hrkanje

Hrkanje – uzroci, lečenje, prirodni lekovi, operacija

Hrkanje je zvuk koji nastaje kada vazduh prolazi kroz uske disajne prolaze, zbog čega delovi u nosu ili ustima vibriraju. Hirurški zahvat, kao i neinvazivne terapije i lekovi fokusiraju se na uklanjanje prepreka u disajnim putevima.

Otprilike 50% odraslih ljudi povremeno hrče, a oko 25% njih hrče stalno. Hrkanje u snu je češće kod muškaraca nego kod žena, i ono zna da se pogoršava sa godinama.

Kada dišemo, vazduh ide u usta i/ili nozdrve, niz grlo, pa kroz dušnik stiže u pluća. Usput, vazduh prelazi preko nekoliko prepreka uključujući jezik, meko nepce, uvulu (mali viseći krajnik, vidljiv u dubini grla) i krajnike.

Mišići u grlu su obično zategnuti, ali dok spavamo, oni se opuštaju. Kod nekih ljudi se opuste toliko da se struktura koju pridržavaju praktično uruši, i delimično blokira disajni put. Kako se vazduh udiše i izdiše, te strukture vibriraju i prave prepoznatljive zvuke poznate kao hrkanje u snu.

hrkanje u snu

Hrkanje može remetiti san i osobi koja hrče, i onome ko ga čuje. Što znači da osobe ne dobijaju kvalitetan, okrepljujući san koji im je potreban, zbog čega mogu biti pospani tokom dana. Takođe, osobe kod kojih se stalno javlja hrkanje u snu imaju veći rizik da dobiju visok krvni pritisak u mlađim godinama, u odnosu na one koji ne hrču.

Najopasnija posledica koju izaziva hrkanje može biti opstruktivna apneja, stanje u kom hrkanje u snu prekida disanje, zbog čega se osoba budi, da bi nastavila normalno da diše. Ovako se umanjuje kvalitet i dobrobit sna, i ima potencijal da izazove visok pritisak, kao i promene u ritmu srca. Ukoliko sumnjate na opstruktivnu apneju, razgovarajte sa doktorom.

Hrkanje u snu uzroci

Postoji mnogo faktora koji mogu naterati osobu da hrče.Uzroci za hrkanje u snu uključuju:

  • Nedovoljno zategnute mišiće u grlu i jeziku: to stanje se javlja tokom faze dubokog sna.
  • Alkohol i lekovi poput pilula za spavanje, mogu uticati na preterano opuštanje mišića.
  • Opstrukcija u nosu: mogu je uzrokovati druga stanja poput prehlade, upale sinusa, alergijska reakcija na polen, i slično. Opstrukcija se može javiti i zbog polipa u nosu ili neke strukturne abnormalnosti.
  • Abnormalnosti na mekom nepcu: mesto na kom se meko tkivo vezuje za kraj krova usta (tvrdo nepce) može biti natečeno, opušteno ili predugačko.
  • Gojaznost: prevelika telesna težina može činiti punije grlo, i opteretiti disajne puteve što za posledicu ima hrkanje u snu.

Dijagnoza

Iskustvo nam govori da su partneri i ukućani osoba koje hrču, glavni razlog zbog kog se traži lečenje.

Ukoliko je hrkanje u snu izuzetno problematično, ili ako se sumnja na opstruktivnu apneju, treba zakazati pregled kod lekara, koji će vam verovatno dati uput za specijalistu, otorinolaringologa (doktora za uho-grlo-nos). Specijalista će vas ispitati o porodičnoj istoriji i pregledati disajne puteve, kako bi našao uzrok hrkanja. Testovi mogu uključivati:

  • Nasendoskopiju: ubacivanje malog teleskopa u nos, i gledanje snimka na monitoru. Ovaj pregled može se obaviti u ordinaciji specijaliste, ili u operativnoj sali, pod blagom, opštom anestezijom. Tokom pregleda, doktor će moći da vidi šta se dešava sa strukturom koja čini disajne puteve i grlo, kada pacijent zaspi. Ovaj postupak se zove spavajuća nasendoskopija.
  • Ispitivanje sna: procena koja se obavlja preko noći, u laboratoriji, gde se pacijent posmatra dok spava, kako bi se dobio uvid u šemu hrkanja i da bi se videlo kako ono tačno utiče na san. Ova vrsta testa koristi se za utvrđivanje opstruktivne apneje.

Nehirurška rešenja/lečenje

Lečenje hrkanja razlikuje se od lečenja opstruktivne apneje. Zato je vrlo važno prvo utvrditi da osoba nema opstruktivnu apneju, pre nego što počne sa tretmanima protiv hrkanja.

Vrsta tretmana ili preporučljiva životna promena zavisiće od razloga hrkanja. Lečenje može biti nehirurško, jer se svakako operacija ne preporučuje sve dok se ne utvrdi da ni jedan od neinvazivnih tretmana ne može pomoći.

Sredstva protiv hrkanja (koja su dostupna u većini apoteka)

  • Flasteri za nos – nose se na mostu nosa, i pomažu u otvranju nozdrva.
  • Čuvari usta (mandibularni ulošci) – drže vilicu prema napred, sprečavaju jezik i druge prepreke da blokiraju disajni put.
  • Kragna – okovratnik koji će držati vilicu i otvoriti disajni put.

Lekovi

Sprejevi za otpušivanje nosa mogu biti od pomoći kad je u pitanju lečenje hrkanja u snu. Njih treba koristiti u konsultaciji sa lekarom i ne kao lek na duže staze.

Alternativno lečenje

Nekim ljudima alternativna medicina pomaže u smanjenju hrkanja – akupunktura, homeopatija i biljni lekovi.

Prirodni lekovi protiv hrkanja

Para

Začepljenost nosa je jedan od glavnih uzročnika hrkanja. Jedno od najboljih rešenja za otpušivanje nosa je udisanje pare.

  • Sipajte ključalu vodu u veliku činiju.
  • Sipajte par kapi esencijalnog ulja eukaliptusa ili čajevog drveta.
  • Držite peškir na glavi i udišite paru 10 minuta.
  • Ponavljajte ovaj postupak svakodnevno, pre spavanja dok začepljenje ne nestane.

Med

Druga opcija protiv hrkanja u snu je med. Zahvaljujući antiupalnim svojstvima, med može umanjiti oticanje grla koje stvara prepreke na disajnim putevima. Plus, med podmazuje grlo, te sprečava stvaranje vibracija.

  • Dodajte kašiku meda u čašu tople vode, i popijte pre odlaska na spavanje. Ponavljajte svakog dana.
  • Ili, medom zasladite biljni čaj, koji ćete popiti nakon večere.

Nana

Antiupalna svojstva nane umanjuju naticanje membrane u zidovima grla i nozdrva, čime se podstiče lako disanje. Nana deluje dobro na hrkanje koje se javlja povremeno, zbog alergije, prehlade ili suvog vazduha.

Dodajte jednu-dve kapi ulja mente u čašu vode. Promućkajte i grgoćite u ustima, pre odlaska u krevet. Nemojte progutati ovaj rastvor. Ponavljajte svakodnevno, dok ne ostvarite željeni cilj.

Ukoliko suv vazduh i začepljenost uzrokuju hrkanje, dodajte nekoliko kapi ulja mente ili eukaliptusa u ovlaživač vazduha, pola sata pre nego što odete u krevet, i uključite ga. Ostavite ga da radi cele noći. Ovako ćete otvoriti disajne puteve i nećete hrkati.

Takođe, možete i utljati malo ulja od mente u dno nozdrva, pre odlaska u krevet.

Kamilica

Kamilica ima dobro poznata antiupalna dejstva, koja mogu zaustaviti hrkanje. Ona opušta nerve i mišiće oko grla, te će vam ovo svojstvo pomoći da se naspavate.

  • Dodajte kašiku cvetova kamilice (ili jednu kesicu čaja od kamilice) u šolju vode.
  • Prokuvajte 15-ak minuta.
  • Precedite i dodajte kašičicu meda.
  • Popijte topao čaj, pre odlaska na spavanje.

Dodatni saveti koji će vam pomoći da prestanete sa hrkanjem:

  • Ukoliko ste gojazni, smršajte. Gojazne osobe imaju dodatno tkivo u grlu, koje doprinosi hrkanju.
  • Spavajte na strani, umesto na leđima. Kada spavate na leđima, jezik i meko nepce se naslanjaju na zadnji deo grla, blokiraju disajne puteve i donose hrkanje.
  • Podignite glavu jastucima, kako tkivo iz grla ne bi upadalo u disajne puteve.
  • Koristite flastere za nos, koji će vam pomoći da dišete dok spavate.
  • Izbegavajte alkoholna pića barem dva sata pre spavanja. Alkohol može izvršiti pritisak na centralni nervni sistem, čime se izaziva hrkanje.
  • Pevajte pre odlaska u krevet. Pevanje poboljšava mišićnu kontrolu mekog nepca i gornjeg dela grla.
  • Prestanite ili smanjite pušenje, pošto ono iritira sluznicu nosne šupljine i grla, uzrokuje oticanje i vremenom, hrkanje.

Hirurške opcije

Postoji nekoliko različitih zahvata koji se koriste kako bi se hrkanje umanjilo ili eliminisalo.

Vađenje krajnika – ukoliko neki od krajnika stvaraju blokadu u disajnim putevima što izaziva hrkanje u snu, preporučuje se njihovo uklanjanje.

Septoplastika i skraćivanje nosne školjke – ova operacija se preporučuje kada se nađu strukturne abnormalnosti u nosu. Obično se ovaj zahvat izvodi sa endoskopom, pod blagom opštom anestezijom. Ova operacija izravnjuje septum (hrskavicu koja razdvaja nozdrve) i umanjuje veličinu turbinata, malih struktura unutar nosa. Prepreke od mekog tkiva, kao što su polipi, se takođe uklanjaju ovim zahvatom.

 

upala ahilove tetive terapija

Upala Ahilove tetive simptomi, uzrok, lečenje, moguće komplikacije

Tendinitis, Ahilova tendinoza ili upala Ahilove tetive nastaje kada, usled prevelikog opterećenja,  Ahilova tetiva postane upaljena.

Ahilova tetiva spaja mišiće lista noge sa petnom kosti i nalazi se na zadnjem delu potkolenice. To je najveća tetiva u telu i može da trpi veliku silu ali je podložna povredama.

Upala Ahilove tetive je rezultat napornih treninga sa jakim udarima, kao što je trčanje.

Ukoliko se ne leči, upala Ahilove tetive može da dovede do cepanja ili pucanja i zato je važno da odmah tražite neophodno lečenje.

