Biljka dragoljub

Dragoljub (Tropaeolum majus L, Tropaeolaceae) potiče iz Južne Amerike, sa područja Anda od Bolivije do Kolumbije. Postoji nekoliko vrsta dragoljuba, a naučnici smatraju da je sadašnja vrsta, slično kao i ruža, nastala višegodišnjom kultivacijom i ukrštanjem barem četiri vrste. U svojoj postojbini biljka dragoljub je verovatno bila ne samo ukrasna, nego i začinska i lekovita biljka. Nakon evropskog osvajanja većeg dela Južne Amerike, dragoljub je, kao već kultivisana biljka, donesen isprva u Holandiju.

Šuškalo se kako ima moć i da smanjuje seksualni apetit, stoga je brzo postala popularna među monasima, već u 17. veku. Ubrzo se proširila po vrtovima, pa čak i od njih odbegla. Deo znanja o njenom korišćenju u lekovite svrhe došao je iz njene postojbine. Ipak, dragoljub nije nikad dostigao popularnost klasičnih evropskih biljaka, poput lavande ili nevena, i ostao je samo česta meta fotografa amatera i profesionalaca.

Lek, zaštitno sredstvo, hrana ili kozmetika?

Smatra se da je već u svojoj postojbini dragoljub bio vrlo svestrana biljka. Cvetovi i listovi mogu se jesti čak i sirovi u salatama, dajući im ljutkast ukus zbog sumpornih jedinjenja kakve nalazimo u goruščici ili luku. Oni se i kuvaju u supama i umacima, a lepi cvet neobičan je ukras vrhunskih kulinarskih znalaca. Jestivo je i seme biljke, koje ukusom podseća na vrlo popularne kapare. Cvetovi, listovi i semenke mogu se dodavati u sirće, pogotovo vinski, kojem upotpunjuju aromu i daju ljutkasti štih.

Razvojem ekološke poljoprivrede krajem prošlog i početkom ovoga veka, uvidelo se da je dragoljub korisno sredstvo u zaštiti od lisnih (biljnih) vaši različitih vrsta. Zato se često sadi uz voćke, štiteći druge biljke na vrlo neobičan način – dragoljub je pravi mamac za lisne vaši, koje privlači na sebe s drugih biljaka. Kako je prilično otporna i brzorastuća biljka, sama biljka i njeni paraziti uspostavljaju ravnotežu u životnoj sredini. Takav pristup potpuno je u skladu čak is vrlo rigoroznom biodinamičkom poljoprivredom.

Dragoljub je retko opisivan u knjigama o travarstvu. U svojoj postojbini koristio se kod disajnih i mokraćnih infekcija, au tu svrhu koristio se iu evropskoj fitoterapiji. Naučno je ispitano i dokazano njegovo antibakterijsko delovanje, što je i za očekivati od tipova sumpornih jedinjenja kakve nalazimo u biljci. Stoga je ova tradicionalna upotreba barem delimično opravdana.

U nekim studijama pokazao se i kao biljka koja štiti jetru, ali to delovanje ostalo je u senci daleko poznatijih biljaka, poput sikavice ili artičoke. Dragoljub se koristio na puno načina, uglavnom u obliku infuza (čajeva), ali i kao sveža biljka.

Prisutnost ljutkastih spojeva nagnalo je drevne travare da okušaju delovanje ove biljku iu slučaju kožnih tegoba, posebno infekcija. U drevno doba ljudi još nisu toliko poznavali mikrobiologiju, no danas znamo da njeni aktivni jedinjenja, poput glukotropaelozida, pokazuju snažno antimikotično delovanje (delovanje protiv gljivica).

Ispitivano je i antitrombotične delovanje dragoljuba, zbog sadržaja jedinjenja iz grupe Izotiocijanati, kao i delovanje u tumorskim modelima, no takva ispitivanja nisu nikad podstakla medicinsku primenu.

Zvezda kozmetike

Tradicionalno korišćenim biljkama nauku obično samo dade formu i jasan fokus u korišćenju. Tako je i sa dragoljubom. Naučna spoznaja o spektru antimikrobnih efekata dala je fokus primeni ove biljke kod kožnih tegoba uzrokovanih neravnotežom kožne flore. Stoga je njegova najpopularnija upotreba kod peruti, pogotovo suve peruti, upravo zbog delovanja na gljivice koje su jedan od uzročnika njenog nastanka.

Aktivne materije iz dragoljuba nisu samo delotvorne protiv gljivica i bakterija, nego i podstiču cirkulaciju, pa se u kozmetici koriste za  pospešivanje tonusa kože i njene obnove. Time je dragoljubu sličan ricinus, stara lekovita biljka, koji zbog sadržaja neobičnih masnih kiselina pokazuje delovanje protiv sličnih tipova gljivica. I ricinus je dugo vremena bio korišćen u kozmetici, a potom bio gotovo zaboravljen. Nakon naučnih istraživanja antimikrobnog delovanja ponovno je zasjao kao kozmetička zvezda.

Ovo je prilika da se podsetimo jednog starog proizvoda – šampona od belog luka i koprive, kojeg pamte zrelije generacije. Bio je to nimalo simpatičan, tamni šampon koji je intenzivno mirisao na beli luk. Koliko god da je bio trgovački nesimpatičan, toliko je bio delotvoran protiv peruti i opadanja kose. Nestao je već i pre Drugog svetskog rata, kad je doslovce nastao vakum među prirodnim šamponima protiv peruti. Iako u današnje vreme postoji bezbroj šampona koji se reklamiraju za tu namenu, neki od njih su dvojbene delotvornosti. Uz to, razmaženi smo i navikli na fine mirise, potisnuvši one prirodne. Posegnuli smo i za eteričnim uljima sličnog delovanja, poput palmarose ili kedrova, jer jednostavno više odgovaraju našem nosu. Time dragoljub postaje mala spona, most koji konačno donosi u kozmetiku delotvornost sumpornih jedinjenja, ali na diskretniji način.

Možda ovo potakne nekoga da osuši ovu lepu ukrasnu biljku i spravi od nje čaj. Dovoljna je jedna supena kašika na dva decilitra vruće vode, da dobijete jako aromatičan, neobičan čaj, čije vam delovanje možda pomogne kod upornih infekcija mokraćnog sistema, a možda završi i kao neobičan losion za kosu, ravno iz bakine kuhinje.

Vlasište ponovo u ravnoteži

Dragoljub je višegodišnja biljka poreklom iz Latinske Amerike, čija pročišćujuću svojstva nežno uspostavljaju ravnotežu temena. Cvet dragoljuba obiluje delatnim materijama, zbog čega je više nego zanimljiv laboratorija Klorane.

Pažljivi postupci berbe i ekstrakcije – Dragoljub se uzgaja u Francuskoj u strogo kontrolisanim uslovima. Tokom perioda cvetanja izlaže se delimičnoj senci, a potom rukom vadi iz zemlje, pri čemu se ostaci zemlje pomno uklanjaju sa korena. Sušenje traje 3-4 dana, i to na temperaturi ispod 60 ° C kako bi se sačuvali prirodni sastojci. Postupak ekstrakcije nakon berbe odvija se u Gaillac, na jugozapadu Francuske. Najpre se cela cvatuća biljka iskuhava. Dobijeni vodeni ekstrakt sadrži različite aktivne supstance, uključujući i glukotropeolin, koji ima pročišćavajuća svojstva.

Klorane šampon s ekstraktom dragoljuba – posebno je namenjen tretiranju suve peruti. Nežno čisti vlasište i kosi vraća sjaj.