U medicinskoj terminologiji, autoimuna bolest se smatra hroničnom bolešću, bez leka, koju je potrebno kontrolisati dugoročnom izmenom nekih životnih navika, a ponekad i lekovima.
Gravesova (Grejvsova bolest, Grejvs-Bazedovljeva bolest) spada u autoimuna oboljenja.
Glavni cilj kod kontrole Bazedovljeva ili Gravesove bolesti je da se smanji lučenje tiroidnih hormona, što pomaže da se ublaže simptomi – problema sa spavanjem, nekontrolisanim mršavljenjem, oticanjem očiju i promenama u crtama ličnosti.
Šta je Gravesova bolest?
Gravesova bolest je najpre bila poznata kao „egzoftalmus (izbočenje očne jabučice)“, a sada je poznata pod imenom koje je dobila po dr Robertu Grejvsu, irskom hirurgu koji je 1835. godine prvi opisao bolest pod nazivom gušavost.
U zemljama engleskog govornog područja je ova bolest poznata kao Gravesova bolest, dok je u Evropi rasprostranjeniji naziv Bazedovljeva bolest (po nemačkom lekaru Karlu Bazedovu koji ju je opisao 1840. godine).
Bazedovljeva bolest zahvata štitnu žlezdu, organ u obliku leptira koji se nalazi u sa prednje strane osnove vrata, odmah ispod Adamove jabučice. To je veoma važan deo endokrinog (hormonskog) sistema i reguliše metabolizam oslobađanjem hormona u krvotok.
Gravesova bolest je najčešće autoimuno oboljenje u SAD.
Hormoni štitne žlezde
Hormoni koje oslobađa štitna žlezda održavaju pravilnu metaboličku stopu organizma. Što više hormona oslobodi, to će metabolizam biti brži.
U normalnim okolnostima hemikalija koja se zove tireostimulišući hormon (TSH) i koja se proizvodi u delu mozga koji se zove hipofiza (tačnije, u prednjem režnju hipofize), govori štitnoj žlezdi koliko će hormona da proizvede.
Kad se razvije Gravesova bolest štitnjače imuni sistem stvara antitela koja aktiviraju receptore THS i zavaravaju štitnu žlezdu, navodeći je da stvara previše hormona. Usled toga se metabolizam ubrzava i javljaju se simptomi Gravesove bolesti koje ćemo navesti u nastavku članka.
Osobe koje kod kojih se razvije Grejvsova bolest imaju prekomerno aktivnu štitnu žlezdu, usled čega dolazi do prevelike proizvodnje tiroidnih hormona (hipertireoza). Lečenje Bazedovljeve bolesti je relativno lako, međutim, ukoliko se ostavi nelečena, Graves-Bazedovljeva bolest može da ima ozbiljne posledice.
Gravesova bolest je autoimuno oboljenje, što znači da imuni sistem organizma greškom zdrave ćelije prepoznaje kao strane napadače i kreće u napad na njih.
Hipertireoza se javlja zbog brojnih oboljenja, međutim, Gravesova bolest je najčešći uzrok koji pogađa 1 od 200 osoba.
Bazedovljeva bolest glavnom pogađa žene mlađe od 40 godina, mada može da se sretne i kod muškaraca. (Prema dostupnim podacima, Bazedovljeva bolest kod žena se javlja od 4 do 7 puta češće nego kod muškaraca, a u pojedinim zemlja i do 20 puta.)
Simptomi Gravesove bolesti mogu varirati od osobe do osobe i toga koliko je oboljenje teško. Pošto štitnjača ima toliko različitih i važnih funkcija u organizmu, Gravesova bolest je obično sasvim očigledna i može izazvati niz različitih simptoma.
Obično je teško dijagnostikovati, a pošto mnogi ljudi sa simptomima abnormalne aktivnosti štitne žlezde imaju simptome koji su slični simptomima nekih drugih oboljenja, i ponekad je potrebno i nekoliko godina da se postavi tačna dijagnoza.
Mnogi ljudi mogu da kontrolišu Gravesovu bolest promenama u svakodnevnoj ishrani, ublažavanjem stresa i korekcijom još nekih navika.
Simptomi Gravesove ili Bazedovljeve bolesti i znaci koji mogu ukazati na ovaj problem
Najprimetniji simptomi Gravesove bolesti jesu promene u telesnoj težini, raspoloženju i izgledu.
