Bakterija Enterococcus faecalis (Enterokokus fekalis) simptomi i lečenje

Bakterije su mikroorganizmi koji deluju, koliko negativno, toliko i pozitivno na organizam. Složeni sistem kao što je sistem za varenje, svoju funkcionalnost održava zahvaljujući velikom broju bakterija koje se nalaze duž cele digestivne cevi i štite je od sojeva bakterija koje bi narušile osnovnu strukturu creva.

Bakterija Enterokokus fekalis je normalni stanovnik mikroflore digestivne cevi, a najčešće se nalazi u debelom crevu i rektumu. Kako ljudi, tako i životinje imaju Enterokokus fekalis kao sastavni deo mikroflore sistema za varenje.

Grupa enterokokusa obuhvata 17 vrsti bakterija, ali samo neke od njih mogu da izazovu značajnu infekciju kod ljudi i da daju simptome. Nastankom antibiotika, infekcija enterokokusom se uspešno i brzo leči, mada, imajući u vidu da je Enterokokus fekalis otporna bakterija na određene antibiotike, uglavnom se koristi kombinacija nekoliko antibiotika za izlečenje, npr. kod zapaljenja srčanih zalistaka (endokarditis) koje uzrokuje baš ova bakterija.

Po najnovijim studijama, bakterija Enterokokus fekalis je jedna od tri najveća uzročnika infekcija koje nastaju kod pacijenata koji leže u bolnici posle nekog hirurškog zahvata.

Enterococcus faecalis izaziva urinarne infekcije, infekcije krvnih ćelija i infekcije rane posle hirurškog lečenja.

Enterokokus fekalis se javlja i kod muškaraca i kod žena. Stariji pacijenti su podložniji razvoju infekcije od mlađih osoba, pogotovo stariji pacijenti u bolnici koji mokre preko urinarnih katetera za vreme perioda rehabilitacije posle hirurške intervencije.

Kod novorođene dece, Enterococcus faecalis može da izazove akutno zapaljenje moždanica (meningitis), koje se blagovremeno leči da ne bi došlo do značajnog oštećenja moždanih funkcija.

Kako se prenosi Enterokokus fekalis ?

Enterococcus faecalis, u normalnim uslovima, ne izaziva infekcije.

Ima sposobnost preživljavanja i pri velikim količinama žuči, i otporan je na mnoge poznate antibiotike.

Enterokokus fekalis najčešće izaziva zapaljenje kada, usled korišćenja antibiotika širokog spektra, pređe iz creva u trbušnu duplju gde se, u normalnim uslovima, ne nalazi. U trbušnoj duplji, bakterije luče svoje toksine i razvijaju infekciju sa klasičnim simptomima zapaljenja organa trbušne duplje i trbušne maramice.

Daljim širenjem, preko krvnih sudova, mogu doći do udaljenih organa kao što je srce, postaju opasne i prouzrokuju opasnija zapaljenja.

Mnogo češće, Enterococcus faecalis se prenosi usled neodržavanja adekvatne higijene: žene, koje se posle mokrenja ili dekefacije brišu papirom od analnog otvora ka vagini, mogu da razviju urinarnu infekciju baš ovom bakterijom.

Grupa koja je u posebnoj opasnosti od razvoja infekcije Enterokokusom fekalisom jesu stariji pacijenti koji se nalaze u bolnici i  koji mokre pomoću urinarnih katetera pa mogu da razviju urinarne infekcije. Medicinsko osoblje treba redovno da menja i čisti katetere, a pacijenti da redovno peru ruke i paze na ličnu higijenu.

Enterokokus fekalis – simptomi

Enterokokus fekalis najčešće izaziva urinarne infekcije i daje karakteristične simptome zapaljenih mokraćnih puteva.

Klinički simptomi urinarnih infekcija jesu bol pri mokrenju, peckanje i svrab, učestalo mokrenje, nepotpuno mokrenje i nemogućnost kontrolisanja mokrenja. Ukoliko se urinarna infekcija proširi na bubrege, od simptoma se javljaju groznica, jeza i bol u leđima sa strane zapaljenog bubrega. Kod urinarnih infekcija, dobija se pozitivan nalaz enterokoka u urinu.

Enterokokus fekalis može da izazove infekciju srčanih zalistaka, razvoj simptoma se odvija postepeno, a najčešći simptomi jesu groznica, jeza, glavobolja, bol iza grudne kosti, malaksalost i noćno znojenje.

