Ako je vaš problem seda kosa u mladosti postoji prirodni lek

Seda kosa se obično smatra znakom starenje. Istina je da starenje obično dovodi do pojave sedih vlasi, ali to je prirodni proces koji počinje još u mlađem dobu. Boju kose koju imamo imamo zahvaljujući pigmentima u korenu dlake. Gubitak melanina u korenu dlake dovodi do gubitka te boje. Postoje razni razlozi za prerano sedenje kose uključujući pušenje, genetske faktore, anemiju i stresne događaje.

Seda kosa čeka svakog od nas – neke ranije, neke kasnije, sve zavisi od toga koliko se nerviramo i kakva nam je genetika. Zato, napravite sami prirodna sredstva koja će ovaj proces zaustaviti i vratiti sjaj i boju vašim vlasima. Kod većine ljudi nakon 35. godine života smanjuje se stvaranje supstance koja daje boju (pigment) kosi. Proces gubitka boje počinje na vlasima od predela slepoočnica ka drutim delovima glave, da bi s vremenom pigment potpuno prestao da se proizvodi. Za posledicu, kosa i starosti potpuno gubi boju – to jest sedi. Ipak, ovaj proces može znatno da se uspori. Uz unos namirnica koje stimulišu proizvodnju pigmenta, postoje i preparati koje možete sami da napravite, a uz čiju će upotrebu s vremenom vaša kosa vratiti boju i sjaj.

seda kosa prirodni lek

Zašto sedimo

Najčešće se seda kosa dovodi u vezu sa starosnim promenama u čitavom organizmu. Međutim, moguća je i preuranjena pojava sedih, kada se pojavljuje malo sedih vlasi ili manji beli čuperak. U najvećem broju slučajeva ranija pojava sedih vlasi javlja se zbog genetike. U principu, razlog je stresan način života, kakav vodi većina ljudi. U slučaju preuranjene pojave sede kose veliki uticaj imaju žlezde s unutrašnjim lučenjem, i to pre svih – štitna i polne žlezde. Od velikog značaja su i nervna rastrojstva i psihički nemiri. Mnogi žele da pobegnu od sede kose, ali to je, praktično, nemoguće. U starosti će kosa svakako pobeleti, a tek poneki srećnik zadržaće pigment kose i u poznim godinama.

Hrana protiv sede kose

Kako kosa ne bi posedela, potrebno je praktikovati ishranu koja stimuliše rad unutrašnjih organa, u prvom redu, bubrega i nadbubrežne žlezde. U ishranu treba uključiti susam, crni pasulj i alge. Ti proizvodi se generalno preporučuju starijim osobama, ali su korisni i mladim ljudima jer snabdevaju organizam biljnim proteinima, kalcijumom i vitaminima grupe B, kao i neophodnim mikroelementima, poput bakra i selena. Upravo nedostatak ovih materija u organizmu utiče na raniju pojavu sede kose.

Ovde navodimo 7 prirodnih lekova koje možete iskoristiti da se rešite sedih vlasi.

1. Uklonite perut
Različita istraživaja su pokazala da perut može biti uzrok sede kose. Koristite limunov sok da očistite kožu glave – ovo je efikasan način da se rešite peruti, što može pomoći kod uklanjanja sedih vlasi.

2. Kamilica i sena
Mešavina kamilice i sene se može koristiti kao tretman za sedu kosu. Dobro izmešajte jednake delove kamilice i sene u prahu u jednoj posudi. Prelijte to ključalom vodom kako biste napravili gušću smesu, a zatim dodajte jednu kašiku sirćeta. Kada se mešavina ohladi, nanesite je na kosu. Ostavite da deluje oko 20 minuta, a zatim isperite svežom vodom.

3. Ogrozd
Ogrozd se smatra jednom od najboljih namirnica protiv sede kose i čest je sastojak raznih šampona i farbi za kosu. Isecite ogrozd i ostavite ga da se osuši na suncu. Zatim ga dobro izgnječite kako biste dobili prah i dodajte u njega kokosovo ulje. Nanesite ovu mešavinu na kožu glave i ostavite da deluje oko 15 minuta. Ponavljajte ovo redovno dok sede vlasi ne nestanu.

4. Jedite hranu bogatu gvožđem
Nedostatak gvožđa u ishrani može uzrokovati prerano sedenje kose. Gvožđe koje unosimo hranom pomaže u proizvodnji melanina u koži glave, što dovodi do rasta kose sa našom prirodnom bojom. Morska grana je bogata gvožđem, kao i zeleno povrće poput kelja i spanaća.

5. Izbegavajte stres
Istraživanja su pokazala da ljudi koji su često pod stresom imaju i veći rizik da ranije osede. Redovno vežbajte, hranite se zdravo, smejte se, družite se sa ljudima koji vam prijaju, meditirajte – sve su ovo efikasni načini da se oslobodite stresa.

6. Lišće karija
Lišće karija je bogato nutrijentima koji su nam potrebni da očuvamo prirodnu boju kose. Lišće karija možete uključiti u ishranu, ali i njime masirati kožu glave. Kad pričamo o ovoj drugoj opciji, dodajte lišće karija u kokosovo ulje i zagrejte ga. Sačekajte da se ohladi, a zatim nanesite ulje na kožu glave kako biste potamneli kosu.

7. Crni čaj
Masaža mešavine crnog čaja i soli se može koristiti protiv sede kose. U pola šolje crnog čaja sipajte kašiku soli. Kada to dobro izmešate, umasirajte u kožu glave i ostavite da deluje oko pola sata, a zatim normalno operite kosu šamponom.

A sada vam preporučujemo recepte koji vam mogu pomoći da izbegnete ranu pojavu sede kose.

Sok od višnje

Svež domaći sok od višnje odlaže stvaranje sedih. Kako bi imao efekat, potrebno ga je 40 do 60 minuta pre pranja kose utrljati u koren kose.

Tinktura od korena ženšena

Jednu kašičicu usitnjenog korena ženšena preliti s pola litra votke ili domaće rakije. Ostaviti da stoji na tamnom mestu 10 dana. Tokom mesec dana uzimati ujutru na prazan stomak 1 kašičicu 30 minuta pre jela. Treba naglasiti da ova tinktura podiže krvni pritisak.

Napitak od šipka

Uzeti 6 kašika plodova šipka, preliti sa 4-5 čaša ključale vode i ostaviti da odstoji 30 minuta. Nakon toga kuvati 5 minuta i ponovo ostaviti da odstoji sat vremena. Piti no 200 ml 3 puta na dan i utrljavati u kožu glave svakodnevno.

Kopriva

Potrebno je pola litra jabukovog ili alkoholnog sirćeta, pola litra vode i 50 gr koprive. Koprivu ostaviti potopljenu u sirćetu i vodi oko sat vremena, a potom na tihoj vatri kuvati oko 30 minuta. Ohlađen i proceđen napitak utrljavati u kožu glave svako veče. Kura za sedu kosu traje dve do tri nedelje.

Koren čička i seme mirođije

Za pripremu esencije potrebno je 2 kašike semena mirođije i 2 kašike korena čička preliti s pola litra ključale vode i ostaviti da odstoji 2-3 sata. Nakon toga procediti i utrljati u kožu glave ujutru i uveče. Kura protiv sede kose traje 2 ili 3 meseca.

Maslac

Prirodni maslac, napravljen od kravljeg mleka, doprinosi, sprečavanju prevremenog starenja kose i kože. Potrebno je svakodnevno upotrebljavati maslac u ishrani i dva puta nedeljno utrljavati ga u koren kose pre pranja.

Crvena paprika

Uzeti 6 komada osušene crvene papričice, staviti ih u tamnu staklenu posudu, preliti s pola litra votke ili domaće rakije i ostaviti da stoji na tamnom mestu tri nedelje. Kašičicu dobijene tinkture utrljavati u koren kose jednom dnevno pre pranja. Kura traje 2 nedelje. Ovaj recept pomaže da seda kosa vrati staru boju.

Stevija biljka slađa od šećera – upotreba, čaj, recept

Stevija je prirodni zaslađivač ili zamena za šećer koja je posebno postala popularna među dijabetičarima, ljudima koji paze na ishranu i redovno treniraju. Ona se već dugo koristi u Južnoj Americi, SAD i Australija su je skoro uvele u prehrambenu industriju. O namirnici koja je najviše bitna dijabetičarima i profesionalnim sportistima se ne zna puno. Kako se upotrebljava, koliko je dobra za zdravlje i za šta je čaj od ove biljke dobar, pročitajte u narednim redovima.

Lekovita svojstva ove biljke odvajkada su poznata domorodačkom plemenu Guarani, a na Zapadu tek počinju da ih otkrivaju. Stevija je jedna od lekoviiih biljaka koje se a Južnoj Americi koriste u slučaju dijabetesa i različitih infekcija. Već nekoliko godina stevija se u prehrambenoj industriji upotrebljava kao zasladivač, ali tek odnedavno saznalo se da je ova biljka zapravo prirodni lek za brojne bolesti. Ona zapravo čini jedan od osnovnih elemenata fitoterapije u tradiciji indijanskog plemena Guarani iz Paragvaja, postojbine Stevie rebaudiane.

biljka stevia

Šta je stevija

Biljku stevija su koristila plemena u Južnoj Americi za zaslađivanje čaja i lekovitih napitaka što samo potvrđuje njenu dugu prisutnost u ovim predelima. U Japanu je takođe popularna, čak je jedan od vodećih zaslađivača hrane. Na zapadu je dugo nije bilo zbog interesa multinacionalnih kompanija koje su htele da profitiraju na ovom zaslađivaču. Stevija je mnogo bolja od šećera i veoma je zdrava, zbog toga i jeste tražena u tolikoj meri.

Biljka stevija

Ova biljka je pravi primer da nije sve što je slatko, nezdravo. Stevia jeste slatka ali uopšte ne utiče na šećer u krvi. Ona je zdrava u tolikoj meri koliko i med, jer se šećer dobija na prirodni način, iz biljke. Biljka raste u obliku grmlja i jako je osetljiva na niske temperature. Steviju, odnosno prirodni šećer se dobija kada se samelju plodovi ove biljke. Ona se može gajiti i u kućnim uslovima. Kada je reč o steviji, bitno je napomenuti da koliko god da je u pitanju “zdrav šećer”, ne treba se navikavati na steviju jer za zdrav organizam bi trebalo u potpunosti da izbacite šećer. Ova biljka potiče iz Paragvaja gde se uzgaja poslednjih 1500 godina. Njen vek je jako dug, ona može da živi i do 5 godina i spada u višegodišnje biljke.

Stevija zaslađivač umesto šećera

Glavni sastojci stevije, glikozidi čine ovu biljku 200 do 400 puta slađom od šećera, ali za razliku od istog, stevija nema kalorija. Koliko god da je slatka, od nje se nećete gojiti. Lišće ove biljke je takođe slatkog ukusa, čak je mnogo slađe od listova šećerne trske. S obzirom na to da je zdrava i da ne goji, stevija je prva na meniju onih koji paze na liniju ali isto tako ne mogu da se odreknu kafe bez šećera. Nemojte preterivati sa stevijom jer bez obzira što je zamena za šećer, isti nije uopšte zdrav, zbog čega je najbolje odviknuti organizam u potpunosti od slatkog.

Stvara osećaj sitosti i utiče na nivo šećera u krvi

Svakako, zbog slatkog ukusa stevija je odmah našla svoju primenu u prehrambenoj industriji. Ova biljka je čak dvesta do trista puta slađa od šećera, a nema nikakvu kalorijsku, kao ni hranljivu, vrednost. Ali pored toga, ustanovilo se da stevija ima jak uticaj na stvaranje osećaja sitosti. Drugim recima, kad je unosimo, brže prestajemo da jedemo. Pored toga, pozitivno deluje na insulinsku rezistenciju, što znači da umanjuje rizik od dijabetesa. Ali sva ova svojstva još su u fazi ispitivanja.