Ponekad, lečenje nije ništa drugo do mirovanje ili promena rutine treninga. Međutim, u ozbiljnijim slučajevima, moguće je da operacija bude neophodna.

upala ahilove tetive lecenje

Ukratko o upali Ahilove tetive

  • Tendinitis nastaje kada dođe do upale Ahilove tetive.
  • Oboljenje je najčešće rezultat napornog treninga sa jakim udarima.
  • Upala Ahilove tetive može da se javi i usled neodgovarajuće obuće, kao i kada se pre treninga ne praktikuje pravilno zagrevanje.
  • Razlike u anatomiji stopala, noge ili gležnja, usled čega se tetiva izlaže većem naporu, takođe mogu da izazovu upalu Ahilove tetive.
  • Upala Ahilove tetive je degenerativno oboljenje kod koga tetiva postaje podložnija ozbiljnim oštećenjima.
  • Moguće je da se smanji rizik za pojavu upale Ahilove tetive, mada nije moguće u potpunosti sprečiti njen nastanak.
  • Dijagnostikovanje podrazumeva pitanja koja lekar postavlja pacijentu, a koja se tiču simptoma, kao i fizikalni pregled.
  • Lečenje upale Ahilove tetive za cilj ima ublažavanje bola i smanjenje otoka.
  • Lečenje podrazumeva, obloge od leda, mirovanje, vežbe i istezanje, ublažavanje bola i steroide.

Šta izaziva upalu Ahilove tetive?

Postoji više uzroka za razvoj upale Ahilove tetive. Neke uzroke je lakše izbeći od drugih, međutim, svest o njima može da pomogne ranom dijagnostikovanju i spreči ozbiljnu povredu.

U uzroke upale Ahilove tetive spadaju:

  • Nošenje nepodesne ili iznošene obuće tokom vežbanja.
  • Nepravilno zagrevanje pre vežbanja.
  • Prebrzo povećanje intenziteta vežbi (tj. brzina trčanja ili udaljenost).
  • Trčanje na tvrdim i neravnim podlogama.
  • Povreda mišića lista ili nedovoljna fleksibilnost istog (tako se Ahilova tetiva izlaže većem naporu).
  • Iznenadna intenzivna fizička aktivnost, kao što je sprint do cilja.

Upala Ahilove tetive može da bude posledica različite anatomije stopala, noge ili gležnja. Na primer, neke osobe imaju ravna stopala umesto normalnog luka; tako se tetiva više opterećuje.

Znaci i simptomi upale Ahilove tetive

Simptom je nešto što pacijent oseća i prijavljuje, dok su znaci nešto što otkrivaju druge osobe, na primer, lekar. Shodno tome, bol je simptom, dok je osip znak. Najtipičniji simptom upale Ahilove tetive je postepena pojava bola koji se vremenom pojačava.

Drugi znaci i simptomi upale Ahilove tetive su:

  • Ahilova tetiva je bolna nekoliko centimetara iznad hvatišta pete.
  • U potkolenici se javlja osećaj ukočenosti.
  • Potkolenica je usporena i slaba.
  • Blagi bol na zadnjoj strani noge koji se javlja nakon trčanja ili treninga, a koji se pojačava.
  • Bol u Ahilovoj tetivi tokom trčanja ili nekoliko sati nakon toga.
  • Jači bol koji se oseća tokom brzog trčanja (kao što je sprint), dugog trčanja (kao što je kros kantri) ili čak prilikom penjanja stepenicama.
  • Ahilova tetiva otiče ili formira izbočinu.
  • Ahilova tetiva „škripi“ na dodir ili prilikom pokreta.

Molimo vas, imajte na umu da ovi simptomi, kao i njima slični, mogu da se jave i usled drugih oboljenja; da bi dijagnoza bila potpuno tačna, pacijent mora da se javi lekaru.

Moguće komplikacije

Najveća komplikacija sa Ahilovom tetivom je upala Ahilove tetive. Tendinitis, Ahilova tendinoza ili upala Ahilove tetive je degenerativno oboljenje kod koga se struktura tetive menja i ona postaje podložna ozbiljnim oštećenjima. Ovo oboljenje može da dovede do cepanja tetive i jakih bolova.

Kada se pojavi upala Ahilove tetive, a tetiva je pokidana, najverovatnije će se šteta na njoj popraviti operacijom.

Američka Uprava za hranu i lekove je tražila da se u uputstvo za upotrebu antibiotika fluorokinolona doda posebno naznačeno upozorenje, tzv. black box upozorenje. Pacijenti koji uzimaju ove lekove mogu da budu izloženi većem riziku od nastanka upale Ahilove tetive, kao i njenom pucanju. Fluorokinoloni obuhvataju ciprofloksacin, gemifloksacin, levofloksacin, moksifloksacin, norfloksacin, ofloksacin i ciprofloksacin hlorid. Treba imati na umu da se prestankom uzimanja leka ne smanjuje rizik od povreda. Prijavljeni su slučajevi kod kojih su se problemi sa tetivom javili mesecima nakon prestanka uzimanja leka.

Kako se sprečava upala Ahilove tetive?

Premda se upala Ahilove tetive ne može sprečiti u potpunosti, rizik za njen nastanak može da se smanji. Svest o mogućim uzrocima je od koristi, međutim, rizik može značajno da se smanji, ako se preduzmu sledeće mere opreza:

  • Raznovrsne vežbe – naizmenične vežbe sa jakim udarom (kao što je trčanje) i vežbe sa slabim udarom (kao što je plivanje) mogu da budu od pomoći, budući da to znači da će biti dana kada je Ahilova tetiva pod manjim opterećenjem.
  • Ograničenje nekih vežbi – previše trčanja uzbrdo, na primer, može da izloži Ahilovu tetivu preteranom naporu.
  • Adekvatna obuća i zamena pošto se pohaba – obuća mora da daje podršku tabanskom luku i da štiti petu jer će tako Ahilova tetiva biti izložena manjem naporu.
  • Ulošci za tabanski luk u obući – ako je obuća u dobrom stanju ali nema podršku za tabanski luk, onda je ovo jeftinija (i verovatno efektivnija) alternativa od kupovine nove obuće.
  • Istezanje – pre i posle vežbanja pomaže da Ahilova tetiva bude rastegljiva, što znači i manje podložna upali. Nema štete od svakodnevnog istezanja (čak i tokom dana mirovanja) jer se tako samo poboljšava rastegljivost tetive.
  • Postepeno povećavanje intenziteta vežbi – upala Ahilove tetive može da se javi kada se tetiva iznenada izloži velikom naporu; zagrevanje i postepeno povećavanje intenziteta aktivnosti, daju mišićima dovoljno vremena da se opuste i izlažu tetivu manjem naporu.

Kako se dijagnostikuje upala Ahilove tetive ?

Da bi dijagnostikovao upalu Ahilove tetive, lekar će postaviti pacijentu nekoliko pitanja o simptomima, a potom obaviti fizikalni pregled. Tokom fizikalnog pregled Ahilove tetive lekar će blago dodirivati zadnji deo gležnja i tetivu da bi lokalizovao izvor bola ili upale. Proveriće i pokretljivost i fleksibilnost stopala i gležnja.

Lekar može da traži i snimanje tetive. Tako će lakše eliminisati druge moguće uzroke bola i oticanja, a osim toga, bolje će proceniti stepen oštećenja (ako ga ima) tetive.

Snimanje može da bude:

  • Magnetna rezonanca
  • Rendgen
  • Ultrazvuk

Lečenje upale Ahilove tetive

Cilj lečenja upale Ahilove tetive je ublažavanje bola i smanjenje otoka.Terapija može da se razlikuje, u zavisnosti od ozbiljnosti stanja, kao i od toga da li je pacijent profesionalni sportista. Nakon dijagnoze, lekar će odlučiti kojem metodu lečenja je potrebno podvrgnuti pacijenta, a najverovatnije će preporučiti kombinovano lečenje.

Metodi lečenja upale Ahilove tetive:

  • Hladne obloge – kese sa ledom, stavljaju se na tetivu kada boli ili nakon vežbanja, a mogu da ublaže bol i upalu.
  • Mirovanje – daje vremena tkivu da zaceli. Vrsta mirovanja zavisi od ozbiljnosti simptoma. U slučaju blage upale Ahilove tetive, to može da znači samo smanjenje intenziteta vežbi, a u ozbiljnijim slučajevima može da znači potpuno mirovanje danima ili nedeljama.
  • Podizanje stopala – otok može da se smanji ako je stopalo podignuto iznad nivoa srca.
  • Vežbe i istezanje – lekar može pacijentu da pokaže neke vežbe istezanja koje pomažu isceljenju Ahilove tetive, a isto tako sprečavaju nove povrede. Umesto toga, lekar može pacijenta da uputi na fizikalnu terapiju ili kod drugog specijaliste. Ove vežbe poboljšavaju fleksibilnost zahvaćene regije i jačaju snagu mišića lista.
  • Lekovi protiv bolova – nesteroidni antiinflamatori, kao što je ibuprofen, mogu da ublaže bol i smanje otoke. Ako patite od astme, bolesti bubrega ili jetre, nemojte uzimati nesteroidne antiinflamatore bez konsultacije sa lekarom.
  • Injekcije steroida – mogu da smanje otok tetive ali ih treba obazrivo uzimati, pošto mogu da izazovu pucanje tetive. Lekar će vam dati injekciju dok vas bude pregledao ultrazvukom, kako bi smanjio rizik.
  • Bandaža i ortotička sredstva – kao što su podupirači za gležanj i ulošci za obuću mogu da doprinesu oporavku jer preuzimaju pritisak sa Ahilove tetive.
  • Operacija – kao što smo pomenuli, operacija se izvodi da bi se popravila šteta na tetivi u slučaju upale Ahilove tetive. Ona može biti neophodna i ako pacijent ima ponavljajuću upalu Ahilove tetive i ako je trenutna upala izazvala pucanje tetive. Lekar može da se odluči za operaciju i u slučaju da neki od pomenutih metoda nisu imali efekta.
amino kiseline

Esencijalne aminokiseline – suplementi aminokiselina – korisna i neželjena dejstva

Aminokiseline su molekuli neophodni za stvaranje proteina (belančevina) koje naš organizam traži. U ovom članku ćete pronaći spisak esencijalnih aminokiselina.

Aminokiseline su veoma važne za naš organizam jer igraju važnu ulogu u metabolizmu. One su poznate i kao gradivni elementi proteina. Međusobno mogu da budu povezane u mnogo segmenata, u cilju stvaranja različitih proteina. Osim toga, one igraju važnu ulogu i u biološkim aktivnostima. Ukupno postoje 22 proteinogene amino kiseline; od kojih je 9 esencijalnih, 9 neesencijalnih i 4 poluesencijalne.

