite žeđ, to znači da ste već dehidrirali i rizik od toplotnog udara je znatno veći. Ako imate decu, obavezno im dajte da piju što više vode.

Ako ne volite čistu vodu, tu su i druga pića uz pomoć kojih ćete ostati hidrirani. Pravite sami voćne smutije ili sok od povrća. Kisela voda je dobra opcija, jer možete odabrati ukus po želji. Kombuha odlično hidrira, a zdrava je i sadrži probiotike. U vodu možete dodati limun ili bobičasto voće kako bi voda imala bolji ukus.

Jedite hidrirajuće namirnice

Da biste izbegli dehidrataciju i toplotni udar, jedite voće i povrće koje sadrži mnogo vode. Ova hrana ne sadrži samo mnogo vode, već i važne elektrolite. Najbolji izbor je nešto od sledećeg:

kokosova voda
lubenice
narandže
grejp
ananas
bobičasto voće
banane
grožđe
kivi
krastavci
paprika
šargarepa
tikvice
avokado
paradajz
zelena salata brokoli

Ova hrana sadrži i elektrolite, poput magnezijuma, kalijuma, kalcijuma i natrijuma. Jedite što više ovih namirnica kako biste izbegli dehidrataciju i uneli u sebe dovoljno elektrolita. Elektroliti nam pomažu da održimo dovoljnu količinu tečnosti u organizmu, stabilan pritisak i pomažu nam u radu nervnih ćelija. Ako nemate dovoljno elektrolita u organizmu, mnogo lakše dolazi do dehidratacije, pa samim tim i do toplotnog udara.

Izbegavajte zaslađena pića, alkohol i kofen

Sprečite dehidrataciju tako što nećete piti zaslađena pića, alkohol i pića koja sadrže kofein. Sva ta pića lako dovode do dehidratacije jer izazivaju češće mokrenje i gubitak elektrolita. Osim toga, previše šećera dovodi do upala. To pogoršava simptome toplotnog udara. Mada su energetska pića osmišljena tako da nas održe hidriranim tokom fizičkih aktivnosti, većina tih pića sadrži mnogo šećera i ostalih aditiva. Zato se ipak držite prirodnih izvora elektrolita. Pokušajte sa kokosovom vodom ili ubacite u običnu vodu malo voća.

Izbegavajte direktno sunce

Ako želite da izbegnete toplotni udar i slične probleme, koliko god je moguće, izbegavajte da budete napolju, posebno oko podne i popodne, kada je sunce najjače. Ako baš morate da budete napolju, potrudite se da budete u senci. Ako se bavite nekim sportom, gledajte da trenirate ranije ujutru ili predveče, kada su temperature niže.

Pripazite na svoje lekove

Kao što je već rečeno, neki lekovi mogu povećati rizik od toplotnog udara, jer utiču na to kako će vaš organizam reagovati na visoku temperaturu, a mogu i uticati na balans vode i elektrolita u organizmu. Lekovi koji mogu uticati na ove stvari uključuju neke antibiotike, antidepresive, antipsihotike, antihistaminike, lekove za srce, krvni pritisak i holesterol, laksative, diuretike i antiepileptike. Ako pijete bilo koji od ovih lekova, pitajte svog lekara da li kod vas postoji veći rizik od toplotnog udara i kako da ga izbegnete. Pite što više vode i izbegavajte da idete napolje kada je jako vruće. Najbolje je da pokušate sa prirodnim načinima lečenja problema koje imate i da smanjite dozu lekova koje pijete.

Pazite na ljude koji su u rizičnoj grupi

Kada je jako vruće, a imate pored sebe osobu koja spada u rizičnu grupu, budite na oprezu. Tu spadaju stariji ljudi, ljudi sa hroničnim bolestima i bebe i deca. Pazite na to da piju dovoljno vode i pokušajte da rashladite životni prostor. Nikako ne ostavljajte decu u kolima i oblačite ih u komotniju odeću svetlijih boja. Ne zaboravite i na svoje ljubimce – i oni mogu dobiti toplotni udar ako su dugo na suncu i ako nemaju dovoljno vode.

Mere opreza

Ako neko u vašoj blizini pokaže znakove toplotnog udara, odmah zovite hitnu pomoć, a tu osobu prebacite na neko hladnije mesto. Pokušajte da je rashladite oblogama ili je tuširajte hladnom vodom, a zatim sve prepustite profesionalcima. Ne oklevajte da pozovete hitnu pomoć, jer je reč o urgentnom stanju i neophodno je da pacijent dobije pravovremen tretman.

Nekoliko reči na kraju

Toplotni udar je urgentno stanje koje se javlja kada telo ne može više da hladi samo sebe. Telesna temperatura je obično iznad 40°C, što stvara velik rizik od otkazivanja organa i smrti.
Ljudi koji spadaju u rizičnu grupu kada je reč o toplotnom udaru su ljudi stariji od 65 godina, bebe, deca, ljudi koji imaju neku hroničnu bolest, ljudi koji nemaju klima-uređaj u kancelariji ili stanu, sportisti i ljudi koji rade na otvorenom.
Kada neko ima toplotni udar, od vitalne je važnosti da mu se spusti telesna temperatura i da se pacijentu da infuzija, kako bi mu se nivo vode u organizmu vratio u normalu.
Da bi se prirodno sprečio toplotni udar, pijte mnogo vode tokom celog dana, izbegavajte pića koja mogu izazvati dehidrataciju, budite u prostorijama gde radi klima-uređaj, nosite komotniju i svetliju odeću, nemojte se izlagati suncu, proverite da li pijete lekove koji povećavaju rizik od toplotnog udara i pazite na svoje voljene koji spadaju u rizičnu grupu.