Stevija i zdravlje

Kada je reč o uticaju na zdravlje, stevija je poznata kao biljka koja deluje antiupalno, antibakterijski pa čak i antikancerogeno. Ona je u Americi bila do 2008. godine zabranjena, međutim sada je ona odobrena kao apsolutno bezbedna za upotrebu. Bila je i te godine bezbedna ali su se mnoge multinacionalne kompanije utrkivale koja će uzeti ovu čudotvornu biljku zbog čega je najlakše bilo da se zabrani. Ova biljka je povoljna za zdravlje jer ne utiče na gojenje i istovremeno smanjuje rizik od stvaranja karijesa. Ima nula ugljenohidrata u sebi, a takođe je bez problema mogu koristiti dijabetičari. Što se tiče delovanja na opšte zdravlje stevija je dobra za snižavanje visokog šečera u krvi, dobra je da se konzumira preventivno kako bi se smanjio rizik od dobijanja raka. Leči bolesti probave, veoma povoljno utiče na bakterije u organizmu.

Takođe, stevija povoljno utiče na anemiju, u mnogome je smanjuje a isto tako utiče i na razvoj ostoporoze. Ukoliko imate kandidu, stevija poprilično lekovito deluje i na njeno suzbijanje. Stevija je odlična i za oporavljanje organizma nakon prehlade a isto tako je odlična i za detoksikaciju celog organizma. Stevija nije lek ali je biljka koja ima odlična lekovita dejstva za mnoge tegobe .

Stevija u prahu upotreba

Stevija se može uzimati na različite načine, jedan od popularnijih je stevija prah koja je u stvari isitnjeno lišće ove biljke i koja je jako slatka, čak 30 do 40 puta slađa od šećera.

Od stevija praha možete napraviti sredstvo za zaslađivanje za svakodnevnu upotrebu. Od praha se u stvari stvara tekući koncentrat i to na sledeći način:

Uzmite jednu filter vrećicu stevija praha i prelijte je litrom ključale vode. Ostavite je 30 minuta da se ohladi a onda ga stavite u zamrzivač i po potrebi koristite kao zaslađivač umesto šećera. Od ovog praha vrlo lako možete napraviti svoj zaslađivač koji ćete koristiti za svakodnevnu upotrebu. Samo nemojte preterivati. Prah možete potopiti i u hladnu vodu ali tada bi trebalo da sačekate 24 sata jer se stevija sporije rastvara u hladnoj vodi.

Stevija čaj za šta je dobar

Stevija čaj se jako lako sprema sve što treba je da prelijete listiće sa šoljom ključale vode. već smo pomenuli koja su lekovita dejstva ove biljke ali ono što nije poznato je to da u narodnoj medicini ova biljka čak može da smanji zavisnost od pušenja. Kako biste se rešili ove zavisnosti, pijte ovaj čaj koji je jako sladak. Isto tako, drugi način je da stavite listiće stevije između obraza i desni. Oni koji su probali tvrde da im se tako dosta smanjila želja za cigaretama. Takođe, ovaj čaj je dobar i za bore na licu, odnosno za njihovo ublažavanje. Natopite gazu ovim čajem i stavite je preko očiju i čela i držite tako pet minuta. Primetićete već posle prvog puta kako vam je koža oko očiju postala mekša.
Upotreba čaja od stevije je posebno dobra za smirivanje bolova u stomaku. Oni koji su probali tvrde da su posle prve šoljice ovog čaja osetili poboljšanje. Za stomak isto možete koristiti i stevija prah koji se sprema po istom principu kao i čaj. Bez obzira što je jako sladak, ovaj čaj je dobar i za kontrolu apetita. Listići iz ovog čaja ublažavaju želju za slatkišima sve dok u jednom trenutku ne postignete samokontrolu. Primetićete da se količina slatkiša koju ste ranije unosili u mnogome smanjila.

U pograničnim krajevima Paragvaja i Brazila od stevije pravi mate čaj, koji se pije kao preparat za bolje varenje. U nekim plemenima čak se koristi i kao kontraceptivno sredstvo. Tradicionalno, stevija se dodaje u čuveni lokalni čaj jerba mate (Нех paraguariensis) ili u lapače, čaj od kore drveta Tabebuia avellanadae. U oba slučaja, reč je o lekovitim napicima: lapačo se smatra lekom protiv bakterijskih i gljivičnih infekcija.

Ne gledaju svi blagonaklono na ovu biljku

Određeni medicinski i nutricionistički krugovi nemaju dobro mišljenje o steviji. Stevija je još sladja od aspartama. A creva na tako intenzivno sladak ukus odgovaraju povećanom apsorpcijom glukoze. Paradoksalno, ali nivo šećera u krvi na kraju može biti čak viši nego pri upotrebi šećera u ishrani.

Marmelade i marinade

I za kraj, dve korisne i slabo poznate informacije. U marmeladama i džemovima, zasladivači poput stevije, za razliku od šećera, ne deluju kao konzervansi, pa se ovi proizvodi s niskom energetskom vrednošću moraju čuvati u frižideru kad se otvore. S druge strane, korišćenjem stevije umesto šećera za pripremu marinada sprečava se neželjena fermentacija, koja je često prouzrokovana reakcijom šećera i ostalih sastojaka u marinadi.

Korisna u ograničenim količinama

I stevija, kao i ostali niskokalorični zasladivači, korisna je samo ako se unosi uz raznovrsnu ishranu i zdrav način j|
života. Uz steviju kao zamenu za šećer radi smanjenja ili održavanja telesne težine, ne dobija se “dozvola” za prejedanje. Kao zamena za šećer, stevija samo pomaže da se umanji unos kalorija.

Recept sa stevijom

Od stevije možete praviti različite zdrave poslastice, jedan od njih je slatko od stevije. Recept je krajnje jednostavan a sve što vam je potrebno su stevija i voda.

Uzmite nekoliko osušenih listova ove biljke i izmrvite ih. Zatim uzmite dve kašike stevije i kuvajte 10 minuta u 1 decilitru vode. Nakon toga procedite i stavite u bočicu. Ovo slatko čuvajte u frižideru.

Kukuruzno brašno za bolje zdravlje, mršavljenje, kao piling za lice…

Svima vam je poznata priča o “belim smrtima” u koje spadaju između ostalog i belo brašno i šećer koje pre svega loše utiču na metabolizam i sabotiraju mnoge procese u telu. Žuto ili kukuruzno brašno ne spada u loše namirnice, baš, naprotiv, ono je korisno za ceo organizam jer je bogato hranljivim materijama i jer u sebi sadrži pre svega dosta cinka i gvožđa. Istorija kukuruza je veoma interesantna, on se uzgaja poslednjih 3000 godina a prvi su počeli da ga gaje Asteci, o čemu su nađeni dokazi u pećinama. Tek u XV veku dospeo je u Evropu kada s počeli da ga gaje Španci i Portugalci. O tome koliko je dobar za zdravlje al ii kako može da se primeni u kozmetici i u čišćenju lica pročitajte u narednim redovima.

Kukuruzno brašno i zdravlje

Dobra vest za one koji su alergični na gluten, kukuruzno brašno je bezglutenska namirnica zbog čega ga možete konzumirati u svim mogućim oblicima. Obično se koristi kao zamena za pšenično brašno.

Mnogi imaju predrasude kada je ovo brašno u pitanju, ubeđeni su da ovo brašno goji što nikako nije slučaj. Kukuruzno brašno je čak odlično za mršavljenje o čemu će biti reči u nekom od n arednih pasusa. Koliko je ovo brašno zdravo dovoljno govori u prilog to što ono snižava holesterol i visoki krvni pritisak. Odlično je za čišćenje creva takođe, za tvrdu stolicu i za hemoroide. Njegova lekovitost se takođe ogleda u tome što jača imuni sistem i podstiče mršavljenje, a takođe kukuruzno brašno je dobro za opšte zdravlje oganizma jer ga čuva od spoljnih uticaja i bakterija.

brasno od kukuruza

Kukuruzno brašno kao lek

Kukuruzno brašno je posebno popularno kao lek za skidanje povišene temperature. Ovaj recept su koristile još naše bake a pokazao se veoma korisnim. Pomešajte sirće i kukuruzno brašno i smesu stavite u čarape i obujte ih. Ovo kao i smesa sa belancetom se pokazala kao dolična za skidanje povišene temperature, pogotovu kod dece.

Kukuruzno brašno samo je jedno u nizu namirnica koje smanjuju povišen holesterol, u kombinaciji sa drugim namirnicama može se napraviti smesa koju čak preporučuju i lekari i koja uopšte nije skupa za pripremanje. Za pravljenje leka za snižavanje povišenog holesterola vam treba 100 grama kukuruznog brašna, 100 grama semenki suncokreta ali očišćenih. Zatim 100 grama kokosovog brašna, toliko sirovog susama i 100 grama lanenog semena. Svi ovi sastojci se pomešaju i svako jutro bi trebalo da uzimate po dve supene kašike ove mešavine sa jogurtom. Za prve rezultate u smanjenu holesterola, ovaj lek treba da se pije najmanje 30 dana. Mešavinu čuvajte u teglici.

Kukuruzno brašno za mršavljenje

Hleb od kukuruznog brašna ili proja ili palenta je možda jedini hleb koji je dobar za mršavljenje. To je zato jer iako sadrži ugljene hidrate, ovo brašno sadrži one dobre i korisne a takođe je i pun vlakana. Vlakna nam uz redovno pražnjenje creva omogućavaju brzo mršavljenje zbog čega hleb i proizvode od ovog brašna možete jesti bez ikakve griže savesti. Nemojte da vas buni to što je u pitanju brašno, ono provereno ne goji.

Koliko kalorija ima kukuruzno brašno

S obzirom da je deo mnogih dijeta, lako možete zaključiti da kukuruzno brašno ima jako malo kalorija. Skoro da možemo reći i da nema kalorija jer u 100 grama ovog brašna, nalazi se 7 grama ugljenih hidrata i čak manje od 1 grama šećera. Nemojte da vas plaše ugljeni hidrati jer oni u ovom brašnu čine dobra vlakna koja su odlična za prirodno pražnjenje creva. Kukuruz od kojeg se dobija ovo brašno čak ima 20 puta više skroba nego što ima šećera što dodatno govori u prilog tezi da ovo brašno ima jako malo kalorija oko 360 na 100 grama.

Kukuruzno brašno za lice

Maska od kukuruznog brašna za lice je stari provereni recepat koji čini čuda. ovo brašno je dobro za lice zbog hranljivih materija koje u sebi sadrži a najčešće se ovim brašnom vrši piling lica. Postoji bezbroj recepata sa kukuruznim brašnom za koji važi da rešava probleme kako sa bubuljicama tako i sa mitiserima.

Piling sa brašnom od kukuruza

Piling za lice od kukuruznog brašna možete da koristite kako za lice tako i za laktove i kolena. Ovaj piling je odličan za otklanjanje nečistoća i odumrlih čestica i bakterija sa kože lica. Kukuruzno brašno možete mešati sa jogurtom ili sa mlekom, u zavisnosti od toga šta trenutno imate u kući. Za piling su vam potrebne dve kašike usitnjenog brašna i 3 kašike mleka ili jogurta. Pre nego što obavite piling koji je dobar i za bubuljice i otklanjanje mitisera, naparite lice ili na lice stavite vruć peškir. Tako se vrši priprema lica.

Napravljenu smesu, lagano utrljavajte na lice i posle je isperite toplom vodom i nanesite hidrantnu kremu.
Ako želite da izvršite piling celog tela a ne samo lica uzmite dve supene kašike kukuruznog brašna i 1 jogurt. Kad dobijete pastu, nanesite je na celu kožu, pre ili posle tuširanja, nije bitno, ako vam smeta miris jogurta koji koža brzo upije, uradite piling pre tuširanja.

Od korisnih maski, bitno je pomenuti i masku sa medom za koju vam je potrebno kašika meda i 2 kašike kukuruznog brašna. Ovoj smesi dodajte 2 kašike toplog mleka i sve umutite.

Smesu nanesite na lice i zatim ga prekrijte vlažnim peškirom. Nakon 15 minuta, isperite masku sa lica

Pored pilinga, sa ovim brašnom možete da napravite i mleko za čišćenje lica koje ćete čuvati u frižideru. Uzmite 4 kašike kukuruznog brašna, 3 decilitra mleka, kašiku ulja od kukuruza i 2 do 3 eterične kapi ruže. Mleko pomešajte sa brašnom i grejte na pari vruće vode. Ostavite da ostoji malo, sat do dva pa posle procedite ovaj napitak i u njega dodajte ulja. Ovo mleko se koristi sedam dana uzastopno.