Esencijalne, neesencijalne i poluesencijalne aminokiseline

Poznate i kao neophodne aminokiseline, esencijalne aminokiseline su one koje ne sintetiše ljudsko telo. Stoga je esencijalno da ih unosimo hranom. Neesencijalne aminokiseline su podjednako neophodne organizmu kao i esencijalne. Međutim, zovu se tako jer se sintetišu u organizmu. Sledeća kategorije, poluesencijlane ili uslovne aminokiseline su organizmu potrebne samo u nekim određenim okolnostima, a isto tako i u slučaju da ih organizam ne sintetiše u dovoljnoj količini.

amino kiseline

22 proteinogene aminokiseline

Esencijalne Neesencijalne Poluesencijalne
histidin alanin arginin
izoleucin asparginska kiselina cistein
leucin glutaminska kiselina glutamin
lizin selenocistein glicin
metionin prolin
fenilalanin serin
treonin tirozin
triptofan aspargin
valin pirolizin*
*Pirolizin ne koriste ljudi.

 

9 esencijalnih  aminokiselina

U nastavku sledi spisak 9 esencijalnih aminokiselina, njihovih korisnih svojstava i najboljih izvora u kojima se nalaze.

Histidin

  • Aminokiselina histidin važna je za proizvodnju crvenih i belih krvnih zrnaca.
  • Važna je i za razvoj tkiva.
  • Histidin pomaže kod lečenja senzorineuralnog gubitka sluha.
  • Pomaže varenju.

Najbolji izvori aminokiseline histidin: pirinač i pšenica.

Izoleucin

  • Aminokiselina izoleucin korisna je za stvaranje hemoglobina.
  • Esencijalna za stabilizaciju i regulisanje šećera u krvi.
  • Takođe, esencijalna u održavanju energetskog nivoa.
  • Potrebna za obnavljanje mišićnog tkiva.

Najbolji izvori aminokiseline izoleucin: jaja, riba, badem, leblebije, sočivo i soja.

Leucin

  • Klasifikovana je kao hidrofobna aminokiselina jer se nalazi na ugljovodiničnoj strani lanca.
  • Leucin je aminokiselina neophodna za normalan razvoj odojčadi.
  • Oslobađa mnogo energije tokom bilo kakvih vežbi.
  • Zovu je još i prethodnicom holesterola.

Najbolji izvori leucina: badem, ovas, pasulj, leblebije i kukuruz.

Lizin

Poboljšava koncentraciju.

Pomaže mišićnoj masi i regeneraciji tkiva.

Pomaže kod apsorpcije kalcijuma.

Važna za pravilan rast i razvoj dece.

Može da bude štetna. Preterana konzumacija lizina mora da se izbegava.

Najbolji izvori: sir, krompir, lima pasulj, mleko itd.

Metionin

  • Snabdeva organizam sumporom.
  • Metionin pomaže funkcionisanju jetre.
  • Štiti od štetnog zračenja.
  • Pomaže kod prevencije tumora.
  • Aminokiselina metionin pomaže razlaganju masti.

Korisna je i za osobe koje pate od osteoporoze.

Najbolji izvori aminokiseline metionin: jaja, meso, semenke, jogurt, sočivo i beli luk.

Fenilalanin

  • Koristi se kod reumatoidnog artritisa i odvikavanja od alkohola.
  • Koristi se protiv migrenoznog bola, menstrualnih grčeva i deluje kao podizač raspoloženja.
  • Aminokiselina fenilalanin obuzdava glad i žudnju za hranom.

Najbolji izvori: mleko sisara, kikiriki, sir, soja i seme susama.

Treonin

  • Pomaže organizmu da proizvodi više antitela, a tako poboljšava imuni sistem.
  • aminokiselina treonin igra važnu ulogu u proizvodnji kolagena.
  • Neophodna za balans proteina u organizmu.
  • Ne dozvoljava taloženje masti u jetri.

Najbolji izvori treonina: pšenica, smeđi pirinač, riba kikiriki itd.

Triptofan

  • Mozak je koristi za lučenje serotonina (korisna za osećaj blagostanja).
  • Važna za kontrolu depresije i shizofrenije.
  • Pomaže u procesu zgrušavanja krvi.
  • Kontroliše cikluse sna.
  • Sprečava nesanicu, nestrpljivost, depresiju i anksioznost.

Najbolji izvori: jaja, jagnjetina, seme susama, govedina i tunjevina.

Valin

  • Aminokiselina valin reguliše metaboličke procese i regeneriše mišično tkivo.
  • Pomaže kod nedostatka aminokiselina usled lekova.
  • Neophodna za ravnotežu azota u organizmu.
  • Deluje kao stimulans.

Najbolji izvori aminokiseline valin: mlečni proizvodi, pečurke i sojin protein.

Napomena – Tirozin je veoma važna aminokiselina (uslovna esencijalna) i potrebna je za pravilan rast i razvoj odojčadi. Važna je za funkcionisanje hipofize i štitnjače, a kožu štiti od zračenja. Pošto je odojčad ne proizvode, esencijalna je u ranim fazama. Međutim, kada deca porastu, a njihov organizam počne da sintetiše ovu aminokiselinu, postaje neesencijalna.

Osim prirodnih izvora u hrani, aminokiseline mogu da se uzimaju i u obliku suplementa, nakon konsultacije sa lekarom. Nedostatak aminokiselina dovodi do smetnji u razvoju, edema kod dece, nedostatka enrgije i podložnosti opasnim bolestima jer dolazi do pada imuniteta. Trebalo bi da se pridržavate ishrane sa visokim sadržajem proteina, kao i da uključite namirnice koje smo pomenuli da biste zadovoljili potrebe organizma.

Suplementi aminokiselina – korisna i neželjena dejstva

Pre nego što počnete da uzimate suplemente aminokiselina, u svojstvu terapije, proverite kod lekara koji su vam proteini neophodni za pravilno funkcionisanje organizma. U članku ćemo se baviti korisnim i neželjenim dejstvima ovih suplemenata.

U suštini postoje dve vrste aminokiselina – esencijalne i neesencijalne. Ove prve se zovu „esencijalnima“ jer se ne proizvode u organizmu i moraju da se dobiju iz drugih izvora. Druge sintetiše naš organizam pa se zato zovu „neesencijalnima“. Obe vrste aminokiselina imaju specifične funkcije i gradivni su elementi proteina. Koristi ih svaka ćelija našeg organizma zbog različitih presudnih funkcija. U slučaju nedostatka aminokiselina ili zbog potrebe terapije, preporučuju se suplementi.

Suplementi aminokiselina

Postoji 20 aminokiselina koje mogu da se kombinuju u različitim varijacijama da bi proizvele protein koji je potreban organizmu. Esencijalne aminokiseline su: histidin, izoleucin, leucin, lizin, metionin, fenilalanin, treonin, triptofan i valin. Ove aminokiseline su poznate i kao aminokiseline razgranatog lanca (BCAA).

Suplementi aminokiselina mogu da sadrže bilo koju od pomenutih ili kombinaciju dve ili više njih. Namirnice životinjskog porekla, kao što su meso, jaja, sir i mleko, takođe su odlični izvori aminokiselina.

Korisna svojstva aminokiselina

Aminokiseline pomažu kod regeneracije mišića, organa, kose, kože, ligamenata i žlezda. Koristi ih svaka ćelija organizma zbog različitih presudnih funkcija.

Proteini, gradivni elementi organizma, sačinjeni su od različitih aminokiselina i imaju važnu ulogu u metabolizmu. Proteini su neophodni za stvaranje enzima, membrana, mukusa, hormona itd. ova tabela opisuje različite aminokiseline i njihova korisna svojstva.

Aminokiselina Korisno svojstvo
D i L fenilalanin odvikavanje od alkohola
acetilkarnitin, tirozin Alchajmerova bolest
arginin, karnitin angina, neplodnost muškaraca
soja smanjenje rizika od karcinoma, terapija zamene hormona, menopauza
karnitin sindrom hroničnog umora, visok nivo triglicerida, intermitentna klaudikacija
cistein, acetilcistein podrška za hemoterapiju, hronična opstruktivna bolest pluća, emfizem, bronhitis
alanin, glutaminska kiselina, glicin benigna hiperplazija prostate
karnitin, taurin dijabetes
taurin epilepsija, visok krvni pritisak
lizin herpes simpleks
arginin, karnitin, taurin zatajenje srca
D i L fenilalanin, L fenilalanin, tirozin depresija
proteini timusa (grudne žlezde) hepatitis
karnitin, soja visok holesterol
cistein, glutamin, acetilcistein pomoć kod HIV-a
D i L fenilalanin osteoartritis, bol
glutamin peptički ulkus, ulcerozni kolitis
metionin, taurin podrška jetri
L fenilalanin Parkinsonova bolest, vitiligo
leucin, tirozin fenolketonurija
BCAA, kreatin postoperativni oporavak
D i L fenilalanin, histidin reumatoidni artritis
ornitin, ornitin alfa ketoglutarat zaceljivanje rana
BCAA, karnitin, kreatin, izoleucin, leucin, ornitin, ornitin alfa ketoglutarat, valin, proteini surutke podrška sportistima

 

Za odrasle

Aminokiseline čine ćelije zdravima i jakima, a tako pomažu stvaranju energije i gubitku težine. Uz njih ćete bolje skidati salo. Aminokiselina arginin, koje ima u L-argininu, ima potencijal sagorevanja masti. Suplementi su posebno popularni među sportistima i bodibilderima, pošto su im potrebne veća mišićna masa i poboljšane performanse. Na primer, suplement koji sadrži mešavinu BCAA, arginin i glutamin, pomaže bržem oporavku od zamora mišića nakon ekscentričnog treninga. Prenosivost kiseonika unutar krvnih sudova se povećava, a šanse za oštećenje mišića se smanjuju kada se ovaj suplement redovno koristi. Kada suplemente aminokiselina uzimaju sportisti, uočava se poboljšanje efektivnosti treninga, a ujedno i pozitivni efekti na integritet mišića i hematopoeza.

Aminokiseline za decu

Deca koja imaju ADHD mogu da imaju koristi od suplemenata aminokiselina. Kod ove dece se ispoljava manjkavost moždanih neurotransmitera, što igra važnu ulogu u njihovom ponašanju, pamćenju i sposobnosti učenja. Aminokiseline mogu da poprave neurotransmitere i pospeše njihovo pravilno funkcionisanje, popravljanjem hemijskog disbalansa u mozgu. Nedostatak ovih nutrijenata kod dece može da rezultira problemima sa koncentracijom, nedostatkom pažnje i insomnijom. Iznenadne „nepredvidljive promene“ ponašanja mogu da se obuzdaju uzimanjem aminokiselina. L-arginin može da pokrene lučenje hormona rasta u hipofizi, čime se povećavaju šanse za visok stas.

