Zeleni čaj (Camellia sinensis) DRUGI NAZIVI: kineski, ruski, indijski čaj, kamelija OPIS BILJKE: Grmolika, zimzelena tropska biljka bez mirisa, s krutim, zašiljenim, kožastim, sjajnim, eliptičnim listovima, nazubljenim po ivicama. Cvet je beo, mirišljav. Grm se orezuje na visinu do jednog metra radi većeg broja izdanaka i lakšeg branja lišća. Najbolje sorte beru se u martu, […]
Žalfija-Salvia officinalis DRUGI NAZIVI: pitomi pelin, kakver, džiger-trava, kadulja OPIS BILJKE: Žalfija je razgranat grm, visine 30-40 cm, višegodišnje, drvenaste stabljike. Listovi su srebrnastobeli, srcoliki, namreškani i dlakavi. Cvetovi su tamnoplavo-ljubičasti, dvousnati, a na vrhovima stabljike prave klasaste pršljenove. Svi delovi biljke imaju jak aromatičan miris. Omiljena je ispaša za pčele, a njen med ubraja […]
[icegram campaigns=”14190″] Za one koji se uzdaju u prirodna,sredstva lečenja upale prostate, treba naglasiti da se prostatitisa treba rešiti pomoću iskusnog lekara , a sredstva od lekovitog bilja mogu da budu dopuna terapija. U narodnoj medicini postoje proverena sredstva koja su blaga za organizam. To se pre svega odnosi na korišćenje toplih (40 stepeni preparata […]
Narodna medicina prepuna je raznovrsnih receptura na bazi meda: čajeva, sirupa, smesa i melema, koji su vekovima korišćeni za lečenje mnogih bolesti. ČAJ PROTIV INFARKTA Svake večeri pre spavanja treba popiti čajni napitak napravljen od jednakih delova žalfije, lipe i sleza, zasladen medom. ČAJ ZA SMIRENJE Uzme se kašika plodova šipka i kašičica cveta kamilice. […]
Rimljani su do te mere obožavali cvet karanfila da su ga smatrali božanskom biljkom! Zbog tog verovanja je i nastao njegov latinski naziv za rod (Dianthus – božanski). U Srednjem veku primećeno je da cvet karanfila ima i lekovite i osobine začina. U tradicionalnoj medicini mnogih naroda sladak sirup od latica karanfila i čaj od […]
Gljiva kombuha predstavlja, u stvari, simbiotsku zajednicu dva organizma: kvasca i bakterije mlečno-kiselinskog vrenja. Laboratorijska ispitivanja pokazala su veliki sadržaj glukuronske kiseline, materije koju luči jetra da bi vezala toksine u organizmu i izbacivala ih napolje. Tu su još i mlečna kiselina, čija je ravnoteža u organizmu (između D i L-oblika) neophodna kao prevencija nastajanju […]
Navešćemo važnije lekovito bilje koje svaka kuća,a osobito ona sa decom, treba da ima tokom cele godine. Svaku biljku, lepo osušenu, treba čuvati u kesama od jake hartije, još bolje u zatvorenim kartonskim kutijama. Sve to treba da je sklonjeno u čist orman ili sanduk na suvom, mračnom i hladnom mestu. -Na svaku kutiju treba […]
Skoro sve biljke koje se uspešno upotrebljavaju kao lek za srce manje-više su otrovne. Zato njih može izdavati i za lek spravljati jedino apotekar, na recept lekara. To su razne vrste digitalisa, gorocvet, đurđevak, lijander, kukurek, primorski luk i drugo bilje jakog dejstva. Od manje aktivnih i manje lekovitih biljaka, za olakšanje se daje čaj […]
Ekceme narod leči kupanjem u vodi u kojoj je po nekoliko sati kuvana hrastova ili cerova kora, lišće od žešljike, list i ljuske od oraha, hajdučica i drugo oporo bilje. Protiv čireva (micina) jede se kvasac ili se od kvasca načini ovaj lek: četiri kašike kukuruznog brašna, isto toliko šećera i kvasca, razmuti se u […]