Razlog tome je to što hormoni koje luči štitnjača kontrolišu metabolizam, odnosno sposobnost organizma da iskoristi hranljive sastojke i kalorije iz hrane koju jedemo.
Moguće je da ste čuli da genetika igra važnu ulogu u tome da li će neko biti vitak ili punačak, a razlog tome je i to što je i aktivnost štine žlezde donekle nasledna, tako da utiče na brzinu metabolizma.
Kada tiroidna žlezda luči mnogo hormona, metabolizam je veoma brz, što izaziva mršavljenje, anksioznost i iritabilnost.
Mnogi ljudi koji imaju Gravesovu bolest pate od anksioznosti, ubrzanog rada srca, pojačanog znojenja, drhtavice, manjka apetita, problema sa varenjem i problema sa spavanjem.
Najčešći znaci i simptomi hipertiroidizma izazvanog Gravesovom bolešću su:
- Promene raspoloženja, iritabilnost i anksioznost
- Bolovi i slabost u mišićima
- Problemi sa spavanjem, često i nesanica
- Ubrzan rad srca
- Osetljivost na toplotu i promene temperature
- Probleme sa varenjem i dijareju
- Drhtanje ruku i prstiju
- Pojačano znojenje
- Uvećana štitna žlezda (gušavost)
- Neredovne menstruacije
- Erektivna disfunkciju i smanjen libido
- Promene u teksturi kože, uključujući i zadebljanje kože na donjem delu nogu
- Problemi sa očima, „buljave“ oči
- Bolovi u očima, crvene oči, osetljivost na svetlo, čak i gubitak vida u ređim slučajevima
Možemo reći da su ovo i simptomi Gravesove odnosno Bazedovljeve bolesti.
Gravesova oftalmopatija
Kada su u pitanju simptomi Gravesove bolesti, karakteristika koja je razlikuje od drugih oblika hipertireoze, je njen uticaj na oči. Gravesova bolest je jedini oblik hipertireoze koji je povezan sa oticanjem i upalom očnog tkiva.
Gravesova bolest oka, poznata i kao oftalmopatija i egzoftalmus, odnosno izbočenje očne jabučice, pogađa oko 50% obolelih.
Oči postaju:
- upaljene
- crvene
- ispupčene
- slabe
- suve
- uvučene
- osetljive
Usled prevelikog pritiska na očne nerve, ukoliko se ne počne lečenje Bazedovljeve bolesti, potencijalno može da dovede do udvojenog vida pa i delimičnog slepila.
I dalje nije jasno zašto Bazedovljeva bolest na ovaj način utuče na oči. Težina oboljenja nije u korelaciji sa težinom simptoma koji su povezani sa očima; mogu da se jave pre početka bolesti ili čak i kada Gravesove bolesti nema.
Ko ima povećan rizik od Gravesove – Bazedovljeve bolesti?
Mada se autoimuni poremećaji mogu javiti kod apsolutno svakog, a Gravesova ili Bazedovljeva bolest se češće javlja kod žena, i to kod onih mlađih od 40 godina.
Tiroidni i autoimuni poremećaji se češće javljaju kod žena nego kod muškaraca, a smatra se da je jedan od razloga to što su žensko hormoni podložniji promenama, posebno kada je uzrok stres.
Grejvsova ili Gravesova bolest se čak sedam do osam puta češće javlja kod žena, posebno onih koje imaju između 30 i 60 godina.
Dešava se da se Gravesova bolest poznata i kao Bazedovljeva bolest povuče, ili sasvim nestane nakon nekoliko meseci ili godina. Međutim, ona neće proći sama od sebe ako ne napravite neke promene, i veoma je važno da pratite kako bolest napreduje i povlači se, jer ako se ne leči, može izazvati ozbiljne komplikacije, kao i ostala autoimuna oboljenja (poput dijabetesa).
Ako se ne počne lečenje na vreme, Gravesova bolest veoma retko izaziva trajnu štetu i druga oboljenja.
Koji su uzroci Gravesove – Bazedovljeve bolesti
Kako se ova autoimuna bolest razvija i manifestuje? Gravesova bolest nije jedini uzrok hipertiroidizma, ali jeste jedan od najčešćih.
Kao što je slučaj i sa mnogim drugim autoimunim oboljenjima, nema jednog jedinog uzroka ni kad je u pitanju Gravesova bolest, već se smatra da se ona razvija kao kombinacija nekoliko faktora, koji uključuju genetsku predispoziciju, lošu ishranu, mnogo stresa i izlaganje zagađenju i toksičnim supstancama.