Neželjena dejstva aminokiselina

Većina suplementa aminokiselina je bezbedna, mada neki mogu da dovedu do neželjenih dejstava uznemirenosti, anksioznosti i ubrzanog lupanja srca pri većim dozama. Na primer, prekomerna doza tirozina može da izazove uznemirenost i anksioznost.

Trebalo bi napomenuti da unos prevelike doze aminokiselina povećava opterećenje bubrega.

Slično tome, neizbalansirana mešavina aminokiselina ili prekomerno uzimanje jedne, može biti podjednako štetno.

Kada se ovi suplementi koriste u okviru plana ishrane zasnovanog na unosu više proteina, a manje masti, mogu da izazovu abnormalni srčani ritam.

Svi koji su zainteresovani za korišćenje ovih suplemenata, moraju da znaju da su vitamini B6 i C neophodni za metabolizam aminokiselina, budući da ovi vitamini pospešuju apsorpciju aminokiselina. Uz suplemente aminokiselina trebalo bi da uzimate i vitamine.

Trebalo bi da birate L oblike ovih suplementa jer su prihvatljiviji organizmu. Proverite da li suplement sadrži dobar odnos aminokiselina.

Preporučljivo je da uzimate samo jednu aminokiselinu u formi suplementa na prazan želudac jer ćete tako pospešiti apsorpciju. Imajte na umu da aminokiseline najbolje deluju kada su sve esencijalne i neesencijalne ponuđene organizmu. Nedostatak ovih nutrijenata može da utiče na varenje, kardiovaskularni sistem i neurološki balans. Nedostatak aminokiselina može da rezultira artritisom i utiče na kognitivne funkcije. Međutim, trebalo bi da se posavetujete sa lekarom pre uzimanja bilo kojih nutritivnih suplemenata aminokiselina. Uputstva morate rigorozno da sledite i da se držite preporučene doze kako biste izbegli neželjene efekte.

Soda bikarbona za kosu i protiv peruti

Soda bikarbona je deo svakog domaćinstva, jer je izuzetno korisna. Prirodno je antibakterijska i balansira pH nivo kože. Prilično je jeftina, svuda je dostupna, a osim za uklanjanje kamenca sa kućnih aparata i sl, ima i lekovita svojstva. Soda bikarbonu možete koristiti kao proizvod za ulepšavanje, ili kao lek za brojne poremećaje u organizmu i na koži.

Ali, da li se može koristiti i za kosu ? I, ako može, koji problemi se rešavaju kad se koristi soda bikarbona za kosu ?

Da li je soda bikarbona dobra za kosu ?

Soda bikarbona ima pH nivo veći od 7, što znači da je prirodno alkalna. Zato se može koristiti za kosu kao tretman za mnoge probleme – perut, opadanje, i slično. Ali, soda bikarbona nije pogodna za sve tipove kose. Osobe koje već imaju kosu sa pH nivoom većim od 7 ne bi trebalo da je koriste, jer će je u tom slučaju, samo izlomiti i umrsiti.

soda bikarbona za kosu

Kako da koristite soda bikarbonu

  1. Šampon od soda bikarbone

Pošto je prirodno alkalna i nežna, pomoći će vašoj koži glave da se reši nagomilanih hemikalija. Ubacite malu količinu soda bikarbone u svoj šampon i perite njime kosu, barem jednom nedeljno, kako bi imali jaku i zdravu kosu.

Saznajte više>>> Ovaj šampon sa sodom bikarbonom mi je spasio kosu

  1. Soda bikarbona za masnu kosu

Ako imate masnu kosu i kožu glave sa kojom se mučite, soda bikarbona je pravo rešenje za vas! Masna koža glave ima neprijatan miris i izaziva dodatno znojenje, u njoj se skupljaju prašina i drugi zagađivači iz okoline. Zbog toga, može izazvati lomljenje kose.

Za rešenje ovog problema, pomešajte soda bikarbonu sa vodom u razmeri 1:3 i nanesite je na vlažnu kosu, pokrivajući svaku vlas. Ostavite da deluje 5 minuta pa isperite. Ovako ćete se odmah rešiti neprijatnog mirisa. Ponavljajte postupak dva puta mesečno, ne češće.

Druga opcija je suvo pranje kose. Pospite malo soda bikarbone na kožu glave i umasirajte. Višak uklonite četkom.

  1. Soda bikarbona za perut

Pojava peruti je jedan od najčešćih problema sa kosom. To je upala skalpa, koja izaziva pojavu belih flekica. Da biste uklonili perut, pokvasite kosu i umasirajte 1 kašiku soda bikarbone. Sačekajte dva minuta pa je operite, i ponavljajte ovaj proces svake nedelje, za najbolje rezultate.

Ili, možete pomešati malo soda bikarbone sa sokom od limuna, i naneti ovakvu pastu u koren kose. Sačekajte malo, pa isperite i, vremenom ćete ukloniti perut. Pošto je limun bogat vitaminom C, magnezijumom itd, doprinosi procesu čišćenja kose.

  1. Soda bikarbona za regeneraciju

Pri svakom pranju kose, važno je da nanosite regenerator, kako bi zaštitili kutikulu dlake i učinili je glatkom. Pošto soda bikarbona balansira kiselost, odlična je za kosu. Zato je možete koristiti za dubinsku regeneraciju.

Pomešajte pola šolje soda bikarbone sa šoljom običnog regeneratora. Nakon šamponiranja, nanesite vaš regenerator na kosu, od korena do vrhova. Sačekajte 15-ak minuta pa isperite.

Važno: nemojte nikada koristiti samu soda bikarbonu kao regenerator, jer je izuzetno alkalna, te se mora pomešati samo sa regeneratorom koji je kiseo po prirodi. PH nivo se mora održati na nivou 5-5,5.

Povezano>>> Maske sa sodom bikarbonom za kosu i lice

  1. Soda bikarbona za svaku priliku

Vaša kosa trpi štetu ako se hemijski proizvodi (koje koristimo za stilizovanje, recimo) ne uklone u potpunosti iz nje. Isperite kosu soda bikarbonom kako bi iz kose uklonili višak šampona, proizvoda za stilizovanje i sprečili štetu.

Za lepu kosu, pomešajte 3 kašike doda bikarbone u šolji punoj vode i nakon pranja, nanesite ovaj rastvor na skalp i uz pomoć peškira osušite kosu.

  1. Soda bikarbona za grube vlasi

Svaka vlas kose sastoji se od korteksa, kutikule i medule (koji ponekad može biti odsutan). Soda bikarbona, pošto je alkalna, popunjava kutikulu i čini je glatkom i mekom. Na taj način, rešavate problem grube dlake.

Važno: nemojte koristiti ovaj tretman ako vam je pH nivo kose prirodno alkalan. Istraživanja pokazuju da biste ovako samo oštetili kosu.

  1. Soda bikarbona protiv opadanja kose

Opadanje kose je problem sa kojim se podjednako suočavaju i žene i muškarci. Prosečno, svaka osoba dnevno izgubi oko 100 vlasi. Opadanje kose mogu izazvati stres, upotreba hemijskih proizvoda i puno drugih razloga.

Kao što je već pomenuto, soda bikarbona ukloniće nagomilane hemikalije i prljavštinu koja se zadržala u kosi. Na taj način, može sprečiti i opadanje kose. Kako biste pospešili rast nove kose, popijte čašu vode sa rastopljenom kašikicom soda bikarbone.

  1. Soda bikarbona i jabukovo sirće za kosu

Ovo je još jedan melem za kosu koji ima puno upotreba, i pomaže kosi da brže raste. Sirće se odavno koristi i kao šampon i kao regenerator. A pošto je soda bikarbona alkalna, morate je neutralisati nekim kiselim sastojkom, ukoliko je vaša kosa sklona oštećenju.

Pa, da biste koristili soda bikarbonu za rast kose, trebaće vam i sirće.

Navlažite kosu i nanesite soda bikarbonu temeljno, od korena do vrhova. Blagim pokretima je umasirajte pa isperite mlakom vodom. Zatim, razblažite sirće vodom (1 šolja sirćeta u 4 šolje vode; prilagodite po dužini vaše kose), nanesite na kosu pa isperite hladnom vodom.

Važno: sirće ima jak miris. Da biste ga ublažili, u rastvor dodajte par kapi nekog esencijalnog ulja koje je dobro za kosu – lavande, sandalovine, ruzmarina, i slično. Ulja poput lavandinog uklanjaju neprijatan miris, a dobra su i za rast kose.

Saveti:

  • Preterana upotreba soda bikarbone za kosu otvoriće kutikulu dlake, jer ima visok pH nivo.
  • Pre upotrebe, testirajte kako vam koža glave reaguje na manje vidnom mestu.
  • Ako primetite neke nuspojave, prestanite da koristite soda bikarbonu za kosu.
  • Da bi vam kosa bila negovana, bitno je da vam i češalj bude čist. Možete se poslužiti soda bikarbonom.

 

grcki jogurt proteini

Grcki jogurt i zdravlje, kalorije, recept

Ako uživate u ukusu grčkog jogurta saznajte kako utiče na zdravlje, koliko ima kalorija a na kraju je i jednostavan recept za grčki jogurt tako da ga možete sami napraviti i neograničeno uživati u njemu…

Grčki jogurt: napumpan zdravstveni trend ili ima nekog smisla? Pročitajte da li je stvarno dobar za zdravlje.

Grčki jogurt kalorije: 59 na 100 grama

Zdravstveni trendovi se smenjuju gotovo istim tempom kao i estradne zvezde, zbog čega se pitamo da li su uopšte vredni našeg vremena. Da li je kelj zaista bolji od obične zelene salate? Da li kafa sa puterom zaista podiže energiju? Da li je alkalizovana voda vredna dodatnih para? Postoji toliko informacija koje potiču od ličnih mišljenja i reklama, da uvek moramo dodatno da istražujemo, ne bi li saznali pravu istinu. Sve ovo, vodi nas do grčkog jogurta, koji trenutno vlada među trendseterima.

Grčki jogurt, za razliku od običnog jogurta je tri puta proceđen (inače se cedi dva puta), kako bi se uklonila kisela surutka. Surutka je žućkasta tečnost koja ostaje nakon pravljenja različitih mlečnih proizvoda sa kulturama. Sastoji se od manje količine masti, minerala i laktoze (mlečnog šećera). Ovaj proces kao rezultat daje kremastiji i gušći jogurt, koji zadržava klasičan, kiselkast ukus. Ali osim drugačije teksture, grčki jogurt ima i veću količinu proteina i manje šećera i ugljenih hidrata.

grcki jogurt recept

Sve ovo grčki jogurt čini još atraktivnijim od običnog jogurta, posebno ako želite zdrav doručak ili užinu. Ovo su samo neki razlozi zbog kojih bi trebalo da ga ubacite u svoju ishranu:

4 koristi od grčkog jogurta za zdravlje

Grčki jogurt proteini

Grčki jogurt sadrži oko 10 g proteina na 100 grama što znači da se u redovnoj porciji grčkog jogurta nalazi se 15-20 grama proteina, što je mnogo više ako se uporedi sa 9 grama koja su u običnom jogurtu. Proteini igraju ključnu ulogu u organizmu jer su neophodni za njegovu strukturu, funkciju i regulaciju tkiva i organa. Ishrana sa visokim nivoom proteina izgrađuje mišiće, ubrzava metabolizam i poboljšava sagorevanje viška masti.

