biljka-persun

Ako je vaš tanjir u restoranu ukrašen nekim biljem, velika je verovatnoća da je to peršun.Ova biljka je naširoko korišćena i cenjena ne samo zbog ukusa koji dodaje jelu, već i zbog njenih korisnih svojstava za zdravlje. Jednom kada shvatite zdravstvene i hranljive prednosti koje peršun nosi, ne samo da ćete hteti da pojedete svoju dekoraciju na tanjiru, već ćete poželeti da je i sami uzgajate! A uzgajanje peršuna je lako!

Peršun (Petroselnumcrispum) je autohtona biljka na području Mediterana. Premda korene vuče iz regiona poput Južne Italije, Tunisa i Alžira, danas se može naći u svim delovima sveta. Uprkos popularnosti koju trenutno uživa, situacija nije oduvek bila takva.

Pozitivna dejstva peršuna na zdravlje

Peršun pripada familiji Apiaceae, zajedno sa šargarepom, celerom i drugim biljkama poput kima, mirođije, selena (ljupčac), anđelskog korena i anisa. Karakterišu ga duže stabljike i može rasti do 60-ak centimetara u visinu i širinu. Listovi su mu svetlo zeleni i bez dlačica.

Ova biljka sadrži korisna eterična ulja i flavonoide. Eterično ulje poznato pod nazivom miristicin poseduje hemo-protektivno dejstvo, što znači da može neutralisati materije koje izazivaju rak, a pokazalo se i da zaustavlja rast tumorskih masa. Flavonoidi poput apigenina i luteolina koji se nalaze u peršunu, deluju kao antioksidansi i štite ćelije od destruktivnog dejstva kiseoničnih slobodnih radikala kao i stresa.

Biljka persun ima i druga korisna dejstva za zdravlje, kao što su:

Antibakterijsko
Anti-inflamatorno (protiv-zapaljensko)
Anti-oksidantno

Peršun je takođe odličan izvor vitamina C i beta-karotena (pro-vitamina A). Pojedini pozitivna dejstva peršuna na zdravlje kotiraju veoma visoko, tik uz efekte kelja. Samo jedna supena kašika peršuna sadrži 61,5 mikrograma vitamina K (77%PDU -PreporučenogDnevnog Unosa ovog vitamina (eng.RDA-RecommendedDailyAllowance)), 5 miligrama vitamina C (8% RDA) i 316 IJ(Internacionalnih Jedinica) vitamina A (6% RDA).

Zahvaljujući fantastičnom nutritivnom profilu biljke peršun, njenakorisna dejstva po zdravlje pružaju se nadugačko i naširoko. Neki od njegovih terapijskih efekata uključuju:

– Prevenciju anemije
– Prevenciju i lečenje infekcija mokraćne bešike
– Pozitivno dejstvo na zdravlje bubrega
– Tretman zadaha iz usta
– Lečenje artritisa
– Osvežavanje i prečišćavanje krvi
– Prirodno diuretičko dejstvo
– Smanjivanje gasova u digestivnom traktu
– Ublažavanje tegoba kod poremećaja varenja
– Pojačavanje imuniteta

Uzgoj peršuna

Iako možete čekati dok ne dobijete par stabljika na tanjiru, daleko više ćete profitirati od korisnih efekata ove biljke ako jednostavno sami uzgajate peršun. Kao i kod bosiljka (slatkog i svetog bosiljka), nane i origana, uzgoj peršuna je relativno lak. Sve što je potrebno za gajenje peršuna jeste malo vode, sunčeve svetlosti, dobrog zemljišta i brižnosti.

Najbolji je uzgoj peršuna iz semena (bolje uspeva nego već proizvedene sadnice u rasadniku). Ali ima, sada već čuven, dugačak period klijanja. Strpite se, stiže. Ukoliko želite da ostvarite početnu prednost u gajenju peršuna, potopite seme peršuna u mokri ubrus i ostavite da odstoji jednu noć pre sađenja.

Za sađenje peršuna odaberite sunčanu stranu, bilo vrta ili velike saksije. Može se gajiti čak i u zatvorenom prostoru ukoliko se tu nalazi neki svetli, topli deo. Samo imajte u vidu da može biti „štrkljaviji“ od biljke koja raste spolja, usled prigušenije svetlosti. Peršun voli sunce ali može izaći na kraj i sa malo hladovine. Takođe za uzgoj peršuna odgovara i vlažnije tlo, pa zato obilno zalivajte.