Kukuruzno brašno za bebe

Kukuruzno brašno je prvo na listi namirnica za bebe kada počnu da uzimaju čvrstu hranu. Čak se mnogim mamama preporučuje da daju bebama kukuruzno brašno zbog hranljivih vrednosti. Zato bebe najčešće krenu sa palentom uz koju možete dodati i neko povrće. S obzirom da u ranom uzrastu nemaju zubiće, bebama će namirnice od ovog brašna biti slične kašicama. Napravite vašoj bebi kačamak i dodajte malo mleka, sigurno će joj se svideti. I nemojte brinuti, ovo brašno će samo pozitivno uticati na zdravlje i razvoj vaše bebe.

Pankreatitis – hronična i akutna upala pankreasa simptomi, lečenje, ishrana

Pankreas je velika žlezda iza želuca i pored tankog creva. Pankreas radi dve glavne stvari:

– oslobađa moćne digestivne enzime u tanko crevo da pomogne varenje hrane.

– oslobađa hormone insulin i glukagon u krvotok. Ovi hormoni pomažu kontrolu kako telo koristi hranu za energiju.

Pankreatitis ili upala gušterače je bolest u kojoj pankreas (gušterača) postaje upaljen. Ovo se dešava kada su digestivni enzimi aktivirani pre nego što su pušteni u tanko crevo i počinju napad na pankreas.

Postoje dva oblika pankreatitisa: akutni i hronični.

Akutni pankreatitis

Akutna upala pankreasa je iznenadna upala koja traje kratko vreme. Može se kretati od blage nelagodnosti do teške, po život opasne, bolesti. Većina ljudi sa akutnim pankreatitisom se oporavi u potpunosti nakon dobijanja pravog tretmana. U težim slučajevima, akutno zapaljenje pankreasa može rezultirati krvarenjem u ovoj žlezdi, dovesti do ozbiljnog oštećenja tkiva, infekcija i formiranja ciste. Teški pankreatitis može ugroziti druge vitalne organe kao što su srce, pluća i bubrezi.

akutna upala pankreasa

U većini slučajeva, akutna upala pankreasa je uzrokovana žučnim kamencima ili teškom upotrebom alkohola. Ostali uzroci mogu biti lekovi, infekcije, traume, metabolički poremećaji i operacija. Kod oko 15% ljudi sa akutnim pankreatitisom, uzrok je nepoznat.

Glavni krivci za akutnu upalu pankreasa

Pored pojedinih lekova, krivci za nastanak akutnog pankreatitisa mogu biti i povišen nivotriglicerida ili kalcijuma u krvi, mada se akutna upala najčešće javlja kod osoba koje imaju kamenje u žučnoj kesi. Ono može preprečiti put enzimima iz pankreasa koji pomažu u varenju hrane i koji se onda aktiviraju u samoj gušterači umesto u crevima. Tako dolazi do upalnog procesa. Prvi simptom obično se javlja nekoliko sati nakon obilnog obroka – iznenadan bol u gornjem delu stomaka koji se može proširiti i na leđa. Može se javiti i mučnina i povraćanje, koji mogu biti praćeni ubrzanjem pulsa ili povišenom temperaturom.

Hronična upala pankreasa

Hronična upala pankreasa ili hronični pankreatitis je dugotrajna upala pankreasa. To se najčešće dešava posle epizode ​​akutnog pankreatitisa. Teško konzumiranje alkohola je još jedan veliki razlog. Oštećenje pankreasa usled teške upotrebe alkohola ne mora izazvati simptome mnogo godina, ali onda čovek može iznenada razviti ozbiljne simptome pankreatitisa.

Kod oko 70% ljudi, hronična upala pankreasa je uzrokovana dugotrajnom upotrebom alkohola. Ostali uzroci uključuju kamen u žuči, nasledne poremećaje pankreasa, cističnu fibrozu, visoke trigliceride i određene lekove. Kod oko 20% do 30% slučajeva, uzrok hroničnog pankreatitisa je nepoznat.

Simptomi

Simptomi upale pankreasa su zapravo slični bilo da se radi o akutnom ili hroničnom pankreatitisu.

Simptomi akutnog pankreatitisa:

  • bol u gornjem delu stomaka koji zrači u leđa; može se pogoršavati sa jelom, pogotovo hrane bogate mastima
  • otečen i osetljiv stomak
  • mučnina i povraćanje
  • groznica
  • povećana stopa rada srca

Simptomi hroničnog pankreatitisa:

Simptomi hronične upale pankreasa su slični onima kod akutnog pankreatitisa. Pacijenti često osećaju konstantan bol u gornjem delu stomaka koji zrači u leđa. Kod nekih pacijenata, bol može biti onesposobljavajući. Drugi simptomi su gubitak težine izazvan lošom apsorpcijom (malapsorpcijom) hrane. Ova malapsorpcija se dešava zato što žlezda ne oslobađa dovoljno enzima za razbijanje hrane. Takođe, dijabetes se može razviti ako su ćelije pankreasa koje luče insulin oštećene.

Dijagnoza

Za dijagnostikovanje akutnog pankreatitisa, doktori će primeniti merenje nivoa dva digestivna enzima u krvi – amilaze i lipaze. Visoki nivoi tih enzima sugerišu akutni pankreatitis.

Lekari takođe mogu da koriste i druge testove za dijagnozu upale pankreasa, kao što su:

  • Funkcionalni test pankreasa: da sazna da li pankreas proizvodi prave količine probavnih enzima
  • Test tolerancije na glukozu: da se izmeri oštećenje ćelija u pankreasu koje proizvode insulin
  • Ultrazvuk, CT i MR, koji čine slike pankreasa, tako da se problemi mogu videti
  • ERCP da pogleda pankreas i žučne puteve pomoću X-zraka
  • Biopsija, procedura u kojoj se ubacuje igla u pankreas za uklanjanje malog uzorka tkiva za analiziranje.

U naprednijim fazama bolesti, lekari mogu da koriste testove krvi , urina i stolice za potvrdu dijagnoze.

Nelečena upala pankreasa može dovesti do unutrašnjeg krvarenja, stvaranja šupljina ispunjenih gnojem, te problema sa srcem, bubrezima ili plućima. Lečenje se najčešće sprovodi u bolničkim uslovima davanjem analgetika, da bi se ublažio bol izazvan zapaljenjem. U nekim slučajevima, savetuje se prestanak konzumiranja hrane, a neophodne hranljive materije daju se intravenski, uz nadoknadu elektrolita. Ishrana se kasnije normalizuje – prvo konzumiranjem dvopeka i čaja, a potom uvođenjem namirnica bogatih složenim ugljenim hidratima i antioksidansima. Ako je došlo do infekcije, koriste se antibiotici uz obavezan unos probiotika.

Lečenje i terapija

Lečenje akutnog pankreatitisa

Osobe sa akutnom upalom pankreasa se obično tretiraju sa intravenskim tečnostima i lekovima za bol, u bolnici. Kod nekih pacijenata, pankreatitis može biti težak i tada će osoba možda morati da bude primljena na odeljenje intenzivne nege. Na intenzivnoj nezi, pacijent se pažljivo prati, jer pankreatitis može da ošteti srce, pluća ili bubrege. Neki slučajevi teškog pankreatitisa mogu dovesti do smrti tkiva pankreasa. U ovim slučajevima, hirurgija može biti potrebna da se ukloni mrtvo ili oštećeno tkivo, ako se infekcija razvija.

Akutni napad pankreatitisa obično traje nekoliko dana. Akutni napad pankreatitisa izazvan kamenom u žuči, može zahtevati uklanjanje žučne kese ili operaciju na žučnoj kesi. Nakon što se ukloni kamen u žuči, upala odlazi i pankreas se obično vraća u normalu.

Lečenje hroničnog pankreatitisa

Hronični pankreatitis može biti težak za lečenje. Lekari će pokušati da ublaže bol pacijenta i poboljšaju probleme u ishrani. Pacijenti će obično primiti enzime pankreasa i možda će morati da primaju insulin. Ishrana sa niskim sadržajem masti takođe može da pomogne.

Operacija se može obaviti u nekim slučajevima da pomogne da se oslobodi bol u stomaku, vrati drenaža enzima ili hormona pankreasa, da se leči hronična upala pankreasa izazvana blokadom pankreasnih kanala ili smanji učestalost napada.

Pacijenti moraju prestati sa pušenjem i pijenjem alkoholnih pića, moraju da prate uputstva lekara i dijetetski savet dijetetičara i preduzmu odgovarajuće lekove da bi imali manje i blaže napade pankreatitisa.

Alkohol i hronična upala pankreasa

Pored genetske predispozicije, najčešći uzrok hronične upale pankreasa jeste dugotrajno konzumiranje alkohola. Simptomi se najčešće poklapaju s onima koji prate akutni oblik upale, ali mogu biti upotpunjeni dijarejom, pramenom boje stolice, nadimanjem, gasovima, gubitkom u težini i žuticom, s tim što je klinička slika blaža nego u slučaju akutnog zapaljenja gušterače. Hronična upala pankreasa razvija se s godinama i najčešće se dijagnostikuje nakon više akutnih napada. Budući da ne postoji način da se oštećeni pankreas vrati u prvobitno stanje, pramena stila života i načina ishrane najvažniji su činioci u zaštiti gušterače i sprečavanju novih napada.

Ishrana – dijeta

Ishrana kod upale pankreasa se zasniva na nisko-mаsnim obrocima koji su bogati hrаnljivim mаterijаma.

Dijeta za upalu pankreasa je veoma bitna, kako za lečenje, tako i za oporavak od ove nimalo bezazlene bolesti.

Kod akutnog pankreatitisa, najpre treba da ‘’odmorite’’ crevа nekoliko dаnа – nemа unosa hrаne ili tečnosti kroz ustа. Zato se u tom slučaju primenjuje intravensko davanje tečnosti i intravenozna ishrаna u bolnici, kako bi se pаnkreаs oporаvio. Postepeno, pаcijent prelazi nа orаlni unos tečnosti, i to prvo bistre tečnosti i ondа supe.

Pаcijenti koji boluju od hronične upale pankreasa, treba dа imаju nisko-mаsnu ishranu (mаksimаlno 20 g po dаnu), a obroci treba da se jedu u mаlim količinama i često (5-6 obroka dnevno).

Dakle, poenta je da se hranite zdravo, da jedete namirnice sа niskim sаdržаjem mаsti. Pacijenti koje je pogodila hronična upala pankreasa morаju naročito obrаtiti pаžnju nа količinu mаsti koju jedu, jer je varenje masti pod uticаjem pаnkreаsа.

Količinski mаnji obroci, nekoliko putа dnevno, kako bi se digestivni sistem opteretio što je mаnje moguće – jeste ključ ishrane za upalu pankreasa.

Bazirajte se na nisko-masnim mlečnim proizvodima i sličnoj hrаni, što se tiče količine masti. Odаberite dijetu kojа eliminiše ili reguliše unos mаsnoća i nаglаšаvа sveže voće i povrće, integralne žitаrice i ‘’posnije’’ proteine.

Tаkođe je bitan odgovarajući unos tečnosti kako biste uvek bili hidrirani, tako da treba da pijete što više tečnosti tokom dana. Lekаr vam može propisаti vitаmine i druge dodаtke ishrаni, po potrebi, dа se uveri dа dobijаte sve potrebne hrаnljive mаterije.

Zdravlje iz tanjira

Nizak nivo antioksidansa u krvi može dovesti do hronične upale pankreasa, jer se tako pojačava štetno dejstvo slobodnih radikala. Da biste to sprečili, obezbedite dovoljnu količinu vitamina A, C i E, kao i minerala selena i cinka. Posebno se preporučuju vitamini B-kompleksa, najbolje u kombinaciji s gvdžđem. To znači da bi što češće trebalo da jedete spanać i drugo zeleno lisnato povrće, koje možete služiti uz ribu ili integralne žitarice. Šargarepa, zahvaljujući beta-karotenu, takođe može biti dobra saveznica u očuvanju zdravlja pankreasa, a u ishranu obavezno uvrstite i bundevino seme, pečurke i što raznovrsnije kombinacije voća i povrća, uz nezaobilazni beli luk, brokoli i slatki krompir, koji se, uprkos tome što sadrži fruktozu, preporučuje dijabetičarima jer reguliše nivo holesterola u krvi i podstiče lagano oslobađanje šećera.