Manje laktoze

Laktoza je šećerna komponenta, koja se nalazi u mleku i mlečnim proizvodima. Većina laktoze nalazi se u surutki. Pošto se ona odvaja u toku pravljenja grčkog jogurta, nivo laktoze je nizak, u poređenju sa običnim jogurtom. Ovo je vrlo važno za osobe alergične na laktozu. Netolerantnost na laktozu može izazvati dijareju, zatvor, nadimanje, poremećaje na koži, grčeve, gasove, te je grčki jogurt odlična alternativa.

Manje ugljenih hidrata

Grčki jogurt može sadržati 50% manje ugljenih hidrata od običnog jogurta. To može biti dobra stvar za većinu ljudi, jer ugljeni hidrati sadrže veliki deo ishrane. Ograničavanjem unosa ugljenih hidrata, a većim unosom proteina, lakše ćete stvoriti mišićnu masu i sagoreti masti.

Manje natrijuma

Natrijum, glavni sastojak soli, je elektrolit koji većina ljudi konzumira u prevelikoj količini. Kada ga previše uzimate, može izazvati zamor bubrega, što izaziva nadimanje, naticanje, bol u donjem delu leđa i smanjenu funkcionalnost bubrega. Pored toga, može vam povećati krvni pritisak, i na taj način uzrokovati mnogo opasnije bolesti srca i ostaviti posledice na kardiovaskularni sistem.

Da li je grčki jogurt koji kupujemo dobar za zdravlje ?

Realno stanje: važno je zapamtiti da nisu svi grčki jogurti isti. Pošto je sve popularniji, mnoge firme pokušavaju da se ubace na tržište sa svojim varijantama grčkog jogurta, te se, zbog manjka propisa svašta može naći pod imenom ‘grčki jogurt’. Ovi takozvani grčki jogurti su po sastavu običan jogurt sa dodatim skrobom, dobijenim od kukuruza ili mlečnog koncentrata. Tekstura se ne dobija tradicionalnim procesom ceđenja, zbog čega su manje kvalitetni. U njima se nalaze i dodate žive kulture. Zato, ovakav grčki jogurt nema efekte na zdravlje kakve ima pravi, grčki jogurt.

Kupujte pametno: da biste bili sigurni da kupujete pravi grčki jogurt, morate proveriti šta piše na pakovanju. Kupujte samo one koji sadrže mleko i žive aktivne kulture u sastojcima. Izbegavajte sve brendove koji sadrže zgrušnjavače i proverite da li na pakovanju piše „napravljeno sa živim kulturama“. Organski proizvodi su takođe, uvek dobra ideja. Ovako ćete sebi obezbediti visok nivo vitamina i minerala, i bićete sigurni da ne unosite nikakve dodatne hormone, genetski modifikovanu hranu ili antibiotike koji se koriste u proizvodnji. Ili još bolje, probajte da napravite svoj grčki jogurt, prateći ovaj brz i lak recept.

Kako napraviti grčki jogurt – recept

Volite grčki jogurt, ali biste voleli da nađete neki koji je potpuno prirodan? Zašto ne biste napravili svoj?

Verovali ili ne recept za grčki jogurt je jednostavan!

Nažalost, većina grčkih jogurta na tržištu ne pravi se od organskog mleka, pa je obično puno hemikalija, stabilizatora i skrivenih šećera. Ako budete pravili svoj organski jogurt, bićete sigurni da je sve kvalitetno, jer ste vi glavni. Vi kontrolišete vreme fermentacije, i kvalitet mleka.Koristite sveže mleko kada uspete da ga nađete ili kada ne možete da nađete organsko mleko Ono što je iznenađujuće, cena malog pakovanja organskog mleka je otprilike ista kao cena velikog pakovanja neorganskog grčkog jogurta.

Kada pravite svoj jogurt, recept vam neće biti komplikovan važno je da obratite pažnju na period u kom se jogurt „odmara“; ovo je vreme kada se mleko fermentiše i polako postaje jogurt.Ubacite posudu u kojoj pravi jogurt prvo u peškir pa u rernu, koja je naravno, isključena. Ostavim je tamo 12 sati, pa procedite jogurt kroz gazu. Ako ostavite da se procedi preko noći, dobićete gušći jogurt.

Domaći grčki jogurt recept

Sastojci:

  • 2 litra mleka, svežeg nepasterizovanog ili organskog
  • ¼ šolje kupovnog grčkog jogurta (on će vam služiti za početak)
  • Termometar
  • Gaza
  • Velika posuda (šerpa)

Uputstvo

Na srednjoj vatri, u velikoj šerpi, zagrejte mleko na 82 stepena i često mešajte, da ne bi zagorelo na dnu. Isključite i sačekajte da se mleko ohladi na 40 stepeni (formiraće se kajmak na površini). Pažljivo dodajte ¼ šolje grčkog jogurta, pa umotajte šerpu u peškir i ostavite ga na tamno mesto, kao što je rerna ili orman.

Ostavite šerpu 8-12 sati i kada otvorite poklopac, trebalo bi da imate gustu smesu koja liči na jogurt. Stavite cediljku preko činije sa gazom, i procedite jogurt. Prekrijte i ostavite da se cedi još par sati. (što se duže cedi, jogurt postaje gušći) Kada postignete željenu gustinu, prespite jogurt u posudu sa poklopcem koji ne propušta vazduh i trajaće vam nedelju dana.Recept za grčki jogurt nije komplikovan, a posebno će u njemu uživati oni koji su navikli da sami prave običan jogurt i kiselo mleko.

zuti nokti na nogama

Zašto su vam žuti nokti na nogama i kako da ih izlečite

Žute nokte izazivaju mnoge bolesti ali i vaš lični izbor laka za nokte, kao što su oni narandžastih, žutih ili crvenih nijansi. U nekim slučajevima, žuti nokti mogu da ukazuju na ozbiljne probleme kao što su gljivična infekcija ili dijabetes. Važno je da preduzmete neke korake i naučite kako da se rešite žutih noktiju na nogama jer ako se ne leče, može doći do toga da budu zahvaćen čitavi nokti pa čak i koreni noktiju.

Šta izaziva žute nokte na nogama?

Gljivična infekcija nožnog nokta

Uobičajena gljivična infekcija, kao što je onihomikoza, može biti uzrok pojave žutih nožnih noktiju. Samo u SAD od nje pati 12% stanovništva. Veće šanse za pojavu gljivične infekcije imate ako nosite tesnu obuću jer tako obezbeđujete gljivicama vlažnu sredinu u kojoj one bujaju. Ukoliko je u pitanju infekcija, nokti će biti žuti, tamni i zadebljani. Veoma je važno da se obratite lekaru jer infekcija može da dovede do odvajanja nokta od ležišta.

zuti nokti na nogama

Sindrom žutih noktiju

U ovom slučaju ćete primetiti da dolazi do zadebljanja i žutila noktiju pa čak i do odvajanja od ležišta. Stvarni uzrok ovog oboljenja zbog koga se javljaju žuti nokti je nepoznat, međutim, osobe sa slabim limfnim sistemom mogu da ga dobiju. Takođe, veće šanse za razvoj sindroma žutih noktiju imaju osobe koje pate od bronhiekstazija, upale sinusa, reumatoidnog artritisa i karcinoma.

Lak za nokte

Ako koristite lak za nokte tamne boje, onda on može biti krivac u vašem slučaju. Žuta boja je obično samo mrlja koje se možete rešiti tako što ćete pre laka za nokte naneti osnovni premaz. Izbegavanje laka za nokte neko vreme, isto tako pomaže.

Kako se rešiti žutih noktiju na nogama ?

Blago poliranje noktiju

Žute mrlje se obično nalaze na gornjem sloju nokta. Možete ih se rešiti blagim poliranjem noktiju. Imajte na umu da često poliranje izaziva slabljenje noktiju. Možete da probate da nakon poliranja nanesete bezbojni lak za jačanje noktiju. Ne oslanjajte se previše na skidače laka za nokte jer oni mogu samo da pogoršaju stvar.

Probajte vodonik peroksid (hidrogen)

Zbog svojstva izbeljivača, 3% rastvor vodonik peroksida može da bude izuzetno dobar lek za žute nokte na nogama.

Jednostavno pomešajte 3 kašike hidrogena i pola šolje vode i dobro promešajte. Potopite stopala u rastvor na par minuta i istrljajte nokte mekom četkicom za zube. Ovo ponavljajte jednom nedeljno i žuti nokti će postepeno vratiti prirodnu boju.

Koristite sodu bikarbonu

Ona deluje kao izbeljivač i eksfolijator. Potrebno je da pomešate 1 kašiku 3% hidrogena i 2 ½ kašike sode bikarbone u maloj posudi. Mešavinu nanesite direktno na nokte sa žutim mrljama. Ostavite da deluje 3 do 4 minuta pa isperite mlakom vodom.Žuti nokti zbog gljivičnih infekcija se u blažim slučajevima mogu lečiti ovom kombinacijom.

Nanesite pastu za zube

Ako su od paste za zube vaši zubi belji, od nje mogu da pobele i vaši žuti nokti. Vodite računa da koristite pastu za zube koja sadrži vodonik peroksid (hidrogen). Jednostavno nanesite pastu na nokte i ostavite je da deluje oko 10 minuta. Četkicom za nokte nežno istrtljajte nokte. Na kraju očistite nokte vatom namočenom u mlaku vodu.

Probajte ulje čajevca

Ako je žuta boja nožnih noktiju posledica gljivične infekcije, onda je ovo delotvoran lek. Ovaj prirodni fungicid ima antimikrobno dejstvo i može da dezinfikuje nokte. Jednostavno nanesite čisto ulje čajevca na nokte. Najbolje je da za ovo koristite pipetu. Ostavite da deluje nekoliko minuta pa isperite mlakom vodom. Redovno ponavljali dva puta dnevno tokom nekoliko meseci pa ćete videti rezultate.Žuti nokti zbog teže gljivične infekcije se i medicinskim lekovima moraju tretirati nekoliko meseci.