Ako je neko u vašoj porodici imao Gravesovu bolest, veća je verovatnoća da ćete je imati i vi, jer se smatra da određeni geni povećavaju rizik od Gravesove bolesti. Mnogi eksperti isto smatraju da mnogo stresa može izazvati bilo koju autoimunu bolest.
Ostali faktori rizika su:
- slab imunitet,
- česte infekcije,
- trudnoća,
- pušenje,
- lake i teške droge
- i neka druga autoimuna bolest (npr. dijabetes ili reumatski artritis, dve najčešće autoimune bolesti).
Gravesova bolest nastaje kada dođe do promene količine antitela u imunom sistemu, što se obično javlja zbog jakih upala. Ljudski imuni sistem je stvoren tako da odgovara na širok spektar „pretnji“, od kojih neke zaista izazivaju štetu, a neke ne.
U normalnim uslovima, zaštitne funkcije imunog sistema služe da nas odbrane od bolesti koje izazivaju bakterije, virusi, gljivice ili ćelijske mutacije. Kod ljudi sa autoimunim oboljenjima, prekomerna aktivnost imunog sistema nanosi štetu organizmu, jer imuni sistem napada zdrave ćelije, žlezde i organe.
U pokušaju da zaštiti telo od stvari koje se percipiraju kao pretnje (poput toksina koji se mogu naći u nezdravim namirnicama ili u okruženju), imuni sistem stvara više antitela, koje napadaju sve što bi moglo biti opasno za organizam.
Grejvsova bolest je vrsta autoimune bolesti sa „specifičnim imunim odgovorom“, što znači da antitela počinju da napadaju određeni organ u telu (u ovom slučaju štitnu žlezdu) i tako se stvara jaka upala u celom telu.
Kako se Gravesova bolest razvija?
Hipofiza oslobađa tiroidni stimulišući hormon (TSH) i on stimuliše lučenje ostalih hormona štitne žlezde. Kod ljudi kod kojih se javila Gravesova bolest, ova „veza“ između hipofize i tiroide je poremeđena, što rezultira pojavom abnormalnih antitela koji podražavaju dejstvo TSH-a i izazivaju lučenje previše tiroidnih hormona.
Ova antitela se zovu tirostimulišući imunoglobini (TSI) i receptori za tirotropin (TRAb). TSI ćelije imaju sličan efekat kao TSH, koji nam je potreban u određenim količinama kako bi štitna žlezda normalno funkcionisala. Međutim, TSI izaziva lučenje previše tiroidnih hormona, što svakako nije zdravo.
Pošto tiroida pogrešno percipira ova antitela i ponaša se kao da je reč o TSH-u, dolazi do lučenja previše hormona štitne žlezde i do hipertiroidizma. Kako raste količina TSI i TRAb u organizmu, pojačava se i upala, što znači da imuni sistem reaguje jače nego što je potrebno i da greškom napada zdrava tkiva u organizmu.
Ovaj ciklus se javlja kod ljudi sa Gravesovom bolešću, jer što je imuni sistem aktivniji, dolazi do oštećenja više tkiva i oslobađa se više T ćelija i drugih antitela.
U poređenju sa ljudima koji nemaju autoimune bolesti ili poremećaj u radu štitne žlezde, ljudi kod kojih postoji Graves Bazedovljeva bolest imaju abnormalno visok nivo T3 i T4 hormona, nizak TSH i mnogo TSI antitela.
Dijagnostikovanje Gravesove bolesti
U prvi mah, Graves – Bazedovljeva bolest se teško dijagnostikuje. Osim oftalmopatije,ostali simptomi Bazedovljeve bolesti se javljaju i kod drugih oboljenja.
Tireostimulišući hormon (TSH) stimuliše štitnu žlezdu da oslobađa tiroksin (T4) i trijodotironin (T3); lekar može da uzme uzorak krvi da bi izmerio nivoe ovih hormona.
Abnormalno visoki nivoi T3 i T4, a veoma nizak nivo TSH, dobri su pokazatelji Graves-Bazedovljeve bolesti.
Još jedan test koji se koristi za dijagnostikovanje Gravesove bolesti je merenje vezivanja radioaktivnog joda u štitnoj žlezdi, odnosno tireoidni scintigram. Pacijentu se daje mala količina radioaktivnog joda u obliku tečnosti ili kapsule. Nakon gutanja, jod se skuplja u štitnoj žlezdi.
