Šta je botulizam koji su simptomi i kako se sprečava i leči

Botulizam je ozbiljna bolest koju izaziva botulinski toksin. Ovaj toksin dovodi do paralize. Paraliza počinje u licu i širi se na udove. Ukoliko stigne do mišića zaduženih za disanje, posledica može da bude otkazivanje rada respiratornih organa.

Ovaj toksin proizvodi vrsta bakterija koja se zove klostridija / klostridijum botulinum (Clostridium botulinum).

Svi oblici botulizma na kraju izazivaju paralizu, pa se zato svaki slučaj botulizma tretira kao hitan.

U prošlosti je botulizam često bio fatalan, međutim, antitoksini su značajno popravili ishod.

U SAD je 2015. godine izbila najveća epidemija botulizma u poslednjih 40 godina. Potekla je od nepravilno konzerviranog domaćeg krompira na jednom od tradicionalnih okupljanja na kojima svaki učesnik donosi neko jelo.

Botulizam uzroci

Botulinski toksin, otrov koji proizvode bakterija klostridijum botulinum, obično se nalazi u tlu, a ima ga i u neprerađenoj vodi. U ovakvim okruženjima može da preživi kao otporna spora.

Klostridijum botulinum proizvodi spore koje mogu da prežive u loše obrađenim ili konzerviranim namirnicama. Tu one proizvode toksin. Kada se konzumira, čak i najmanja količina toksina može da izazove teško trovanje.

Postoji nekoliko vrsta botulizma.

Botulizam poreklom iz hrane je prouzrokovan konzumiranjem namirnica koje sadrže botulinski toksin. Najčešće pokvarene namirnice su domaće konzervisano povrće, sušena svinjetina i šunka, sirova riba, dimljena riba, med i kukuruzni sirup. Na primer, domaće konzervirana hrana i fermentisana riba i morska divljač sa Aljaske mogu da budu izvori toksina. Botulinskog toksina nema u kiselim namirnicama sa pH vrednošću od 4,5 ili manje.

Botulizam iz rana nastaje kada organizam dospe u otvorenu ranu i počne da proizvodi toksin u samoj rani. Osobe koje uzimaju narkotike intravenozno, izložene su riziku od ove vrste botulizma.

Dečji (dojenački) botulizam nastaje kada novorođenče konzumira bakterije ili njihove spore, a one počnu da se razmnožavaju u crevima. Ovaj oblik botulizma u SAD je najčešće posledica konzumiranja meda ili kukuruznog sirupa. Bakterija može da se pojavi i prirodno u stolici deteta.

Kolonizacija creva kod odraslih osoba je redak oblik botulizma koji se javlja kada bakterija kolonizuje digestivni trakt odrasle osobe.

Jatrogeni botulizam nastaje od predoziranja botulinskim toksinom, ili botoksom. Slučajevi ovog oblika botulizma nastaju usled terapeutskog administriranja botoksa.

Znakovi i simptomi botulizma

Znakovi i simptomi se razlikuju u odnosu na vrstu botulizma.

Kad se razvije botulizam poreklom iz hrane, znakovi i simptomi podrazumevaju mučninu, povraćanje i dijareju za kojom sledi konstipacija i nadimanje trbuha. Može da se javi i malaksalost i otežano disanje. Simptomi se obično javljaju 18 – 36 sati nakon konzumiranja kontaminirane hrane, mada ovo vreme može da bude i između 3 sata i 8 dana.

Botulizam iz rana je nešto drugačiji prvi simptomi se ispoljavaju na nervima koji spajaju kičmu sa mozgom, poznatim kao kranijalni nervi. Potom se šire na ostatak organizma. Period inkubacije traje od 4 dana do 2 nedelje.

Neurološki znakovi kod botulizma odraslih, kao i onih iz hrane i rana su isti, mada se oni kod botulizma iz rana sporije pojavljuju.

Pacijent može da ima zamagljen ili udvojen vid, očni kapci mogu da se spuste, na licu će se javiti slabost, suva usta, disfagija ili otežano gutanje i nerazgovetan govor. Mišići će biti slabi.

Sledeća nastupa paraliza. Botulizam bez lečenja je smrtonosan, na kraju će doći do toga da se kod pacijenta javi paraliza respiratornih mišića (mišića za disanje), što će za posledicu imati paralizu respiratornih organa i smrt.

Tokom čitavog ovog procesa pacijent je svestan.

U simptome i znakove botulizma kod odojčadi spadaju:

• konstipacija
• slabo uzimanje hrane
• loše raspoloženje
• prekomerno balavljenje tokom hranjenja
• spušteni očni kapci
• bezizražajno lice
• letargija i tromost
• respiratorne smetnje
• spori ili neodgovarajući refleksi
• slab plač
• mlitavost i loš mišićni tonus
• izostanak faringealnog refleksa
• nefokusiranost očiju
• slabo sisanje

Period inkubacije kod dečjeg botulizma varira od 3 do 30 dana.

Dijagnostikovanje, lečenje i komplikacije

Dijagnoza botulizma kod novorođenčadi se potvrđuje nakon analize uzorka stolice ili uzorka klizme. Ako lekar posumnja na botulizam, lečenje antitoksinom mora odmah da ponče, pre nego što rezultati analiza stignu.