Seme bi prilikom sadnje trebalo posejati na dubinu 3-6 milimetara. Kada biljke dostignu visinu 5-7,5 centimetara, razredite ih tako da razmak između njih bude 25,5-30,5 centimetara. Rasađivanjem ćete im dati dovoljno prostora da zaista pobujaju.
Peršun požanjite tako što ćete stabljiku štricnuti blizu tla. Birajte one stabljike koje se nalaze na periferiji biljke. To će vam dati puniju, zdraviju biljku.

Upotreba peršuna

Najbolji način za korišćenje peršuna je u svežem stanju. Može se osušiti ili zamrznuti, ali na taj način gubi dosta od svog ukusa. Najlakši način za dobijanje pozitivnih zdravstvenih efekata peršuna jeste njegovo jednostavno konzumiranje. To posebno važi kod digestivnih bolesti i zadaha iz usta. Samo požvaćite nekoliko izdanaka peršuna i trebalo bi da osetite brz boljitak.

Alternativno, uvek možete napraviti čaj koristeći 2 supene kašike svežeg peršuna na 2 šolje vode. Ostavite da se natapa nekoliko minuta pre nego što procedite, i uživajte. Peršun takođe možete dodati svojim jelima radi bogatije i bolje ishrane. On predstavlja i savršen dodatak zelenim šejkovima, povećavajući njihovu detoksikacionu moć.

Peršun je samo jedna od mnogih biljaka koje možete gajiti kod kuće, u vašem dvorištu ili svetlarniku. Pored toga što je moćno lekovito sredstvo, on predstavlja i fantastičan dodatak u kulinarstvu.

biljka-bosiljak

Biljka bosiljak i zdravlje – upotreba i uzgoj bosiljka

Slatki bosiljak (Ocimum basilicum) omiljeni začin u italijanskim jelima, tajlandskoj kuhinji i nekim istočno-evropskim jelima, je jedan od nekoliko varijeteta bosiljka, poznat ne samo po svojoj sposobnosti da obogaćuje ukus već i po svojim lekovitim svojstvima. U ovim regionima, biljka bosiljka ne samo da je korišćena za kuvanje, već je upotrebljavana i za lečenje i bolje zdravlje, vekovima unazad.

Biljka bosiljak je sočno zelene boje sa malim listićima glatkih zaobljenih ivica i zašiljenih vrhova. Listovi liče na listove nane, obzirom da su ove dve biljke u bliskom srodstvu. Slatki bosiljak je najčešća forma baštenskog bosiljka, i može se naći u sušenom obliku u odeljku sa začinima ili u svežem obliku u delu sa povrtarskim kulturama u mega-marketima, ili u zemljištu mnogih vrtova koji su dovoljno privilegovani da udome ovu biljku.

Slično>>> Bosiljak kao lek

Pozitivni efekti na zdravlje slatkog bosiljka

Slatki bosiljak, kao i većina biljaka, prepun je elemenata korisnih po zdravlje. Pored toga što je bogat izvor vitamina K, beta karotena i gvožđa, ova biljka je poznata i kao nosilac anti-bakterijskih, anti-inflamatornih i anti-oksidantnih osobina. Glavnina fantastičnih korisnih efekata za zdravlje bosiljka može se pripisati njegovim eteričnim uljima i flavonoidima – moćnim anti-oksidansima biljnog porekla koji smanjuju nivo zapaljenja, pomažu u borbi protiv starenja i promovišu zdravlje arterija.

U esencijalnom ulju bosiljka, eterična ulja iz sastava ove biljke su se pokazala kao nosioci nekih neverovatnih anti-bakterijskih osobina. Istraživanja su potvrdila sposobnost ovih ulja da ograniče rast bakterija kao što su, između ostalih, Listeriamonocytogenes, Staphylococcusaureusi Escherichiacoli (E-coli).

Povezano>>> Sveti bosiljak i za telo i za duh

Naučnici koji tragaju za prirodnim prezervativima (konzervansima) hrane bez toksina, otkrili su da pranje namirnica rastvorom od samo 1% esencijalnog ulja bosiljka smanjuje kontaminaciju Shigella-om ispod nivoa detekcije. Njihov zaključak je bio da bi dodavanje bosiljka u salatu moglo obezbediti sličan zaštitni efekat.

Dva flavonoida unutar slatkog bosiljka su pokazala naročito ohrabrujuće rezultate u borbi protiv ćelijskog oštećenja izazvanog zračenjem i dejstvom slobodnih radikala. Orientini Vicenin su antioksidansi koji rade na odbrani ćelija.

Blagotvorna dejstva slatkog bosiljka po zdravlje tu ne prestaju.

