Ne bez razloga, prva biljka o kojoj piše čuvena austrijska travarka Marija Trebjen u svojoj knjizi ”
Zdravlje iz Božije apoteke ” upravo je sremuš ( lat. Allium ursinum). Govoreći zašto je ova biljka tako čuvena, a ujedno i nepravedno zapostavljena, autorka navodi : ” U sremušu se krije velika lekovita moć, a priča se da ga i medvedi traže kada se probude iz zimskog sna da bi njime očistili želudac, creva i krv, pa je jedno od narodnih imena ove biljke i ” medveđi luk “. Sremuš ima bitne osobine našeg belog luka, samo je mnogo lekovitiji. Zato je naročito pogodan za pročišćavanje creva u proleće i pomaže kod nekih hroničnih oboljenja kože. ”
Biljka sremuš
Ono po čemu je biljka sremuš specifična jeste što se njeni listovi mogu ubrati samo u rasponu od 20 – ak dana, odnosno pre nego što biljka procveta. Iako se i lukovice sremuša koriste za spravljanje različitih preparata, najčešće se koriste upravo sveži listovi sremuša.
Biljka sremuš, odnosno njena lukovica je nalik đurđevku i mrazovcu, koji je otrovan. Međutim, kako navodi Marija Trebjen gotovo je nemoguće pomešati ih, jer je biljka sremuš čuvena po svom specifičnom mirisu koji podseća na miris belog luka, ali svakako treba biti obazriv.
Sremuš lekovitost
Kada je u pitanju lekovitost ove biljke, možda je najbolje reći da se u narodu može čuti i drugi naziv za sremuš – ” ubica otrova “, te je sasvim jasno da su naši preci bili upoznati sa time koliko je velika lekovitost ove samonikle biljke.
Uz to što se koristi za snižavanje krvnog pritiska, lekovitost sremuša se odnosi i na snižavanje nivoa triglicerida i holesterola u krvi. Uz to se smatra odličnim ” čistačem ” sistema za varenje, odnosno želuca i creva, a smatra se i da čisti pluća od sluzi i to posebno kod starijih ljudi. Pomaže čak i kod tuberkuloze i edema, ali i kod različitih oboljenja krvnih sudova.
Svež sok od sremuša pokazuje lekovitost čak i kod otvorenih rana, te ukoliko se rana jednostavno premaže ovim sokom vrlo brzo zarasta.
Da ne bismo više pisali o tome kolika je lekovistost sremuša, citiraćemo opet Mariju Trebjen : ” Švajcarski lekar i travar paroh Kincle je posebno hvalio ovu biljku : ” Ona pročišćava celo telo, isteruje šljaku i zapečene materije koje donose bolest, krv čini zdravom, izbacuje i neutrališe otrove. Večito bolješljivi ljudi, oni sa kožnim lišajevima i bubuljičavim i perutavim licem, te škrofulozni i reumatični, trebalo bi da obožavaju sremuš kao da je od samog zlata. Nijedna biljka na svetu nije tako delotvorna za čišćenje želuca, creva i krvi kao sremuš. Mladi ljudi bi procvetali kao špaliri ruža i uspravili se kao borove šišarke na suncu ! ”
Sremuš tinktura
Ova biljka se najčešće koristi u vidu tinktura ili kapi, mada se neretko priprema i sremuš u rakiji ili, pak u maslinovom ulju.
Međutim, da bi sremuš tinktura koju napravite bila zaista i kvalitetna trebalo bi da poštujete osnovna načela pripreme. Naime, vrlo je važno da se iskoriste listovi odmah nakon branja, odnosno u najkraćem mogućem roku, jer lekovita supstanca – alin koja se u njima nalazi, kada dođe u dodir sa vazduhom vrlo brzo oksidira i, nažalost počinje da se razgrađuje, čime sremuš gubi svoju lekovitost.
Sremuš tinktura – kapi upotreba
Sremuš tinktura ili kapi se koriste najčešće za snižavanje visokog pritiska, te snižavanje nivoa triglicerida i holesterola u krvi, mada generalno pomaže kod poboljšanja cirkulacije celog organizma. Pored toga, kapi se koriste za stimulisanje organa za varenje i još mnogo drugih oboljenja.
U zavisnosti od jačine sremuš tinkture, odnosno kapi zavisiće i upotreba. Zato treba poštovati uputstvo sa pakovanja. U većini slučajeva se savetuje piti 3 puta dnevno po 10 do 20 kapi razređenih sa mlakom vodom ili mlakim čajem. Ukoliko, pak neko ima problem sa varenjem, savetuje se da ih pomeša sa hranom, pa čak i sa toplim mlekom.
Iako su sremuš kapi vrlo korisne, postoje stanja u kojima se ne preporučuje koristiti ih. Sremuš kapi ne bi trebalo da koriste trudnice i dojilje, kao ni deca mlađa od 14 godina. Takođe, ne preporučuje se upotreba ove tinkture ukoliko osoba ima alergiju na bilo koji dodatak tinkturi ( ovo se odnosi na tinkturu koju možete kupiti u biljnim apotekama i prodavnicama zdrave hrane ). Takođe, ukoliko imate neku hroničnu bolest, te pijete medikamente, pre upotrebe sremuš kapi bi trebalo da se posavetujete sa lekarom koji je upoznat sa vašim zdravstvenim stanjem.
Sremuš u rakiji
Sremuš u rakiji se priprema vrlo jednostavno, a biće vam potrebne lukovice ili listovi biljke, te domaća rakija od 38 do 40 %.
Najpre operite listove i sitno ih iseckajte, a lukovice samo operite ako njih koristite. Poređajte u staklenu teglu, pa nalijte domaćom rakijom i čuvajte na sunčanom mestu dve nedelje.
Kada istekne ovo vreme, procedite tečnost i sremuš u rakiji je spreman za upotrebu. Preporuka je da se konzumira 14 do 15 kapi ove tečnosti, koje su razblažene sa malo vode.
Kako se pravi tinktura od sremuša – recept
Ukoliko vas zanima kako se pravi tinktura od sremuša, pročitajte recept u nastavku. Biće vam potrebne lukovice sremuša i komova rakija. Osnovna mera je 250 grama lukovica i litar domaće komove rakije.
Najpre operite lukovice i izgnječite ih. Ne zaboravite da je obavezno da ih gnječite drvenom varjačom, a možete ih gnječiti u keramičkoj ili drvenoj posudi.
Pripremljene lukovice biljke potom prebacite u staklenu teglu ili flašu, koja bi trebalo da bude tamna, pa prelijte rakijom. Ovako pripremljena tinktura treba da stoji na suncu dve nedelje, stim što je neophodno da je više puta dnevno promućkate.
Zatim procedite tinkturu od sremuša, prelijte u staklenu flašu i čuvajte na hladnom mestu.
Sremuš u maslinovom ulju
Sremuš u maslinovom ulju je jedan od boljih načina čuvanja ove biljke, jer će se tako očuvati gotovo sve lekovite supstance koje ova biljka sadrži.
