Beli slez za usta, krajnike, grlo i protiv plućnih bolesti

Najveća vrednost sleza je u njegovoj „nežnoj” lekovitosti, koja potiče od velikog sadržeja sluzi (20-25%), zatim škroba, pektina, saharoze, asparagina, ulja i drugih materija. Kao lek se koriste: koren (koji sadrži najviše sluzi), cvetovi i listovi.

Koren se vadi u jesen (septembar -oktobar), ili u proleće (mart), i to u drugoj godini života biljke. Posle vađenja, sa korena se uklanja zemlja, pere se u hladnoj vodi, oljušti, iseče na više delo-va u obliku kockica ili štapića i suši u rerni na temperaturi do 45°C, a zatim u kesama čuva na suvom mestu. Lišće se može brati više puta u toku godine, ali je najbolje to učiniti pred ili za vreme cvetanja. Cvetove je najbolje brati u julu. Suše se na temperaturi do 45°C, a zatim, do upotrebe, čuvaju u kesama na suvom i mračnom mestu. Od brojnih recepata za korišćenje sleza u narodnoj medicini, navodimo samo nekoliko:

* Protiv plućnih bolesti (bubrežnih bolesti, crvenila i krajnika). U gutljajima piti čaj koji se sprema tako što se prethodno 2 kašike korena belog sleza prelije sa pola litre mlake vode i ostavi poklopljeno najmanje osam sati, zatim se procedi i tek onda malo zagreje. Čaj bd lišća sprema se tako što se 1 kašika lišća prelije sa 200 do 300 grama vrele vode, ostavi da stoji 15 minuta, a zatim procedi i pije u gutljajima.

* Protiv gnojnih desni i za ispiranje usta i grla. Skuvati lOg korena belog. sleza u 150g vode. Procediti, dodati 30g meda, dobro promešati, pa grgoriti (ne .piti), ili se koristi sam odvar (30g korena skuvati do ključanja u 1 litar vode), ili žvakati koščice korena ili koren držati 2 – 3 sata u hladnoj vodi (1 kašika korena u 200g vode), pa tom vodom ispirati usta, grgljati i na kraju popiti.