Biljke bunika i tatula

Bunika biljka

Bunika biljka (lat. Hyoscyamus niger) je zeljasta biljka koja pripada porodici pomoćnica (Solanaceae). Ovo je korovska biljka koja se uglavnim nalazi na zapuštenim mestima i pored puteva. Čitava biljka je prekrivena dlačicama i lepljiva je, a može narasti i do 1 m u visinu. Bunika biljka je gorkog ukusa, neprijatnog mirisa i čitava biljka je otrovna! Otuda izreka u našem narodu – Ko da si bunike jeo.

Listovi bunike su duboko nazubljeni igotovo su bez drške. Bunika cveta preko celog leta, a cvetovi su žućkaste boje sa ljubičastim mrežastim žilama i nalaze se u pazusima listova. Plod bunike je bobica, koja je vrlo otrovna!

Kod branja bunike u lekovite svrhe, morate biti naročito oprezni i nositi zaštitne rukavice, jer se otrov može apsorbovati kroz kožu.

Bunika delovanje

Bunika sadrži alkaloide tropanske strukture: hiosciamin, skopolamin, apoatropin i atropin. Bunika – delovanje je slično srodnim biljkama beladoni i tatuli, ali je dosta slabije zbog manje količine alkaloida koje sadrži. Svi delovi bunike su otrovni – list, cvet, koren i seme.

Delovanje bunike: izaziva gubitak pamćenja, delirijum, halucinacije, euforiju, preterane doživljaje okoline, pojačanu senzibilnost, doživljavanje apstraktnih imaginacija, osećaj lebdenja sve do razdvajanja tela i duha. U prevelikim dozama, bunika može izazvati komu i smrt.

Kuvanjemlišća bunike u ulju, dobija se ulje bunike koje s emože koristiti u lekovite svrhe, npr. kod reumatizmase utrljava u kožu. Bunika može delovati i kao sedativ, zatim se daje kod astme i dr.

Bunika kao droga

Bunika kao droga: bobice (plod) bunike se koriste kao droga.

Sveže bobice bunike u malim količinama izazivaju euforiju i osećaj lebdenja.

Bobice bunike su vrlo otrovne i mogu da izazovu komu i smrt!

Dugoročne posledice usled konzumiranja bunike: strah i paranoja, neprimereno ponašanje, izražene psihološke reakcije, stvaranje podvojene ličnosti, pa čak i smrt u najgorem slučaju.

Bunika kao droga retko izaziva telesnu zavisnost, ali zato može izazvati psihičku zavisnost.

Dakle, i vise je nego jasno da se ne sme igrati sa bunikom! Ova biljka je veoma otrovna i bunika kao droga ima izraženo delovanje koje može imati dugoročne posledice po vase zdravlje, a moguća je čak i smrt!

Tatula biljka

Tatula biljka (lat. Datura stramonium) je jednogodišnja zeljasta biljka koja pripada porodici pomoćnica (Solanaceae). Slično kao i bunika, ovo je korovska biljka koja se uglavnim nalazi na zapuštenim mestima i pored puteva.

Tatula biljka može narasti i do 2 m u visinu. Listovi su jajastog oblika i nazubljeni po obodu. Cvetovi su bele boje i imaju izgled zvona. Plod je zelena bodljikava čaura iz koje ispadaju semena koja su otrovna.

Cela biljka je otrovna i neprijatnog mirisa. Cveta preko celog leta, kao samonikla, a može i da se gaji.

Tatula delovanje

Tatula sadrži eterično ulje, atropin, skopolamin, hiosciamin, hioscin, stramonin, datirin, tanin, sluz, gume, gorke materije, nikotin. Od toga su naročito prisutni otrovni alkaloidi atropin, skopolamin, hiosciamin – koji izazivaju trovanje i simptome trovanja poput halucinacija, gubitka pamćenja, uznemirenosti, vrtoglavice, nerazumnog govora, nesvestice, nekontrolisanog mokrenja i dr.

Tatula – delovanje kao lek u slučajevima: astme, nervnih poremećaja, Parkinsonove bolesti, kašlja, reume, ukočenosti, hemoroida i raznih kožnih infekcija.

Tatula deluje kao afrodizijak, analgetik, antiastmatik, antispazmatik, halucinogenik i narkotik.

Seme tatule ima jako narkotičko, analgetičko i halucinogeno dejstvo.

Kao i sa bunikom, i sa tatulom se mora biti veoma oprezan, naročito kod primene u lekovite svrhe! Obavezna je konsultacija sa lekarom ili stručnim licem o merama predostrožnosti, jer je čitava biljka otrovna i sadrži otrovne alkaloide koji mogu izazvati trovanje i druge zdravstvene probleme. Usled predoziranja može se javiti i smrt!