Nakon toga će lekar obaviti nekoliko skeniranja koristeći radioaktivni trejser (tragač); prvo skeniranje se obično obavlja 4 – 6 sati nakon uzimanja joda. Nakon ovoga, sledeće skeniranje se obično obavlja 24 sata kasnije.
Konvencionalno lečenje Gravesove – Bazedovljeve bolesti
Postoje brojni načini za lečenje Gravesove bolesti. Većina je usmerena na sprečavanje prekomerne proizvodnje tiroidnih hormona i cilja na štitnu žlezdu; drugi imaju za cilj da se ublaže simptomi.
Većina lekara prepisuje lekove ili preporučuje operaciju za lečenje Gravesove bolesti. Uglavnom se Gravesova bolest leči radioaktivnim jodom, lekovima koji smanjuju aktivnost štitne žlezde, ili se operacijom uklanja hiperaktivni deo štitnjače.
1. Terapija radioaktivnim jodom
Najčešće korišćen metod za lečenje Gravesove bolesti je terapija radioaktivnim jodom; u upotrebi je još od 1940. godine. I dalje je popularna jer je neinvazivna i veoma delotvorna.
Radioaktivni jod se uzima oralno i direktno cilja na štitnu žlezdu. Štitna žlezda koristi jod prilikom proizvodnje tiroidnih hormona. Kada se lek uzme, radioaktivni jod veoma brzo počne da se nakuplja u štitnoj žlezdi i polako uništava sve preaktivne ćelije štitne žlezde.
Ovo za posledicu ima smanjenje veličine štitne žlezde i manju proizvodnju tiroidnih hormona. Premda postoji zabrinutost da bi radijacija mogla da poveća rizik od nastanka kancera štitne žlezde, do sada, nijedna studija nije utvrdila povećanu opasnost. Međutim, postoji veoma mali rizik od nastanka sekundarnih kancera koji mogu da budu posledica ovakvog načina za lečenje Bazedovljeve bolesti.
2. Antitiroidni lekovi za lečenje Bazedovljeve bolesti
Dva najčešća leka koji ciljaju na štitnu žlezdu su propiltiouracil i metimazol; ovaj drugi se najčešće koristi u SAD.
Antitiroidni lekovi sprečavaju štitnu žlezdu da proizvodi višak hormona, tako što blokiraju oksidaciju joda u štitnoj žlezdi.
Simptomi Bazedovljeve bolesti se obično ublažavaju u roku od 4 – 6 nedelja od početka uzimanja lekova. Antitiroidni lekovi se često koriste uporedo sa drugim tretmanima poput terapije radioaktivnim jodom ili operacije.
Lečenje Bazedovljeve bolesti ovim medikamentima može da traje 12 – 18 meseci da bi se osiguralo da se bolest neće vratiti.
3. Beta blokatori za tretman Gravesove bolesti
Beta blokatori se tradicionalno prepisuju zbog problema sa srcem i hipertenzijom. Oni funkcionišu tako što blokiraju dejstvo adrenalina i drugih sličnih jedinjenja. Oni mogu da pomognu da se ublaže simptomi Gravesove bolesti.
Pacijenti sa Grejvsovom bolešću mogu da budu osetljiviji na adrenalin, a to za poledicu može da ima simptome poput znojenja, drhtavice, ubrzanog lupanja srca i anksioznosti. Beta blokatori pomažu da se ublaže simptomi Gravesove bolesti, mada samu bolest ne leče.
Beta blokatori se često koriste uz druge lekove, što znači da postoji rizik od pojave neželjenih dejstava usled interakcije različitih medikamenata.
4. Operacija kao poslednja opcija lečenja Gravesove bolesti
Pošto se drugi oblici za lečenje Gravesove bolesti neprestano unapređuju, operacije su nešto ređe. Međutim, koriste se i dalje kada drugi metodi nisu uspešni.
Tiroidektomija je uklanjanje čitave štitne žlezde ili njenog dela – što zavisi od toga koliko su teški simptomi.
Najveća prednost operacije je da je ona neosporno najbrži, najkonzistentniji i najtrajniji način vraćanja tiroidnih hormona na normalan nivo.
Nakon operacije štitne želzde, pacijenti mogu da osećaju bol u vratu ili promuklost i jedva čujan glas, međutim, ovo bi trebalo da bude samo privremeno stanje do koga dolazi usled umetanja cevi za disanje u dušnik tokom operacije.
