Biljka tušt – svinjska banica

Tušt (Portulaca oleracea, lat.),je jednogodišnja je zeljasta biljka iz porodice Portulacaceae.
Crvenkaste je, polegle, mesnate stabljike sa puno sočnih zelenih listića, a kasnije i sa sitnim žutim cvetovima.

Lekovita biljka tušt se pominje i u narodnim verovanjima. Na primer, kaže se da će, ako ga imamo u bašti, u kuću privući sreću i uspeh, ako ga dodajemo jelima, uneće sklad u naša osećanja, a ako želimo spokojnu noć sa prijatnim snovima, kraj uzglavlja bi trebalo da držimo platnenu vrećicu ispunjenu sušenim tustom.

Recepti: Usoljeni tušt

Mlade listove i stabljike tusta (1-2 kg) nekoliko puta oprati u hladnoj vodi, naseći na 4-5 cm dužine, položiti u emajliranu ili staklenu posudu, dodati 400 grama iseckane šargarepe, estragon, kim, seme mirodije, posoliti, promešati, dobro nabiti. Ako kroz dva sata ne ogrezne u vodi, dosuti malo vode i odozgo pritisnuti. Čuvati na hladnom mestu.

Salata od tušta sa voćem–

Veza tušta, dve breskve, otprilike ista količina [težina) višanja, 4 kašike maslinovog ulja, 1 kašika limunovog soka, so i tucana ljuta paprika po ukusu.

Napomena:

Mada se tušt koristi za lečenje mnogih bolesti, upravo zbog njegovih aktivnih sastojaka treba ga oprezno konzumirati naročito u trudnoći, kod problema sa visokim krvnim pritiskom kao i u slučaju izrazite nervne napetosti.

Nazivaju ga i tušanj, tušac, tušnjak i portulak. Tušt ima veoma lekovita svojstva i kao lekovita biljka pominje se i u hilandarskom lekarskom kodeksu. Uređuje srčani ritam i podiže pritisak, pomaže dijabetičarima, leci neka bubrežna oboljenja… Koristi se i kao diuretik protiv zadržavanja vode, u lečenju zatvora kao i kod upala bubrega i bešike, a savremena medicina ga takođe koristi u preparatima koji djeluju laksativno.

Za jelo je najbolji pre cvetanja, a to je otprilike u junu mesecu. Sočan je i ima prijatan slankastokiseli ukus. Može se jesti svež, kuvan ili ukiseljen. U salatama se odlično slaže sa krastavcima i paradajzom, u jelima sa graškom. Kod nas raste još jedan njegov bliski rođak-prkos, sićušna letnja ukrasna biljka poznata svim ljubiteljima cveća.

U Srbiji tušt raste uglavnom kao samonikla biljka uz kuće i puteve, po sunčanim mestima, kao korov po vrtovima i vinogradima, naročito po peskovitom tlu. Uspeva samo do 800 metara nadmorske visine. Ako za nju pitate zemljoradnike, reći će vam samo da je to ništavna, više nego dosadna biljka napast, koje se nikako ne mogu osloboditi. Jer, tušt je pravo Biberče među korovima, lako sitan i neugledan, veoma je “inteligentan”, sa bezbroj razvijenih taktika za preživljavanje i odolevanje naporima prostodušnih ratara da ga istrebe.

Ovaj kosmopolita poreklom je iz Azije, ali se raširio po ćelom svetu. Drevni Egipćani, Grci i Rimljani su ga rado jeli, slavni lekari poput Hipokrata su njime lečili razne bolesti, a u srednjem veku Arapi su ga nazivali “blagoslovenim”. U Evropi se pojavio relativno kasno, najpre u Francuskoj gde je u 17. veku bio jedna od važnih povrtnih kultura. I danas se kao povrće gaji na Dalekom Istoku, u Srednjoj Aziji i ponegde na jugu Evrope.

Oko 95 % ove biljke čini voda, ali u onih pet procenata čvrste materije ona sadrži mnogo gvožđa, kalcijuma, fosfora, beta-karotena, vitamina E, RR i S. Važan je izvor omega-3 masnih kiselina koje jačaju imuni sistem i snižavaju rizike od srčanih oboljenja. Zovu ga i „ledena trava” zato što je idealna letnja biljka – rashlađuje organizam i smiruje glavobolje nastale zbog izloženosti jakom suncu.