Pušenje može biti jedan od okidača za zapaljenje pankreasa. Stoga bi trebalo da kažete zbogom cigaretama, naročito ako se uzmu u ozbir rezultati studija koji govore u prilog tome da pušači zapravo ne uživaju u duvanskom dimu, već su samo ovisni o nikotinu. S druge strane, konzumiranje alkohola trebalo bi svesti na minimum – dobro je s vremena na vreme popiti tek po čašu crnog vina, s obzirom na to da ono sadrži resveratrol, što staje na put upalnim procesima. Obavezno imajte na umu da se muškarcima ne savetuje više od dva alkoholna pića dnevno, dok bi dame trebalo da kažu “dosta” već nakon jednog.

I vežbanje pomaže

Da biste sačuvali zdravlje i sprečili upalu pankreasa, trudite se da svakodnevno odvojite vreme za fizičku aktivnost. To u početku može biti petnaestominutna lagana šetnja, mada je za vežbanje najbolje odvojiti makar pola sata dnevno – time ćete smanjiti stres, ublažiti bol, ali i mučninu. Takođe, pored toga što pomaže u regulaciji nivoa šećera u krvi, fizička aktivnost može pomoći u regulisanju telesne težine, što je veoma važno jer su gojazni ljudi podložniji stvaranju kamena u žučnoj kesi, a samim tim i akutnoj upali pankreasa. Pored toga, preporučuje se i konzumiranje najmanje šest do osam čaša vode dnevno.

Posledice

Pankreatitis može da izazove ozbiljne posledice, uključujući:

Pseudocista – Akutna upala pankreasa može izazvati da se tečnost i otpaci prikupe u džepove nalik na cistu u pankreasu. Velika pseudocista koja pukne može izazvati komplikacije poput unutrašnjeg krvarenja i infekcije.

Infekcija – Akutni pankreatitis može učiniti da vaš pankreas bude podložan bakterijama i infekcijama. Pankreasne infekcije su ozbiljne i zahtevaju intenzivnu terapiju, kao što je operacija kojom se uklanja zaraženo tkivo.

Problemi s disanjem – Akutna upala pankreasa može izazvati hemijske promene u vašem telu koje utiču na vaše funkcije pluća, uzrokujući da nivo kiseonika u krvi padne na opasno niskom nivou.

Dijabetes – Oštećenje ćelija koje proizvode insulin u pankreasu od hroničnog pankreatitisa može dovesti do dijabetesa, bolesti koja utiče na način na koji telo koristi šećer u krvi.

Bubrežna insuficijencija – Akutna upala gušterače može izazvati otkazivanje rada bubrega, koji se može tretirati sa dijalizom ako je insuficijencija bubrega ozbiljna i uporna.

Neuhranjenost – Akutni i hronična upala pankreasa mogu da izazovu da vaš pankreas proizvede manje od količine enzima koja je potrebna da se razbiju i procesuiraju hranljive materije iz hrane koju jedete. To može dovesti do neuhranjenosti, dijareje i gubitka težine, čak i ako se mogu jesti iste namirnice ili istu količina hrane.

Rak pankreasa – Dugogodišnja upala u vašem pankreasu uzrokovana hroničnim pankreatitisom je faktor rizika za razvoj raka pankreasa.

Kukuta biljka – Conium maculatum

Kukuta (lat. Conium maculatum) je veoma otrovna višegodišnja zeljasta biljka iz porodice šargarepa (Apiaceae), poreklom iz Evrope i Severne Afrike.

To je zeljasta dvogodišnja biljka koja raste do 1.5-2.5 m visoko, sa glatkom, zelenom, šupljom stabljikom, obično sa pegavim ili prugasto crvenim ili ljubičastim na donjoj polovini stabljike. Svi delovi biljke su bez dlaka. Listovi su sastavljeni od 2 do 4 listića u obliku pera, fino podeljeni i ‘’čipkani’’, ukupno trouglastog oblika, do 50 cm dugi i 40 cm široki.

Cvetovi su mali, beli, grupisani u štitaste cvasti. Kada se smrve, lišće i koren emituju neprijatan miris.

Conium maculatum je poznata po nekoliko uobičajenih imena. Otrovna kukuta, đavolji hleb ili kaša đavola, otrovni peršun – samo su neki od njenih narodnih naziva, po kojima je poznata u određenim regionima sveta.

Conium potiče od grčke reči ‘’konas’’ (što znači vrtlog), u odnosu na vrtoglavicu, jedan od simptoma konzumiranja kukute.

conium_maculatum

Rasprostranjenost

Kukuta je nativna u umerenim regionima Evrope, zapadne Azije i severne Afrike. Ona je uvedena i naturalizovana u mnogim drugim oblastima, uključujući Aziju, Severnu Ameriku, Australiju i Novi Zeland. Često se nalazi na slabo dreniranim zemljištima, naročito u blizini potoka, rovova i druge vodene površine. Ona se takođe pojavljuje na putevima, ivicama njiva i neuglednim (otpadnim) oblastima.

Conium maculatum raste na vlažnim mestima. Ova otrovna biljka cveta u proleće, kada je većina stočne hrane prošla. Svi delovi biljke su otrovni, ali kada se biljka osuši, otrov je uveliko smanjen, iako nije u potpunosti nestao.

Toksičnost

Identifikovano je osam piperidinskih alkaloida u kukuti. Dva od njih, gama-konicein i konin, koji su uglavnom najrasprostranjeniji, čine većinu akutne i hronične toksičnosti kukute.

Konin ima hemijsku strukturu i farmakološka svojstva slična nikotinu, remeti funkcionisanje centralnog nervnog sistema kroz akciju na nikotinske acetilholin receptore. U dovoljno velikim koncentracijama, konin može biti opasan po ljude i stoku. S obzirom na visoku potenciju, ubacivanje naizgled malih doza može lako dovesti do respiratornog kolapsa i smrti. Konin izaziva smrt tako što blokira nervno-mišićni spoj na način sličan kao i kurare ; ovo dovodi do ascendentne paralize mišića sa eventualnom paralizom disajnih mišića, što rezultira smrću zbog nedostatka kiseonika do srca i mozga. Smrt se može sprečiti veštačkom ventilacijom dok se efekti ne iscrpe 48-72 sati kasnije.

Za odrasle, uzimanja više od 100 mg (0,1 grama) konina (oko šest do osam svežih listova, ili manja doza semena ili korena) može biti fatalna!

U staroj Grčkoj, kukuta se koristila za trovanje osuđenih zatvorenika. Najpoznatija žrtva trovanja kukutom je filozof Sokrat. Nakon što je osuđen na smrt za bezbožnost i kvarenje mladih Atinjana, 399 godine pre nove ere, Sokrat je dobio snažnu infuziju kukute.

Kukuta je, dakle, vrlo otrovna biljka. Ustvari, svi delovi biljke su otrovni. Kukuta je većinom otrovna u ranim fazama rasta u proleće, ali je opasna u svim fazama razvoja. Otrov u kukuti je tako smrtonosan da su ljudi umirali nakon jela pernate divljači koja je jela semena kukute. Do slučajnih trovanja je došlo kada su ljudi zamenili koren za paškanat, listove sa peršunom ili seme za anis.

Potencijalna lekovitost

Uprkos ozbiljnim problemima bezbednosti – lišće, koren i seme kukute se koriste kao lek. Kukuta kao lek se koristi za probleme sa disanjem, uključujući bronhitis, veliki kašalj i astmu; i za bolna stanja, uključujući izbijanje zuba kod dece, otečene i bolne zglobove i grčeve. Kukuta se takođe koristi za anksioznost i manije. Druge upotrebe kukute obuhvataju lečenje kožnih infekcija, epilepsije, Parkinsonove bolesti i infekcije bešike. Kukuta se takođe koristi da preokrene trovanje strihninom.

Kako to funkcioniše?

Kukuta sadrži otrove koji utiču na prenos nervnih impulsa u mišićima. Smrt nastupa od respiratorne insuficijencije.

Sporedni efekti i toksičnost

Sporedni efekti i toksičnost uključuju: povećano lučenje pljuvačke, ‘’gorenje’’ digestivnog trakta, pospanost, bolove u mišićima, brz otok i kočenje mišića, oštećenje bubrega, brzi slom mišićnog tkiva i oslobađanje sporednih produkata iz mišićnog tkiva u krv, brz puls i potom smanjen puls, gubitak govora, paralize, nesvestica, insuficijencija srca, pluća i bubrega i na kraju smrt.

Sirup – med od maslačka recepti za dobro zdravlje

Od cvetova maslačka pravi se sirup koji leči prehlade, bronhitis, upale desni. Narodna medicina poznaje mnoge recepte koji uključuju i maslačak, a može poslužiti i kao dodatak ishrani….

Za med od maslačka kažu da je najpopularnijih proizvoda koji su još spremale naše bake. Tako da ovaj recept i proizvod se prenosi sa generacije na generaciju. Med od maslačka je zdrav proizvod a maslačak za pripremanje je lako ubrati jer ga ima svuda, pogotovu u proleće. Maslačak je poreklom iz Evrope ali je biljka koja bukvalno raste svuda i koju možete nači na njivama, u parkovima, pa čak i na parkinzima. Njeni cvetovi su lako dostupni zbog čega vam neče biti teško da nabavite sastojke koji su vam potrebni za med od maslačka. U narednim redovima pročitajte kako je med od maslačka dobar po zdravlje, kako leči bronhitis kao i kako se pravi.

Med od maslačka i zdravlje

Med od maslačka se najčešće zove lek protiv kašlja. On pozitivno utiče i na suzbijanje bronhitisa o čemu će biti reči u posebnom pasusu. Lekovitost meda od maslačka se ogleda i u smanjenju masnoća u krvi kao i u uklanjanju bradavica. Jako lekovito deluje i na tzv pušačka pluća jer ista čisti od štetnih materija iz cigareta. Maslačak je od davnina korišćen kao lek ali najčešće u magijskim obredima. Lekovita je čitava biljka, samo treba da se poznaje period branja korena i cveta, koji se beru odvojeno.

sirup od maslacka

Med od maslačka za šta je dobar

Med od maslačka je proizvod koji je dobar za zdravlje celog organizma. Pored toga što utiče na čišćenje pluća ovaj med je dobar i za detoksikaciju i isto tako dosta dobro čisti jetru i regeneriše ćelije jetre. Ovaj med je čistač organizma od toksina, koji izazivaju mnoge bolesti u organizmu. Upravo zbog ovih svojstava med od maslačka je dobar da se i preventivno uzima. Ovaj med se posebno preporučuje osobama koje imaju povišen holesterol kao i onima koji pate od “masne jetre”. Konzumiranje ovog meda utie na ceo organizam i takođe je dobar kao sredstvo za ublažavanje kašlja. Med od maslačka je lekovit i za probleme sa urinarnim traktom i utiče dobro na razne infekcije mokraćnih kanala.

Maslačak je lako dostupna biljka, ali nije na odmet biti oprezan. Za ishranu se preporučuje samo maslačak koji je nikao daleko od prometnih saobraćajnica, tj. na travnjaku koji nije tretiran pesticidima. Inače, svi delovi maslačka (cvet, list, koren) upotrebljivi su. Cvetovi se beru od aprila do maja, listovi dok je maslačak još mlad – pre nego što počne da cveta (jer kasnije dobijaju gorak ukus), a koreu se vadi u rano proleće ili ranu jesen. Listovi se mogu koristiti sveži, ali i sušiti se na hladnom i prozračnom mestu i u toku godine koristiti se za čaj. Koren se takođe suši, bilo prirodnim putem bilo u rerni (na temperaturi do 40 stepeni C). Ukoliko se odlučite za farmaceutske proizvode koji sadrže ekstrakt ove biljke, pridržavajte se priloženog uputstva.