Uzimajte suplemente cinka

Ako su žuti nokti na nogama posledica sindroma žutih noktiju, uzimanje suplemenata cinka može da se pokaže korisnim. Čak iako vam ne pomogne direktno oko problema sa žutim noktima, ima druga korisna dejstva i sprečava infekciju.

Povećajte unos vitamina E

Veći unos vitamina E takođe pomaže. Istraživanja pokazuju da kombinovanje vitamina E sa drugim lekovima protiv gljivičnih infekcija ili sindroma žutih noktiju daje impresivne rezultate. Možete da probate i topičku primenu vitamina E da biste smanjili žutilo i poboljšali zdravlje noktiju.

Pređite na medicinska sredstva

Ako kućni lekovi ne deluju, morate da probate medicinska sredstva da biste se rešili žutih noktiju na nogama.

  • Ako je u pitanju infekcija, lekar može da vam prepiše medicinski lak za nokte inficirane gljivicama Exoderil kapi i koji leči blaže infekcije. Za ozbiljnije infekcije može da pređe na oralne antifungalne lekove, kao što su terbinafin ili Canesten losion.
  • Za blaže slučajeve postoje i gelovi za nokte. Gelovi bi trebalo da ubijaju mikrobe i odstranjuju naslage ispod noktiju. Nemojte ih koristiti na svoju ruku bez konsultacije sa lekarom.
  • Možete da pokušate i sa preparatom Zetaclear koji sadrži sastojke kao što su ulje jojobe, ulje čajevca, ulje karanfilića i ulje lavande. Svi ovi sastojci imaju antigljivično dejstvo i odlični su protiv žutih noktiju na nogama. Ovaj proizvod uglavnom nema neželjenih dejstava.

Moramo da pomene i to da je moguće da lekar predloži hirurško odstranjivanje žutog, inficiranog nokta kada svi ostali metodi lečenja podbace.

Kako sprečiti pojavu žutih noktiju na nogama?

Obično je prilično teško rešiti se žutih noktiju na nogama pa zato probajte da se držite ovih saveta da biste, pre svega, sprečili da do toga uopšte dođe.

  • Trudite se da uvek u kući imate neku antigljivičnu kremu. Koristite je ako se gljivice ponovo jave.
  • Stopala moraju uvek da budu suva, a obuća mora da „diše“ da ne bi dolazilo do infekcije.
  • Kada i pod tuš kabine moraju da budu osušeni nakon upotrebe jer su idealno mesto za razvoj gljivica.
  • Čarape perite u rastvoru ulja eukaliptusa i vode, u odnosu 60g ulja na 6 l vode.
  • Uložite novac u kupovinu sterilizatora za cipele da biste uništili bakterije i gljivice koje izazivaju infekciju nožnih noktiju.
  • Pedikir može da potisne nazad kutikulu (kožicu između nokta i korena) i tako omogući gljivicama da prodru ispod ležišta nokta. Izbegavajte!

Prirodni lekovi za grebanje u grlu i kašalj

Kašalj i grebanje u grlu su vrlo iritantna kombinacija koju uzrokuje velik broj faktora. Ovo neprijatno stanje se obično zove „suvi kašalj“ i obično je znak infekcije ili alergijske reakcije. Kod ovakve vrste kašlja nema šlajma. Ako nema groznice niti sličnih simptoma, suvi kašalj se lako može izlečiti uz pomoć kućnih lekova. Ako je suvi kašalj uporan i javljaju se druge komplikacije, to može biti simptom ozbiljnije bolesti i potrebno je obratiti se lekaru.

Uzroci suvog kašlja i grebanja u grlu

  1. Virusna infekcija

U većini slučajeva, suvi kašalj se javlja zbog gripa i prehlade. Kada imuni sistem ne može da se izbori sa infekcijom, virus dolazi u gornji deo disajnih puteva. Umesto da izazove upalu i sluz, virs iritira nerve kojima je obložen taj deo i tako izaziva suvi kašalj.

suvi kasalj kod odraslih

  1. Zagađenje vazduha

Zagađen, hladan vazduh ili magla mogu izazvati suvi kašalj. Zagađenje iz vazduha koji dišemo postaje „zarobljeno“ u sluzi kojom je obloženo grlo, što dovodi do iritacije i kašlja

  1. Polenska groznica

Kad je u pitanju polenska groznica, prisustvu polena izaziva organizam da luči velike količine histamina, biohemijske supstance koja dovodi do upale respiratornog trakta i suvog kašlja

  1. Spavanje sa otvorenim ustima

Postoji mnogo faktora koji dovode do poteškoća sa disanjem kroz nos, a neki od njih su sleep apneja, zapušen nos, sinusitis i polipi u nosu. Kada ne možete da dišete kroz nos, spavate sa otvorenim ustima da biste mogli da dišete. U kombinaciji sa veštački zagrejanim vazduhom tokom zime, disanje na usta dovodi do suvog kašlja

  1. Alergijske reakcije

Ljudi koji su alergijčni na određene namirnice često imaju suvo grlo i kašlju. Ozbiljnije alergijske reakcije mogu dovesti do zapušavanja disajnih puteva i čak izazvati smrt. Budite posebno oprezni kada jedete nešto što niste ranije jeli, a mislite da hrana sadrži alergene

  1. Pušenje

Pušači često imaju suvo grlo, jer im se stvara upala plućnog tkiva i grla. Kod pušača ova bolest lako napreduje i dovodi do hroničnog bronhitisa ili hronične opstruktivne bolesti pluća. Ako imate hronični kašalj, trebalo bi da odmah ostavite pušenje i što pre posetite lekara

  1. Nuspojave lekova

Određeni lekovi, uključujući i one protiv visokog  krvnog pritiska, mogu dovesti do suvog kašlja.

Prirodni lekovi za kašalj i grebanje u grlu

  1. Med

Med može brže i lakše ukloniti ove simptome nego mnogi lekovi. Razlog tome je što med blagotvorno deluje na grlo i ima takvu teksturu da omekšava i oblaže iritirane ćelijske membrane. Sve što treba da uradite jeste da tri puta dnevno pujedete po kašiku meda. Ako uveče pred spavanje pijete vodu s medom, to će vam pomoći da bolje spavate i manje kašljete tokom noći.

  1. Slana voda

Slana voda olakšava neprijatnost koju izazva kašalj i grebanje u grlo. Kada grgođete slanu vodu, ima više soli na spoljnim membranama ćelije nego unutar njih, što znači da voda izlazi iz ćelija. Kako voda izlazi, smanjuje se otok, pa samim tim i neprijatnost. Izmešajte kašičicu soli u šolji tople vode i time ispirajte grlo oko 15 sekundi.

  1. Radite inhalaciju sa biljnim uljima

Inhalacija mnogo pomaže kod iritiranog grla, kašlja i kod izbacivanja sluzi i gripa. Prokuvajte vodu i dodajte u nju par kapi ulja čajevca ili ulja eukaliptusa. Nagnite se nad vodu i udišite paru, samo pazite da se ne opečete.

  1. Čaj od majčine dušice

Čaj od majčine dušice se vekovima koristi zbog svojih antimikrobnih svojstava i može dosta pomoći kod kašlja. Ovaj čaj opušta bronhije i mišiće grla i otvara disajne puteve, što olakšava iskašljavanje. Prelijte majčinu dušicu ključalom vodom i ostavite da se natapa 10-15 minuta. Pijte ovaj čaj sa limunom i/ili medom dva ili tri puta dnevno.

  1. Maska za lice

Pokušajte da izbegnete kontakt sa iritirajućim agensima kao što su zagađenje, prašina ili dim. Kupite masku za lice i nosite je kako biste sprečili dalju iritaciju.

Kada posetiti lekara?

Retko kad se ide kod lekara zbog kašlja i grebanja u grlu koje traje nekoliko dana. Ipak, u sledećim slučajevima potražite medicinsku pomoć:

  • Ako vam kašalj traje više od 3 nedelje
  • Ako se kašalj pogoršava
  • Ako imate bolove u grudima, poteškoće sa disanjem ili iskašljavate krv
  • Imate druge simptome, poput oticanja ili stvaranja čvorića u vratu, promene glasa ili neočekivan gubitak težine.

U nekim slučajevima, lekar će vas poslati kod specijaliste ili sprovesti detaljnije testove.

 

orahovo ulje

Orahovo ulje za kosu, lice i kuvanje

Orasi su oduvek bili poznati kao izvor omega-3 masnih kiselina. Oni se od davnina konzumiraju kao orašasti plodovi. Kroz nekoliko poslednjih decenija, naučili smo da je ulje od oraha dobro za našu kožu, kosu i zdravlje.

Konzumiranje orahovog ulja prošlo je kroz nekoliko trendova u poslednjih par decenija. Ima varirajuća svojstva, koja su dokazano jednako dobra za zdravlje svih ljudi.

Ovaj tekst govori o pozitivnim svojstvima koje ima orahovo ulje. Nastavite sa čitanjem kako biste otkrili detalje.

Orahovo ulje za kosu

Ulje od oraha je obično hladno ceđeno i bledo žute boje. Obično je laganog ukusa i gotovo da nema nikakav miris. Kao i kod drugih vrsta ulja za kosu, postoji puno pretpostavki o tome šta orahovo ulje može učiniti za vašu kosu. Ima nekoliko istih benefita kao i druga ulja na bazi orašastih plodova, kao što su čišćenje kože glave, hidriranje kose, sprečavanje opadanja kose i pospešivanje njenog rasta, i održavanje vlasi jakima i zdravima. Orahovo ulje doprineće i boji kose, tako da deluje življe i bujnije.

orahovo ulje za lice

Veruje se da orahovo ulje čisti kožu glave od prljavštine, znoja i izumrlih ćelija kože, u kombinaciji sa drugim uljima za kosu, kao što je jojobino, može ubiti vaške. Nekim ljudima prija osećaj stipse koji pruža orahovo ulje, zbog kog koža glave ostaje duže čista.

Saznajte više>>>  Evo kako se koristi orahovo ulje za kosu

Mnogo ljudi koristi orahovo ulje za kosu da bi je hidrirali, pošto je ono bogato masnim kiselinama.Orahovo ulje je dobro i za sprečavanje peruti, tj. seboreičnog dermatitisa. Ulje oraha ima antigljivična svojstva koja se bore protiv nekoliko različitih infekcija koja mogu napasti kožu glave i uzrokovati opadanje kose. Velika koncentracija omega 9, 3 i 6 masnih kiselina takođe sprečava opadanje kose, tako što jača folikule dlake. Veruje se da kosa brže raste kada ima jače vlasi i čistiji skalp.