Enterokokno zapaljenje srčanih zalistaka se najčešće javlja kod starijih muškaraca, a dugačak boravak u bolnici i karcinomi povećavaju rizik od infekcije enterokokusom.

Enterococcus faecalis izaziva i zapaljenje trbušne maramice (peritonitis), najčešće kod pacijenata u bolnici. Spontanu infekciju enterokokusom mogu razviti pacijenti sa oštećenjem jetre ili bubrega, koji se nisu ni operisali. Simptomi zapaljenja trbušnih organa jesu probadajući bolovi, vrtoglavica, malaksalost, groznica i povraćanje.

Kada dođe do infekcije hirurške rane, okolina same rane postaje crvena i otečena. Karakteristika zapaljenja hirurške rane jeste gnoj koji curi iz rane, a uzročnik je uglavnom enterokokus fekalis u kombinaciji sa drugim bakterijama.

Enterokokus fekalis – bakterija u urinu

Nakon sumnje na urinarnu infekciju, običnim laboratorijskim nalazom mokraće, utvrđuje se prisustvo enterokokusa u mokraći (ukoliko je on prouzrokovao infekciju).

Nakon nalaza enterokokusa u urinu, pristupa se daljem lečenju infekcije i sprečavanje prodora enterokokusa u druga žarišta.

Pored urina, enterokokus se može naći i u spermi – to je znak da se enterokokus fekalis proširio do prostate i i prouzrokovao zapaljenje same prostate koja se nešto teži leči od infekcije urinarnih puteva jer je obavijena kapsulom koja otežava prodor i dejstvo antibiotika na bakterije u njoj.

Šta povećava rizik od infekcije enterokokusom?

Prisustvo enterokokusa u mokraći ne znači nužno da će osoba imati jake simptome urinarnih infekcija. Iako se visokom higijenom i antibiotskim lečenjem urinarne infekcije prevenira nastanak težih infekcija, osobe koje imaju oslabljen imuni sistem često nisu u stanju da se izbore sa ovom infekcijom. Patološka stanja koja povećavaju rizik od urinarnih infekcija enterokokusom jesu: dijabetes, kamen u mokraćovodu ili mokraćnoj bešici, imunosupresivni poremećaji, bolest srpastih ćelija i nervno-mišićne bolesti gde bešika nekontrolisano radi. Takođe, nakon operacija, stavljanje katetera je obavezno, a prisustvo stranog dela u izvodnom delu mokraćnih puteva svakako poveća opasnost od infekcije.

Enterokokus fekalis u trudnoći

Trudnice sa unrinarnih infekcijama izazvanim enterokokusom trebalo bi biti postavljene na posebno praćenje. Usled izmenjenog stanja organizma u trudnoći, infekcija enterokokus se lako širi i na bubreg i može dati zapaljenje bubrega (pijelonefritis). Pijelonefritis, dalje, izaziva niz neželjenih reakcija: može doći do prevremenog porođaja, čak i više od 2 meseca pre porođaja gde je smrtnost fetusa jako visoka, a usled slabosti organizma, može se proširiti po celom organizmu i prouzrokovati sepsu koja vodi u šok i može dati fatalne posledice.

Pažljivo prepisivanje antibiotika, a pre svega, održavanje higijene na jako visokom nivou, sprečiće nastanak infekcije enterokokusom fekalisom.

Enterokokus fekalis – lečenje / terapija

Osnovni problem kod lečenja enterokokusa fekalisa jeste njegova otpornost na veliki broj antibiotika (klindamicin, vankomicin, cefalosporini 3.generacije), a izvesnu otpornost ima i na aminoglikozide, penicilin i ampicilin.

Da bi se lečenje enterokokusa fekalisa sprovelo uspešno, potrebno je napraviti antibiogram, da se utvrdilo na koi će antibiotik ili kombinaciju antibiotika, reagovati enterokokus, jer, ukoliko je enterokokus otporan na neki antibiotik, vrlo lako može da se još više razmnoži i da daje nove sojeve bakterija.

Lečenje Enterokokusa se može otežati ukoliko se bakteriji pristupilo antibioticima na koje je Enterokokus otporan. Urinarne infekcije mogu da prouzrokuju i drugi mikroorganizmi, tako da dijagnozom Enterokokusa, isključivanjem drugih bakterija i upotrebom antibiotika koji deluje na Enterokokus, terapija biva uspešna i infekcija uspešno izlečena.