Kako napraviti med od maslačka

Med od maslačka je dobro imati u kući, a zašto biste isti kupovali kad možete sami da napravite preparat za koji ćete biti sigurni da nema nikakve hemije u njemu. Recept za pravljenje meda od maslačka je sledeći, pripremanje je veoma jednostavno.

kako napraviti sirup od maslacka recept

Potrebno je da pripremite 200 ubranih cvetova maslačka, 2 isceđena limuna, 2 litra vode i oko 2 kilograma šećera.
Prvo se maslačak dobro opere, kada se to obavi isti se prelije sa dva litra vode i sve se to kuva 20 minuta do prvog ključanja. Kada proključa, procedite sadržaj iz šerpe. U tečnost koju ste procedili sada ubacite 2 kilograma šećera koji ste pripremili i opet stavite na vatru i mešajte sve dok se količina ne prepolovi. Onda dodajte limun i nastavite da mešate.

Pazite da vam šećer ne zagori, mešajte sve dok ne dobijete gustinu meda. Kada postignete odgovarajuću gustinu, tada vruću smesu rasporedite u tegle i med je gotov.

Pored ove varijante gde je za pripremu meda neophodno kuvanje, postoji još jedna koja je jednostavnija i gde nema kuvanja. Uzmite cvetove maslačka koje ćete okrenuti na gore i takve ih poređajte u teglu i sipajte preko šećer. Otvor tegle pokrijte gazom i teglu stavite na sunce. Ovaj proces je malo duži, dok se šećer i maslačak stope (proces traje 10 do 15 dana). Kada se masa sjedini i pretvori u med, smesu procedite kroz gazu i prebacite u drugu teglu. Ova smesa je odlična za lečenje bolova u želucu.

Sirup od maslačka bez kuvanja recept

Sirup od maslačka se slično pravi kao med od maslačka, samo što je u malo tečnijem stanju nego med.
Ovaj sirup se ne kuva ali pre svega prvo morate da skuvate maslačak koji vam je ovde potreban u meri od 300 grama. Potopite maslačak u vodu i ostavite tako do prvog ključanja. Ostavite da prenoći pa ga ujutru dobro procedite. U taj napitak dodajte 1,5kg šećera, 3 vanilina šećera i 2 limuna koji ćete izrezati na kriške (pre toga ga dobro operite). Sad tek kreće priprema maslačkovog meda.

Sve ovo stavite na ringlu i uključite je na najmanju temperaturu. Tako će doći do isparavanja ali ne i kuvanja smese. Ovo se radi kako bi se dobila odgovarajuća gustina sirupa koji ne sme da bude ni mnogo redak a ni gust kao med. Ovde je vrlo bitno da pazite kako se maslačkov med ponaša da biste znali kada treba dag a sklonite sa vatre. Sirup ne sme da bude previše redak jer može brzo da prokisne. Ukoliko dobijete lepu gustinu sirupa, isti ne morate da koristite samo kao lek. Možete ga mazati na hleb i tako ga jesti kao poslasticu.

Sirup od maslačka protiv bronhitisa i kašlja

Od maslačka možete napraviti različite smese i napitke, pa tako između ostalog od maslačka se pravi i sok koji je odličan za ublažavanje stomačnih tegoba. S obzirom da su i med i sirup odlični za kašalj, sirup je odličan i za najjače oblike kašlja tj za bronhitis. Ova smesa oblaže bronhije i čisti ih i automatski mnogo lakše dolazi do izbacivanja sluzi koja se gomila na plućima i koja otežava disanje. Već smo pomenuli da je med od maslačka popularno nazvan lek za kašalj Med i sirup se obično konzumiraju ujutru, jednom ili dva puta dnevno. Jedna kafena kašika je dovoljna za lečenje kašlja.

Iako ga mnogi ne vole jer kvari idiličnu sliku travnjaka, maslačak je daleko od nepoželjnog. Osim hranljivih, ima i niz lekovitih svojstava, o čemu svedoči duga istorija njegove primene u narodnoj medicini. O njegovoj blagotvornosti prvi su govorili arapski lekari još u 10. veku. Nekada se koristio isključivo kao diuretik, studije s kraja 19. veka govore o efikasnosti maslačka u lečenju žutice, dok najnovija istraživanja pokazuju da njegov koren ima antikancerogena svojstva, štiti jetru od pojedinih otrova, pospešuje rad bubrega i želuca, pročišćuje krv, leči čireve i ekceme. Studija objavljena u časopisu “Molecules” pokazala je da su životinje koje su uzimale maslačak imale više energije i jak imunitet. Ono što bismo posebno izdvojili jeste da je ova bijka prirodno sredstvo za regulaciju nivoa šećera u krvi.

Šta se sve pravi od maslačka

Jeste li ikad probali kafu od korena maslačka? Da li se na vašoj trpezi našla salata od listova ove biljke? Žvakali ste stabljike? Možda je vreme da ga probate. Evo i zašto…

Pored sirupa od maslačka postoje i salate od ove biljke koje se mogu kombinovati sa krompirom, jajima ili pasuljem. Od mladog lišća maslačka pravi se salata koja pročišćava krv, podstiče mokrenje i ublažava bolove u slučaju oboljenja jetre i žuči. Navešćemo jedanu kao primer.

Za salatu od maslačka i jaja su vam potrebna tvrdo skuvana jaja. Od maslačka iskoristite sve delove, sem korena naravno. Biljke pomešajte sa jajima i dodajte po želji začine koje želite. Ista je priprema i sa krompirom. Krompir prvo skuvajte i onda ga umešajte sa maslačkom i posolite.

Za čišćenje organizma od otrova, najbolje je napraviti tinkturu od maslačka. Sve što je potrebno je da ubrane cvetove maslačka zalijete rakijom i ostavite tako da stoji 3 do 4 dana. Nakon toga je potrebno da sadržaj procedite. Za oslobađanje od toksina potrebno je da konzumirate oko 20 do 30 kapi ove tinkture dnevno.

Maslačak je prava riznica vitamina i minerala neophodnih za normalno funkcionisanje organizma. Listovi ove dragocene bijke sadrže A, C, D i vitamine B-kompleksa, oko tri posto gvožđa, magnezijum, cink, kalijum, kalcijum, bakar… Koristite ga kao salatu, med, sirup, sok ili čaj.Koren maslačka pročišćava i jača telo, pospešuje znojenje, čisti sluzokožu disajnih organa i vraća snagu. Osim toga, koristi se za lečenje kožnih bolesti, alergija, malokrvnosti, snižavanje nivoa holesterola u krvi i regulisanje menstrualnog ciklusa.

Evo nekoliko predloga:

– Zeleni deo maslačka može se sirov dodati u salate, ili se prodinstati na ulju sa malo belog luka.

– Listove maslačka dobro operite i ocedite. Maslinovo ulje pomešajte sjabukovim sirćetom i belim lukom. Dodajte so i biber. Sve dobro izmešajte i neka odstoji pola sata.

– Listovi se mogu prosušiti, pa zatim koristiti kao čaj.

– Da biste poboljšali ukus njegovog korena, najbolje je peći ga na 200 stepeni C, dok ne porumeni. Koren možete samleti u blenderu i iskoristiti ga kao sastojak za smuti (bademovo mleko, indijski orah i kašika pečenog korena maslačka u prahu).

Reguliše šećer u krvi i olakšava kontrolu dijabetesa

Maslačak sadrži prirodnu supstancu alfa-glukozidazu, koja na prirodan način snižava nivo šećera u krvi, te se zbog toga godinama koristi u terapiji dijabetesa. Obavezno se uzima uz kontrolu lekara i redovnu proveru nivoa šećera u krvi. Istraživanja su pokazala da preparati na bazi ove biljke mogu smanjiti količinu lekova koje uzimaju osobe s dijabetesom tipa 2. Narodna medicina preporučuje maslačak kao prirodno sredstvo za bolju glikoregulaciju. Za bolju kontrolu dijabetesa potrebno je tokom proleća, sve vreme dok maslačak cveta, svakoga dana pojesti po 10 svežih njegovih stabljika. Biljku prethodno operite zajedno sa cvetom i tek potom odstranite joj cvetove, a nakon toga stabljiku dobro i polako sažvaćite pre gutanja.

Deluje protiv raka

Maslačak pruža veliku nadu obolelim od kancera. Jedna od najuzbudljivijih studija o antikancerogenim svojstvima maslačka objavljena je u časopisu “Evidence-Based Complementarv – Based Complementarv”. Kanadski naučnici otkrili su da nakon 48 sati izlaganja ekstraktu maslačka ćelije karcinoma počinju da odumiru. Studija je pokazala i daje maslačak efikasan i kad je reč o ćelijama raka koje su rezistentne na hemoterapiju. Druga istraživanja, objavljena u “International Journal of Oncologv”, pokazala su da list maslačka usporava rast ćelija raka dojke, dok čaj napravljen od korena blokira ove ćelije da napadnu zdrave dojke i prostatu.

Prevencija osteoporoze

Izdanci maslačka (stabljika, lišće, cvetovi) sadrži supstance korisne za jačanje kostiju. James Duke, poznati travar, ističe da 10 g (manje od polovine šolje) osušenih stabljika maslačka, ako se uzimaju redovno, obezbeduje neophodnu dozu kalcijuma. Bitno je istaći i to da se kalcijum uzet na ovaj način bolje apsorbuje nego onaj iz npr. mlečnih proizvoda.

Osobama s dijabetesom travari preporučuju čajeve pripremljene na sledeći način:

Napravite mešavinu od po 20 g korena maslačka, cvetova maslačka, listova borovnice, mahuna od pasulja i ždraljevine (Calega officinalis).

Isitnite i izmešajte po 25 g mahuna pasulja i ždraljevine, po 15 g lista duda, koprive i borovnice i 5 g korena maslačka.

Pomešajte po 20 g mahuna od zrelog pasulja, ždraljevine, lista duda i borovnice i po 5 g lista koprive i žalfije i korena vodopije (cigure) i maslačka.

Tri supene kašike odabrane mešavine (1, 2 ili 3) prelijte sa pola litra hladne vode, poklopite i ostavite da stoji 12 sati, kako bi se ekstrahovalo. Posle toga, zagrevajte na tihoj vatri i, kad proključa, kuvajte još pet minuta. Ostavite da se hladi poklopljeno, procedite i pijte tri puta dnevno, pola sata pre jela po šolju čaja.

Kafa od korena maslačka

Sirov koren maslasčka isecite na sitne komade, pecite ga u rerni na 200 stepeni C sat do dva, u zavisnosti od toga volite li slabiji ili jači ukus. Ostavite da se ohladi, a zatim ga sameljite u jačem blenderu ili mlinu za kafu. U hermetički zatvorenoj staklenoj tegli može se čuvati do šest meseci. Upotreba: dodajte u kašiku do dve bademovog ili kokosovog mleka, zajedno s malom količinom stevije (prirodno slatka biljka koja ne utiče na nivo šećera u krvi), izblendirajte i prelijte preko leda. Dobićete prirodan i terapeutski ledeni napitak. Ukoliko želite toplu kafu, kašiku do dve samlevenog korena maslačka prelijte šoljom tople vode.

Mekinje za zdravlje, probavu i mršavljenje – pšenične, heljdine, ovsene

Većina žitarica (ovas, raž i pšenica) ima tvrdu spoljašnju ljusku i ona, kada se obrađuje, postaje nuspodukt koji nazivamo mekinjama. Međutim, istina je sasvim drugačija: mekinje su, zapravo, najvredniji i najkorisniji deo žitarica. Pune su hranljivih materija i nude nam izuzetnu pomoć u lečenju raznih oboljenja.

Mekinje spadaju u žitarice koje su pre svega pune hranljivih materija i vlakana koja nam u velikoj meri omogućavaju dobro funkcionisanje debelog creva i utiču na redovno i zdravo pražnjenje. Ova žitarica, ukoliko se redovno konzumira, sprečava nastanak kancera debelog creva.

Postoje razne vrste mekinja, pšenične, ovsene ili zobene i heljdine.O tome kako ovaj proizvod od žitarica utiče na zdravlje i za šta je sve dobra, pročitajte u narednim redovima.

