29 saveta za zdravo srce

Ljudsko srce je moćan mišić veličine pesnice, a radi kao dve dobro iskoordinirane pumpe, neprekidno šaljući krv po celom telu. Krv prenosi kiseonik i hranljive materije ka svim organima i tkivima, i uklanja štetne supstance iz tela.

Bolesti srca glavni su uzrok smrtnosti ljudi starijih od 35 godina. Mlade žene od bolesti srca stradaju 3-6 puta ređe od muškaraca. Međutim, nakon 40. godine, rizik se povećava, a posle 65. godine žene sustižu muškarce kad su u pitanju kardiovaskularna oboljenja.

Najčešći uzročnici problema sa srcem jesu povišen holesterol u krvi, hipertenzija, pušenje, gojaznost, stres i smanjena fizička aktivnost.

Pridržavajte se sledećih saveta za zdravo srce

1. Svakodnevno popijte čašu belog ili crvenog vina (ne više!) – ono sadrži antioksidanse i biflavonoide, koji štite srce od najrazličitijih opasnosti.

2. Obavezno jedite ribu, naročito one vrste koje borave u hladnim vodama (losos, tunu, skušu) – u njima se nalaze omega-3 i omega-6 masne kiseline, koje su korisne za srce.

3. Jedite proizvode koji sadrže kalijum (suve kajsije, suve šljive, suvo grožđe, krompir, kupus, bundevu, crni luk).Taj mikroelement poboljšava rad srčanog mišića, a takođe podstiče izbacivanje suvišne tečnosti iz organizma.

4. Obavezno dohranjujte vaše srce magnezijumom. On pomaže proširenju krvnih sudova, sprečavajući grčeve. Najviše magnezijuma ima u ražanom i pšeničnom hlebus mekinjama, ovsenoj, pšeničnoj, ječmenoj i heljdinoj prekrupi, cvekli, šargarepi, zelenoj salati, peršunu, crnoj ribizli, orasima i bademima.

5. Srcu je potreban jod, kojeg je mnogo u svim vrstama morskih plodova i plavom patlidžanu.

6. Glog je veoma je koristan: bogatje šećerima, karotenom, vitaminima grupa B i C, flavonoidima, antocijanima, makro i mikro elementima. Ovi plodovi smanjuju puls, jačaju srčani mišić, poboljšavaju cirkulaciju, snižavaju arterijski pritisak i nivo holesterola u krvi, a povećavaju sposobnost zgrušavanja krvi. Prelijte šaku suvog gloga litrom ključale vode, stavite na jaku vatru 5-7 minuta, sipajte u termos i ostavite preko noći.

7. Vašem srcu preko su potrebni vitamini B-grupe (naročito B6, B12 i folna kiselina): oni sprečavaju stvaranje amino-kiseline homocisteina, koja povećava rizik od nastanka tromba. Izvori folne kiseline su tamnozeleno lisnato povrće i mahunarke (grašak, boranija), vitamina B6 – riba, integralne žitarice, voće i povrće, a vitamina B12 – meso i mleko.

8. E sprečava razvoj ateroskleroze i povećanje viskoznosti krvi. Njega ima mnogo u pšeničnim klicama, špargli i pahuljicama od celog zrna.

9. Manje jedite proizvode koji sadrže holesterol: slaninu, masno meso, kobasice, viršle, kajmak, masne vrste sira, majonez, maslac, iznutrice (mozak, džigericu, srce), žumance…

10. Dva puta godišnje ispitajte holesterol u krvi (ne bi trebalo da bude viši od 5 mmol/l ili 200 mg/dl).

11. Ograničite upotrebu soli. Ona zadržava tečnostu organizmu, što dovodi do povišenog krvnog pritiska.Jednostavno, nemojte dosoljavati hranu.

12. Po mogućnosti, jedite beli luk (2-3 čena na dan). On čisti krvne sudove od holesterola i toksina.

13. Za rad srca veoma je koristan cvetni med, naročito od heljde – jedite po jednu kafenu kašičicu ili jednu supenu kašiku na dan.

