Biljka kostrika (Veprina)

Klasifikovana kao venski tonik, kostrika se u savremenoj fitoterapiji upotrebljava kao pomoćno sredstvo za lečenje hemoroida, jer jača tonus krvnih sudova anorektalnog regiona i ublažava tegobe…

Omedicinskoj primeni kostrike, odnosno ježevine, ili veprine mogu da se nadu tragovi još u antičkim i srednjevekovnim tekstovima. Tada se upotrebljavala za pojačano izlučivanje mokraće. Potom je bila gotovo zaboravljena, a reafirmaciju u fitote-rapiji doživljava pedesetih godina prošlog veka kada je počela upotreba njenih ekstrakata za ublažavanje tegoba izazvanih poremećajem venske cirkulacije.

Kostrika (Ruscus aculeatus L., familija Asparagaceae ) je dekorativan, vrlo otporan zimzelen grmić sa razgranatim i uspravnim stablom. Grane su zelene, naspramne, krute, jajastog oblika i na vrhu se završavaju trnom, pa izgledaju kao listovi. Pravi listovi su vrlo sitni, kožasti, ljuspasti i nalaze se na bazi grančica. Cvetovi su neugledni, zelenkasto-beli. Plod je vrlo lepa, upadljiva i sjajna crvena bobica na kratkoj peteljci. Biljka raste u toplim i suvljim hrastovim šumama do 700 m nadmorske visine.

Kao biljna lekovita sirovina upotrebljava se rizom kostrike (Rusci aculeati rhizoma). Sakuplja se u prirodi, ili od gajenih biljaka. Vadi se početkom jeseni, odstrani korenje, opere, iseče u komade i suši na suncu. Osušen rizom je člankovit, spolja žućkastosiv i prstenasto naboran, slabog mirisa i sapunastog ukusa.U savremenoj fitoterapiji kostrika se upotrebljava kao pomoćno sredstvo u lečenju hemoroida, jer redukuje vlaženje, jača tonus krvnih sudova anorektalnog regiona i ublažava tegobe (svrab, osećaj pečenja, vlaženje, bolovi u predelu čmara…) koje nastaju zbog zastoja krvi u malim venama smeštenim ispod površine kože. Rede se koristi za ublažavanje karakterističnih tegoba u slučajevima poremećaja venske i limfne cirkulacije donjih ekstremiteta (bolovi, umor, osećaj težine u nogama, grčevi, otoci, utrnutost…).

Unekim zemljama se skuvani prolećni izdanci kostrike (slični izdancima špargle) upotrebljavaju kao povrće.

KONTRAINDIKACIJE

Kontraindikacije nisu poznate, a od neželjenih efekata, u slučajevima korišćenja tableta i kapsula, mogu da se jave želudačne tegobe i mučnina.

Rizom kostrike sadrži do 6% steroidnih saponina (ruskozid, ruscin), tanine, flavonoidne heterozide, malo etarskog ulja, fitosterole, šećere i druge sastojke.

U eksperimentima na životinjama utvrđeno je da kostrika jača tonus venskih krvnih sudova, smanjuje njihovu propustljivost i nagomilavanje tečnosti u tkivima, a ispoljava i protivupalno i blago diuretično delovanje. Biljka je klasifikovana kao venski tonik, jer aktivni sastojci (saponini) deluju na receptore glatkih mišića zida kapilara, i pojačavaju osnovni tonus proširenih krvnih sudova. Efekat se najviše ispoljava na hemoroidima – proširenim venama analnog područja.

Ekstrakt u mastima – čajevi ne!

Od kostrike se u poslednje vremejie kuvaju čajevi, već se koristi isključivo u gotovim proizvodima. Ekstrakti kostrike se često kombinuju sa ekstraktima drugih biljaka u mastima i čepićima koje se koriste kao pomoćno sredstvo u terapiji hemoroida. Postoje i preparati koji su namenjeni peroralnoj primeni (tablete, dražeje i kapsule).