Da li bol u levoj ruci ukazuje na infarkt ili su u pitanju drugi simptomi

Bol u levoj ruci – mogući uzroci, drugi simptomi i lečenje

Mada su žiganje i bolovi sastavni deo starenja, iznenadan ili neobičan bol u levoj ruci može da se poveže sa mnogo ozbiljnijim oboljenjima.

Ovaj bol može da bude znak povrede koja mora odmah da se leči ili, u najgorem slučaju, simptom srčanog udara (infarkta).

Da biste prepoznali na šta vaš organizam reaguje i znali kada da zatražite lekarsku pomoć, dobro je da budete svesni mogućih uzroka i karakteristika bola u levoj ruci.

Infarkt

Srčani udar, ili infarkt, je odumiranje ili oštećenje jednog dela srčanog mišića usled nedostatka kiseonika.

Većina srčanih udara nastupa kada su koronarne (srčane) arterije sužene zbog naslaga holesterola i masnog plaka. Ako se deo plaka odvoji od zida arterije, on može da preseče dotok krvi bogate kiseonikom do srca, izazivajući srčani udar.

Bol u levoj ruci je jedan od najčešćih simptoma infarkta.

Ovo može da deluje čudno, budući da mišići ruke nisu oštećeni. Međutim, nervi koji potiču iz srca i oni koji dolaze iz ruke, šalju signale istim ćelijama mozga (neuronima). Usled toga mozak ne može da utvrdi izvor bola.

Ovaj fenomen, koji se naziva refleksnim bolom, objašnjava zašto neke osobe koje imaju infarkt, mogu da osećaju bol u levoj ruci bez bola u grudima.

Američka asocijacija za srce preporučuje da odmah pozovete hitnu pomoć, u slučaju da se iznenadan bol u levoj ruci pojača u roku od nekoliko minuta, ili se javlja u kombinaciji sa bilo kojim od ovih simptoma:

• osećaj nelagode u srednjem delu grudnog koša koji traje duže od nekoliko minuta ili se naizmenično javlja i prolazi
• bol, utrnulost ili bilo kakav neprijatan osećaj u leđima, vratu, vilici ili donjem delu trbuha
• kratak dah, sa ili bez bola u grudima
• loše varenje
• mučnina i povraćanje
• ošamućenost
• iznenadni naleti hladnog znoja ili vrućine u licu

Osećaj nelagode u grudnom košu je najčešći simptom infarkta kod muškaraca i žena. Javlja se kao pritisak, stezanje, osećaj punoće, pečenje ili bol koji se postepeno pojačava.

Međutim, kod žena se češće nego kod muškaraca, javlja srčani udar bez ispoljavanja simptoma tipičnog bola u grudima i ruci.

Hitna medicinska pomoć je potrebna svakom ko oseti bilo kakav iznenadan bol i bol u kombinaciji sa mučninom, povraćanjem, kratkim dahom, kao i bol u donjem delu trbuha, leđima ili vilici.

Angina pektoris

Angina pektoris (pektoralna angina, stenokardija, odnosno stezanje u grudima) je nelagoda ili bol koji se javljaju kada srce dobija manje kiseonika nego što mu je potrebno. Pored bola u levoj ruci, simptomi mogu da se ispoljavaju u ramenu, vratu, leđima ili vilici. Angina pektoris može da se oseća i kao loše varenje.

Angina pektoris nije bolest sama po sebi, a nije ni srčani udar, već je to znak problema sa srcem. Uglavnom je posledica začepljenih ili suženih arterija.

Postoje dva glavna oblika angine pektoris:

• Stabilna angina pektoris je predvidljiva i može da se kontroliše. Javlja se samo u vreme fizičkog napora ili emocionalnog stresa. U takvim situacijama srce radi naporno i potrebno mu je više kiseonika nego što sužene arterije mogu da propuste. Može da se leči mirovanjem, ako je potrebno, i lekom za opuštanje arterija – nitroglicerinom.
• Nestabilna angina pektoris je nepredvidljiva i opasna. Može da nastupi čak i u stanju mirovanja, što znači da srce uporno ne dobija dovoljno kiseonika. Nestabilna angina pektoris je znak da je moguće da dođe do infarkta i mora da se ispita u hitnim medicinskim okolnostima.

Skeletnomišićna povreda

Nelagoda u levoj ruci najverovatnije nije povezana sa srcem, ako ima ove odlike:

• probadajući bol koji traje samo nekoliko sekundi
• bol koji se javlja prilikom kretnje ili na dodir
• bol koji se javlja samo u maloj regiji ruke
• uporan bol koji traje satima ili danima bez drugih simptoma

U ovakvim slučajevima nelagoda može da bude simptom povrede kosti ili tkiva ruke, ramena ili lakta. U neka od najčešćih oboljenja skeletnomišićnog sistema, koja mogu da budu uzrok bola u ruci, spadaju i navedena.