14. Pazite na težinu. Što je veća težina, veće je opterećenje na srce.

15. Šolja kafe ujutru, druga uz ručak – sasvim je bezopasna doza. Ali ako stalno pijete više od 4 šolje jake kafe na dan, možete imati ozbiljne probleme sa srcem.

16. Borite se s nesanicom. Zdrav san – zdravo srce. Kod žena koje spavaju manje od pet sati na dan, rizik od dobijanja bilo kojih kardiovaskularnih bolesti čak je za 30% veći nego kod onih koje spavaju po osam sati.

17. Po mogućnosti, spavajte preko dana. Između 15-30 minuta dnevnog sna ili dremanja obezbeđuje vašem srcu mali odmor. Najbolje vreme za to je između 13 i 17 sati.

18. Ukoliko ne postoje medicinske kontraindikacije, makar jednom mesečno sprovedite dvodnevnu dijetu.

19. Više se krećite. Najdostupniji i najbezopasniji vid fizičkog napora jeste šetnja, i to sat vremena na dan. Počnite od manje minutaže, i popepeno povećavajte vreme.

20. Radite vežbe disanja. Običan čovek u stanju odmora udahne od 16 do 19 puta u minuti. Da biste normalizovali pritisak, pokušajte da smanjite taj broj do 10. Ova jednostavna vežba usporava proces izlučivanja soli u krv, koja podiže pritisak.

21. Pri bolovima u grudnom košu (stenokardija): Pomešajte po supenu kašiku korena božura, biljke ehinacee, cvetova i listova gloga, srdačice i po kafenu kašičicu šišarki hmelja i cvetova nevena. Mešavinu prelijte s pola litra ključale vode, ostavite da odstoji sat vremena, procedite i pijte po pola čaše tri puta na dan.

22. Pri srčanoj insuficijanciji (slabost srca s pojavom otoka i teškog disanja): Pomešajte po kafenu kašičicu hajdučke trave, rastavića, javanskog čaja, listova brusnice, koprive i sitno naseckanoglista kalanhoje. Prelijte mešavinu s pola litra ključale vode i ostavite da odstoji u termosu pola sata. Pijte po pola šolje tri puta na dan.

23. Zapamtite: zakleti neprijatelji vašeg srca su pušenje i zloupotreba alkohola.

24. Lekari su davno primetili da za sve s hipertenzijom postoji „zakon polovine”. Polovina sanovništva ne zna za svoju bolest, a od onih koji znaju, samo se polovina leči. Potrudite se da budete u grupi onih koji na vreme saznaju za svoju bolest i blagovremeno je leče.

25. Ukoliko negde kasnite, ne nervirajte se i ne proklinjite sve na svetu. Postavite sebi pitanje: „Šta će se promeniti ako zakasnim 10 minuta?” Dobićete otkaz, javno će vas osramotiti, ili jednostavno neće primetiti? U krajnjem slučaju, smireno će prihvatiti vaše izvinjenje.

26. Češće se smejte – iskreno, glasno, čak do suza. Istraživanja su pokazala da smeh pomaže u opuštanju unutrašnjeg zida srčanih krvnih sudova, što povećava brzinu protoka krvi.

27. Sreća u ljubavi znatno smanjuje rizik od razvoja srčanih oboljenja. Činjenica je da takve emocije treniraju srčane mišiće, sudove, povećavaju cirkulaciju i doprinose oslobađanju hranljivih materija u krv, koje štite organizam od različitih negativnih uticaja i čine ga otpornijim na životne teškoće.

28. Pohvala je hleb za srce. Ono reaguje na lepu reč, osmeh, dobro raspoloženje, osetljiv i pažljiv odnos – na bilo koje pozitivne emocije. Ali, s druge strane, grube reči, zlo i nepravda, bolno povređuju srce…

29. I obavezno volite nekoga svim srcem čak i ako vam nije uzvraćeno.