Mekinje i zdravlje

Mekinje se dobijaju obradom pšenice, tokom procesa dobijanja pšeničnog brašna i veoma su korisne po zdravlje zbog čega se često i koriste kao lek. Šta sve leče mekinje? Za početak, ova žitarica je puna magnezijuma, vlakana, ima jako malo masti i ne sadrži holesterol. Najpoznatije su kao lek za opstipaciju/zatvor koje može da izazove nekvalitetna i neredovna ishrana. Kao lek su isto dobre i za gastritis. Ovaj lek se sprema tako što se 6 supenih kašika potopi u vodu, u 1,5 litara vode. Ovaj napitak ostavite da odstoji preko noći i ujutru ga procedite. Tokom sledećeg dana, samo pijte ovu vodu i trudite se da ne pijete nikakve sokove. Kafa i čaj su dozvoljeni.

psenicne mekinje

Pored problema sa crevima, mekinje uspešno otklanjaju i tegobe poput čira a isto tako reglišu i bol u zglobovima.
Ako do sada niste jeli mekinje, počnite postepeno da ih uvodite u ljudsku ishranu. One imaju prijatan ukus, koji ipak nije svima dopadljiv. Obično se dodaju u smesu tokom pravljenja kolača, ili palačinki, i možda je to jedan od najboljih načina da ih polako uvodite u ishranu. Ako odmah pojedete puno mekinja, može doći do dijareje. Mnogi uzimaju mekinje da bi nadoknadili unos vlakana.

Mekinje za probavu

Pomenuli smo već da su mekinje jako bogate vlaknima zbog čega pospešuju rad debelog creva i dosta utiču na probavu. Ova žitarica vam uspešno i vrlo lako čisti creva, pogotovu ako se redovno konzumira. Trik je u nerastvorljivim vlaknima koji ne upijaju vodu i koji vam omogućavaju da vam se creva češće i brže prazne. Ova žitarica je najpoznatija po lečenju opstipacije, čim se pomenu mekinje, prva asocijacija su problemi sa probavom. Zbog ovih dejstava koje ima na organizam, mekinje umanjuju rizik od raka debelog creva, raka želuca i sindroma nervoznih creva.

Mekinje za mršavljenje

Ovsene mekinje su najbolja varijanta za doručak ako želite brzo i uspešno da smršate. Ovas je inače dobar i za srce što znači da ćete uz mršavljenje ujedno i poboljšati svoje zdravlje. Drugačije se zovu zobene mekinje i njima se ranije najviše hranila stoka. Iako su manje više kalorične (u 100 grama ima oko 246 kalorija) one su zbog vlakana dobar dijetetski proizvod. Pored toga što dobro utiču na mršavljenje zbog čega se najčešće jedu ujutru, porcija ovsenih mekinja će vas brzo zasititi. Mekinje se lako i lepo vare u želucu i pretvaraju se u kašu koja kada se izbaci putem stolice, sa sobom povuče i kalorije. To je samo jedan od načina kako pomoću ove kaše mršavite.

Zobene mekinje možete spremati na više načina, jedan od najlakših je da kašiku mekinja sipate u jogurt i to pojedete. Takođe, šaku mekinja možete ubaciti i u omlet dok ga spremate. Takođe, s obzirom na njihovu sitnu strukturu, mekinje se mogu koristiti umesto brašna ili prezle.

heljdine mekinje

Čisač u organizmu

Osnovna prednost mekinja krije se u njihovom visokom sadržaju vlakana (sadrže 6 g dijetetskih vlakana po šolji), kojih često nema dovoljno u ishrani savremenog čoveka (vlakana uopšte nema u proizvodima životinjskog porekla). Različit je kvalitet vlakana u različitim vrstama mekinja, pa je tako u ovsanim najveća količina svarljivih (rastvorljivih) dijetetskih vlakana. U drugim vrstama mekinja (pšenične, heljdine, ražane) ima više nesvarljivih (nerastvorljivih) dijetetskih vlakana. Prva su sposobna da se rastvaraju u vodi delujući kao apsorbent koji guta masti i ugljene hidrate. Praktično, deluju kao usisivač u našem organizmu. Zahvaljujući tome, toksične materije iz creva apsorbuju se polako, a neke se sa vlaknima izbacuju napolje. Mekinje u crevima održavaju određenu kiselost jer doprinose uništenju štetnih mikroorganizama, te obnavljaju mikrofloru (uklanjaju soli teških metala). Sve to pomaže da se normalizuje nivo šećera (glukoze) u krvi, metabolizam i snizi nivo „lošeg” holesterola u krvi. Kratko i jasno – mekinje pomažu u lečenju nervoznih creva, ateroskleroze, visokog krvnog pritiska i dijabetesa tipa B.

Nesvarljiva vlakna, kojih ima u pšeničnim, heljdinim i ražanim mekinjama, ponašaju se kao čistač : poboljšavaju prolazak hrane kroz digestivni trakt, čiste creva, pospešuju varenje, sprečavaju zatvor, izbacuju toksine iz organizma i jačaju imunitet. Zapravo, u ovom slučaju mekinje sprečavaju nastanak ozbiljnih bolesti kao što su rak debelog creva, želuca i dojke, te oboljenja žučne kese. Mekinje su dobre i za regulaciju telesne mase jer odlično ubrzavaju metabolizam. Samo 100 grama pšeničnih mekinja sadrži svega 206 kalorija, ali su zato bogate vitaminom E i onima iz B-kompleksa i mineralima – kalijumom, fosforom, magnezijumom, kalcijumom, natrijumom i gvožđem, kao i selenom, bakrom i cinkom.

Pšenične mekinje

Za razliku od ovsenih, pšenične mekinje sadrže nešto manje kalorija, u jednoj porciji od 100 grama ima oko 216 kalorija. Ove mekinje valja jesti zbog procesa varenja i zbog izbegavanja osećaja nadutosti. Konzumiranje ovih mekinja, dolazi do regulisanja i stvaranja ravnoteže u želudačnoj flori. One dosta dobro preventivno utiču na pojavu hemoroida i prekidaju zatvor a isto tako su dobre i za kvalitet kose, lica i noktiju. Konzumiranje ovih vrsta žitarica se preporučuje osobama koje imaju predispozicije za oboljevanje od Alchajmera.

Priprema pšeničnih mekinja je veoma laka, dovoljno je da tri supene kašike potopite u sok, vodu, jogurt ili melko, šta više volite. Ove mekinje možete ubacivati u već gotova jela a isto tako se mogu mešati i sa drugim žitaricama (lepo se kombinuju u sve oblike muslija).

Za mekinje kažu da su jedini pravi prirodni lek za bol u želucu, gorušicu i gastritis. Sve što treba da uradite kada osetite tegobe je da popijete vodu u kojoj su se nalazile mekinje (postupak je objašnjen u gornjem pasusu). Nemojte očekivati da voda ima slatkast ukus, pogotovu ujutru. Ukus ove vode koja je dobra za želudac i gastritis će vam biti malo bljutav, ali prvo olakšanje ćete osetiti nakon nekoliko gutljaja. Potrebno je da popijete 1,5 litara ove vode

Heljdine mekinje i zdravlje

Heljdine mekinje su pune vlakana. Postoje mlevene koje u sebi sadrže i delove ljuske i koje sadrže 25 % rastvorljivih vlakana dok one bez ljuske sadrže 75% rastvorljivih vlakana. Kada se jede heljda, dosta se utiče na visok nivo šećera u krvi kao i na sniženje krvnog pritiska i holesterola zbog čega se često ističe njen dobar uticaj na zdravlje celog organizma. Ova žitarica je posebno dobra za smanjenje povišenog, lošeg holesterola.
Koliko god da je heljda zdrava, vrlo je bitno da se sa istom ne preteruje jer može izazvati alergijske reakcije poput astme i koprivnjače. Simptomi alergije mogu biti slični alergiji na soju i kikiriki.

Da ne budu štetne

Kako bi imale pozitivan efekat na zdravlje, najvažnije je zapamtiti da su mekinje dodatak jelu. Da ne bismo preterali s količinom, najbolje je koristiti ih kao dopunu različitih jela, salata, pečenja: dobro je mešati ih s prirodnim jogurtom i kefirom. Stalna upotreba mekinja u čistom obliku može imati negativne posledice po organizam. Kao i bilo koja značajna promena u ishrani, naglo povećanje tog dodatka u ishrani može prouzrokovati stvaranje gasova, nadutost, mučninu, uticati na apsorpciju nekih mineralnih materija.

Optimalna doza sitnih mekinja na dan iznosi 1 do 3 supene kašike. Ali, norme ili karakteristike potrošnje razlikuju se u zavisnosti od vrste i forme mekinja, a pomenuti podaci mogu se naći na pakovanju proizvoda. Kontraindikacije za uključivanje mekinja u ishranu jesu:  čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu, kolitis, trudnoća. Istovremeno uzimanje lekova s mekinjama nije poželjno jer mogu apsorbovati neke od aktivnih supstanci.

Dragocene komponente nalaze se samo u prirodnim mekinjama. Parene, granulirane ili mekinje koje su prošle neku drugu termičku obradu gube navedene prednosti. Zato, pažljivo čitajte informacije na ambalaži.

Narodni recepti

Kao dodatak jelima (mekinje možete ranije spremiti): dnevnu dozu mekinja ujutro prelijte ključalom vodom, poklopite
i ostavite da stoji 15 minuta, a zatim procedite. Mekinje su speremljene u čistom obliku i možete ih koristiti tokom čitavog dana – između obroka ili ih dodajte jelima.

– Kada imate gasove, nadimanja, probleme sa žučnom kesom i crevima, zatvor ili dijareju, potrebno je tri puta dnevno pre obroka uzimati po jednu kašiku natopljenih mekinja ili ih dodati u supu i ostala jela.

– Ako želite da izgubite u težini, jedite po dve kašike natopljenih mekinja, ali isključivo 20 minuta pe svakog obroka tri puta dnevno.

– U slučaju upale pluća, bronhitisa, upale krajnika i grla, korišti esenciju od pšeničnih mekinja. Odmerite 400 g mekinja, operite ih i prelijte sa 1,8 litara ključale vode. Kuvajte na laganoj vatri 10 minuta. Procedite, a tečnost sačuvajte. Dodajte u taj odvar malo meda i uzimajte tri-četiri puta dnevno po pola šolje, vruće. Možete ga piti i kao čaj tokom dana.

– Za jači imunitet: Jednu kašiku mekinja prelijte s dve šolje ključale vode, kuvajte 30 minuta na laganoj vatri, dodajte jednu kašiku meda i pijte 50 ml tri-četiri puta dnevno. Ovaj sok od mekinja daće vam snagu i energiju, a vaše telo osnažiti.

Celer kao lek

Celer je čoveku poznat još od početka pisane istorije. U pitanju je dvogodišnja zeljasta biljka koja raste po čitavoj Evropi, preko Sredozemlja i severne Afrike, na sve do Indije. Dostiže metar visine, stabljike su mu mesnate a koren vretenast i ima karakterističan miris koji ne prija svima, zbog čega ga mnogi ljudi izbegavaju. Međutim, celer je toliko zdrava namirnica da je prosto nezamenljiv u ljudskoj ishrani. Ovim tekstom ukazaćemo na to šta gubimo ako celer ne jedemo redovno i pokušaćemo vas ubediti da, koliko sutra, skuvate čorbicu ili napravite sok od njega.

Mnoge domaćice starog kova jednostavno ne mogu da zamisle da pripremaju domaću supu bez dodatka celera, jer upravo ovo povrće daje onaj savršeni miris domaćoj supi. Mada se češće koriste listovi kao začin, ni u kom slučaju ne treba zaboraviti i na njegov plod koji je izuzetno lekovit.

Celer i zdravlje

Razlog zbog koga se celer i zdravlje često dovode u vezu leži u činjenici da se u ovom povrću sreću ne samo vitamin C i vitamini B 1 i B 6, već i vitamin K, koji je najbolje prirodno sredstvo za poboljšanje koagulacije krvi.

Osim za snižavanje krvnog pritiska i holesterola, te protiv dijabetesa, celer se smatra jednim od biljih prirodnih sredstava za lečenje gastritisa, ali je dobro koristiti ga u sluajevima povišene nervne napetosti, te u svim onim situacijama kada je potrebno očistiti organizam, odnosno krv od toksina.

celer koren

Celer kao lek

Celer kao lek se prvenstveno koristi za lečenje oboljenja bešike, jer ovo povrće ima izuzetno pozitivan uticaj na lučenje mokraće. Takođe je dobro koristiti ga i za pročišćavanje krvi od nagomilanih toksina, ali i za snižavanje šećera, krvnog pritiska i holesterola.