Nakon operacije štitne žlezde može da ostane ožiljak, a koliki će biti zavisi od toga koliki deo tiroidne žlezde je uklonjen. Ako je odstranjen samo deo štitne žlezde, preostali deo može da preuzme svoje funkcije.
Međutim, ako je odstranjena čitava štitna žlezda, organizam neće moći da proizvodi dovoljno tiroidnih hormona, zapravo će doći do stanja koje je poznato kao hipotireoza.
Za lečenje ovog stanja lekari prepisuju hormonske pilule koje zamenjuju dejstvo hormona.
Gravesova bolest i lečenje prirodnim putem
Smanjite stres
Mnoga naučna istraživanja su pokazala da stres pojačava autoimune reakcije i pogoršava upale. Jasno je onda zašto je većina pacijenata kod kojih je dijagnostifikovana Graves-Bazedovljeva bolest neposredno pred pojavu simptoma imala neki traumatičan događaj ili su bili pod hroničnim stresom.
Stres izaziva i fizičke i psihološke promene koje utiču na rad imunog sistema i izazivaju niz neuro-endokrinih promena, što u konačnici izaziva oštećenje tkiva i autoimune bolesti.
Stres povećava nivo kortizola i adrenalina, koji remete funkcije neurotransmitera i pogoršavaju simptome bolesti štitne žlezde.
Da biste sprečili da se Gravesova bolest pogorša zbog stresa, potrudite se da smanjite stres vežbanjem, meditacijom, masažom, akupunkturom, pišite dnevnik, provodite više vremena u prirodi i koristite eterična ulja za relaksaciju.
Ishrana kod Gravesove bolesti
Ublažavanje upala u organizmu zdravom ishranom je jedan od najboljih načina da poboljšate svoj imunitet, ojačate crevnu floru i izborite se sa simptomima autoimunih oboljenja. Upala se često java zbog poremećaja u crevnoj flori, a do toga dolazi zbog nutritivnih deficita, osetljivosti ili alergija na neke namirnice.
Autoimune reakcije se često javljaju zbog određenih alergena poput glutena i mlečnih proizvoda, koje imuni sistem registruje kao pretnju ako se ne stvara kako treba.
Pravilna ishrana, koja se za osobe kod kojih je otkrivena Gravesova bolest sastoji uglavnom od namirnica koje imaju antiinflamatorna svojstva i ne sadrže toksine, dosta pomaže u vraćanju crevne flore u normalu.
Izbegavajte ili sasvim izbacite iz ishrane namirnice koje pogoršavaju stanje kod autoimunih bolesti:
- Gluten
- Kravlje mleko
- Veštačke arome i boje
- Šećer (posebno veštačke zaslađivače)
- GMO sastojke (koji se nalaze u gotovo svim proizvodima koji sadrže konzervanse, fruktozne sirupe i slične hemijske sastojke)
Hrana koja se preporučuje obolelima od Gravesove bolesti je.
- Sveže povrće i sokovi od povrća – oni su puni hranljivih sastojaka koji ublažavaju upale.
- Sveže voće – izvanredan izvor antioksidanasa i elektrolita. Naravno, izbegavajte da kupujete voćne sokove, najbolje je da ih pravite sami.
- Začinsko bilje: bosiljak, ruzmarin, peršun i origano imaju antiinflamatorna svojstva.
- Začini poput kurkume, belog luka i đumbira – svi ovi začini jačaju imuni sistem.
- Čorbe od kostiju – jačaju probavni trakt i poboljšavaju detoksikaciju.
- Probiotici, jer stvaraju bolju crevnu floru.
- Zdrave masnoće, posebno omega-3 masne kiseline, koje ublažavaju upale i poboljšavaju funcije neurotransmitera.
Vežbajte
Fizička aktivnost je sjajan način da se izborite sa stresom i smanjite upalu u organizmu, sve dok uživate u tome i ne preterujete, jer previše naporne vežbe mogu da pogoršaju stanje. S
vakog dana radite neke vežbe koje vas opuštaju i čine manje anksioznim, a fizička aktivnost će vam poboljšati i san.
Najbolje vežbe su ples, joga, vožnja bicikla i plivanje. Dok vežbate, slušajte omiljenu muziku – to će vas dodatno opustiti.
Još jedan razlog da se hranite zdravije i više vežbate je zaštita kostiju, jer tiroidni poremećaji dosta loše utiču na kosti. Previše hormona štitne žlezde remeti apsorpciju kalcijuma i drugih minerala u kostima, što znači da je potrebno da se mnogo potrudite kako biste sprečili gubitak koštane mase.