Ljuske od oraha se koriste kao prirodna farba, i za izvlačenje prirodnih pramenova kose. Iako upotreba orahovog ulja za kosu možda nije efektna, veruje se da ono može naglasiti prirodnu boju kose. Čak, nekoliko proteina koji se nalaze u ulju od oraha pojačavaju boju i čine kosu življom.

Mnoge žene koriste orahovo ulje kako bi sprečile pojavu jačih dlaka na licu. Nanošenje je počinjalo obično već u detinjstvu, na čelu, nosu i drugim delovima lica. Ne postoje konkretni dokazi o efektnosti.

Orahovo ulje za kosu treba koristiti barem dv puta nedeljno, za najbolje rezultate. Ono se može koristiti samo, ali možda bolje deluje sa drugim, nosećim uljima. Ulje od oraha se smatra bezbednim za većinu ljudi, iako se ne preporučuje onima koji pate od alergije na orašaste plodove.

Orahovo ulje za lice i  kožu

Orahovo ulje se može naneti u nerazblaženoj formi na lice. Nanošenje orahovog ulja nau redovnim intervalima i malim količinama ublažava znake starenja i bora, nanošenjem na kožu i masiranjem kružnim pokretima. Ono štiti kožu od štete koju prave slobodni radikali, pošto nanošenje snabdeva kožu raznim antioksidantima. I naravno, još jedna upotreba orahovog ulja je u cilju uklanjanja gljivične infekcije sa kože. Direktno nanošenje na neki oblik kandidijaze, atletskog stopala i slično, ubija gljivice.

Ublažava bore

Mnoge žene redovno koriste orahovo ulje za lice jer je odlično za ublažavanje bora. Ono ima masnu teksturu, ali redovnim nanošenjem možete drastično ublažiti sitne linije i bore.

Svi koji su ikada imali gljivičnu infekciju znaju koliko to može biti naporno i učiniti da se oseate bespomoćno. Orahovo ulje je vaš odgovor na ovakve vrste infekcija. Ono se vrlo uspešno bori protiv gljivičnih infekcija.

Leči psorijazu

Verujemo da se mnogo ljudi užasava kožnih problema, pošto ukoliko su uporni, mogu prerasti u psorijazu. Orahovo ulje vam pomaže da je izlečite. Možete ga nanositi lokalno, ili sipati u kadu.

Odličan antioksidant

Orahovo ulje je odličan antioksidant koji pomaže organizmu da se izbori sa starenjem. Izuzetno je dobro za lice i kožu.

Masaža orahovim uljem

Jednostavna masaža orahovim uljem ublažava bolove u mišiima, artritis i generalno, pruža olakšanje. Orahovo ulje deluje kao prirodni analgetik, koji pomaže i u izbacivanju viška holesterola iz organizma. Drugi zdravstveni benefiti orahovog ulja uključuju smanjenje upale u organizmu, prirodno smanjenje stresa i poboljšavanje mentalnih sposobnosti.

Orahovo ulje u ishrani

Konzumiranje orahovog ulja prošlo je kroz velike promene širom sveta. Ovo ulje ima neke od najboljih zdravstvenih svojstava, a mi smo sastavili kompletan spisak:

Smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti

Konzumiranje orhovog ulja snižava nivo holesterola u organizmu. Na ovaj način, snižava se rizik od kardiovaskularnih bolesti. Morate uključiti orahovo ulje u redovnu ishranu.

Poboljšava funkcionisanje krvnih sudova

Konzumiranje ulja od oraha ojačava kapilare i poboljšava rad krvnih sudova. Isprobajte različite recepte u kojima se koristi orahovo ulje, pronaći ćete mnoge ukusne opcije.

Smanjuje salo na stomaku

Da, dobro ste čuli. Orahovo ulje smanjuje naslage na stomaku. Ono se jednostavno može konzumirati, zamenom redovnog ulja orahovim. Dodajte orahovo ulje u salatu i osećaćete se sito, a pomoći ćete organizmu da se izbori sa potrebom za mastima.

Orahovo ulje sprečava nesanicu i obezbeđuje vam čvrst san. Ono sadrži melatonin, koji utiče na spavanje. Dakle, orahovo ulje je dobro za osobe koje neredovno spavaju.

Povezano>>> Lekovitost orahovog ulja

Orahovo ulje za kuvanje

Orasi i ulje su odličan izvor omega-3 masnih kiselina. Većina istraživanja koja se odnosi na zdravstvene efekte oraha fokusirala se na same orahe, ali, interes za njihovo ulje je porastao u poslednjoj deceniji. Zdravstveni efekti koje orasi i orhovo ulje imaju su slični, ukoliko je ulje nerafinisano, sveže (do 6 meseci na polici) i sirovo. Ali, porcija orahovog ulja koja vam je potrebna je manja od količine oraha koju treba da pojedete, da bi dobili jednake benefite. Na primer:

Porcija od 35 grama orahovog ulja ima istu količinu hranljivih materija kao i 50 grama oraha.

Orasi su bogati fitonutrijentima i odličan su izvor selenijuma, fosfora, magnezijuma, cinka, gvožđa i kalcijuma.

Orasi i/ili ulje od oraha pruža zdravu količinu vitamina B1, B2, B3, uparenih sa vitaminom E i nijacinom.

Ulje od oraha ima bogatu orašastu aromu koja je savršena za preliv u salatama, za dodavanje ukusa ribi i mesu, za prelivanje paste i za poseban šmek dezerata. Ulje od oraha je najbolje koristiti neobrađeno, ili u hladnim sosevima, pošto kada se podgreva postaje blago gorko. Ovaj ukus može biti prijatan kada se umereno koristi.

Nerafinisano orahovo ulje je odlično na salatama, pogotovo kada se iskombinuje sa malo oraha. Dodajte orahovo ulje u piletinu ili salatu sa ćuretinom, zajedno sa malo grožđa i iseckanih oraha. Nanesite deblji sloj ulja na grilovanu ribu i odreske, tik pre posluživanja. Ubacite pastu u mešavinu orahovog ulja i začina. Pokušajte da ubacite ulje od oraha u kolače koji imaju neke orašaste plodove u sebi, kako bi naglasili aromu.

Dakle, ovo su samo neke od mnogih zdravstvenih koristi koje možete imati od orahovog ulja.

makrobioticka ishrana

Makrobiotička dijeta (ishrana) kao stil života

Zovite je potragom za hipi pokretom. Makrobiotika, sa braon pirinčem, sojom, morskim povrćem i azijskom jin-jang filozofijom nalaženja balansa u životu između zdravlja i vitalnosti, je bila originalna kontra kulturna dijeta, u 60-im godinama. Zapravo makrobiotička dijeta je prisutna mnogo duže od toga.

Makrobiotička ishrana ne tiče se samo brige o telesnoj težini – nego i pronalaska balansa u životu. Ona obećava zdraviji, holističniji, dugoročni život za muškarce, žene i decu, koja obuhvata pogled na svet i pažljiv odabir hrane. Makrobiotičari jedu redovno, jako dobro žvaću hranu, osluškuju svoj organizam, aktivni su i imaju prkosan, ali pozitivan pogled na svet.

Integralne žitarice, povrće i mahunarke čine osnovu makrobiotičke dijete, za koju mnogi smatraju da sprečava ili leči rak. Iako Udruženje za borbu protiv raka ne preporučuje makrobiotičku dijetu zbog toga što nema naučnih dokaza koji bi potkrepili ovu teoriju, ipak, naučnici kažu da ishrana koja se zasniva na biljkama, malo masti i puno vlakana, snižava rizik od srčanih bolesti i nekih vrsta raka.

makrobioticka dijeta

Šta možete, a šta ne možete jesti

Ako volite žitarice, povrće i supu, imate sreće.

Za osobe čiji je izbor makrobiotička dijeta oko 40-60% svakodnevne ishrane trebalo bi da čine organske integralne žitarice kao što su braon pirinač, proso, ovas i kukuruz. Lokalno uzgajano povrće treba da čini 20-30% dnevne ishrane. 5-10% je rezervisano za soju i proizvode od soje poput tofua, misoa i slično, i morsko povrće poput algi.

Možete jesti i svežu ribu i morske plodove, lokalno uzgajano voće, kisele krastavce i orašaste plodove, nekoliko puta nedeljno. Sirup od pirinča je jedan od zaslađivača koji povremeno možete uzimati.

Ne bi trebalo da jedete mlečne proizvode, jaja, živinu, obrađenu hranu, rafinisani šećer, meso, tropsko voće, voćne sokove i tikvice.

Makrobiotička dijeta se razlikuje od mnogih drugih koje preporučuju onos više od 2 l tečnosti dnevno.Trebalo bi da pijete samo kada ste žedni. Ljuta hrana se ne preporučuje, zajedno sa alkoholom, zaslađenim pićima, kafom i ostalim prerađenim namirnicama sa hemijskim konzervansima.

Koliko morate da se potrudite: mnogo

Poštovanje makrobiotičke ishrane zahteva konstantan trud, ali je ona malo fleksibilnija nego što deluje. U zavisnosti od izbora, možete početi polako, i vremenom, preći sa jednog nivoa intenziteta na sledeći.

Pošto je makrobiotika u podjednakoj meri ishrana i životna filozofija, vaš trud u mnogome zavisi od toga koliko ćete se udubiti u celu priču, kao i folozofiju ili duhovni sistem iza nje.

Standardna praksa u makrobiotici je žvakanje- svaki zalogaj mora biti sažvakan barem 50 puta. Kao i izražavanje zahvalnosti pre svakog obroka.Makrobiotička dijeta je plan ishrane koji preporučuje da jedete dva-tri puta dnevno, i prestanete kada se osećate siti.

Kuvanje i nabavka: hrana se obično peče, kuva ili priprema na pari. Neki izbegavaju kuvanje na struju i koriste sudove koji se prave od prirodnih minerala, kao što je staklo. Ali ukoliko niste spremni da brojite koliko puta žvaćete svaki zalogaj, zahvaljujete se pre svakog obroka i kuvate u loncu od gline, ostatak makrobiotike svodi se na lokalno uzgajanu hranu. I naravno, izdvajanje vremena za pripremu.

Unapred spremni obroci, podgrevanje i mikrotalasna: nisu opcija.

Vežbanje: podstiče se redovno vežbanje.

Da li makrobiotika ima neka ograničenja?

Vegetarijanci i vegani: klasična makrobiotska ishrana je pesketarijanska (što znači da se dozvoljava riba),sa malo masti i soli, ali je lako možete pretvoriti u vegetarijansku ili vegansku. Uverite se da ispunjavate sve nutricionističke potrebe, uključujući vitamin B12, gvožđe, cink, vitamin D i omega-3 masne kiseline.

Bez glutena: makrobiotička ishrana ne izbacuje gluten, ali je možete prilagoditi da bude bez glutena. I dalje ćete morati da obraćate pažnju na sastav namirnica koje uzimate i proveravate da li sadrže gluten.