Burzitis

Burza je kesica ispunjena tečnošću, koja se ponaša kao meki uložak između kosti i okolnog mekog tkiva. Burzitis je upala burze.

Bol u levoj ruci može da bude znak burzitisa ramena, do koga najčešće dolazi usled preterane upotrebe ramenog zgloba. Nastaje i usled direktne traume ili infekcije burze.

Tendinitis

Tendinitis je upala vezivnog tkiva između mišića i kosti – tetive. Kao i burzitis, tendinitis može da bude posledica ponavljajuće upotrebe zgloba. To je i razlog zbog koga se često sreće kod tenisera, plivača i muzičara.

Tendinitis u ramenu ili laktu može da bude uzrok bola u levoj ruci.

Pucanje rotatorne manžetne

Rotatorna manžetna je grupa mišića i tetiva koje drže rame u čašici i pomažu pri podizanju i rotaciji.

Kidanje mekog tkiva rotatorne manžetne može da bude veoma bolno. To je posledica prekomerne upotrebe ili direktne traume ramena. Starenje je još jedan faktor rizika, pošto može da dovede do degeneracije tkiva ramena.

Diskus hernija

Kada dođe do iskliznuća jednog od amortizujućih diskova kičme (međupršljenski diskovi), on strči između pršljenova i vrši pritisak na okolne nerve. Ukoliko zahvaćeni nervi opslužuju ruku, može da se javi bol u lecoj ruci, utrnulost ili malaksalost, što može da se pomeša sa infarktom.

Čest uzrok diskus hernije je ponavljajuće podizanje teških predmeta.

Fraktura

Bol u ruci može da bude posledica neotkrivenog preloma kosti.

Čak i sa dobrim poznavanjem ovog skeletnomišićnog stanja, može da bude prilično teško da se napravi razlika između povrede i infarkta. Čak se podudaraju i neki faktori rizika, kao što starost i fizičke aktivnosti.

Zbog toga je važno da ne pokušavate sami, na osnovu nejasnih simptoma, da dijagnostikujete povredu ili isključite mogućnost srčanog udara.

Lečenje

Mada povrede ruke i ramena ne moraju da budu opasne po život, ipak je važno da ih ispita lekar. Rano lečenje omogućavaju zarastanje kosti i tkiva pre nego što nastane još veće oštećenje.

Ukoliko lekari hitne medicinske službe procene da je bol u levoj ruci simptom infarkta ili blokade arterije, oni će odmah intervenisati. Kao prvo, najverovatnije će uraditi EKG (elektrokardiografski) pregled, analizu krvi, rendgensko snimanje grudnog koša i verovatno skeniranje kompjuterizovanom tomografskom angiografijom (CTA).

U zavisnosti od situacije, može da se obavi i snimanje koje se zove kateterizacija srca. Ovaj pregled omogućava lekarima da pomoću boje, koja se ubrizgava u arterije, vide razmere blokade.

Na osnovu nalaza ovog pregleda, lekari mogu da se opredele za neinvazivno lečenje. To podrazumeva korišćenje lekova koji razbijaju ugrušak.

Ozbiljnije blokade mogu da zahtevaju operaciju. Postoje brojne različite operativne procedure, a faktori, koji se uzimaju u obzir prilikom izbora su složeni. U neke moguće procedure za uspostavljanje protoka krvi u srcu, spadaju:

• Implantacija stenta – Intervencija prilikom koje se u suženu arteriju ugrađuje cev od žičane mrežice, koja se zove stent.
• Angioplastika – Ovo je procedura kod koje se u unutar začepljene arterije naduvava mali balon i tako je otvara da bi krv mogla da protiče. Na balon može da se prikači i stent i fiksira na određenom mestu.
• Bajpas operacija – U ovom slučaju se deo zdravog krvnog suda povezuje sa suženom arterijom i preusmerava krv, tako da zaobilazi blokadu.

Svako kome je dijagnostikovan infarkt ili angina pektoris, moraće da promeni životne navike. To može da znači prestanak pušenja, smanjenje telesne težine, redovno vežbanje ili prilagođavanje ishrane tako da bude zdrava za srce.

Lekari mogu da prepišu i lekove za snižavanje nivoa holesterola, razređivanje krvi ili regulaciju krvnog pritiska.

Mada ove promene u početku mogu da budu naporne, one će sprečiti buduća oštećenja srca i srčane napade. Ove promene mogu da pomognu osobama sa bolesnim srcem da žive ispunjenim i  zdravim životom.