Ako anamneza i fizikalni pregled ukazuju na botulizam, lekar će to uzeti u obzir, međutim, kako i druga oboljenja imaju slične simptome, biće potrebne laboratorijske analize da bi se ona isključila. U oboljenja sa sličnim simptomima kao kod botulizma, spadaju moždani udar (šlog), mijastenija gravis i Gilen-Bareov sindrom.

U dijagnostičke metode kojima se otkriva botulizam mogu da spadaju:

• skeniranje mozga
• ispitivanje cerebrospinalne tečnosti
• elektromiografija
• test edrofonijum hloridom na mijasteniju gravis

Ako je toksin identifikovan u hrani, želucu, izbljuvku, fekalijama ili crevnom sadržaju, može da se uspostavi konačna dijagnoza.

U izuzetno akutnim slučajevima, toksin može da se detektuje i u krvi.

Lečenje botulizma

Pacijenti sa botulizmom moraju da budu hospitalizovani.

Odojčad će dobiti humani antibotulni imunoglobulin, poznat i kao BIGV.

Osobe sa respiratornim problemima biće priključene na ventilator, a on može da im bude neophodan nedeljama ili mesecima, kao i intenzivna nega. Vremenom, paraliza može da popusti.

Pacijenti sa sumnjom na botulizam će odmah dobiti injekciju antitoksina, čak i pre nego što rezultati dijagnostičkih testova stignu.

Ako je infekcija nastala u rani, ona mora da se tretira hirurški. Površina oko rane se uklanja, u procesu koji je poznat kao debridman. Da ne bi došlo do sekundarnih infekcija, prepisuju se antibiotici.

Komplikacije botulizma

U većini slučajeva botulizam kod odojčadi nema dugoročnih posledica. Prema Nacionalnom institutu za zdravlje (NIH), manje od 1% dečjih slučajeva u SAD ima fatalni ishod. Pre oko 50 godina, polovina pacijenata sa botulizmom je umirala, za razliku od 3 – 5% danas.

Otkazivanje rada respiratornih organa usled botulizma može da rezultira smrću.

Pacijenti sa teškim simptomima moraju da se uključe na aparat za disanje i budu na intenzivnoj nezi i nekoliko meseci. Umor i kratak dah mogu da traju mnogo godina.

Usled stanja pacijenta mogu da nastanu i druga oboljenja koja su ponekad fatalna.

Osoba koje je imala paralizu, može da se oporavi od botulizma pomoću antitoksina, antitela koja neutrališu toksin, međutim, antitoksini ne mogu da izleče nijednu već postojeću paralizu.

Prevencija

Kako bi se smanjio rizik od botulizma u ranama, savetuje se pacijentima da traže hitnu medicinsku intervenciju radi bilo koje inficirane rane, kao i da izbegavaju intravenozne narkotike.

Da bi hrana bila bezbedna i da bi se izbegao botulizam, važno je da praktikujete dobru higijenu namirnica.

• kada sami konzervirate hranu, pažljivo sledite uputstva ili izbegavajte da to sami činite
• hranu koju spremate kod kuće kuvajte najmanje 10 minuta pre konzumiranja, čak i kada nema znakova koji ukazuju da je hrana pokvarena
• nemojte da probate konzerviranu hranu da biste utvrdili da li je ispravna – bacite svaku konzervu koja je naduvena, curi ili deluje oštećeno
• pečeni krompir držite u foliji tako da budu vrući sve do jela
• nemojte davati deci mlađoj od 12 meseci med ili kukuruzni sirup
• vodite računa da sve namirnice dobro skuvate
• ulja sa belim lukom ili biljem čuvajte u frižideru

Kuvanje uništava vegetativne i sporne oblike bakterija i toksine koje one proizvode.

Međutim, premda 10 minuta kuvanja može da uništi toksin, za uništavanje spora je potrebno zagrevanje na najmanje 120 stepeni Celzijusa, pod pritiskom, u trajanju od najmanje 30 minuta u autoklavu ili ekspres loncu.

Spore su izuzetno otporne na nepovoljne uslove u okolini i mogu da prežive čak i nakon nekoliko sati normalnog kuvanja. Spore mogu da se unište na veoma visokim temperaturama, poput onih koje se koriste za komercijalno konzerviranje.

Svetska zdravstvena organizacija je izdala „Pet ključnih uputstva za bezbedniju hranu“, pomoću kojih se sprečava botulizam naglašavajući važnost:

• čistoće
• razdvajanja sirove i kuvane hrane
• temeljitog kuvanja
• čuvanja hrane na bezbednoj temperaturi
• korišćenje zdrave vode i sirovina

Ovo je veoma važno za ljude koji putuju, naročito u zemlje gde su pristup čistoj vodi, higijena i rashladna postrojenja ograničeni.

Botulizam ne može uvek da se spreči. Toksin može da bude prisutan u kućnoj prašini, čak i posle čišćenja. Roditelji moraju da budu svesni svakog znaka koji ukazuje da je dete bolesno i da preduzmu pravovremenu akciju.