Bosiljak takođe

  • Pospešuje cirkulaciju
  • Poboljšava imunološku funkciju
  • Smanjuje zapaljenje
  • Smanjuje oksidaciju holesterola
  • Štiti srce
  • Detoksikuje krv
  • Može pomoći u kontrolisanju nivoa šećera u krvi

Unutar herbalne medicine, bosiljak se može uzeti kod:

Stomačnih grčeva
Mučnine
Glavobolja
Grčeva materice
Kašlja
Širokog dijapazona digestivnih problema

Slično>>> Čaj od bosiljka i ulje

Uzgoj bosiljka

Slatki bosiljak je malo „pipaviji“ za uzgoj nego što je to slučaj sa drugim biljkama u vašem vrtu, poput majčine dušice i nane. Odgovara mu toplo vreme, tako da nećete moći da ga zasadite pre zadnjeg mraza u godini.ako ste zainteresovani za gajenje bosiljka na terasi ili u stanu treba reći da biljka dobro uspeva i u zemljištu i u saksijama.

Postoji nekoliko varijeteta za gajenje. Dok neke vrste mogu narasti u visinu i do 1,80 metara, većina baštovana navodi da njihov slatki bosiljak ne premašuje metar visine – u najboljem slučaju. Ako želite da osigurate da biljka ne izraste previše u visinu, jednostavno gajite bosiljak u saksiji (koja će ograničiti rast njenog korena).

Slatki bosiljak se može posejati (zasaditi u vidu semena), tako da nema potrebe da kupite već formiranu sadnicu rasadniku. Semenke posejte na dubini od oko 6 milimetara, sa međusobnim razmakom od oko 25-30 centimetara. Pobrinite se da saksija koju ste izabrali za ovaj zadatak bude na mestu okupanom suncem, pošto bosiljak voli da mu je svetlo i toplo. Takođe za uzgoj bosiljka je važno ga adekvatno zalivajte dovoljnim količinama vode.

Kako bi podstakli razvitak zdrave biljke i formiranje bogate lisne mase, razvijte naviku da „českate“ stabljike biljke koje rastu (kidate njihove vrhove); to će pospešiti novi rast, kao i sprečiti precvetavanje (poznato kao „prelazak u fazu formiranja semena“ u vrtlarskim krugovima). Ako se na vašem bosiljku formiraju cvetovi, njegov ukus će u određenoj meri izgubiti na snazi, tako da je sprečavanje cvetanja dobra ideja ako gajite bosiljak za upotrebu u kuvanju. Premda, ako cvetovi procvetaju, treba znati da su i oni jestivi!

Povezano>>> Bosiljak u narodnoj medicini

Upotreba slatkog bosiljka

Najlakši način da koristite bosiljak je da ga jedete. Vrlo je ukusan i ima nekako pikantno-slatkast ukus koji podseća na ukus sladića. Ima neverovatan ukus u salatama, naročito u kombinaciji sa paradajzom koji je sazreo na suncu. Dok je slatki bosiljak najčešće sastavni deo kuvanih jela, najveći deo njegovih korisnih efekata ćete pokupiti ako ga jedete u sirovom stanju, mada njegovo kombinovanje sa drugim vrstama hrane neće umanjiti njegovo dejstvo.

Bosiljak takođe možete dodati u prelive za salatu. Jednostavno ga kombinujte sa ekstra devičanskim maslinovim uljem, malo belog luka i nešto jabukovog sirćeta da bi napravili lekovitu mešavinu koja se može poprskati preko salate ili namazati na hleb.

Konačno, infuz bosiljka je fantastičan eliksir u situaciji kada su vam potrebna lekovita dejstva za ublažavanje kašlja ili tretman grčeva. Jednostavno sipajte proključalu vodu preko vršne šake listića bosiljka i dozvolite da se dobro natope (najmanje 5 minuta) pre nego što infuz procedite i popijete.

Kako bi očuvali vaš bosiljak što duže bez potrebe da ga osušite (i na taj način uništite deo njegovog ukusa) probajte da ga zamrznete. Za kuvanje ili upotrebu u salatama, napravite pire od bosiljka u blenderu i dodajte samo onoliko ekstra devičanskog ulja koliko je potrebno da se napravi pasta. Ako morate, spljeskajte masu i umotajte je u papir za zamrzavanje ili kesu za zamrzivač.Onda, kada vam bude to potrebno, jednostavno možete odlomiti komad i tako koristiti ovaj začin preko cele godine.

Uzgajanje sopstvenog bosiljka za lek je način da u vlastite ruke uzmete usavršavanje svojih terapijskih i vrtlarskih veština i da ih podignete na novi nivo. Kao preventivna mera i prirodni lek protiv bolesti, slatki bosiljak je odličan dodatak u biljnoj kolekciji svakog herbaliste.
Saznaj više>>> Bosiljak za apetit, protiv nadimanja i gasova

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply