Bambus ukras u bašti i domu – gajenje, sadnja, zalivanje

U Evropi se bambus decenijama uzgaja kao ukrasno rastinje, u vidu žive ograde, zaklona-paravana, lepog detalja na travnjaku, atraktivne saksijske biljke na terasi ili u sobi…

Do danas nije potpuno razjašnjeno zašto većina bambusa nakon cvetanja iznenada vene. Uzgajivači isprobali razne metode kako bi se sprečilo propadanje biljke, no, nijedna nije dala dovoljno dobre rezultate. Rascvetali bambus se može oporaviti, ali za to je potrebno mnogo vremena i u tome mu donekle pomaže redovno prihranjivanje i zalivanje.

Vrste bambusa sa “raštrkanim” korenom koji se brzo grana vrlo su intezivne, pa je, da biljka ne bi potpuno okupirala dvorište, i to ne samo vlasnikovo već i susedna imanja, neophodno ograničiti širenje podzemnog stabla. U tu svrhu koriste se barijere koje se postavljaju u zemlju na metar od biljke kao što su folija ili zidić od bar 40 cm dubine.

Srećni bambus – ukras u domu

Ukući se najčešće gaji srećni bambus, koji prema feng šuiju donosi sreću, zdravlje1 i ljubav. Ova biljka ne zahteva mnogo nege, uspeva i na tamnijim mestima i vrlo lako se prilagođava novoj sredini. Srećni bambus može se gajiti i u vodi, koja uvek mora biti čista i sveža. Menja se jednom nedeljno i dobro bi bilo da bude prokuvana, ili da se ostavi da odstoji 24 sata. Novi izdanci dobijaju se odsecanjem dela stabljike s matične biljke. Gornji deo se zatvara kalemarskim voskom, a donji stavlja u posudu sa svezom vodom da pusti žilice.

Prirodna staništa bambusa protežu se od tropskih predela, sve do visokih Himalaja.Bambus je neverovatna biljka koja uspeva u gotovo svim klimatskim zonama: na području istočne Azije (Kina, Koreja, Japan) prostiru se nepregledne šume bambusa, a mnoge vrste rastu u Južnoj Americi i Australiji.

U zemljama Dalekog istoka život bez bambusa potpuno je nezamisliv. Glatka, čvrsta i otporna stabla osnovni su građevinski materijal od kojeg se prave kuće, brodovi, mostovi, nameštaj, čak i muzički instrumenti, a mladi izdanci bambusa koriste se u ishrani, i to ne samo ljudskoj: jedu ih i pande, čiji opstanak direktno zavisi od ovog svojevrsnog biljnog “multipraktika”.

U Evropi se bambus decenijama uzgaja kao ukrasno rastinje, u vidu žive ograde, zaklona-paravana, lepog detalja na travnjaku, atraktivne saksijske biljke na terasi ili u sobi…

Bambusu prija rastresito zemljište u kojem ima dosta gline, a najbolje je posaditi ga krajem proleća, kada je tlo dovoljno toplo i vlažno, po mogućnosti na osunčanom mestu, mada će dobro uspevati i u polusenci. Ukoliko je reč o živoj ogradi, sadi se na rastojanju od oko pola metra: iskopajte rupu koja je dvostruko veća od busena, na dno stavite mešavinu komposta i organskog đubriva, položite busen, pritisnite zemlju oko korena i obilno zalijte.

Leti je za bambus neophodna veća količina vode i povremeno prskanje, ali pazite da ne preterate jer se može desiti da koren istruli zbog viška vlage. Zato se yalivanje bambusa vrši tek kada zemlja postane suva. Nakon sadnje bambus nekoliko meseci ne treba đubriti, a potom mu se dodaje prihrana za travnjake u kojoj dominira azot. No, s tim treba biti veoma oprezan jer je bambus biljka koja može sagoreti od viška veštačkih materija.

Superiorna vrsta

U prošlosti se mislilo, da bambus spada u biljke koje su primitivnije od trava, čijoj porodici zvanično i pripada, ali ispostavilo se da je reč o velikoj zabludi. Naime, genetske analize pokazale su, da je to posmatrano sa stanovišta evolucije najrazvijenija i najsloženija biljka na svetu.