Biljka ljoskavac

Ljoskavac nije otrovna, već lekovita i ukrasna biljka. Od njenih jestivih plodova, slatkastokiselkastog ukusa, mogu se pripremati razne poslastice i lekoviti preparati. Pri upotrebi treba samo paziti da bobice ne dođu u dodir s vrlo gorkim i otrovnim mehurastim omotačem!

Ljoskavac, ili pljuskavac, pogančeva trava, lampion, mehurica (Phvsalis alkekengi) stigao je iz dalekog Japana, gde je smatran svetom biljkom, pa su ga sadili ispred hramova kao putokaz bogovima. Već početkom 18. veka raširio se po celoj Evropi i ostatku sveta, gde su ga ljudi prigrlili u svojim baštama, baš kao i divljina u svojoj skrivenoj raskoši. Danas se može pronaći po šikarama, ivicama šuma, na čistinama, poljima i vinogradima, uz puteve i plotove, kao i u baštama. Privlači poglede zanimljivim izgledom koji se ističe u zelenilu prirode. Ovo je zeljasta biljka uspravne i slabo razvijene stabljike, visoka 30-80 cm, prekrivena kratkim cvetićem nalazi se u pazusima listova, jarkonarandžastocrven mehurasti kim dlačicama. Listovi su jajasto Ono što ga čini nadaleko prepoznatljivim jeste jarko narandžastocrven mehurasti omotač u obliku lampiona, koji nosi trouglasti, a neugledan zelenobeli znatljivim i karakterističnim jeste po jednu bobicu ploda.Zato će ga retko ko zameniti s nekom drugom biljnom vrstom. Pripada porodici Solanaceae.

Crvena bobica u čipkastoj mrežici
Rod Phvsalis obuhvata više od 80 vrsta manje-više sličnih biljaka čiji se plodovi razvijaju u omotačima. Neke od njih su otrovne, ali mnoge se gaje kao jestivo i ukusno voće širom sveta. Tako ćemo u baštama naći peruansku jagodu (Phvsalis pe-ruviana), tomatiljo (Phvsalis ixocar-pa) itd. U našim krajevima samoniklo gotovo isključivo nalazimo vrstu Phvsalis alkekengi, s karakterističnim jarkonarandžastocrvenim lampionom i crvenim plodom, tako da sličnih vrsta u prirodi nema. Kako plod sazreva, mehurasti omotač (lampion) prelazi iz zelene u žutu i na kraju u jarkocrvenu boju. Priroda se potrudila da nam da jasan i nadaleko vidljiv znak kada je ova lekovita biljka spremna i zrela, da je ne zaobiđemo i ne zaboravimo. Kako vreme prolazi, lekovitost jenjava, omotač polako gubi svoje tkivo i ostaje u vidu fino satkanih niti nežne čipkaste mrežice, kao divan filigranski rad lampiona.
Berite potpuno zrele bobice
Ljoskavac cveta od juna do septembra, a zrele plodove potražite u ranu jesen, zavisno od klime i nadmorske visine. Ponekad se mogu naći i do prvih snegova. Uglavnom se naglašava upotreba samo ploda, kao najaktivnijeg dela biljke, i upozorava na njenu otrovnost, ali kod Phvsalis alkekengi lekovita je cela biljka: list, stabljika, cvet i plod (omotač ploda ne!). Plod je kiselo-slatkasto-gorkog ukusa, ali dominira kiselost. Kod branja uvek treba obratiti veliku pažnju na omotač ploda, koji je otrovan! Dakle, sama bobica (plod) je lekovita, ali jarkonarandžasti lampion ili mrežica tankih niti u obliku lampiona su otrovni!
Takodje treba naglasiti kontraidikacije u vidu oštećenja želuca kod konzumiranja većih količina i dugotrajne, višemesečne upotrebe ploda (neka okvirna količina je do 30 sirovih komada dnevno). Bitno je takode istaći da bobice treba brati tek kada su potpuno zrele, jer u nezrelim plodovima se u maloj količini nalazi i otrovna gorka materija glikozid fizalin.
Ubrzava metabolizam, stimuliše jetru.
Ova izuzetno zanimljiva biljka, čija se dejstva tek odnedavno sistematski proučavaju u modernoj fitofarmaciji, svoju potvrdu je već našla u tradicionalnoj medicini na raznim kontinentima. Podstiče rad bubrega i izlučivanje mokraće. Odličan je diuretik, pa se koristi kod vodene bolesti i svih oblika tegoba vezanih za bešiku i mokraćne kanale: upale, pesak i kamence, otežano i bolno mokrenje, zastoj mokraće i si. Deluje kao analgetik (sredstvo za ublažavanje bola) i jača imunitet zbog vitamina C. Koristi se i kod kašlja i katara pluća, jer olakšava iskašljavanje. Pošto dobro deluje na rad jetre i žuči, ubrzava metabolizam i efikasno čisti krv, što je posebno važno kod reume, artritisa i gihta. Pojačava znojenje, poboljšava rad creva, pa je korisna kod zatvora i crevnih parazita. Neki narodi je koriste i za regulisanje menopauze i kao pomoć u ublažavanju klimakteričnih tegoba. Zovu je i pogančeva trava jer se koristi za lečenje poganca – crvenog vetra.