Kao lek za smirenje, protiv nervoze, neurostenije i histerije daje se, pre svega, koren odoljena. Oko 200 grama suvog korena sitno se isecka, stavi u teglu i prelije jednim litrom jake komovice, ostavi desetak dana i po nekoliko puta dnevno promeša; posle toga se ocedi i pije kad zatreba. Lek najviše troše žene slabih živaca. […]
U lečenju obolelih bubrega najviše uspeha ima mlad brezov list u obliku sitnog praška (3-4 puta dnevno po dečju kašiku) ili u obliku čaja: puna kašika isitnjenog brezovog lišća popari se sa dva decilitra ključale vode, doda na vrh noža sode bikarbone i pije nekoliko puta dnevno po jedna kašika. Lečenje traje duže, ali ipak […]
Za lakše iskašljavanje upotrebljava se sledeće bilje: beli i crni slez, podbel, slatki koren, iđirot, oman, jagorčevina, sapunjača, turčinak, pupoljci od jablana, topole i bora, slatka paprat, anis, morač, dunjino seme, bagremov i lipov cvet, ljubičica, daninoć, bršljan, kozlac, klekinje, zova, majoran, beli luk, islandski lišaj, plućnjak, bokvica, miloduh, nana, divizma. Koren belog sleza upotrebljava […]
BOLESTI ORGANA ZA VARENJE Za ispiranje usta, grgljanje i protiv promuklosti dobre su uglavnom biljke koje imaju sluzi, pre svega beli slez; on se može žvakati ili se, pošto se dva do tri sata drži u vodi, tom vodom ispiraju usta, a onda se voda popije. Dobar je i sledeći čaj, pogotovo kod upale usne […]
Čaj (Camellia sinensis) je otporno, zimzeleno drvo ili grm koji naraste 3-5 m, a redje 10 metara visoko. Poreklom je iz Asama, Burme i sa ostrva Hajnana. Već nekoliko hiljada godina se gaji u brdovitim i vlažnim predelima Kine. Od 19. veka gajenje čaja se proširilo po mnogim tropskim predelima: Indiji, Cejlonu, Javi, Sumatri i […]
Cvetovi zove sadrže kompleks flavonoidnih heterozida (1-3 %) u kome dominiraju kvercetin i kemferol. Plod sadrži i antocijan glikozide (sambucin i sambucijanin) i pomaže kod različitih kancerogenih oboljenja i bolesti krvotoka. Bobice zove sadrže i vitamine, pre svega A, B i C, zatim šećere i minerale. Neobično je veliki sadržaj aminokiselina, od kojih su 40-50 […]
Vodopija ili cikorija (Cichorium intybus L.) korišćena je u starom Egiptu kao lekovita biljka i kao salata. Najpoznatiji lekar i apotekar starog Rima čuveni Galenius (Galen), koji se smatra „ocem galenske farmacije” biljku cikoriju je nazvao „prijatelj jetre”. Vodopija vodi poreklo iz mediteranskog dela južne Evrope u pojasu umerene i suptropske zone Evroazije i istočne […]
Trnjina crni trm je(Prunus spirtosa) je grm iz roda koji ima mnogo srodnika među najpoznatijim voćkama, kao što su: šljive, kajsije, trešnje, višnje, bademi, breskve i druge. Kako prepoznati trnjinu crni trn? Oni koji idu bosi, mogu reći: „Šta ima da ga prepoznajem, sama ga peta nadje!” Ili: „Proći kroz živicu, vrzinu, prvi trn će […]
Prepoznati troskot (Polygonium aviculare) i pored mnogih lokalnih i stranih imena ove biljke, postoje još neka, koja označavaju dve slične, a različite vrste biljaka. O njima Mesege govori: „Najmanje dve vrste biljaka nazivaju se troskotom: veliki troskot ili talijanski, kao i lekoviti troskot ili puzava pšenica. Obe imaju slična svojstva, a stari travari dali su […]