Treninzi izdržljivosti, gde spada i dizanje tegova, dosta pomaže u održavanju kostiju jakim i zdravim.
Ostavite pušenje
I pušenje i izlaganje duvanskom dimu, kao i korišćenje bilo koje droge, može izazvati različite autoimune bolesti, u koje spada i Gravesova bolest.
Mada nije utvrđeno po kom tačno mehanizmu duvan pogoršava Gravesovu bolest, verovatno su krivi toksini koji se nalaze u duvanu i drogama, jer oni povećavaju upale, oštećuju zdrave ćelije i tkiva i stimulišu imuni sistem da oslobađa više T ćelija.
Smanjite izlaganje environmentalnim toksinima
Većina ljudi svakog dana dolazi u kontakt sa različitim toksinima, uglavnom hemijskog porekla.
Procenjuje se da većina ljudi u zapadnom svetu svake godine dolazi u kontakt sa više od 80.000 štetnih supstanci, koje se nalaze u kozmetičkim proizvodima, pesticidima i herbicidima, lekovima, pilulama za kontracepciju, sredstvima za čišćenje kuće i tako dalje.
Sve te toksične supstance se lako nagomilavaju u vazduhu i vodi, i tako lako nalaze put do nas.
Najbolje je da koristite organske proizvode kad god možete, da koristite prirodna sredstva za čišćenje kuće, ne pijete lekove osim ako je to sasvim neohodno, i da pijete kvalitetnu, filtriranu vodu koja ne sadrži hlor i fluoride.
Rešite probleme sa osetljivošću očiju i kože
Ako je kod vas dijagnostifikovana Gravesova bolest i jave se komplikacije vezane za oči i kožu, postoji nekoliko jednostavnih načina da sami olakšate upalu i bolove.
Ako imate tiroidnu oftalmopatiju, stavljajte na oči hladne obloge i održavajte ih vlažnim (najbolje uz pomoć adekvatnih kapi za oči). Uvek nosite naočare za sunce kada ste napolju, jer su osetljive oči podložnije oštećenjima UV zracima.
Ako vam oči preko noći postaju lako nadute, podignite glavu dok spavate kako biste sprečili nakupljanje krvi i tačnosti u licu.
Ako imate problema sa kožom, koristite neka umirujuća eterična ulja u kombinaciji sa kokosovim uljem kako biste ublažili svrab, oticanje i crvenilo. Najbolja esencijalna ulja za ovu svrtu su ulje lavande, tamjana, ruže i čajevca.
Pričajte sa svojim lekarom o mogućim komplikacijama
Ako se Gravesova bolest ne leči, može doći do komplikacija, posebno u trudnoći ili ako imate i neku drugu upalnu ili autoimunu bolest.
Ako ste trudni, jako je važno da Gravesovu bolest držite pod kontrolom, jer ona povećava rizik od spontanog pobačaja, prevremenog porođaja, urođenih defekata i preeklampsije. A
ko ste imali problema sa srcem, Gravesova bolest ih može pogoršati i izazvati promene srčanog ritma, promene u strukturi i funkciji srčanog mišića, a u retkim slučajevima i srčani zastoj.
Napredak bolesti morate pratiti i zbog retkog, ali veoma ozbiljnog stanja koje se javlja kao komplikacija koju izaziva Gravesova bolest – tireotoksične krize ili „tiroidne oluje“.
U suštini, reč je o ozbiljnom obliku hipertiroidizma, kada se svi simptomi drastično pogoršavaju – varenje, znojenje, povraćanje, dijareja, gubitak koštane mase, nizak krvni pritisak i mršavljenje.
Mada možete mnogo toga i sami učiniti kada je reč o ublažvanju i lečenju simptoma Gravesove bolesti, uvek zatražite pomoć profesionalca ako primetite da vam se stanje pogoršava ili da ste pod jakim stresom, što može izazvati pogoršanje simptoma.
Nekoliko reči na kraju
Određene promene u svakodnevnoj rutini mogu dugoročno mnogo pomoći da se ublaže i uklone simptomi Gravesove bolesti, bez obzira na to da li pijete lekove.
Ako poslušate savete koje smo naveli – smanjite stres, poboljšate ishranu, vežbate, ostavite cigarete, smanjite izlaganje toksinima, rešite probleme sa osetljivim očima i kožom i na vreme odete kod lekara – sigurno ćete uspeti da stavite ovu bolest pod kontrolu i sprečite recidiv.
