Alchajmerova bolest simptomi i prognoza

Određena doza zaboravnosti sasvim je normalna kod starijih ljudi. Ipak, kod nekih se s vremenom razvija i težak oblik demencije, koji se klasifikuje kao Alchajmerova bolest.Mada simptomi Alchajmerove bolesti u ranoj fazi nisu toliko primetni, postoje upozoravajući znaci…

Alchajmerova bolest simptomi

Iako je za porodicu vrlo teško da kod najbližeg člana prihvati promene koje uzrokuje Alchajmerova bolest, veoma je važno da se simptomi pravilno protumače i da se što pre zatraži stručna pomoć. Prvo, postoji mogućnost da je reč o simptomima neke druge bolesti koja se uspešno leči, kao stoje poremećaj rada tiroidne žlezde. Ukoliko se ipak potvrdi Alchajmerova bolest, terapija je mnogo delotvornija u ranim fazama oboljenja.

Upozoravajući simptomi Alchajmerove bolesti

Memorija i govor. U početnim fazama bolesti dugoročna memorija obično je očuvana, dok se u kratkoročnoj pojavljuju prekidi. Oboleli može potpuno da zaboravi razgovor koji je nedavno vodio s porodicom ili može da ponavlja pitanja koja je postavio ako se ovakvi simptomi često javljaju to jeste razlog za zabrinutost i posetu lekaru. Alchajmerova bolest takođkode narušava sposobnost govora, pa ove osobe često ne mogu da se sete običnih reči iz svakodnevnog života.

Ponašanje. Osim gubitka memorije prepoznatljivi simptomi Alchajmerove bolesti su stanje konfuzije i promene u ponašanju. Oboleli može da se izgubi na poznatim mestima, a moguće su i nagle promene raspoloženja, pogrešno prosuđivanje situacija i zanemarivanje lične higijene.Ovi simptomi mogu biti povezani i sa nekim drugim psihološkim oboljenjima a najvažnije je ubediti obolelog da što pre poseti lekara kako bi se utvrdila dijagnoza.

Dijagnoza

Za dijagnozu Alchajmerove bolesti ne postoji jednostavan test. Zbog toga će se lekar najviše osloniti na priču članova najuže porodice o promenama koje su se desile kod obolele osobe. Testom mentalnih sposobnosti i nekim drugim testovima proverava se mentalno stanje obolelog, kao i kratkoročna memorija. Neurološka ispitivanja i snimanje moždanih funkcija obično se primenjuju radi eliminacije drugih oboljenja, kao što su moždani udar ili tumor, dok istovremeno pružaju druge validne infomacije.

Utvrđeno je da Alchajmerova bolest uzrokuje uništenje nervnih ćelija i gubitak tkiva u mozgu. Napredovanjem bolesti moždano tkivo se smanjuje, a oblasti koje ispunjava cerebrospinalna tečnost uvećavaju se. Posledično, narušavaju se memorija, sposobnost govora i kognicije.

Prognoza

Alchajmerova bolest razvija se drugačije kod svake obolele osobe. Ponekad se simptomi pogoršavaju brzo, izazivajući težak gubitak pamćenja i stanje konfuzije već nakon nekoliko godina. Kod drugih promene nastaju postupno – nekad to traje dvadeset godina.Prognoza nije najbolja s obzirom da je ovo neizlečiva bolest i da je terapija usmerena ka poboljšanju simptoma. Ipak, većina tih ljudi živi od tri do devet godina nakon utvrđivanja dijagnoze.

Na koji se način menja svakodnevni život

Budući da Alchajmerova bolest negativno utiče na koncentraciju, oboleli će imati problema u obavljanju svakodnevnih obaveza, kao što su kuvanje ili plaćanje računa. Naučne studije ukazuju na to da su teškoće u manipulaciji novcem jedan od prvih pokazatelja bolesti. Nakon pogoršanja simptoma, osoba možda neće moći da prepozna lica bliskih ljudi ili nekad poznata mesta. Moguće je da će se lako izgubiti u poznatom okruženju ili će zaboraviti kako se koriste određeni delovi pribora za jelo. Urinarna inkontinencija, poremećaj ravnoteže i gubitak govornih sposobnosti tipični su simptomi poodmakle faze Alchajmerove bolesti.

Treba li da oboleli prestane da vozi

Alchajmerova bolest zbog simptoma kao što su narušena koordinacija, gubitak pamćenja konfuzija – apsolutna je kontraindikacija za upravljanje vozilom. Zbog svega ovoga, obolela osoba koja upravlja automobilom veliki je rizik za ličnu bezbednost i bezbednost drugih ljudi.