Uzevši u obzir da ovo, bazno povrće nema naročitu kalorijsku vrednost, ne čudi što se često može čuti da se preporučuje koristiti ga i tokom restriktivnih dijeta. Osim što čisti krv, celer odlično utiče i na čišćenje jetre.

Vrlo je važno imati na umu da se celer kao lek ni u kom slučaju ne preporučuje onim osobama koje imaju bilo kakve poteškoće sa radom bubrega ili njihovo oboljenje, ali ni trudnicama.

Jedinstven koren

Koren celera bogat je askorbinskom kiselinom, karotenom, vitaminima PP, K, grupe B i za korenaste plodove retkim vitaminom E. Takođe sadrži soli kalijuma, natrijuma, magnezijuma, gvožđa, cinka i mangana. U svom sastavu ima mnogo eteričnih ulja, a za njegov sjajan ukus i miris zaslužan je sedanolid, koga u drugom povrću jednostavno – nema. Pomenuti vitamin K iz celera važan je za pravilnu koagulaciju, prevenciju osteoporoze i neuroloških oštećenja kod obolelih od Alchajmerove bolesti, pa se celer posebno preporučije u ishrani starijih.

Zašto je dobar celer

Celer sadrži sirova vlakna, zato se njime može poboljšati peristaltika creva, unaprediti sastav crevne mikroflore i rešiti problem sa zatvorom. Ima diuretičko dejstvo, što ga čini nezamenljivim u slučaju kardiovaskularnih oboljenja, naročito usled hipertenzije (izbacuje višak tečnosti i snižava pritisak).

Dobro je znati da se povrće celer uspešno bori s nesanicom, umirujuće deluje prilikom nervnih rastrojstava i podiže raspoloženje. Takođe, celer je odličan za opšte zdravlje organizma jer je niskokalorična namirnica koja je nutritivno puna vrednih materija, na je stoga idealna za redukcione dijete.

Kako odabrati celer

Prilikom kupovine celera birajte one s korenom srednje veličine, jer su veći primerci često vlaknasti i žilavi. Ukoliko sami uzgajate celer, vodite računa o tome da ne preraste, inače će zeleni deo biti tvrd.

Zanimljivo

Koren celera uzgajali su još stari Grci. Hipokrat je sok od celera preporučivao osobama sa slabim živcima, od listova divljeg celera pleli su vence za pobednike atletskih igara ali i pogrebne ukrase.U grobnici faraona Tutankamona pronađene su ogrlice napravljene delom od lipova celera. Sok od celera, koji se smatra afrodizijakom, prema predanju, bio je u sastavu ljubavnog napitka legendarnih likova srednjovekovnog viteškog romana “Tristan i Izolda”.

Sok od limuna i celera

Prokuvajte litar vode i ohladite. Dobro operite 4 limuna, pa ih isecite na komade (s korom). Pola kilograma svežih stabljika celera iseckajte i zajedno s limunom izblendirajte da dobijete kašu. Dodajte prokuvanu vodu i opavite da odstoji 24 sata, procedite kroz gazu i pijte tri puta dnevno po 50 ml soka pre jela.

Kako se lečiti celerom

– Za poboljšanje mentalne i fizičke sposobnosti, podizanje tonusa i aktivno varenje dve-tri nedelje pijte no pola čaše soka od celera dva-tri puta dnevno pre jela.

– U slučaju migrene, nervoze, bolesti jetre i bubrega, anemije, kožnih oboljenja i hroničnog zatvora pijte no dve kafene kašičice soka od celera tri puta na dan 30 minuta pre jela. Kura traje deset dana.

– Radi poboljšanja potencije krupno izrendajte koren celera i pomešajte ga sa sočnim jabukama u razmeri 1:3. Mešavinu možete obogatiti biljnim uljem ili pavlakom.Uzimajte no pola čaše dva-tri puta.

– Kad vas muče alergije, kašiku seckanog korena celera prelijte litrom i no ključale vode.unotajte to u nešto i držite tako četiri sata na procedite.Uzimajte no kašiku tri-četiri puta dnevno 30 minuta pre jela.

– Protiv reumatizma i gihta koristite ovaj prirodni lek: dve šolje ključale vode prelijte preko kašike naseckanog svežeg korena celera, umotajte u nešto i nakon četiri sata procedite.Uzimajte dve kašike tri-četiri puta dnevno 30 minuta pre jela.

– Za lečenje promrzlina u litru vode skuvajte 150-200 g osušenog korena celera. Ohladite koren celera, isperite ra hladnom vodom na naseckajte u malo guščje masti. Ovom mašću obolele delove tela trljajte svake noći.

Recept za lekovitu supu od celera

Očište veći koren celera (200 g), 2-3 srednja krompira i 2-3 šargarepe, isecite povrće na kriške i kuvajte u litru vode dok ne omekša. Izvadite povrće i izblendirajte ili izgnječite.Dobijeni pire vratite u bujon, dodajte lovorov list, luk iseckan na prstenove, grančicu mirođije, bibera i soli no ukusu i kuvajte tri do sedam minuta. Servirajte s pavlakom.

Nokti i zdravlje: Po stanju noktiju može se saznati mnogo toga o zdravlju

Po stanju noktiju može se saznati mnogo toga o zdravlju. Kako vas bolest ne bi iznenadila, preporučljivo je da stalno pratite šta se dešava u vašem organizmu. Ponekad je dovoljno samo da pogledate svoje ruke. Zdravi nokti su mat roze boje, s belom lunulom (lukom) u obliku polumeseca. Ukoliko je luk počeo da se povećava, to je zabrinjavajući znak, ali ako se on smanjio ili sasvim nestao, to je povod za još veću brigu.

Palac – prema kanonima istočne medicine, ovaj prst “ogledalo” je pluća, bronhija i glave. Ukoliko je luk na tom prstu postao manji, ne može da škodi ako uradite fluorografiju (rendgensko snimanje pluća).

Kažiprst – smatra se projekcijom debelog creva, jetre i pankreasa. Ako je luk na tom prstu jedva primetan, ne budite lenji, već napravite ultrazvuk organa trbušne duplje. Međutim, ista slika je i pri upalnim oboljenjima očiju, nosa, grkljana, a takođe i u slučaju ženskih bolesti.

kako ubrzati rast noktiju

Srednji prst – odgovara za krvni i vaskularni sistem. Nestanak luka na tom mestu može da ukaže na probleme sa krvnim sudovima i venama.

Domali prst – upravlja endokrinim i limfnim sistemom. Ukoliko je na njegovom noktu nestao luk, znači da verovatno postoje problemi s metabolizmom, moguć je poremećaj štitne žlezde. Savet je da se za svaki slučaj konsultujete s endokrinologom.

Mali prst – kontroliše rad tankog creva i srca. Ako je umesto polumeseca na noktu ostala samo tanka traka ili je uopšte nema, ne odlažite posetu gastroenterologu.

Defektologija noktiju

Bele mrlje – znak nedostatka kalcijuma ili cinka u organizmu.

Duge uzdužne linije – loša apsorpcija hrane.

Poprečne brazde – posledica loše ishrane ili zanemarenih bolesti.

Izgriženi krajevi noktiju – gastritis, neuroza, seksualna disfunkcija kod žena.

Modrost – signal za lošu cirkulaciju, srčane mane, probleme sa plućima.

Bledilo – znak malokrvnosti (anemije), poremećaja kardiovaskularnog sistema ili ozbiljnog gubitka krvi. Ali ako je taj znak postojao oduvek, onda su najverovatnije krvni sudovi smešteni duboko.

Crvenilo – manjak crvenih krvnih zrnaca.

Žutilo – jetra ne funkcioniše dobro, žutica.

Zakrivljeni i savijeni nokti koji podsećaju na satno staklo – u slučaju nedostatka kiseonika u organizmu, što se dešava usled teških bolesti srca i pluća. Pregled i lečenje su obavezni.

Porozni nokti u plitkoj rupici -patologija slezine.

Grickanje noktiju je psihološki problem

Deca često grickaju nokte, međutim, sve više odraslih osoba različitog uzrasta ima ozbiljan problem s tim. Psiholozi i neurolozi identifikovali su ovu naviku kao nervozu. Ljudi grickaju nokte i kidaju zanoktice kada su nervozni, kada očekuju nešto i kada su pod pritiskom. Čovek pokušava da zameni unutrašnji napon i neizvesnost nekom malom akcijom kako bi skrenuo pažnju s pravog problema, na grize nokte. Dakle, rastrojen čovek se ovim činom smiruje, potiskuje negativnu energiju, bori se protiv agresije i anksioznosti. Važno je znati zašto je grickanje noktiju štetno, na čak i opasno. Prvo, tokom godina grickanja nokat se potpuno i trajno deformiše. Žene danas lako mogu da se izbore s ružnim izgledom noktiju tako što će staviti veštačke, ali za muškarce ne postoji tako lako rešenje. Drugi razlog su infekcije, odnosno razne bakterije koje se nalaze pod noktom, a koje se preko usta unose u organizam. Osoba može da se zarazi crvima i raznim crevnim infekcijama, a pored toga često se ošteti i koža.Formirana ranica idealna je za ulazak klica i neizbežno vodi do upalnog procesa.

Gnojna angina simptomi, lečenje, terapija, prirodni lekovi

Gnojna angina, pored prehlade, svakako da spada u najčešće ‘’dečije’’ bolesti koje smo svi prošli u nekom trenutku svog života.

Šta je gnojna angina? Na zadnjoj strani grla, postoje dve mase tkiva pod nazivom krajnici, koji deluju kao filteri, zarobljavaju klice koje bi inače ušle u vaše disajne puteve i izazvale infekcije. Oni takođe proizvode antitela u borbi protiv infekcije. Ali ponekad se krajnici mogu i sami zaraziti. Preplavljeni bakterijama ili virusima, oni oteknu i postaju upaljeni, što je uslov poznat kao akutna upala krajnika (akutni tonzilitis) ili gnojna angina.

Gnojna angina je uobičajena, posebno kod dece. Uslov može doći povremeno ili se ponavljati često.

Da li je gnojna angina zarazna?

Gnojna angina je zarazna i posebno se lako prenosi u kolektivima (škole, vrtići, bolnice).

Kako se dobija gnojna angina

Prenošenje gnojne angine je veoma jednostavno. Da biste preneli ili se i sami zarazili gnojnom anginom, ne morate nužno biti u direktnom kontaktu sa drugom osobom, već se ona može preneti i kapljičnim putem (preko kašljanja ili kijanja).

gnojna angina

Ukoliko govorimo o bakterijskoj gnojnoj angini (strep grlo) – možete se zaraziti i preko prljavih ruku ili ukoliko koristite čašu i pribor za jelo zaražene osobe.

Da biste se zarazili gnojnom anginom, osoba koja ima ovu bolest ne mora da ima simptome (kliconoša) – jer ona nosi patogene mikroorganizme u sebi.

Virusna gnojna angina

Gnojnu anginu izazivaju virusi i bakterije. Uobičajeni uzročnici su bakterije, tj. streptokoke.

Virusna gnojna angina – izazivači mogu biti iz sledeće grupe virusa:

  • adenovirusi
  • influenca virus
  • Epstein-Bar-ov virus (mononukleoza)
  • virusi parainfluence
  • enterovirusi
  • Herpes simpleks virus.

Streptokokna angina

Kao što smo rekli, angina grla je najčešće streptokokna angina – izazivač su bakterije iz grupe streptokoka. Strep grlo je bakterijska infekcija grla i krajnika. Grlo postaje iritirano i upaljeno, izazivajući nagli, jak bol u grlu .

Strep grlo je uzrokovano streptokoknim (strep) bakterijama. Postoji mnogo različitih vrsta streptokoka. Neki mogu izazvati ozbiljnije bolesti od drugih.

Da bi se izbeglo dobijanje streptokokne angine, to je dobra ideja da se izbegne kontakt sa bilo kim ko ima ovu upalnu infekciju. Ako ste u blizini nekoga ko ima streptokoke, perite ruke često. Ne pijte iz iste čaše i ne koristite iste pribor za jelo sa drugima. I ne delite četkice za zube.

