Biljni hormoni fitosteroli

Biljni hormoni fitosteroli snižavaju holesterol, pomažu u lečenju upala, otoka, alergija, a na kratke staze leče bolesti kojima se ne zna ni poreklo, ni uzrok….

Od kada je potvrđeno da uspešno mogu da zamene životinjske hormone u lečenju mnogih bolesti, fitosteroli su zauzeli značajnije mesto i u klasičnoj medicini. Reč je o biljnim hormonima koji su u masnim uljima soje, pamuka, šećerne trske… Nađeni su i u pulpi drveta, lišću, koštunjavom voću, svežem povrću (šargarepa, spanać, brokoli i kelj), kukuruzu, pirinču…

Po strukturi fitosteroli su slični holesterolu i dokazano je da smanjuju resorpciju holesterola u krvi. Eksperimentalno je potvrđeno da u slučaju da se kroz namirnice unese 1,6 g estara (jedinjenja) fitosterola, holesterol može da se smanji do 10 %. Resorpciju holesterola iz hrane sprečava specifična hormonska supstanca fitosterola – betasitosterol, kojeg ima u soji, pamuku, šećernoj trski…

Trebalo bi da se zna da fitosteroli nisu “gotovi” hormoni tako da moraju naknadno industrijski da se obrađuju. S obzirom na to da je potražnja za njima velika dobijaju se i industrijskom preradom drveta (bukovina, hrastovina…) i služe kao odlična dopunska terapija.

Osim fitosterola u biljkama postoje još dve grupe dominantno steroidnih hormona:

– diozgenimi
– hekogenimi

Diozgenima ima u meksičkom ljiljanu, a hekogenima u agavi. Do ovih drugih se mnogo lakše dolazi.
Terapija steroidima pomaže u lečenju upala, otoka, alergija, sprečava svrab, crvenilo… Postojanje niza bolesti B kojima medicina ne zna ni poreklo, ni uzrok, tako da se steroid-terapija koristi u lečenju tih boljki na kratke staze.

Pre nego što su steroidi otkriveni u biljkama sintetisani su u malim količinama najčešće iz životinjske mokraće. To nije bilo dovoljno tako da se uključivanjem biljaka koje poseduju fitosterole, pružaju ogromne mogućnosti lečenja.
Bez obzira o kojim biljnim hormonima da se radi svi se primenjuju, jer su potrebe za kortikosteroidnim lekovima velike. Tim pre što u životinjskom svetu hormoni mogu da se pronađu u minimalnim količinama.Otuda i veliko oduševljenje kada su otkriveni u biljkama.

GDE IMA FITOSTEROLA

Nerafinisano maslinovo ulje sadrži prosečno 144,5 mg fitostcrola, a rafinisano 117 mg
nerafinisano ulje kikirikija sadrži 206,8 mg biljnih hormona, a rafinisano samo 189,2
susamovo ulje sadrži 472,9 mg fitosterola
U ističnjačkoj i vegetarijanskoj ishrani dnevno se unosi 345-400 mg fitosterola, a u zapadnjačkom načinu ishrane svega 80.

Manji rizik za rak pluća

U studiji koju je nedavno objavio Žurnal američke medicinske asocijacije, fitosteroli smanjuju rizik od razvoja raka pluća. U periodu od 1995. do 2003. godine obavljeno je istraživanje u kojem je učestvovalo 1674 pacijenta sa dijagnozom raka pluća i 1735 zdravih koji su, zbog načina života, imali velike šanse da se razbole od ove opake bolesti. Rezultati su pokazali da je ishranom namirnicama bogatim fitosterolima razvoj kancerogenih ćelija znatno smanjen i da je rizik da zdravi obole od raka pluća smanjen za više od petine – za 21 %.

Žalfija za dijabetes

Sastojke slične ženskim seksualnim hormonima ima žalfija. Oni pomažu u lečenju dijabetesa, ali se ova biljka koristi samo kao komplementarno sredstvo u slučajevima da su vrednosti šećera blizu normale.

Kupus jača štitastu žlezdu

Postoje i biljke sa hormonskim delovanjem koje se koriste u slučaju poremećaja rada štitaste žlezde. Takav je, kupus. Dijeta kupusovom čorbom pomaže štitastoj žlezdi da normalno funkcioniše i pospešuje sagorevanje u prometabolizma.