Iako se pred Đurdevdan beru mnoge biljke, posebno mesto medju njima zauzima zdravac (Geranium macrorrhizum L., Geraniaceae). Stavlja se u vodu za kupanje i od njega pletu venci za koje se misli da doprinose zdravlju. Smatra se da najveću snagu ima zdravac ubran na biljni petak, uoči Đurdevdana. Ponegde ovu biljku zovu i ždralica, jer plod ove biljke podseća na kljun rode, ili ždrala, a zbog toga je nastao i naziv roda (na grčkom je geranos ždral).
Zdravac je, inače, višegodišna zeljasta biljka prijatnog mirisa, sa jakim rizomom pokrivenim ljuspastim zaliscima. Stabljika je uspravna, sa velikim brojem listova, koji su na tankim i dugim peteljkama i sakupljeni u rozetu. Liska je okrugla, podeljena na obično 7 krupno nazubljenih režnjeva. Cvetovi su uspravni, gusto dlakavi sa nešto unazad povijenim, oblastim, crvenkasto-ljubičastim kruničnim listićima i prašnicima dužim od čašice.
Biljka zdravac je široko rasprostranjena u brdskim i planinskim područjima, na senovitim mestima, gaji se i kao baštenska vrsta, a kao biljna lekovita sirovina upotrebljava se rizom (Geranii macrorrhizi rhizoma). Vadi se u rano proleće (može i u jesen), pre nego što biljka počne da se razvija i suši na suncu.
Zdravac obiluje:
• taninima
• etarskim uljem
• flavonoidima
• fenolnom kiselinom
Zdravac se upotrebljava u narodnoj medicini kao sredstvo za površinsko skupljanje tkiva, lečenje manjih oštećenja i zapaljenja kože i sluzokože i kod upale sluzokože organa za varenje. Od nadzemnog dela biljke se kuvaju čajevi za ublažavanje različitih tegoba, a spolja se upotrebljava kao sredstvo koje površinski skuplja tkivo i kao blag antiseptik. Iz nadzemnog dela biljke zdravac se destilacijom vodenom parom dobija etarsko ulje prijatnog mirisa (slično mirisu ruže i muskatne žalfije) koje se koristi u parfimeriji i kozmetici.
I druge domaće Geranium vrste slične zdravcu obiluju taninom i koriste se u narodnoj medicini kao tonici i kao sredstva za skupljanje tkiva (adstringensi).
Živa trava (Geranium robertia-num L.), pastirska iglica, ili kako je još zovu krvnica je jednogodišnja zeljasta biljka koja raste u šumama do 1800 m nadmorske visine. Rasprostranjena je u gotovo čitavoj Evropi, severnom delu Amerike, severnoj Africi, Balkanskom poluostrvu… Stabljika je duga 40 cm, uspravna, razgranata i maljava. Listovi su brojni, podelje-ni na 3-5 trodelnih, perasto isečenih režnjeva, a cvetovi su na dugačkim peteljkama i svetlocrvene boje.
Kao biljna lekovita sirovina upotrebljava se nadzemni deo biljke u cvetu (Geranii robertiani herba). Sakuplja se preko leta, za vreme cvetanja biljke i suši u tankom sloju, na promaji u hladu. Sadrži tanine, flavonoide, gorka jedinjenja, smole… Upotrebljava se u narodnoj medicini kod proliva, a spolja za ispiranje usta i grla i kod manjih oštećenja kože i sluzokože.
Zbog crvenkaste boje cvetova i plodova u XVII veku se verovalo da je ova biljka dobra za regeneraciju krvi i koristila se kod krvarenja i dijabetesa. Jer, prema tadašnjem učenju o signaturama smatralo se da bi lekovite biljke trebalo da se koristite u skladu sa spoljašnjim morfološkim karakteristikama (od lat. signa naturae -znakovi prirode).
Čaj od zdravca
1 kašiku zdravca prelijte šoljom (200 ml) vrele vode, poklopite, ostavite 15 minuta, procedite i pijte 2-3 x dnevno po 1 šolju između obroka, ili koristite za ispiranje usta i grla.
Čaj od zdravca protiv upale usta i ždrela
pomešajte po 25 g idjirota, zdravca, kamilice i nane, pa 2 kašike mešavine poparite sa 200 g ključale vode, poklopite, posle pola sata procedite i koristite za ispiranje.
ČAJ I MEŠAVINE OD ZDRAVCA PO PROFESORU TUCAKOVU
Kod proliva
pomešajte po 20 g petrovca, virka, zdravca, smilja i vranilovke, 3 kašike smeše prelijte sa pola litra hladne vode, ostavite preko noći, sutradan izjutra zagrejte u poklopljenom sudu da proključa, kad se ohladi procedite i pijte tokom dana umesto vode
Čaj II
pomešajte po 30 g rizoma zdravca, žive trave i kantariona i 10 g majčine dušice, pripremite i pijte kao predhodni čaj.
Leave a Reply
Want to join the discussion?Feel free to contribute!