Bakterije mogu da žive kratko vreme na kvakama, slavinama za vodu i drugim objektima. To je dobra ideja da se peru ruke redovno.

Ako imate gnojnu anginu, postoje stvari koje možete učiniti kako bi se izbeglo širenje na druge. Koristiti jednokratne maramice koje možete baciti, perite ruke često, i nemojte kijati ili kašljati na druge.

Gnojna angina simptomi

Gnojna upala u grlu je osnovni znak gnojne angine. Glavni simptomi gnojne angine su upala i oticanje krajnika, ponekad dovoljno teška da blokira disajne puteve. Drugi simptomi uključuju:

  • bol ili osetljivost grla
  • crvenilo krajnika
  • beli ili žuti premaz na krajnicima (gnoj u grlu)
  • bolni plikovi ili ulceracije na grlu
  • promuklost ili gubitak glasa
  • glavobolja
  • gubitak apetita
  • bol u uhu
  • otežano gutanje ili disanje kroz usta
  • natekle žlezde u vratu ili oblasti vilice
  • groznica, drhtavica
  • loš zadah.

Gnojna angina kod dece

Gnojna angina kod dece je naročito česta pojava i veoma se lako prenosi, naročito u vrtićima i školama. Pored navedenih simptoma gnojne angine, kod dece se mogu javiti još i:

  • mučnina
  • povraćanje
  • bol u stomaku.

Deca dolaze u bliski kontakt sa drugom decom u školi i kada se igraju, izlažući ih raznim virusima i bakterijama. To ih čini posebno osetljivim na bakterije koje izazivaju anginu. Zato decu od malih nogu treba učiti o pravilima lične i opšte higijene, kako bi se sprečila zaraza.

Gnojna angina bez temperature

Gnojna angina bez temperature možda nije tako uobičajena pojava, ali se i to dešava. Naime, kod izvesnog broja pacijenata se prijavljuje gnojna angina bez temperature, što ume naročito da ih zbuni. međutim, nema mesta panici. Ovo se obično dešava prvih dana bolesti, kada se još nisu pojavile bele mrlje ili čirevi na krajnicima – ali kasnije bi trebalo da se pojavi temperatura kao jedan od simptoma gnojne angine. Ukoliko se ni kasnije ne pojavi, savetuje se konsultacija sa lekarom, ali napominjemo, ovo je normalna pojava koja ne mora da ukazuje na nešto ozbiljnije u pozadini.

Trajanje bolesti

Trajanje gnojne angine je najviše 5 dana, u akutnoj fazi, naravno, ukoliko na vreme počnete sa lečenjem. Terapija za gnojnu anginu obično traje od 7-10 dana, pa bi svi simptomi trebalo da se potpuno povuku za oko 2 nedelje. Ipak, u zavisnosti od jačine imuniteta i opšteg zdravlja pacijenta, kao i da li je prepisana adekvatna terapija i da li ona ima efekta – trajanje bolesti se može i produžiti.

Lečenje i terapija

Lečenje gnojne angine će zavisiti od uzroka. Da biste utvrdili uzrok, lekar može izvesti brzi test na prisustvo streptokoka ili bris grla. Ovako se može detektovati bakterijska infekcija. Virusna infekcija se neće prikazivati na testu, ali se može pretpostaviti ako je test za bakterije negativan. U nekim slučajevima, fizički nalazi su dovoljno ubedljivi za dijagnozu verovatne bakterijske infekcije. U ovim slučajevima, mogu se propisati antibiotici bez izvođenja brzog testa.

Ako testovi otkrivaju bakterije, terapija će se sastojati od antibiotika za lečenje infekcije. Antibiotici se mogu dati kao jedna jača doza ili da se uzimaju 10 dana oralnim putem. Iako će se simptomi verovatno poboljšati u roku od dva ili tri dana nakon početka uzimanja antibiotika, važno je da se popije cela terapija leka koju lekar propisuje, da se uverite da su bakterije nestale. Neki ljudi moraju da uzimaju drugi kurs antibiotika za lečenje infekcije.

Ako je angina izazvana virusom, antibiotici neće raditi i vaše telo će se boriti protiv infekcije samo. U međuvremenu, postoje stvari koje možete učiniti da se osećate bolje, nezavisno od uzroka. To uključuje:

  • dovoljno odmora
  • pijenje tople ili hladne tečnosti za ublažavanje bola grla
  • jedenje glatke hrane, kao što su aromatizovani želatin, sladoled ili jabuke
  • korišćenje ovlaživača u prostoriji
  • ispiranje grla toplom slanom vodom
  • sisanje pastila koje sadrže benzokain ili druge anestetike
  • uzimanje analgetika kao što su acetaminofen ili ibuprofen.

Prirodno lečenje gnojne angine

Da infekcija iz grla ne bi dospela u krvotok, bubrege i zglobove, mora se reagovati na vreme! Pored tableta, u terapiju treba uključiti ceo arsenal narodne medicine, a mirovanje je obavezno.

Maštate samo o jednom: da uzmete neko čudotvorno sredstvo i ozdravite do jutra. To bi bilo dobro! Ali, u slučaju gnojne angine to nije moguće. Za izlečenje se moraju uključiti ne samo tablete već ceo arsenal narodne medicine, kako ne biste dopustili da se pojave komplikacije – bolest napada, krv, srce, bubrege i zglobove.

Obloge koje pomažu

Anginu je moguće lečiti mokrim zagrejanim oblogama koje ćete priviti na grlo. Važno je napomenuti da se ovo praktikuje samo na početku bolesti, kada temperatura nije visoka držati tri-četiri sata, napraviti pauzu od nekoliko sati i ponoviti. Vlažne obloge pripremite na tri načina:

1. Skuvajte krompir u ljusci, izgnječite ga i dodajte mu sedam kapi joda. Nanesite vruću (koliko god možete da istrpite) masu od krompira na gazu savijenu u nekoliko slojeva, prislonite na grlo i umotajte ga šalom.

2. Svež list kupusa zalijte ključalom vodom i ostavite dva minuta da omekša. Osušite ga salvetom (natapkajte), namažite medom i stavite na vrat. Fiksirajte i dodatno se utoplite šalom.

3. Tri supene kašike soli stavite u litar tople vode. U to umočite peškirić savijen napola, malo iscedite i obavijte grlo. Preko toga umotajte suv peškir. Ostavite da stoji nekoliko sati. Stavljajte obloge dva-tri puta na dan.
Nakon ove terapije bolest se obično povlači za dva do tri dana.

Limun, limun i opet limun

Ljudi koji odmalena kubure s grlom sklonim pojavi angine znaju o kakvom je neugodnom problemu reč.Čim se pojave prvi simptomi bolesti, na kolutove nasecite 3 do 5 limunova i uzastopno ih posisajte. Svedoci kažu da se više nikad nisu javljali lekaru zbog ove boljke.

Sok od luka i meda

Ukoliko se odmah počne lečenje no ovom proverenom receptu, bolest se može pobediti u početnom stadijumu. Pola čaše soka od crnog luka pomešajte sa supenom kašikom meda. Kuglicu vate ili tampon od gaze obilno namočite u tu mešavinu, te mažite bolno grlo svakih sat vremena. U isti rastvor umočite i dve obloge od gaze koje ćete staviti na stopala. Držite sat vremena, a nakon toga obucite tople čarape. Drugog dana u čašu mleka dodajte tri zgnječena čena belog luka i kuvajte dok ne provri. Ostavite da odstoji 20 minuta i uzimajte no dve kašičice svakih sat vremena tokom celog dana. Ako budete sledili ove savete, bolest bi, no pravilu, trebalo da se povuče nakon trećeg dana.

Pomažu propolis i maslac

– Supenu kašiku tinkture propolisa razblažite u čaši tople vode. Ispirajte grlo nekoliko puta na dan do olakšanja stanja.
– Pomešajte no tri supene kašike maslaca i meda. Dodajte sodu bikarbonu na vrh noža. Mešavinu držite na tihoj vatri do stvaranja pene, potom ohladite. Jedite toplo no jednu supenu kašiku dva-tri puta na dan. Kura traje do prestanka bola u grlu.

Delotvorna kurkuma

Pomešajte jednu supenu kašiku meda s jednom kašičicom praha kurkume. Nakon što isperete grlo vodom, posisajte četvrtinu kašičice mešavine kurkume i meda, potom progutajte ili ispljunite. Ovo ponavljajte pet putana dan, a uveče obavezno.

Napomena: Med s kurkumom tokom upale angine oblaže krajnike, te pomaže da se olakša bol prilikom gutanja. Kurkuma ima još i antiseptička svojstva. Med treba da se koristi svež i  tečan – ušećeren samo grebe upaljenu sluzokožu. Međutim, samo ta mešavina neće ukloniti bakterije s krajnika, niti će smanjiti upalu ili sprečiti razvoj komplikacija. Zato je nemojte uzimati umesto antibiotika.

Dupli udarac na mikrobe

Pri bolnoj angini možete primeniti metodu„duplog ispiranja grla. Dve čaše do pola napuniti toplom ključalom vodom: u jednoj razrediti supenu kašiku 3% vodonik-peroksida (medicinski hidrogen), a u drugoj čaši rastvoriti kašičicu tinkture nevena (ili 15 kapi propolisa ili odvarak od kamilice ili žalfije). Prvo uzmite rastvor vodonik-peroksida, zabacite glavu unazad i grgoćite kako biste očistili zidove grla, koren jezika i krajnika. Prvi rastvor ispljunite, a nakon toga isperite grlo drugim rastvorom: držite u ustima, grgoljite, te ispljunite. Uzmite novu dozu – to će obezbediti duži kontakt leka s krajnicima, što poboljšava efekat lečenja. Nastavite naizmenično ispiranje prvo iz jedne, na iz druge čaše, sve dok ne potrošite svu tečnost. Svako ispiranje traje 30 sekundi, a sve ukupno 3-4 minuta. Poslednji treba da bude rastvor iz druge čaše, kako bi se isprali ostaci vodonik-peroksida. Preporučuje se da sprovodite ovu kuru svaka dva sata, pola sata do dva pre i posle jela.Tečnost iz druge čaše može se menjati.

Napomena: Vodonik-peroksid uklanja naslage s krajnika, što smanjuje intoksikaciju organizma.

Da bolest ne stigne do zglobova

Lekari savetuju: ako imate gnojnu anginu – ostanite u krevetu. I to ne na dan-dva, već minimum nedelju dana. U slučaju tonzilitisa (tako se još naziva infekcija angine) mikrobi iz krajnika prodiru u krvotok i pogađaju najslabija mesta u organizmu, od toga se u 50% slučajeva komplikacija odnosi na zglobove. Čini se da je bolest prošla, ali nakon nedelju-dve, odjednom se može pojaviti otok zglobova praćen crvenilom kože, oštar bol prilikom kretanja, ali i u stanju mirovanja. Ove promene često su propraćene visokom temperaturom, a ukazuju na reumatizam. Simptomi traju dva-tri dana, na nestaju bez traga, da bi se zatim pojavili na drugom mestu… I tako ukrug.
Upravo takav tok bolesti u talasima razlikuje reumatizam od drugih oboljenja. Najčešće su pogođeni zglobovi članaka i kolena, mada se napadi mogu proširiti na laktove, šake, kičmu i stopala. Oboleli treba da uzimaju propisane lekove i odlaze na tretmane kod fizioterapeuta, ali jednostavnije je sprečiti anginu „da se razbesni”. Neophodno je strogo mirovanje, čak iako temperatura nije povišena. Bilo kakav napor u akutnom periodu može predstavljati rizik od komplikacija ne samo za zglobove već i za srce, bubrege, na i mozak.

Važno i pravilno lečenje:
– Često ispirajte i orošavajte grlo antiseptičkim sredstvima, uzimajte prepisane antibiotike.
– Da biste izbacili toksine, pijte mnogo tečnosti.
– Nakon gnojne angine ne smete da se prehladite. Izbegavajte fizički napor mesec dana. Jačajte imunitet: pijte napitke od šipka, jedite izrendni limun s medom.

1 2 3 13