Može li pomoći fizička aktivnost

U izvesnom smislu može da bude od pomoći, jer omogućava održavanje mišićne snage i dobre koordinacije. Osim toga, fizičke aktivnosti poboljšavaju raspoloženje i ublažavaju anksioznost. Lekar može pomoći u izboru adekvatnih vežbi za obolelu osobu. Generalno, aktivnosti koje se ponavljaju kao što je šetnja, obrađivanje vrta, ili čak širenje čistog veša mogu da budu najbolje za opuštanje.

Kako se leči

Alchajmerova bolest je neizlečiva i ne postoji način za usporavanje procesa oštećenja nerava u mozgu. Ipak, iskustvo pokazuje da postoje delotvorni lekovi čija primena omogućava održavanje mentalnih sposobnosti i usporavanje efekata bolesti. Ukoliko se bolest na vreme dijagnostikuje i s terapijom počne u njenim ranim fazama, oboleli još dugo može da vodi samostalan život i da obavlja svakodnevne obaveze.

Značaj negovatelja

Alchajmerova bolest trajno onesposobljava obolelog a većini pacijenata potrebna je stalna nega, koju im obično pruža najbliži član porodice. Ukoliko je negovatelj samo jedan, onda je na njemu veliki broj obaveza od redovnog sprovođenja terapije do asistencije u svakodnevnim aktivnostima. Zato je važno da se smisli način za maksimalno stimulisanje obolelog u vršenju svakodnevnih ličnih obaveza i što višem stepenu samostalnosti. Ako oboleli još može da donosi važne odluke, potrebno je da se napišu legalni dokumenti u kojima će on izraziti svoju volju i želje u pogledu dalje medicinske i privatne nege, sprovođenja terapije, smeštanja u odgovarajuću ustanovu, te da se reši pitanje prihoda i nasleđa.

Briga o osobi s Alchajmerovom bolešću

Brinuti o mentalno onesposobljenoj osobi nikako nije lako i zahteva mnogo energije i volje. Zato negovatelj mora da se potrudi za svoju dobrobit, koja podrazumeva održavanje kontakta s prijateljima, odmor ili bavljenje nekim hobijem kad god je to ostvarivo.

U ranim fazama osobe kod kojih se razvija Alchajmerova bolest obično potpuno razumeju šta se s njima dešava, pa mogu osećati sramotu ili biti anksiozne. Zbog toga negovatelj treba da prati raspoloženje obolelog i da na prve znake depresije ili uznemirenosti od psihijatra zatraži pomoć za rešavanje ovih problema. U kasnijim fazama moguća je pojava paranoičnosti, kao i verbalne, ili čak fizičke agresivnosti prema bliskoj osobi, što su tipične posledice Alchajmerove bolesti o kojima odmah treba obavestiti lekara.

Sindrom zalaska sunca

Premda eksperti nisu potpuno sigurni zbog čega se to dešava, neki ljudi koje je pogodila Alchajmerova bolest uznemireni su zbog zalaska sunca. Takvo raspoloženje obično traje tokom cele večeri, a ponekad i cele noći. Dobra osvetljenost doma, navlačenje zavesa pre sumraka ili skretanje pažnje obolelog omiljenom mu aktivnošću ili televizijskim programom mogu ublažiti ovakvo stanje.

Oboleli ne prepoznaje bliske osobe

Simptomi po kojima okolina shvati koliko je ova bolest ozbiljna su što ovi ljudi ne mogu da se sete ličnih imena, uključujući i imena njihovih najbližih. Jedno od privremenih rešenja jeste postavljanje fotografija ljudi koje oboleli često viđa ili ih dobro poznaje s ispisanim njihovim imenima. Alchajmerova bolest konačno, u kasnijim fazama dovodi do toga da obolela osoba može prestati da prepoznaje lica poznatih, a članove najuže porodice može tretirati kao strance, što je uvek potresno za sve.

U svakom zdravstvenom sistemu postoje posebne službe ili ustanove koje pružaju pomoć u kućnim uslovima. Potrebno je samo dobro se informisati u kojoj se meri i na koji način obavlja ova asistencija u brizi o bolesnicima kod kojih mentalne sposobnosti degradiraju. U zavisnosti od toga kako se Alchajmerova bolest razvija može doći do situacie kad kućna nega više nije dovoljna za obolelog a rešenje je starački dom stacionarnog tipa, gde se pruža sva fizička, medicinska i psihološka pomoć.

Može se sprečiti Alchajmerova bolest

Na osnovu brojnih naučnih istraživanja o prevenciji ove bolesti, zaključeno je da određen tip ishrane i svakodnevna fizička aktivnost mogu umanjiti rizik. Studije pokazuju da ljude koji konzumiraju mediteransku hranu s mnogo povrća, ribe i jezgrastog voća i često su fizički aktivni ređe pogađa Alchajmerova bolest.