Čaj
Pravi se od sušenih bobica ljoskavca. Pošto je malo verovatno da ćemo u prirodi naći podjednako i potpuno osušene bobice, možemo ih sušiti u tankom sloju pored peći ili u poluotvorenoj rerni na niskoj temperaturi. Za čaj ćemo upotrebiti 20 g suvih bobica, preliti ih sa 5 dl hladne vode, zagrejati do ključanja, skloniti s vatre i ostaviti da odstoji pokriveno 10-15 min. Zatim procedimo tečnost i pijemo tokom dana, na gutljaje. Čaj pijemo 10 dana, a potom napravimo pauzu od najmanje 20 dana. Ovakav čaj je jače koncentracije i delovanja.
–Čaj (blaži)
Ako želimo malo blažu varijantu, onda 20-30 g suvih usitnjenih bobica prelijemo 1 litrom vode, zagrejemo, kuvamo 5 minuta, procedimo nakon pola sata i dobijenu tečnost pijemo toekom dana u malim gutljajima. Vrlo je bitno kod svih vrsta čajeva obratiti pažnju na vreme koje je potrebno da se biljka ekstrahuje (koliko treba da stoji u zakuvanoj vodi). Ako stoji prekratko, neće se u dovoljnoj meri ekstrahovati lekovite materije, a ako stoji predugo postoji mogućnost da se prekomerno ekstrahuju fitohemijski sastojci i tada preparat nije bezopasan za upotrebu. Sa dužim stajanjem takode postoji mogućnost da počnu da se rastvaraju i materije koje su slabo rastvorljive, a potencijalno toksične i štetne.

Tinktura
200 g usitnjenog suvogploda držati u 1 1 jake rakije 30 dana i zatim procediti. Ovaj oblik preparata je ujedno i najjednostavniji za dalje uzimanje: 3 x dnevno po 30-40 kapi pomešano sa malo vode ili čaja.

Obloge
Priprema se od sirovih bobica zgnječenih u kašu koju nanesemo na gazu i privijemo na mesto sa kožnom tegobom (crveni vetar).

Vino
40 g usitnjene cele biljke (list, cvet, plod, ali ne i omotač ploda!) na litar belog vina, ostavimo da stoji 8 dana na toplom mestu, procedimo i uzimamo 1 čašu vina na dan u jutarnjim satima. Deluje kao vrlo dobar diuretik (tera vodu iz organizma).