Šta još morate znati

Troškovi: osim kupovine namirnica, nema posebnih troškova.

Podrška: ukoliko želite da razumete makrobiotiku na većem nivou, potražite literaturu na internetu.

Da li deluje?

Ako želite da se hranite zdravo, makrobiotička dijeta je dobar izbor. Bogata je hranljivim materijama, koje imaju malo kalorija.

Iako ne postoje naučni dokazi, medicinska istraživanja ukazuju na to da ishrana koja se sastoji uglavnom od povrća, voća i integralnih žitarica može smanjiti rizik od nekoliko bolesti, uključujući bolesti srca i rak. U svakom slučaju, imaćete puno dobrobiti od ove dijete.

Ako želite da smršate, makrobiotička dijeta će verovatno upaliti, ako ne upadnete u zamku sa ugljenim hidratima. Mnogo ljudi zamenjuje meso ugljenim hidratima. Skrobni ugljeni hidrati, poput krompira, pirinča i paste će vas lako naterati da se prejedete, i nose puno kalorija sa sobom. Umesto njih, uzmite povrće, kako bi zamenili meso.

Da li je bezbedna za određena oboljenja?

Ishrana bogata povrćem i ribom je odlična opcija ukoliko imate dijabetes, visok krvni pritisak, visok holesterol ili neku srčanu bolest. Makrobiotička dijeta će sniziti holesterol, i bilo koja ishrana uz koju ćete smanjiti kilažu je dobra za sva ova oboljenja sa spiska.

Pošto je u makrobiotici ograničen unos šećera i masne hrane, dobra je i za dijabetičare.

Zaključak

Bilo koja ishrana koja ima više povrća, a manje šećera i masti, i uključuje posne proteine kao što je riba, je dobra za organizam, na mnogo načina. Ali je ljudima obično potrebno dosta vremena, da se naviknu na novu filozofiju i način ishrane.

Ukoliko možete da je se pridržavate i uz to, jedete mnogo hranljivih namirnica, bićete na dobrom putu da budete zdravi.

Obavezno uključite namirnice ojačane kalcijumom i vitaminom D, kao što su soja i bademovo mleko, pošto u ovoj dijeti nema mlečnih proizvoda.

I ne zaboravite, vežbanje je deo makrobiotičkog životnog stila.

Čaj od koprive – korisna svojstva, priprema, upotreba i mere opreza

Čaj od koprive ima mnoga blagotvorna dejstva na organizam koja su iznenađujuća!

Žara ili kopriva je velika, divlja, višegodišnja biljka koja je bezbedna za ljudsku upotrebu i koristi se stotinama godina.

Kada je dodirnete, biljka može da izazove osip i ožari kožu jer ima oštre listove koji lako pucaju, otuda i ime „žara“.

I premda biljka kopriva može da deluje iritirajuće, ona je istovremeno i umirujući balzam za mnoga oboljenja, uključujući i bol usled artritisa, dijabetes, loš rad bubrega, običnu prehladu i ne samo to.

Postoji oko 35 vrsta biljki cvetnica iz roda Urtica, među kojima je i kopriva (Urtica dioica). Raste u Evropi, Aziji, severnoj Africi i zapadnom delu Severne Amerike. Legenda kaže da je Milarepa (rođen oko 1052. godine), tibetanski sveti čovek, jogi i pesnik, decenijama koje je proveo u potpunoj meditaciji, živeo samo na koprivi.

kopriva caj priprema

U srednjovekovnoj Evropi, list koprive je korišćen kao diuretik za izbacivanje viška tečnosti i protiv bolova u zglobovima. Danas znamo koliko je svestrano ovo žareće lišće i koliko može da doprinese našem zdravlju.

Kako se pravi čaj od koprive

List koprive ima brojna korisna svojstva, među kojima je i regulacija krvnog pritiska, a čak i pomoć pri mršavljenju. Čaj od koprive tehnički nije čaj jer se ne pravi od lišća crnog ili zelenog čaja. Čaj od koprive se obično pravi od suvog lišća, ne od korena. Lišće možete kupiti u prodavnicama zdrave hrane i biljnim apotekama. Tražite proizvod dobrog kvaliteta – nešto što je 100% čisto.

Priprema čaja od koprive je veoma jednostavna.Da biste skuvali čaj, prokuvajte vodu. Sipajte kašiku suvog lišća u čajnik (sa cediljkom, ako je moguće). Prelijte lišće vrelom vodom i poklopite čajnik. Ostavite da se natapa 15 do 20 minuta. Možete da pravite i varijacije dodavanjem drugog bilja, na primer, lišća maline ili kupine; ove dve biljke su posebno poznate po tome što pomažu ženama koje pate od bolnih grčeva.

Saznajte više>>>  Čaj od koprive kao lek za anemiju, akne, kosu, celulit

Ako više volite hladan čaj (ili ako je baš topao dan), napravite čaj u velikoj posudi i ohladite ga. Obavezno ga obeležite ili stavite do znanja mlađoj deci da ne smeju da ga piju bez vašeg nadzora – pre davanja čaja od koprive deci morate da se posavetujete sa lekarom.

Korisna svojstva čaja od koprive

Kopriva ima toliko korisnih dejstava da je pravo čudo što ovaj čaj ne pije više ljudi. Ublažava menstrualne grčeve i nadimanje, pomaže kod problema sa kožom, umiruje dijareju, ubija crevne gliste i parazite, smanjuje simptome prehlade i simptome povezane sa menopauzom. Kopriva je krcata vitaminima A, C, D i K i bogata je vitaminom B. Dobar je izvor kalijuma, mangana, fosfora, silicijum dioksida, joda, silicijuma, natrijuma i sumpora. Evo još četiri korisna dejstva čaja od koprive.

  1. Čaj od koprive za kosu

Ako imate problem sa opadanjem kose, čaj od koprive stiže u pomoć. Stotinama godina se koristi kao sredstvo za poboljšanje rasta kose. Pijte čaj svakodnevno i koristite ulje koprive kao masku za kosu jednom nedeljno da još više pospešite rast kose. Kopriva drži i perut pod kontrolom.

Više>>> Kako se koristi kopriva za kosu

  1. Čaj od koprive za trudnice

Postoje brojne mešavine biljnih čajeva koje su namenjene isključivo trudnicama, a koje sadrže i koprivu. Vitamini i minerali koji se nalaze u njenom lišću, čine je odličnim izborom  tokom trudnoće kada je potrebno više svega da bi se fetus razvijao. Međutim, vodite računa da ne pijete čaj od koprive previše u prvom tromesečju jer može da izazove kontrakcije materice; bezbedan je za upotrebu tokom drugog i trećeg tromesečja.Za pripremu čaja od koprive vodite računa da koristite lišće a ne koren.

  1. Korisno dejstvo čaja od koprive na plodnost

Mnoge žene se bore sa problemom plodnosti, posebno one koje pokušavaju da začnu posle 40. Tretmani i lekovi za plodnost mogu da pomognu, međutim, postoje i prirodne zamene, a kopriva je jedna od najboljih.Čaj od koprive povoljno utiče na tonus i hrani matericu ali istovremeno jača i nadbubrežne žlezde i bubrege. Pijte jednu do tri šolje dnevno u mesecima pre začeća kako biste se pripremili i ojačali organizam.

Povezano>>> Kako se čaj od koprive koristi kao lek sa drugim biljem

  1. Čaj od koprive protiv alergija

Kopriva je odavno poznat lek protiv alergija, među kojima su i polenska groznica i druge sezonske alergijske reakcije. Najbolji način da sprečite sezonske alergije je da pijete čaj od koprive dva puta dnevno, dva meseca pre sezone alergije koja vas muči jer ćete tako ojačati imunitet. Dvostruko slepo ispitivanje, čiji su rezultati objavljeni u žurnalu Planta Medica 1992., pokazalo je da je 58% ispitanika prijavilo da je kopriva efektivan lek za njihove alergije.

Neželjena dejstva čaja od koprive i mere opreza

To što se neke biljke koriste stotinama ili čak hiljadama godina, ne znači da neće biti komplikacija usled njihove upotrebe. Postoji vrlo malo neželjenih dejstava i mera opreza na koje morate da mislite kada je u pitanju čaj od koprive ali neka vas to ne plaši. Dovoljno je da ih budete svesni, a ako mislite da su za vas problematični, porazgovarajte sa lekarom o korisnim dejstvima koja čaj od koprive ima na vaše zdravlje. U stvari, pre nego što počnete da koristite bilo koju novu biljku, trebalo bi da se konsultujete sa vašim lekarom.

Kopriva se uopšteno smatra bezbednom kada se koristi prema uputstvima. Nikada ne uzimajte više od preporučene doze, a kada uvodite novu biljku, najbolje je da uzimate malo manje od preporučene količine prvih nekoliko puta, u slučaju da dođe do alergijske reakcije ili neželjenog dejstva. U neka od uobičajenih neželjenih dejstava koja ima čaj od koprive spadaju:

  • uznemirenost stomaka
  • retencija tečnosti
  • znojenje
  • dijareja
  • kožni osipi (uglavnom pri topičkoj upotrebi, a ne od čaja ili kapsula)

Još neke mere opreza:

  • Čaj od koprive ima diuretičko dejstvo kod nekih osoba, stoga, ako imate probleme sa bubrezima ili bešikom, razgovarajte sa lekarom pre početka uzimanja.
  • Ne nanosite koprivu na otvorenu ranu, sem ako recept ne kaže da je u redu da to činite. Kopriva može da nadraži kožu pa zato preduzmite mere opreza i pročitajte uputstvo za upotrebu.
  • Istraživanja pokazuju da čaj od koprive može da podigne nivo šećera u krvi i da ometa lečenje dijabetesa. Suprotno tome, istraživanja isto tako pokazuju da može da smanji nivo šećera u krvi. Ako imate dijabetes, a želite da koristite koprivu, strogo vodite računa o nivou šećera u krvi.
  • Ako vam se pojavi alergija na čaj od koprive, odmah prestanite da ga pijete i trenutno tražite lekarsku pomoć, posebno ako se osipi iznenada pojave, imate otežano disanje i/ili lice počne da vam otiče.

Korisna dejstva čaja od koprive su brojna i ako ga podnosite (to jest ako ne remeti uzimanje lekova i nivo šećera u krvi), onda možete da razmislite o tome da on postane deo redovnog inventara vašeg ormarića sa lekovima kojim ćete lečiti mnoge bolesti. Upotreba nečeg što je prirodno kao čaj od koprive je odličan prvi korak ka lečenju zdravstvenih problema, međutim, u slučaju pogoršanja stanja tražite lekarsku pomoć.

1 2 3 12