LJOSKAVAC U KUHINJI

Različiti narodi su razvili različite tradicionalne načine upotrebe ove raširene biljke, zavisno od drugih biljaka koje su rasle na njihovim prostorima i koje su onda koristili za druge svrhe. Ova zaista svestrana biljka, intenzivnih hemijskih svojstava, treba da se koristiti pametno i umereno. Svakako obratite pažnju prilikom berbe da slučajno ne pojedete neki komadić mehurastog omotača, i ako imate osetljiv želudac budite oprezni kod konzumiranja sirovih bobica, koje su odlično šumsko voće. Od njega se prave i marmelade, pekmezi, slatki namazi, usitnjen plod meša se sa medom i pretvara u druge slasne oblike u kojima su velikim delom sačuvani lekoviti sastojci ljoskavca. Ako te lekovite preparate pravite od sirovih bobica, pri kuvanju se ponašajte prema njima kao i prema svakom drugom voću, a ako ih koristite kao suvi prah, smanjite količinu za pola. I imajte na umu da ipak nije poželjno da, zaneseni ukusom, pojedete ćelu teglicu odjednom, ograničite se na 1-2 kašike terapeutske doze dnevno, ujutro natašte.
SASTOJCI:
300 g sirovih bobica ljoskavca • 2 dl vode
– 700 g meda (ili 800 g šećera)
PRIPREMA: Zrele bobice pažljivo odvojiti od omotača, preliti medom(ili šećerom) i ostaviti da odstoje 24 sata. U smesu dodati vodu (ako ste uzeli med), pa na laganoj vatri i uz neprestano mešanje kuvati oko 30 minuta. Pekmez lagano zapeniti i s površine odstraniti bele semenke. Još vruć pekmez sipati u tople sterilisane tegle i odmah ih zatvoriti. Čuvati na hladnom mestu i uzimati tokom 10 dana svakodnevno po 100 gpekmeza ujutro pre jela.

Bobice ljoskavca presvučene čokoladom

SASTOJCI:
– sirove bobice ljoskavca
– čokolada za kuvanje
PRIPREMA: Čokoladu izlomiti, staviti u posudu i lagano otopiti nad parom vruće vode. Bobice pažljivo odvojiti od omotača pa svaku nataknuti na čačkalicu i umočiti do polovine u otopljenu čokoladu. Čačkalice drugim krajem zabosti u neku podlogu, recimo deblju krišku hleba, i ostaviti da se čokolada na bobicama osuši. Bobice zatim skinuti sa čačkalica i poslužiti kao poslasticu, ili njima ukrasiti kolač, tortu itd.

Marmelada od bundeve i bobica ljoskavca
SASTOJCI:
– 500 g mesa bundeve
– 200 g sirovih bobica ljoskavca
– 500 g šećera
– 3 štapića vanile

PRIPREMA: Meso bundeve iseći na kockice, štapiće vanile uzduž raseći, a zrele bobice ljoskavca pažljivo odvojiti od omotača. Meso bundeve, vanilu i bobice posuti šećerom i ostaviti da odstoji 1-2 sata. Smesu na laganoj vatri i uz neprestano mešanje kuvati 30-40 minuta. Marmeladu lagano zapeniti, s površine odstraniti bele semenke i još vruću sipati u tople, sterilisane tegle. Odmah zatvoriti. Čuvati na tamnom i hladnom mestu.

GAJENJE LJOSKAVCA
Položaj
Topao i sunčan ili polusenovit položaj.
Tlo
Sveže, rastresito i propusno, bogato hranljivim materijama, krečnjačko.
Razmnožavanje
Semenom u martu, a biljčice iznikle iz semena treba rasaditi krajem aprila ili početkom maja. U toplim područjima, gde je ljoskavac višegodišnja biljka, deobom biljke u proleće ili kasno leto.
Uzgoj
Redovno i obilno zahvati po suvom vremenu, a u kasnu jesen stabljike odseći pri tlu.
Sakupljanje i čuvanje
Zrele bobice sakupljati po potrebi. Za sušenje se beru u septembru, pažljivo odvajaju od mehurastog omotača i u tankom sloju brzo suše kraj peći ili u rerni. Sušenjem se bobice smežuraju i suve šuškaju pod prstima, ali moraju zadržati prirodnu boju. Čuvajte ih dobro zatvorene na suvom i tamnom mestu.